Порекло презимена Кондић

19. фебруар 2012.

коментара: 15

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ КОНДИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

(Кондић) Исић

Хаплогрупа: R1a L1280 род A

Порекло: Љубовија, Србија / раније Петловача, Србија / старином из Брадића, општина Лозница, Србија / ова породица се формирала од браће Ранка и Миће Исића из Брадића, које је посинио Мата Кондић.

Крсна слава: Аврамијевдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (15)

Одговорите

15 коментара

  1. Војислав Ананић

    КОНДИЋ, овим именом подсјећају на земље гдје се осјећао грчки утицај, јер у новогрчком језику ријеч конда означава малог, маленог човјека. У Кнешпоље и ширу околину доселили су се из Вишеградског Старог Влаха. Тамо су Кондићи били најбројнији: село Омарине. Затим их има у колубарском Дегурићу (из ужичких Крчагова), у Михајловици близу Београда (доселили се из Старе Србије). Трагови им се налазе и у Доњем Драгачеву – назив земљишта Кондовина (село Пилатовци).
    Разлика је само у крсној слави: Кондићи србијански славе Аранђеловдан или Јовањдан, а наши у Стригови Никољдан (4, 257).

  2. David Jeličić

    Molim vas kako bih mogao stupiti u kontakt sa licem pod prezimenom Kondić, a koji je kao i ja radio DNK testiranje na projektu.

    Moji kontakti su
    mail [email protected]
    Tel. +387644241617 i +38765493104

  3. Немања

    Кондићи, поријеклом су из Рашке (Стара Србија) тамо је презиме настало. Данас Кондићи живе у Републици Српској на подручју Поткозарја, славе Никољдан, док други у Србији живе у Мачви и другим дијеловима тамо славе Аранђеловдан или Јовањдан. У Рашку су дошли доласком Срба у VI и VII вијеку тамо су се задржали све до доласка Турака. Живјели су у оквиру Рашке државе а касније Српског Царства. Распадом Царства тим подручјем управљао је Војислав Војиновић а касније Никола Алтомановић, под управом Алтомановића добар дио становништва је регрутован и вођен у битке. Кондићи су били најбројнији у подручју Старог Влаха код Вишеграда села Омарине, Добрун и Цвркоте, тамо су славили св. Пантелију. Стари Влах то подручје у Рашкој добило је име јер се становништво већински бавило сточарством (Влах је назив за сточара).

    Познатија личност у Кондићима на том подручју био је Жупан Прибил. Рођен је у веома сиромашној породици и веома рано остао без родитеља, тада усвојио га је Протовестијар Стан (Протовестијар је био чин ризничара у Српском Царству) један од богатијих људи тог подручја. Прибил је био зачетник лозе Прибиловић. У доба краља, а потом цара Душана (1331—1345. и 1345—1355. у Добруну. дужност чувара тог дела западне границе српске државе је вршио жупан Прибил. Поред жупанског двора у тврђави гради између 1340. и 1343. године манастир Добрун. Манастирска црква је била скромна, зидана је од камена и сиге, имала је облик једнобродне засведене базилике без куполе. Касније ово подручје је заузео Краљ Твртко а Прибиловићи су управљали Хумом. Последњи владар у Прибиловића је умро у мјесту које је по њему добило име Пребиловци које је за вријеме другог св. рата највише пострадало од стране усташа.

    Послије доласка Турака народ из Старе Србије, Црне Горе, Херцеговине и Старог Влаха су миграционом струјом помјерали до турских граница.
    Миграциони правац се кретао из Старе Србије и Црне Горе преко Херцеговине до сјеверне Далмације. Први талас насељавања Срба из Старог Влаха у сјеверну Далмацију услиједијо је након Турског заузимања Книна 1522. године и Сиња 1524. године, насељавање је трајало од 1523-1527. године. Други талас насељавања био је 1618. године, сматра се да су Кондићи тада дошли у Далмацију, досељеници су подигнули цркву св. Николе у Врлику и сматра се да су Кондићи тада узели да славе Никољдан.

    Талас насељавања Срба из сјеверне Далмације у Поткозарје био је почетком и крајем XVIII вијека. Ратко Кондић је почетком XVIII вијека са својом фамилијом доселијо у Поткозарје.
    Османско царство је било подиљено на нахије (подручје око десетак села преко 200 кућа око неког већег градића или чаршије). Нахијом је управљао Бег који је могао да ради шта хоће од раје. Прве брачне ноћи је млада морала прво да иде код Бега да спава прво са њим. Зато код нас Срба постоји изрека “први мачићи се у воду бацају” јер Српске мајке нису хтијеле да подижу турску дјецу. У близини Санског Моста Раде Кондић се оженио и требао је послати жену код бега под чадор. Нехтиједовши то урадити он се пресвуче у женско и он оде код бега, кад му је пришао он извади јатаган и распори Бега. Успијо је да побијегне и са женом је побјегао у Дубичку нахију и од њега су Кондићи из Дубичког краја.

