Јуришић

19. фебруар 2012.

коментара: 7

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (7)

Одговорите

7 коментара

  1. Jype

    Mozda ima vese sa Pavlom Jurisicem-Sturmom, (nem. Sturm znaci Juris)

    • ПОТОМАК

      Јуришић Јанко
      Нешто цвили у Стамболу граду;
      Да л’ је гуја, да л’ је вила б’јела?
      Нит’ је гуја, ни бијела вила,
      Но је јунак Јуришићу Јанко;
      Ако цвили, и невоља му је:
      Ево има три године дана,
      Ка’ је Јанко таме допаднуо,
      Бре тавнице цара тирјанина,
      Тирјанскога цара Сулејмана;
      Јесте њему тама додијала,
      Те он цвили јутром и вечером,
      Досадио студену камену,
      А некмо ли цару Сулејману.
      Тад’ долази царе Сулејмане,
      Он долази тавници на врата,
      Те дозивље Јуришића Јанка:
      “Копилане, Јуришићу Јанко!
      “Која ти је голема невоља,
      “Те ти цвилиш у мојој тавници?
      “Ал’ си гладан, ал’ си ожеднио?
      “Али си се силан ужелио,
      “Ужелио младе кауркиње?”
      Тад’ говори Јуришићу Јанко:
      “Воља ти је, царе, бесједити;
      “Нит’ сам гладан, нит’ сам ожеднио;
      “А мене су жеље пролазиле,
      “Још како сам пао у тавницу;
      “Но је мене тама досадила.
      “Султан:царе, ако Бога знадеш!
      “Ишти блага, колико ти драго,
      “Пушти, царе, кости из тавнице.”
      Ал’ говори царе Сулејмане:
      “Бре, курвићу, Јуришићу Јанко!
      “Не ћу тебе паре ни динара,
      “Но ти хоћу, право да ми кажеш,
      “Које оно бјеху три војводе,
      “Штоно моју крдисаше војску,
      “Кад ја иђах кроз Косово равно?”
      Тад’ говори Јуришићу Јанко:
      “Вољан буди, царе, говорити,
      “Кад ме питаш, право ћу ти казат’:
      “Штоно бјеше најпрва војвода,
      “Што веома разгоњаше Турке,
      “Нагоњаше у Лаб и Ситницу,
      “Оно бјеше Краљевићу Марко;
      “Штоно бјеше за њиме војвода,
      “Што веома с’јецијаше Турке,
      “Оно бјеше нејачак Огњане,
      “Мио сестрић Краљевића Марка;
      “А што бјеше трећа војевода,
      “Штоно сабљу бритку саломио,
      “Па на копље набијаше Турке,
      “Преко себе у Лаб потезаше,
      “Потезаше у Лаб и Ситницу,
      “Оно бјеше Јуришићу Јанко,
      “Ето ти га, царе, у тавници,
      “Чини од њег шта је теби драго.”
      Тад’ говори царе Сулејмане:
      “Бре, курвићу, Јуришићу Јанко!
      “Коју муку најволиш мучити,
      “Оном ћу ти душу извадити:
      “Али волиш по мору пливати,
      “Али волиш на ватри горети,
      “Али волиш, да те растргнемо,
      “Растргнемо коњма на репове?”
      Тад’ говори Јуришићу Јанко:
      “Вољан јеси, царе, на бесједи;
      “Ником муке миле мучит’ нису,
      “Али веће кад бити не море:
      “Нисам риба, да по мору пливам;
      “Нисам дрво, да на ватри горим;
      “Курва нисам, да ме растржете,
      “Растржете коњма на репове;
      “Но ја јесам јунак од јунака:
      “Дај ми, царе, коња разломљена,
      “Нејахана тридесет година,
      “Нејахана, на бој нећерана;
      “И дај мене сабљу посталицу,
      “Невађену тридесет година,
      “Невађену, на бој исношену,
      “Која се је рђом протурила,
      “Те с’ из кора извадит’ не море;
      “Па ме пусти у поље широко,
      “А напусти двјеста јањичара,
      “Нека мене на сабљам’ разнесу,
      “Нек погинем јунак на јунаштву.
      То је њега царе послушао,
      Даде њему коња разломљена,
      Нејахана тридесет година,
      Нејахана, на бој нећерана;
      И Даде му сабљу посталицу,
      Невађену тридесет година,
      Невађену, на бој неношену,
      Која се је рђом протурила,
      Те с’ из кора извадит’ не море;
      Па га пусти у поље широко,
      А за њиме двјеста јањичара.
      Кад се Јанко коња доватио,
      Љуто Јанко коња удараше,
      А љуће му коњиц побјегао,
      Побјегао пољем широкијем,
      За њим трчи двјеста јањичара.
      Једно Туре измакнуло било,
      Не би л’ Јанку уграбило главу,
      Да у цара узима бакшиша:
      Сустигнуло Јуришића Јанка,
      Кад се Јанко виђе на невољи,
      Он помену Бога истинога,
      О појаса сабљу потегао,
      Извади се; ка’ нова с ковача,
      Па дочека оно Туре младо
      А на сабљу и на десну руку,
      Удари га по свил’ну појасу.
      Двије поле са коња падоше.
      Туре паде, а Јанко допаде,
      Па сустала коња одјахао,
      На Турскога ђога узјахао.
      И узе му сабљу од појаса,
      Па на Турке јуриш учинио
      Пола их је сабљом исјекао.
      А пола их цару опремио;
      Па отиде пољем широкијем
      Двору своме здраво и весело.

