Поштовани,
ова страница је у припреми.
Позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
15. јун 2016. у 18:42
Милорад Богдановић
Презиме Вулета није баш тако масовно као нека друга, али јесте повезано са неколико сличним њему. Тако имамо поред овога и презиме Вуле, Вулетин и Вулетић који негдје славе исте а негдје различите славе. Ова презимена махом се спомињу на простору Далмације, Лике и Баније, као и у Славонији. Наравно, има их који су вјеру промјенили, као и друга српска презимена.
А Вулете су махом настањени на герзовачком простору гдје славе Стевањдан. Ипак, најбројнији су око Ливна, Бугојна, Гламоча и Травника гдје славе Ђурђевдан. Претпоставка, да су са тих простора, вјероватно Гламоча као и велики број досељеника на просторе Тимара и Змијања, и Вулете из Марићке који славе Пантелиндан.
Пошто је овај простор био “пролазна станица” за расељавање ка Славонији, и још сјеверније, може се претпоставити да су славонске Вулете у сродству са марићким. У књизи Лексик презимена СР Хрватске, спомињу су око Новске, Јасеновца, Сл. Брода, Пакраца, Подравске Слатине, Ђакова…
Вулете из Марићке први пут се у писаним документима спомињу у Шематизму д/б за годину 1882, али засигурно су на овим просторима више од 250 година. Настањени су у центри села, поред школе и цркве св. пророка Илије.
5. мај 2018. у 11:43
Војислав Ананић
В У Л Е Т А
Пива, доселили су се Тузле, преко Затарја; Никшић.
Извор: Вукота Миљанић-Аким Миљанић „ПРЕЗИМЕНА У ЦРНОЈ ГОРИ“, Београд, 2002. (страна 99)
4. јул 2018. у 15:47
Војислав Ананић
ВУЛЕТА
Матица Вулета на Купресу је Ново Село, одакле су и дошли у град. По традицији коју је забиљежио Боривоје Милојевић, Вулете су дошли из села Долац на крајњем југу Гламочког поља око 1860. године. Живјели су прво у Шемановцима, а онда су око 1885. прешли у Ново Село. Ово потврђује опис православних породица митрополије Дабарско-босанске из 1882. године који налази Вулете у парохију Вуковско, којој су припадали и Ново Село и Шемановци. Вулете у Доцу тврде да су старсједиоци из пред-турског времена, што није вјероватно због пустошења тог простора у прошлости. Вјероватно се ради о старијем роду који је заборавио одакле су доселили..
14. јун 2021. у 00:27
Igor Vuleta
Moja familija Vuleta potice iz okoline Jezera kod Jajca. Opstina Jezero je na tromedji izmedju Jajca, Sipova i Mrkonjic grada: oko 11 km od svakog spomenutog grada.
Moj pradjed je bio na Solunskom frontu (tako mi je otac rekao) a djed je bio u vojsci Stare Jugoslavije odakle su ga 1940.odveli u radni logor u Austriju. Pusten je 1945.i vozom dosao u Jugoslaviju, tj. Jezero gdje se i nastanio.
Slavimo slavu Stevanjdan (Sveti Stefan Prvomucenik 9.1.).
Mojim dugogodisnjim istrazivanjem dosao sam do zakljucka da smo prezime dobili po Vukanovic dinastiji a Svetog Stefana slavimo od Stefana Nemanjica.
10. мај 2023. у 22:15
Синиша Вулета
Порекло презимена, село Долац (Гламоч)
Аутор: administrator Објављено: октобар 19, 2013 На: Војислав Ананић, Завичај – Села И Градови |Коментари : 0
Порекло становништва села Долац, општина Гламоч. Стање из 1920-21. године. Према истраживању Боривоја Милојевића „Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље“. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Привредне прилике.
Њиве су испод кућа. Паша је па кршу, око села, највише у Кујачама, испод Цинцера. Ливаде су у пољу и на планини у Малом Сланом Долу. Тројица Радића имају колибе и кошаре у Лесковцу, а један Радић и један Ерцег у Малом Сланом Долу. Тамо су зими са стоком. Ко има малу породицу не иде у планину.
Испод села је врело Рибњач. Кад вода „ври“, у њему се појаве „паљурице“ (ситне рибе) и оду кад и вода оде. Некад остану у локвици и крепају. Тада их купе сељаци из Копића, Доца и Драгнића; понеко накупи пет до шест кила; и поједе са чељадима.
Положај и тип.
Куће леже ивицом између кршне стране и плавине. Воду доносе са бунара из поља. Тај бунар засуши око Петровдана и сув је за три месеца; тада носе воду из сред поља, из бунара Новака, који је код јаруге и из кога вода „врије“. По јарузи су врела Кровци. У пролеће, једном у десет година, вода проври испод села, на пример испод. Велића појате, испод куће Подкрајца итд.
Кућа има: Подкрајца 1, Вулета 6, Ерцега 6, Радића 1, Вулета 4, Ђурана 1, Ерцега 2, Вулета (Билића) 4, Докоза 1, Велића 2 и Радића 8. Прве куће и то: Подкрајца, Вулета, Ерцега и Радића одвојене су од осталих кућа коритом, које је лети суво.
Порекло становништва.
Староседелачке су ове муслиманске породице: Велићи и Докози.
Вулете су такође староседеоци. Славе Св. Ђурђа.
Стари досељеници непознатог порекла јесу:
Подкрајац, слави Св. Николу и Ђуран, слави Св. Јована.
Радићи су били у Скуцанима. Ту је остала жена са сиротном децом, па пређе у ДрагнићЂонлагићима да чува говеда као „измећар“. Ту их задеси куга, иза које дођу Велићима у кметство. Славе Св. Тому. Један Радић, који је до Ерцега, дошао је ту „прије Аустрије“ од оне групе Радића; ту је купио земљу.
Ерцези славе Св. Луку. Доселили су се из Херцеговине почетком 19. века.
Ерцег (Марчета) слави Св. Николу. Доселио се из Прилуке (у Ливањском Пољу) око 1890. год.; овде је купио земљу. У Прилуку је дошао из Рујана „уз буну“ 1875. год