Порекло презимена Јакић

18. фебруар 2012.

коментара: 51

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

JAKИЋИ

(живе на Добрим Селима и Меруљи)

Јакићи су огранак Милошевића. Од њих су се одвојили веома давно, а не знају по коме су добили данашње презиме. Знају да су живјели у Горњој Бијелој, испод Црвене греде. Некада су били врло бројни, али средином 18. вијека спадну на три куће – Јанкову, Спасојеву и Алексину. Они се тада раселише из Горње Бијеле. Алекса оде на Малинско у своју тазбину Ђиласе, а Спасоје и Јанко у село Кочане код Никшића. Тамо добију имање Лековића, који су се одатле били већ иселили.

Јанко је имао синове Давида, Паја и Обрада, а од Спасоја није остало потомства.

Алекса на Малинску имао је синове Саву и Станка.

Јакићи су се у Кочанима обогатили и осилили за четрдесетак година, колико су ту живјели. Око 1807. године заваде се с никшићким Турцима, па један Турчин удари старог Спасоја, а Окица Пајов убије Турчина; због тога се разуре из Кочана, побјегну у Пиву и населе се у селу Брезна, одакле пређу у дробњачко село Дубровско.

Милутин Давидов и Митар Пајов, с осталим Дробњацима, пођу у чети Јована Шибалије Карађорђу у помоћ, састану се с њим у Старом Влаху, гдје у једној борби и погину 1809. године.

На Дубровску су становали десетак година, а одатле се преселе на Добра Села, гдје су се већ били доселили Алексини синови са Малинска Сава и Станко.

Ово братство је увијек давало истакнуте људе и јунаке, међу којима посебно мјесто заузима Окица Пајов. Окица је био велики јунак који се стално тукао с Турцима. Једном приликом ускочи у Никшић и уби седам Турака (А. Лубурић: Дробњаци – Београд 1930). Био је кнез Добрих Села. Окица је умро у шездесет петој години. Осим Окице, и његов брат Живко је био истакнута личност свога доба. У Херцеговачком устанку 1875.- 1876/78. године био је командир, а истакао се посебно у бици на Вучјем Долу 1876. године и приликом ослобођења Никшића 1877. године. За јунаштво које је испољио у командовању одликован је са четири одликовања, која су уклесана на његов надгробни споменик у Шавнику. Живко је био и племенски капетан. Живков син Миљан у балканским ратовима био је начелник штааба Дурмиторске бригаде у борбама које су вођене око Скадра; истакао се умјешним командовањем при заузимању Бардањола, фебруара 1913. године. У бици на Брегалници командовао је батаљоном, када је теже рањен. У Првом свјетском рату био је члан штаба Дурмиторске бригаде која је учествовала у бици на Мојковцу 1916. године. По завршетку Првог свјетског рата, након уједињења 1918. године постављен је за првог команданта Војног округа Пљевља. Одликован је са више високих одликовања.

Миљанов син Велимир, инжињер шумарства, био је истакнута личносг НОБ-а и револуције, командант Главног штаба за Санџак и Треће санџачке пролетерске бригаде, а на првим послијератним изборима 1946. године изабран је за савезног посланика народне скупштине. Био је вијећник II засједања АВНОЈ-а. Он је народни херој Југославије. Његове двије сестре ученице Душанка и Стана и брат Јездимир убијени су звјерски од стране непријатеља у децембру 1941. године као припадници овог братства у знак одмазде за њихово учешће у НОП- у. И Светозар – Свето је као младић преживио ратне страхоте, активно се укључио у токове НОП-а, а послије рата је био на истакнутим функцијама у дипломатији.

Осим Живка и Миљана, за војничке заслуге у минулим ратовима одликовани су још: Милован, Симо, Василије, Лека, Јово, Нико, Матија, официр Благоје, Петар и Милинко.

Матије Јанков био је познати ратник из ратова 1912-1918. године и комитски вођа у Комитском покрету. Када му се лично путем телефона обратио генерал Радомир Вешовић, убјеђујући га да би требало да се преда са својим комитима, Матије му је одговорио: “Радомире брате, ми смо твој изгуб намирили: ти отишао, а дошла нам Јелена Шаулић. Сад нијесмо ништа слабији но што смо били”. Од првих устаничких дана 1941. године Матије се са својом породицом ставља у службу НОП-а у борбама против непријатеља. Гине јуначки на челу своје чете у бици на Пљевљима 1. децембра 1941. године, у шездесет деветој години. И његов син Љутомир гине на Сињајевини 1942. године, док је његов син Момир, носилац Партизанске споменице 1941, преживио троструко стријељање; о њему је писао Будо Симоновић у књизи До смрти и натраг. Матијева супруга Митра, родом од братства Церовића, вјерни је сљедбеник свога мужа и дјеце. Погинула је на Сутјесци 1943. године са својим малољетним сином дванаестогодишњим Рељом. Божидар и Вуко и Веселинка су били у строју бораца НОР-а од 1941. године.

