Порекло презимена Јелић

18. фебруара 2012.

коментара: 43

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ ЈЕЛИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Јелић

Хаплогрупа: R1a-YP4278

Порекло: Кремна, Прњавор, Република Српска

Крсна слава: Марковдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

ЈЕЛИЋИ

(на Барама)

Поријекло им је из Прошћења, код Мојковца, од братства Дедеића. Садашње презиме добили су по баби Јели, која је рано остала удовица са ситном дјецом. Из Прошћења су Јелини синови Вид, Сава и Мијајило ускочили у Дробњак и око 1820. године населили се у Сировцу, одакле су се преселили на Баре Сировачке.

Ово братство је давало истакнуте људе и јунаке у времену њиховог живљења и ратовања. У Првом свјетском рату истакли су се официр Михајило, Шћепан и Вукашин који су јуначки погинули у чувеној Мојковачкој бици 7. јануара 1916. године; Мираш је рањен у истој бици. У Комитском покрету 1916-1918. године Гајо Јелић је био познати четовођа, рањаван у окршајима са Швабама.

У НОР-у 1941-1945. године, ово братство је својим учешћем у јединицама НОВ-а и НОП-у дало велики допринос побједи над непријатељем.

Владимир Томашов погинуо је на Пљевљима 1. децембрa 1941. године у крвавој Пљеваљској бици.

Перо Јелић, велики родољуб и истакнута личност у Ускоцима, био је добар домаћин, цијењен и поштован. У НОП-у је од 1941. године; био је командант мјеста на Боану 1941. године, ухваћен је од стране четника, осуђен и стријељан августа 1942. године на Боану. На стрелишту се држао веома храбро и код народа је његово убиство изазвало револт због гнусног поступка непријатеља. Његов син Арсеније, борац НОР-а од 1941. године, погинуо је као борац Петог батаљона Четврте црногорске бригаде, марта 1944. године у Пенезићима код Прибоја.

Машо Шћепанов је један од најистакнутијих бораца НОР- а, изузетно скроман и ненаметљив, али бескрајно храбар; гине на челу батаљона у Четвртој црногорској пролетерској бригади, као њен омиљени командант, маја 1944. године на планини Тари. Народни је херој Југославије.

Ђорђије Петров и браћа Мићко и Миле Савини су били борци НОР-а од 1941. године; погинули су на Сутјесци јуна 1943. године као борци Петог батаљона Четврте црногорске пролетерске бригаде.

Јованка Велимирова, удата Крунић, Михаило и Митар Милинкови, Љубисав Данилов и Гојко Гајов били су активисти у НОП-у и борци у Четвртој црногорској бригади.

Бато Јелић, стручњак у области архитектуре, био је предсједник општине Шавник и активиста у друштвено-политичким организацијама.

Јелића има у многим мјестима широм наше земље, гдје су одлазили најчешће, ради запослења.

Славе Ђурђевдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (43)

Одговорите

43 коментара

  1. Darko Jelić

    Ja sam praunuk gore pomenutog Gaja Jelića. Nije Gojko bio član NOP nego Branko. Gojko je u to vreme imao oko 8 godina.

  2. Војислав Ананић

    ЈЕЛИЋ (п.к). Јелићи (п), у Загори (Брда требињска), Орашју (Зупца, Требиње), Мостару и Љубушком. У Загори их “држе” за врло стару породицу, али о њиховој прошлости “ништа не умију казати”. Славе Шћепандан (59:273). У Орашју их, такође, сматрају за најстарије братство у Зупцима. “Прича се да је Св. Василије Острошки половином 18. века отишао из Тврдоша под Острог, пратио га је на путу један Јелић из Зубаца. С тога веле, мора у њиховом братству увек неко бити богат” Првобитно су Јелићи живјели у Богојевић Селу, а старо им је презиме Луковић. Садашње презиме добили су по некој баби Јели која је остала са двоје мушке дјеце, пошто су се сви остали раселили. Јелићи у Мостару и Љубушком потичу од “ових зубачких”. Славе Ђурђевдан, а ови у Орашју “држе прислугу Ђурђевдан” (75:1241,1243.1244). Јелићи (к) су у Хумцу (Љубушки), Дилушинама и Прибиновићима (Широки Бријег). У Хумац је Јелић дошао «у најам“ из Широког Бријега. У Билушине и Прибиновиће су доселили из Имотског. Звали су се Николићи. Славили су Ђурђевдан. (59:303, 347.348) Јелића има и у Љутешу, Трну и Завозику (Широки Бријег). Даљом су старином из Далмације, У ова мјеста дошли су из Прибиновића (189:76,78,79).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

  3. Стефан Јелић

    Родбински поздрав из Параћина за све Јелиће који славе Јовањдан и потичу из Ерчега. Мој деда је рођен у Суркишу.

  4. Dragan Jelic

    Pozdrav, moji Jelici su iz Kosova kod Knina, zaseok Uzdolje, glavica Jelica, imaju dvije porodice Jelica, poreklom od dva brata iz susednog sela Biocic.
    U Biocicu je po mom saznanju bilo petorica brace, jedan je zavrsio u Kninu kod fratra, dva su ostala u Biocicu a dvojica su dosli u Kosovo(Uzdolje).
    Po pricama koje mi je otac pricao, nasi stari su poreklomm iz Crne Gore, iz koje su morali da odu jer su, kao i tu sto sam mogao da procitam, skinuli glavu nekom Turcinu.
    Slavimo Casne Verige, 29. januar.
    Ako neko ima nesto vise, neka se slobodno obrati u komentaru, svako dobro.

    • Mirko Jelic

      Pozdrav, moji Jelici su iz Knina, poreklom iz okoline Siverica. Deda Petar se rodio u Tepljuhu oko 1870. Otac vojin u Kninu 1921. Ne znam mnogo vise od toga. Prica o dolasku iz Crne Gore je ista. Slavimo Casne verige. Voleo bih da saznam nesto vise.