Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
JAKИЋИ
(живе на Добрим Селима и Меруљи)
Јакићи су огранак Милошевића. Од њих су се одвојили веома давно, а не знају по коме су добили данашње презиме. Знају да су живјели у Горњој Бијелој, испод Црвене греде. Некада су били врло бројни, али средином 18. вијека спадну на три куће – Јанкову, Спасојеву и Алексину. Они се тада раселише из Горње Бијеле. Алекса оде на Малинско у своју тазбину Ђиласе, а Спасоје и Јанко у село Кочане код Никшића. Тамо добију имање Лековића, који су се одатле били већ иселили.
Јанко је имао синове Давида, Паја и Обрада, а од Спасоја није остало потомства.
Алекса на Малинску имао је синове Саву и Станка.
Јакићи су се у Кочанима обогатили и осилили за четрдесетак година, колико су ту живјели. Око 1807. године заваде се с никшићким Турцима, па један Турчин удари старог Спасоја, а Окица Пајов убије Турчина; због тога се разуре из Кочана, побјегну у Пиву и населе се у селу Брезна, одакле пређу у дробњачко село Дубровско.
Милутин Давидов и Митар Пајов, с осталим Дробњацима, пођу у чети Јована Шибалије Карађорђу у помоћ, састану се с њим у Старом Влаху, гдје у једној борби и погину 1809. године.
На Дубровску су становали десетак година, а одатле се преселе на Добра Села, гдје су се већ били доселили Алексини синови са Малинска Сава и Станко.
Ово братство је увијек давало истакнуте људе и јунаке, међу којима посебно мјесто заузима Окица Пајов. Окица је био велики јунак који се стално тукао с Турцима. Једном приликом ускочи у Никшић и уби седам Турака (А. Лубурић: Дробњаци – Београд 1930). Био је кнез Добрих Села. Окица је умро у шездесет петој години. Осим Окице, и његов брат Живко је био истакнута личност свога доба. У Херцеговачком устанку 1875.- 1876/78. године био је командир, а истакао се посебно у бици на Вучјем Долу 1876. године и приликом ослобођења Никшића 1877. године. За јунаштво које је испољио у командовању одликован је са четири одликовања, која су уклесана на његов надгробни споменик у Шавнику. Живко је био и племенски капетан. Живков син Миљан у балканским ратовима био је начелник штааба Дурмиторске бригаде у борбама које су вођене око Скадра; истакао се умјешним командовањем при заузимању Бардањола, фебруара 1913. године. У бици на Брегалници командовао је батаљоном, када је теже рањен. У Првом свјетском рату био је члан штаба Дурмиторске бригаде која је учествовала у бици на Мојковцу 1916. године. По завршетку Првог свјетског рата, након уједињења 1918. године постављен је за првог команданта Војног округа Пљевља. Одликован је са више високих одликовања.
Миљанов син Велимир, инжињер шумарства, био је истакнута личносг НОБ-а и револуције, командант Главног штаба за Санџак и Треће санџачке пролетерске бригаде, а на првим послијератним изборима 1946. године изабран је за савезног посланика народне скупштине. Био је вијећник II засједања АВНОЈ-а. Он је народни херој Југославије. Његове двије сестре ученице Душанка и Стана и брат Јездимир убијени су звјерски од стране непријатеља у децембру 1941. године као припадници овог братства у знак одмазде за њихово учешће у НОП- у. И Светозар – Свето је као младић преживио ратне страхоте, активно се укључио у токове НОП-а, а послије рата је био на истакнутим функцијама у дипломатији.
Осим Живка и Миљана, за војничке заслуге у минулим ратовима одликовани су још: Милован, Симо, Василије, Лека, Јово, Нико, Матија, официр Благоје, Петар и Милинко.
Матије Јанков био је познати ратник из ратова 1912-1918. године и комитски вођа у Комитском покрету. Када му се лично путем телефона обратио генерал Радомир Вешовић, убјеђујући га да би требало да се преда са својим комитима, Матије му је одговорио: “Радомире брате, ми смо твој изгуб намирили: ти отишао, а дошла нам Јелена Шаулић. Сад нијесмо ништа слабији но што смо били”. Од првих устаничких дана 1941. године Матије се са својом породицом ставља у службу НОП-а у борбама против непријатеља. Гине јуначки на челу своје чете у бици на Пљевљима 1. децембра 1941. године, у шездесет деветој години. И његов син Љутомир гине на Сињајевини 1942. године, док је његов син Момир, носилац Партизанске споменице 1941, преживио троструко стријељање; о њему је писао Будо Симоновић у књизи До смрти и натраг. Матијева супруга Митра, родом од братства Церовића, вјерни је сљедбеник свога мужа и дјеце. Погинула је на Сутјесци 1943. године са својим малољетним сином дванаестогодишњим Рељом. Божидар и Вуко и Веселинка су били у строју бораца НОР-а од 1941. године.