    • Зоран

      Поштовани Немања,
      Ово што сте написали је најконкретније што сам до сад нашао о дубичким Кондићима. У архиву САНУ у једној књизи стоји податак (у који је мој стриц имао увид пре пар деценија) да смо пореклом из подручја Пиве у Црној Гори, да су била два брата од којих су настале породице Кондић и Кулић. Навдно је брат од којега ће настати Кондић правио конде (кондире) а брат од којега ће настати Кулићи је живео у некој кули коју су његови наследници понели у презимену. С друге стране, у “Козари” Љубе Михића стоји као и код Вас да смо пореклом из Старог Влаха, а слично сам нашао да је записао и песник Василије Кондић, који такође наводи да су се Кондићи у Поткозарје доселили у 18. веку. Занима ме одакле вам ти подаци о пореклу дубичких Кондића, као и да ли имате још неких информација? Претпостављам да сте од Кондића, као и ја:) или да сте на неки начин повезани са њима (нама), кад већ баратате свим овим подацима.
      Срдачан поздрав,
      Зоран Кондић
      381 64 701 01 02
      [email protected]

    • Valentina

      Moji su iz Republike Srpske Sanski Most Dubica tačnije otac.

    • Лазар

      Поздрав. Ја се презивам Зец и истраживањем у црквеном љетопису сазнао сам да су се моји преци презивали Кондић и да су се доселили из лике крајем 18. или почетком 19. вијека. Наиме, било је неко весеље и организована је трка у којој је мој предак побиједио и прозван је Зец те од тог времена његов огранак је и преузео то презиме. С обзиром да најдаље знам да су била три брата, од којих је један отац мог чукунђеда, занимају ме и даље информације о мојој лози. Ако знате нешто везано за ово молим Вас напишите, пуно би ми значило. Иначе сам поријеклом из села Кршље, надомак Новог Града.

  4. ognjen

    Pozdrav,moji stari su govorili da smo mi Kondići došli iz Crne Gore,a prezime smo dobili po kondirima koje smo pravili.Pleme je krenulo prema Užicu i jedan deo je ostao tu da živi (oko Užica ima Kondića), slučajno sam se na fb čuo sa čovekom koji ima prijatelje Kondiće u Užicu i oni tvrde da su iz Crne Gore,zatim su se spustili do Drine i jedan deo je krenuo desnom obalom niz Drinu ( saznao sam za jednog Kondića koji je iz Tršića,a ovde sam pročitao da ih ima oko Ljubovije),a drugi deo je prešao u Bosnu i krenuo prema Potkozarju (ima ih oko Dubice) i nastavio prema reci Sani,a zatim krenuo uzvodno rekom Sanom (ima ih u Sanskom Mostu i uzvodno selo Podovi-rodno mesto mojih roditelja,selo Tramošnja i Sokolovo).U Podovima su gotovo svi Kondići i slave Svetog Nikolu,a u Sokolovu imaju dve porodice Kondića,jedni slave Svetog Jovana,toliko znam,naravno da ovaj istorijat nije proveren i siguran ali vodeći se geografijom ima smisla

    • Djordje Kondić

      Poštovanje, ja sam Kondić iz Tršića kod Loznice, naše staro prezime je bilo Karadzić i doselili smo se iz Petnjice u 18. veku.

    • Марија Кондић

      Поштовани Огњене, и моја породица потиче из села Подови а слава нам је Никољдан. Мој отац, Велимир Кондић је рођен у Подовима као и његов отац а мој деда Миле Кондић. И старији брат Драгомир и сестра Живка су рођени у Подовима, али се отац преселио у Нови Сад и са собом повукао целу породицу, оца, мајку и браћу. Од брата Драгомира сам чула да у Подовима има три гране Кондића: Микићи, Гегићи а треће сам заборавила. Пошто се брат упокојио, не могу да га питам којој грани смо ми припадали, мада бих волела да знам да пренесем мојој деци.
      Ко зна, можда смо у неком даљем сродству а да то ни не знамо. Дефинитивни морам да направим породично стабло, а прикупити податке из прошлости, много кошта.
      Свако добро желим презимењацима.

    • Slobodan Smiljkovic

      Majka moja Mileva Kondić sada Smiljković je poreklom iz Suvodola Gornja Tramošnja kod Sanskog mosta. Roditelji su joj Ilija i koviljka Kondić a deda je Teja. Ako neko ima više info neka piše na [email protected].

      Njeni su slavili Nikoljdan

      Pozdrvljam vas

  5. Slobodan Smiljković

    Majka moja Mileva Kondić sada Smiljković je poreklom iz Suvodola Gornja Tramošnja kod Sanskog mosta. Roditelji su joj Ilija i koviljka Kondić a deda je Teja. Ako neko ima više info neka piše na [email protected].

    Pozdrvljam vas