  2. Jokovic

    Jurišić vuku prorijeklo iz Lezhe Albanije, doseljavaju se u Kučka brda i rodjaci su sa katoličkim dijelom Albanskog življa Kuča …. Preseljavaju se u Hercegovinu i u Posušje. Pri kraju prvog svijetskog rata raseljavaju diljem Bosne i Hrvatske.

    • ПОТОМАК

      Није тачно Јоковићу из погрешних књига читаш !!Јуришићи потичу из Метохије, код Призрена. Одмах после слома Немањићке државе., преко Црне Горе и Херцеговине стигли су у Далмацију три брата Јуриша, Филип и Будиша. Од првог су настали Јуришићи, од другог Филиповићи, а од Будише Будисављевићи. Јуришићи живели у околини Задра. Део је покатоличен и они су остали а део је пребегао у Србију и задржао веру. Славe Ђурђевдан.

      • Дејан

        Ја сам потомак Јуришића из Горњих Срђевића код Прњавора у Босни , који славе Ђурђевдан. Ако они потичу од овог једног брата из Метохије , Јурише, а они су као потомци Немањића славили св. Стефана како је могуће да Јуришићи славе Ђурђевдан ? Ако неко има неких информација моли вас да подели овде.

  3. Будимир

    Јуришић сам и славимо Ђурђевдан, долазим из Црне Баре (општина Богатић) , регион Мачва, а по књигама које сам пронашао моји Јуршић су се у Мачву у Црну Бару доселили из Црне Горе и Херцеговине у 18 веку.

    Имам стабло своје породице додуше само мушке главе тако су стари правили и 12-13 колена у назад што негде и одговара 200 – 250 година у назад. Ми смо потекли од Стефана Јуришића.

    Сви Јуришић у селу салве Ђурђевдан и ако нисмо ближи род негде око 50-ак кућа. Како би се распознавали који су који Јуршићи делили смо надимке за презимена , тако на пример имају Јуршићи Ћатићи, Јуршићи Баћини, Јуришићи Генералови (њихов потомак је генерал Пантелија Јуршић из првог светског рата), Јуришићи Букачићи, па Јуршићи Мајорови (њихов предак је мајор Божидар Јуришић)…

    Свима је поред презимена заједничко да славе Ђурђевдан св.Георгија, и да су из Црне Баре, али нисма чуо да игде Јуршићи Славе Светог Стефана, то ми је нов податак.

    • Дејан

      “Потомак” је горе написао да су Јуришићи потомци Јурише који се доселио из Пећана са Косова после Косовске битке (са браћом Будишом и Пилипом). Ова три брата су славила св. Стефана. Ако су Јуришићи потомци овог Јурише онда су морали променити славу , или нису уопште потомци овог Јурише .