На Пљевљима су тако рећи истог дана погинули истакнути борци НОВ-а, носиоци су Партизанске споменице 1941. стари ратник Петар Савов и његов син Рајко, млади академац, који су у саставу Језеро-шаранског батаљона храбро јуришали кроз Пљевља, града у коме су до почетка рата живјели и града у коме је млади Рајко завршио гимназију. Његов млађи брат Мирчета је у поратном периоду радио на истакнутим функцијама у Републици.
Браћа Радоман и Радомир Благојеви су били припадници НОП-а од првих устаничких дана и организатори устанка у свом крају. Оба су носиоци Партизанске споменице 1941. године. Радоман је обављао одговорне дужности као замјеник политичког комесара батаљона, официр одсјека ОЗН-е, штаба корпуса и политички комесар бригаде народне одбране. У току рата је рањаван. Генерал је ЈНА.
Владо Радосављев је био у НОП-у од првих устаничких дана; носилац је партизанске споменице 1941. године. Радојица Новичин, логораш из стравичних казамата, био је припадник НОП-а од 1941. године. И Ковиљка Миљанова заслужује да се њено име нађе међу именима набројаних братственика. Она је била активни припадник НОП-а од првих устаничких дана.
Поред до сада набројаних, из овог братства је велики број братственика положио своје животе на бојиштима широм наше земље. На Пљевљима 1941. године погинуше: Јово Обрадов, Миро Петра Мићина, Сава Неђељков и Сретен, син Милинка Перјаника; Радомир Крстов погину на Пољима Колашинским 1942, а његов брат Јаков на Матешеву 1944. године. На Пољима Колашинским 1942. године погину и Коста Јовов, а Станислава Лекова оконча свој млади живот у Босни 1944. Војин Ристов погибе 1944. у Аустрији, а његов имењак Војин Акимов на Добрим Селима 1944. Љубомир-Љубо Радов погибе на Бјеловару 1945. године у завршним операцијама НОВ-а за коначно ослобођење наше земље. Теодор М. Јакић оконча свој млади живот 1942. године.
Из млађе генерације треба поменути Драгољуба Урошева, истакнутог друпггвено-политичког радника и привредника, предсједника Општине Шавник, посланика у републичкој и савезној скупштини. Његов рад у органима Републике и Федерације је био веома запажен.
Јакићи су се исељавали из Дробњака. Од њих су Лучићи у Забрђу и Калушићима, као и Топаловићи у Пљевљима. Преци и једних и других су се иселили из Дробњака у другој половини 18. вијека. Има их и у Бачком Добром Пољу у Војводини, гдје су колонизовани 1945. године.
Славе Ђурђевдан, а прислужују Усјековање св. Јована.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
16. јул 2012. у 15:25
Jovana
Zanima me tacno porijeklo porodice Jakic. Inace, mi smo iz Dobrih sela kod Savnika (Niksic, Crna Gora) i zanima me da li smo se tu doselili i tacno porijeklo odakle smo? HVALA UNAPRIJED
16. јул 2012. у 17:20
Nebojsa
Поздрав Јована, ево података о пореклу Ваших Јакића:
Јакићи у Добрим Селима (26 кућа) и у Меруљи (9 кућа)
Они су огранак Милошевића. Садашње презиме старо им је преко 250 година.
Раније су становали у Црвеној Греди и Горњој Бијелој. Били су некада бројни.
Око средине 18. века Јакићи падну на само три куће и то:
Јанкову,Спасојеву и Алексину. Због нечег се разуре:
Алекса оде на Малинско, код своје тазбине Ђиласа, а Јанко и Спасоје у Никшић, код Турака.Они их населе (око 1767) у кулу Лековића у селу Кочанима. Ту су, веле, становали око 40 година.
Јанко је имао Давида, Паја и Обрада, а Алекса Саву и Станка. Од Спасоја није остао нико. Јакићи у Кочанима обогате се и осиле. У пролеће 1807. неки Турчин удари старог Спасоја Јакића штапом по глави. Због тога Окица Пајов убије тог Турчина. Тада се сви разуре из Никшића и оду на Брезна у Пиви, а мало касније пређу у село Дубровско.
Исте (1807. године) Окица оде у Никшић и убије 7 Турака.(тај Окица је изгледа био неки опасан тип)
Милутин Давидов и Митар Пајов оду са Јованом Шабалијом и Херцеговцима Карађорђу на састанак.Тамо оба и погину исте (1809.) године.
