Вулета

15. фебруар 2012.

коментара: 5

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (5)

Одговорите

5 коментара

  1. Милорад Богдановић

    Презиме Вулета није баш тако масовно као нека друга, али јесте повезано са неколико сличним њему. Тако имамо поред овога и презиме Вуле, Вулетин и Вулетић који негдје славе исте а негдје различите славе. Ова презимена махом се спомињу на простору Далмације, Лике и Баније, као и у Славонији. Наравно, има их који су вјеру промјенили, као и друга српска презимена.
    А Вулете су махом настањени на герзовачком простору гдје славе Стевањдан. Ипак, најбројнији су око Ливна, Бугојна, Гламоча и Травника гдје славе Ђурђевдан. Претпоставка, да су са тих простора, вјероватно Гламоча као и велики број досељеника на просторе Тимара и Змијања, и Вулете из Марићке који славе Пантелиндан.
    Пошто је овај простор био “пролазна станица” за расељавање ка Славонији, и још сјеверније, може се претпоставити да су славонске Вулете у сродству са марићким. У књизи Лексик презимена СР Хрватске, спомињу су око Новске, Јасеновца, Сл. Брода, Пакраца, Подравске Слатине, Ђакова…
    Вулете из Марићке први пут се у писаним документима спомињу у Шематизму д/б за годину 1882, али засигурно су на овим просторима више од 250 година. Настањени су у центри села, поред школе и цркве св. пророка Илије.

  2. Војислав Ананић

    В У Л Е Т А

    Пива, доселили су се Тузле, преко Затарја; Никшић.
    Извор: Вукота Миљанић-Аким Миљанић „ПРЕЗИМЕНА У ЦРНОЈ ГОРИ“, Београд, 2002. (страна 99)

  3. Војислав Ананић

    ВУЛЕТА

    Матица Вулета на Купресу је Ново Село, одакле су и дошли у град. По традицији коју је забиљежио Боривоје Милојевић, Вулете су дошли из села Долац на крајњем југу Гламочког поља око 1860. године. Живјели су прво у Шемановцима, а онда су око 1885. прешли у Ново Село. Ово потврђује опис православних породица митрополије Дабарско-босанске из 1882. године који налази Вулете у парохију Вуковско, којој су припадали и Ново Село и Шемановци. Вулете у Доцу тврде да су старсједиоци из пред-турског времена, што није вјероватно због пустошења тог простора у прошлости. Вјероватно се ради о старијем роду који је заборавио одакле су доселили..

    • Igor Vuleta

      Moja familija Vuleta potice iz okoline Jezera kod Jajca. Opstina Jezero je na tromedji izmedju Jajca, Sipova i Mrkonjic grada: oko 11 km od svakog spomenutog grada.
      Moj pradjed je bio na Solunskom frontu (tako mi je otac rekao) a djed je bio u vojsci Stare Jugoslavije odakle su ga 1940.odveli u radni logor u Austriju. Pusten je 1945.i vozom dosao u Jugoslaviju, tj. Jezero gdje se i nastanio.
      Slavimo slavu Stevanjdan (Sveti Stefan Prvomucenik 9.1.).
      Mojim dugogodisnjim istrazivanjem dosao sam do zakljucka da smo prezime dobili po Vukanovic dinastiji a Svetog Stefana slavimo od Stefana Nemanjica.

  4. Синиша Вулета

    Порекло презимена, село Долац (Гламоч)
    Аутор: administrator Објављено: октобар 19, 2013 На: Војислав Ананић, Завичај – Села И Градови |Коментари : 0
    Порекло становништва села Долац, општина Гламоч. Стање из 1920-21. године. Према истраживању Боривоја Милојевића „Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље“. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

    Привредне прилике.
    Њиве су испод кућа. Паша је па кршу, око села, највише у Кујачама, испод Цинцера. Ливаде су у пољу и на планини у Малом Сланом Долу. Тројица Радића имају колибе и кошаре у Лесковцу, а један Радић и један Ерцег у Малом Сланом Долу. Тамо су зими са стоком. Ко има малу породицу не иде у планину.
    Испод села је врело Рибњач. Кад вода „ври“, у њему се појаве „паљурице“ (ситне рибе) и оду кад и вода оде. Некад остану у локвици и крепају. Тада их купе сељаци из Копића, Доца и Драгнића; понеко накупи пет до шест кила; и поједе са чељадима.
    Положај и тип.
    Куће леже ивицом између кршне стране и плавине. Воду доносе са бунара из поља. Тај бунар засуши око Петровдана и сув је за три месеца; тада носе воду из сред поља, из бунара Новака, који је код јаруге и из кога вода „врије“. По јарузи су врела Кровци. У пролеће, једном у десет година, вода проври испод села, на пример испод. Велића појате, испод куће Подкрајца итд.
    Кућа има: Подкрајца 1, Вулета 6, Ерцега 6, Радића 1, Вулета 4, Ђурана 1, Ерцега 2, Вулета (Билића) 4, Докоза 1, Велића 2 и Радића 8. Прве куће и то: Подкрајца, Вулета, Ерцега и Радића одвојене су од осталих кућа коритом, које је лети суво.

    Порекло становништва.
    Староседелачке су ове муслиманске породице: Велићи и Докози.
    Вулете су такође староседеоци. Славе Св. Ђурђа.
    Стари досељеници непознатог порекла јесу:
    Подкрајац, слави Св. Николу и Ђуран, слави Св. Јована.
    Радићи су били у Скуцанима. Ту је остала жена са сиротном децом, па пређе у ДрагнићЂонлагићима да чува говеда као „измећар“. Ту их задеси куга, иза које дођу Велићима у кметство. Славе Св. Тому. Један Радић, који је до Ерцега, дошао је ту „прије Аустрије“ од оне групе Радића; ту је купио земљу.
    Ерцези славе Св. Луку. Доселили су се из Херцеговине почетком 19. века.
    Ерцег (Марчета) слави Св. Николу. Доселио се из Прилуке (у Ливањском Пољу) око 1890. год.; овде је купио земљу. У Прилуку је дошао из Рујана „уз буну“ 1875. год