На Пљевљима су тако рећи истог дана погинули истакнути борци НОВ-а, носиоци су Партизанске споменице 1941. стари ратник Петар Савов и његов син Рајко, млади академац, који су у саставу Језеро-шаранског батаљона храбро јуришали кроз Пљевља, града у коме су до почетка рата живјели и града у коме је млади Рајко завршио гимназију. Његов млађи брат Мирчета је у поратном периоду радио на истакнутим функцијама у Републици.

Браћа Радоман и Радомир Благојеви су били припадници НОП-а од првих устаничких дана и организатори устанка у свом крају. Оба су носиоци Партизанске споменице 1941. године. Радоман је обављао одговорне дужности као замјеник политичког комесара батаљона, официр одсјека ОЗН-е, штаба корпуса и политички комесар бригаде народне одбране. У току рата је рањаван. Генерал је ЈНА.

Владо Радосављев је био у НОП-у од првих устаничких дана; носилац је партизанске споменице 1941. године. Радојица Новичин, логораш из стравичних казамата, био је припадник НОП-а од 1941. године. И Ковиљка Миљанова заслужује да се њено име нађе међу именима набројаних братственика. Она је била активни припадник НОП-а од првих устаничких дана.

Поред до сада набројаних, из овог братства је велики број братственика положио своје животе на бојиштима широм наше земље. На Пљевљима 1941. године погинуше: Јово Обрадов, Миро Петра Мићина, Сава Неђељков и Сретен, син Милинка Перјаника; Радомир Крстов погину на Пољима Колашинским 1942, а његов брат Јаков на Матешеву 1944. године. На Пољима Колашинским 1942. године погину и Коста Јовов, а Станислава Лекова оконча свој млади живот у Босни 1944. Војин Ристов погибе 1944. у Аустрији, а његов имењак Војин Акимов на Добрим Селима 1944. Љубомир-Љубо Радов погибе на Бјеловару 1945. године у завршним операцијама НОВ-а за коначно ослобођење наше земље. Теодор М. Јакић оконча свој млади живот 1942. године.

Из млађе генерације треба поменути Драгољуба Урошева, истакнутог друпггвено-политичког радника и привредника, предсједника Општине Шавник, посланика у републичкој и савезној скупштини. Његов рад у органима Републике и Федерације је био веома запажен.

Јакићи су се исељавали из Дробњака. Од њих су Лучићи у Забрђу и Калушићима, као и Топаловићи у Пљевљима. Преци и једних и других су се иселили из Дробњака у другој половини 18. вијека. Има их и у Бачком Добром Пољу у Војводини, гдје су колонизовани 1945. године.

Славе Ђурђевдан, а прислужују Усјековање св. Јована.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (51)

Одговорите

51 коментара

  1. Милан Јакић

    Од нашег братства Јакића има још у:

    – Жабљаку
    – Фочи
    – Братунцу
    – Херцег Новом
    – Варшави

  2. Milica Jakic

    Postovani,mnogo se radujem sto imam priliku da dobijem konacno tacne informacije o svojim precima.Naime,ja sam Milica Jakic,moji preci su it Dobrih Sela.Moj pokojni otac se zvao Milan Jakic…Djed mi se zvao Rajko,a pradjed Novica.Da li neko o Vas ima rodoslov i bila bih vam vrlo zahvalna kad bi mi ga proslijedio?
    Srdacan pozdrav sa Cetinja.

  3. Милан Јакић

    Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

    МИЛОШЕВИЋИ

    Они су се, кад и остали Новљани, доселили из Бањана, и населили дробњачко село Доњу Бијегу, тј. један заселак Доње Бијеле, који се по њима назове Милошевићи. Судећи по величини насељеног земљишта, изгледа да су били бројно братство.

    Данас се у Дробњаку нико не презива презименом Милошевић, већ су се разгранали на Радовиће, Илиће, Кнежевиће, Чупиће, Чарапиће, Јакиће, Ђуровиће, Глођаје, Вемиће, Маринковиће, Баљуше и Вучиниће.

    Има их исељених у разне крајеве наше земље.

    ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

  4. Владимир

    Помаже Бог
    Хвала ти брате Милане на појашњењу, јесам, тај сам Владимир Славков ђед ми је Димитрије, синови Вук и Алекса. Нисам ни рекао да је Велимир био ђеду ми брат од рођеног стрица, хвала ти и на овој информацији да је у питању 6. кољено. Ово што велиш да нисмо из Конавла ми је ново и изненадило ме..
    Поздрав из Чешке.