На Дубровском су становали 12 година, па пређу на Добра Села, где су се раније доселили потомци Јакића из Кошица.
Од Јакића је било више добрих јунака, а најчувенији је био Окица Пајов. Он се родио 1789. године, а преминуо 1853 г.
Побио је много Турака и био је одличан стрелац.
Јакићи су се раније исељавали, али о тим исељеницима мало шта знају. Од њих су Лучићи у селу Забрђу код Пљеваља. Има их десетак кућа. Такође су од Јакића и Топаловићи у Пљевљима. Преци и једних и других су се иселили су се иселили из Дробњака пре 1770. године.
Потомци поменутог Алексе Јакића броје сада у Дробњаку 11 домова, а остали су од Јанка.
Пасови: Симо (рођен 1856. године)- Давид – Милован(рођен 1793)- Давид- Јанко
Јована, ово је забележио Андрија Лубурић још 1930. године у монографији: „Дробњаци, племе у Херцеговини“
Иначе Милошевићи, од којих водите порекло су старином из Бањана, одакле су прешли у Дробњаке. Потичу од племена Новљана, који су, морам да нагласим, непотврђени историјски.
Херак Милошевић из Дробњака који се помиње у дубровачким архивским књигама још 1405. године је од ових Милошевића.
Он се у то време бавио превозом робе (кириџија).
3. октобар 2013. у 13:22
Јакић Милан
Није тачан натпис да Јакићи славе Ђурђевдан, а прислављују Усекованије главе Светог Јована. Тачно је супротно да славе Усекованије главе Светог Јована, а прислављују Ђурђевдан.
3. октобар 2013. у 13:43
Јакић Милан
Ја припадам Јакићима о којима се овде пише и који су из Добрих Села. Податак је поуздан и тачан. Јакићи припадају племену Дробњак. Они који су се некада насељавали у Дробњак морали су узети славу Ђурђевдан иначе се нису могли населити. Приметио сам и да људи који су се у ранија времена исељавали из Дробњака и који често имају и презиме Дробњак носили са собом Ђурђевдан као славу, који је иначе и племенска слава. Такав је изгледа случај и са породицом Милована Јакића (а који је иначе са мојим ђедом Крстом друго колено) који се из Добрих Села доселио у Потпеће код Пљеваља. Његова ужа породица је узела за славу Ђурђевдан. Милован Јакић је Андрији Лубурићу и дао податак да је слава Јакића Ђурђевдан. Ту су и пасови од Сима до Милована. Из предходног се види да сам са Милованом и његовима у блиском сродству.
Лично сам направио комплетан родослов Јакића из Добрих Села и из разговора са оцем и више старијих рођака потврђено је да је Усекованије главе Светог Јована слава Јакића, а да прислављују Ђурђевдан, који је иначе племенска слава.
3. октобар 2013. у 13:38
Јакић Милан
Ја припадам Јакићима о којима се овде пише и који су из Добрих Села. Податак је поуздан и тачан. Јакићи припадају племену Дробњак. Они који су се некада насељавали у Дробњак морали су узети славу Ђурђевдан иначе се нису могли населити. Приметио сам и да људи који су се у ранија времена исељавали из Дробњака и који често имају и презиме Дробњак носили са собом Ђурђевдан као славу, који је иначе и племенска слава. Такав је изгледа случај и са породицом Милована Јакића (а који је иначе са мојим ђедом Крстом друго колено) који се из Добрих Села доселио у Потпеће код Пљеваља. Његова ужа породица је узела за славу Ђурђевдан. Милован Јакић је Андрији Лубурићу и дао податак да је слава Јакића Ђурђевдан. Ту су и пасови од Сима до Милована. Из предходног се види да сам са Милованом и његовима у блиском сродству.
Лично сам направио комплетан родослов Јакића из Добрих Села и из разговора са оцем и више старијих рођака потврђено је да је Усекованије главе Светог Јована слава Јакића, а да прислављују Ђурђевдан, који је иначе племенска слава.
2. фебруар 2014. у 18:48
Јовица Кртинић
Аутор : Јакић Милан
Коментар:
Поред Добрих Села и Меруље од ове лозе Јакићи још живе у:
– Потпећу (Оџак — близу Пљеваља)
– Пљевљима
– Подгорици
– Никшићу
– Шипачном (близу Никшића)
– Пландишту (близу Вршца)
– Врбасу
– Кули
– Сивцу
– Руми
– Новом Саду
– Кањижи
– Београду
– Краљеву
Такође велики број живи у Шавнику.
2. фебруар 2014. у 18:49
Јовица Кртинић
Аутор : Јакић Милан
Коментар:
Јована можеш ли ми дати име оца и ђеда. Ја сам урадио родослов Јакића из Добрих Села.
