Порекло презимена Бавељић

11. фебруар 2012.

коментара: 0

Међу српским презименима у Босни, већ крајем 19. и почетком 20. века налази се презиме Бавељић, али и Бавеља. Обе породице славе Ђурђевдан и обе су на подручју Бањалука – Кључ – Мркоњић Град. Бавеље су у парохији Медна Горња, Герзово, а Бавељићи у Стражицама, код Кључа.

Увидом у литературу о суседним гео и етнографским областима установили смо да овог презимена нема ни у удаљенијим областима одакле су долазили насељеници у западну Босну.

Значи да су Бавељићи презиме добили тек после досељавања, по неком топониму или од надимка.

Постојао је надимак Бава, непотврђен у записима, можда од глагола бавити се, у значењу задржавати се, којем је придодат наставак -еља. Тако имамо Бава-Бавеља, као у случају стар-старкеља.

Иначе, на Гласинцу су настањени Коњокради-Пајићи пореклом из Дробњака којих је било и у Сајицама, Парижевићима, Читлуцима и Видрићима. Они славе Савиндан, а прислужују Ђурђевдан, племенску дробњачку славу. Неки славе и обрнуто, а неки славе само Ђурђевдан.

Тако долазимо до индиректног објашњења предања да су Бавељићи “потомци св. Саве”. Наиме, они се не само славили, већ и гајили култ овог светитеља јер су водили порекло из немањићких наследних земаља, из Херцеговине.

КРСНА СЛАВА: Ђурђевдан

*

Вредан прилог о презимену Бавељић послао нам је Миодраг Бавељић:

БАВЕЉИЋИ

Презиме које је специфично само по себи и које се налази, како сте и навели, у Стражицама надомак Ситнице, општина Рибник!

Стражице су једна велика, како је ми називамо `Златна долина` у којој се налазе скуп засеока а то су Милетићи, Трубићи, Гајићи, Богдановићи, Петковићи, Куриџе, Малешевићи, Ерцези па тако и Бавељићи!

Саме Стражице су препознатљиве по старој Цркви Успења Пресвете Богородице која се налази у самом подножју села, а за коју се претпоставља да је стара и до 500 година па и више. Бавељићи су засеок који се налази тик уз већ напоменуту цркву, броји три домаћинства од којих су следећи:

1. Бавељић Јово и Михољка, који изродише Ковиљку, Миливоја, Миодрага-Мајог, Росу, Николу, Десу и Вида

2. Бавељић Петар, те његова дјеца Гојко, Боре, Мићо, Алекса и Пејика- Петар (који не бјеше рођен за живота свог оца Петра и

3. Бавељић Васо, те његова дјеца Чедо, Мирко, Дане и Зорка.

Сва три ова домаћинства Бавељића живјеше од земљорадње и сточарства, мукотрпно радећи и прехрањујући своју чељад (дјецу), као и већина становништва те регије и поднебља уопште! Тако су живјели и радили све до 1950-их година прошлог вијека, када већ одрасли људи (дјеца ових Бавељића) кренуше у свијет за бољим условима или боље речено, трбухом за крухом!

Данас Бавељића има понајвише у Србији, тачније у Војводини а има нас и у Аустрији, Њемачкој и Швајцарској. И тако почетком 1960-их година прошлог вијека, Миодраг-Маји (син Јове и Михољке) Бавељић одлази у Аустрију, а мало касније за собом води брата Николу да би остала браћа Миливој и Вид одселили у Војводину тачније у Апатин и тамо се настанили са својим породицама.

Након грађанског рата који је вођен од 1990-1995 године у Бавељићима је остало само једно домаћинство са два члана Николе (Јове) Бавељића: син Недјељко и његова мајка Вукица. Надомак Бавељића у Ситници, свега два километра удаљености настањене су још двије породице Бавељића, тачније Миодрага-Мајог (Јове) Бавељића које се налазе на главном путу и које се баве угоститељством већ тридесет година.

У једној од њих живе Славко син (Миодрага- Мајог) Бавељић са супругом Славицом и синовима Миодрагом, Николом и Милошем, а у другој живе супруга Драгица и двоје дјеце: Миливој и Јована од покојног Милоша син (Миодрага-Мајог) Бавељић, који је због посљедица рата оболио од мишије грознице и недуго послије тога се упокојио у Господу.

Записао: Миодраг, син оца Славка, а унук Миодрага-Мајог и праунук Јове Бавељића

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.