    • Milan Jakić

      Бог ти помогао брате Владимире!
      Није ми циљ био да нешто негирам или омаловажавам, већ сам сам само хтео да чињенично реагујем пошто сам урадио Родословно стабло Јакића. И ако неко није рођени брат од стрица Велимира Јакића, не значи да мање вреди. Поштујем све своје рођаке и сви су ми драги. Прађед ти је Милутин, а чукунђед Перо. Да ли ти је рођени брат Саша, који ради у Предузећу Шуме Црне Горе. У пореклу презимена Јакић је прецизно објшњено порекло нашег братства. У Конавлама можда има Јакића. али наше братство не потиче одатле. Евентуално може бити да се некада неко из Дробњака песелио у те крајеве. Можда на тај начин имамо везе са Јакићима из околине Метковића, где постоји село Јакићи, одакле је и Томислав Јакић новинар. То је Западна Херцеговина и то су Срби који су похрваћени. Један наш рођак ми је причао да је срео муслимана Јакића негде у Босни, који му је рекао да води порекло од наших Јакића из Дробњака.
      Ако желиш Родослов Јакића пошаљи ми И мејл адресу.
      Поздрав из Пландишта и све најбоље брате!

  5. Dragan Jakic

    Pozdrav bratstvu Jakica!
    Molim gospodina Milana Jakica jer barata cinjenicama da mi posalje neke informacije,jer sam dosao do nekog porodicnog stabla ali se nasa porodica Jakica nije pronasla u njemu.Moje ime je Dragan,otac je Ratko,djed Branko,pradjed Marko,cukundjed Risto,i pricali su mi da poticemo od Luke Jakica koji je Ristov otac i koji je otisao iz Dobrih sela.Njegov sin Risto,moj cukundjed se naselio u Bukovici,opstina Pljevlja,mada su stari ljudi govorili o Jakicima sa Kapucevica,gdje i sad imamo imanje na kojem zivi Ljubo Jakic,moj stric.Ukoliko posjedujete neke informacije bio bih zahvalan da mi proslijedite.Hvala

  6. Милан Јакић

    Драгане молио бих те да ми пошаљеш копију тог породичног стабла коју ти имаш.

  7. Милан Јакић

    Текст се не понавља.

  8. Милан Јакић

    Драгане Јакићу велики поздрав!
    Нажалост у родослову Јакића је уписано до Луке Јакића. После њега, његови потомци су узели презиме Лучић, даље од тога нема ништа. Ако би била тачна информација да је твој чукунђед Ристо син Луке Јакића, онда би била разрешена једна велика дилема о Јакићима из Буковице и онда би то било решење. Иначе чуо сам за Љуба Јакића из Буковице, а са Велимиром Јакићем адвокатом из Горажда, који сада живи и ради у Београду, а иначе је из Буковице код Пљеваља сам се сретао. Сусрет је био срдачан, покушали смо да нађемо везу између нас, али нисмо успели. Ако би чињенично неко могао да потврди да водите порекло од Луке Јакића, то би било решење. Лично сматрам да су сви Јакићи у Црној Гори род и да сви у некој ближој историји воде порекло из Добрих Села. Лукин отац је Сава, Савин отац Алекса. Јанко. Алекса и Спасоје су рођена браћа, која су живела 1750. године и од њих је кренуло родословно стабло Јакића. Спасоје није имао деце.

    • Dragan Jakic

      Milane,za Luku mi stric Ljubo kaze da je to 100% da je Risto njegov sin,i da je otisao iz Dobrih Sela i naselio se u Markovine kod Godijeva,kod Foce,a da je Risto kasnije presao u Bukovicu.Jos kaze da su mu porucivali da se vrati u Dobra Sela i da ce mu njegova zemlja biti vracena ali da li njegova djeca ili on.sam nije zelio da se vrati,a zbog cega je otisao to ne znam.
      Sto se tice Velimira njega nisam upoznao,ali znam da su iz Gorazda i da je on Ilijin sin,a pored njega su bila jos braca Milija,Milorad i Mile,njihov otac je.zivio u Bukovici ali su odselili u Gorazde.Taj njihov otac mislim da se zove Nedjo,je sahranjen u nasem porodicnom groblju,odmah pored.Rista.Ja otprilike pricam ono sto mi stric prica,a on je dosta toga zapamtio,1933 je godiste.

  9. Милан Јаакић

    Поздрав Драгане!
    Ако је то 100% тачан податак, онда као што сам рекао имамо решење и немамо шта више да трагамо. Само што ми сада требају подаци за твоје ближе, рођену браћу, стричеве и све оне ближе које можеш да скупиш.
    Фотокопију родословног стабла које је радио Спасоје Јакић имам.
    Илијина браћа су Милија, Миле и Миливоје. Погрешно си написао само Милорад. Шаљем ти део стабла на којием се налази Лука Јакић.
    Моја И мејл адреса је [email protected].

  10. Милан Јакић

    Да ли је моја порука Драгану стигла до Вас?