27. јул 2014. у 11:18
Vladimir
Pomaže Bog
Ja sam Pljevljak, djed mi je Dimitrije iz Zbljeva kod Pljevalja, narodni heroj Velimir, koga spominjete mu je brat od strica. Ono što ja znam, a začudilo me da vi ne znate, pošto su vam ostali podaci tačni, je da smo mi Jakici iz Konavla kod Dubrovnika, ima nas i katolika, u Hrvatskoj. Ne znam da li je tačno da smo nastali od nekog Jakova, koga su zvali Jaki Jakov, i ko je on bio.. Pozdrav mom bratstvu, Bog vas čuvao.
Ovo za slavu, o čemu je brat Milan govorio, je tačno
5. октобар 2014. у 20:47
Небојша Новаковић
Јакићи су огранак Милошевића (Дробњака). Сродни су им Лучићи и Топаловићи, али и Вемићи.
Вемићи у днк пројекту припадају хаплогрупи I1 (I1 P109). Још неке породице, чије се порекло везује за Новљане, носе ову хаплогрупу.
Више о Новљанима и њиховој генетици:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=472.msg3110#msg3110
Уопштено о хаплогрупи I (за Јакиће битна I1 грана):
http://www.poreklo.rs/2012/12/17/y-dnk-haplogrupa-i-naj%C4%8De%C5%A1%C4%87a-kod-srba/
8. децембар 2020. у 14:00
Милан Јакић
Наши Јакићи припадају хаплогрупи И1 – М253.
10. јануар 2015. у 15:59
Милан Јакић
Хтео бих Владимиру нешто да одговорим. Тачно је да има Хрвата Јакића и то највише у западној Херцеговини, има село које се зове Јакићи. Има и муслимана Јакића. Да ли имају какве везе са нама не знам,али постоји могућност да имају. Није тачно да Јакићи потичу из Конавала. Јакићи су некада живели у Никшићу у кули Лековића и после убиства неког Турчина су се раселили. Потичу од Милошевића и име су добили по једном претку који је био изузетно крупан и јак и звали су га Јаки. Сродни су са Вемићима, Радовићима, Глођајама, Кнежевићима, који такође воде порекло од Милошевића. Владимире, ако ти је отац Славко, ђед Димитрије, а синови Вук и Алекса, Велимир Јакић народни херој му никако не може бити брат од стрица рођеног, може бити брат од стрица, али 7 или 8 колено. То је оно што каже родослов.
За Небојшу, није тачно да су Лучићи и Топаловићи сродни Јакићима. Тачно је да Лучићи потичу од Луке Јакића и по њему су добили презиме Лучићи. Топаловићи су добили презиме по Милану Јакићу – Топалу (надимак је добио зато што је шепао, на турском Топал). Значи Лучићи и Топаловићи нису сродни са Јакићима, већ воде директно порекло од Јакића.
21. јул 2016. у 15:28
Dragan Topalovic
Postovanje moj dobri rodjace Milane jakicu ja sam Dragan Topalovic iz Seljasnice kod Prijepolja i voleo bi da stupim sa Vama u kontakt.Moj telefon 064/1614257 posalji poruku ja cesto dolazim u Pljevlja pa da se vidimo.Pozdrav
28. новембар 2017. у 20:43
Nikola Mitrovic
Ja sam iz Pljevalja, i stric mi je pricao da je bilo 5-6 brace koji su se doselili u Pljevlja. Cetvorica su promjenili prezimena. Mitar Mitrovic, Mile Milovic, Luka Lucic, i Milan Topalovic. Mitrovici su u selu Poblace. Milovici u nekom selu pored, zaboravio sam. Uglavnom primjetim da se samo spominju Lucici i Topalovici kao potomci Jakica u Pljevlima.
1. јун 2019. у 11:21
Милан Јакић
По причи Бранка Лучића тачан је податак да је од Јакића настало бар десет Породица, па и Митровићи и Миловићи.
23. фебруар 2020. у 14:42
Nikola Mitrovic
Mozes li mi dati email, cisto da ti posaljem imena predaka dokle znam pa da vidimo da li mozemo utvrditi id kojih jakica sam tacno posto vidim da znas dosta o njima.
8. децембар 2020. у 13:57
Милан Јакић
Моја и мејл адреса је [email protected].
Иначе по причи Бранка Лучића из Пљеваља у њима иоколини има између 10 и 20 различитих презимена која су настала од Јакића.
10. јануар 2015. у 16:38
Милан Јакић
Пошто ја желим да се овде барата само са чињеницама, после тачне провере утврдио сам да су Велимир и Димитрије 6 колено.