Порекло презимена Станић Reviewed by Momizat on . [toggle title="ТЕСТИРАНИ СТАНИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"] Станић Хаплогрупа: I1 род Б Порекло: Ријека, Хрватска, Југославија Крсна слава: Контакт: ____________ [toggle title="ТЕСТИРАНИ СТАНИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"] Станић Хаплогрупа: I1 род Б Порекло: Ријека, Хрватска, Југославија Крсна слава: Контакт: ____________ Rating: 0
You Are Here: Home » prezimena » Порекло презимена Станић

Порекло презимена Станић

ТЕСТИРАНИ СТАНИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ

Станић

Хаплогрупа: I1 род Б

Порекло: Ријека, Хрватска, Југославија

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

СТАНИЋИ

(у Јаворју)

Поријеклом су од Станића из Бабина код Пријепоља, одакле се Танасије – Ташко Станић, око 1870. године доселио у село Јаворје код Жабљака; ту се оженио од Никитовића. Имао је синове Машана и Милоша. Оба су били учесници првих ратова. Милош је био комита у Комитском покрету 1916-1918. године. Машанови синови су живјели у Аустралији и од њих нема мушких потомака, док Милошеви синови живе: Мујо у Словенији, Симо на Жабљаку, а Радомир у Тивту.

Славе Ђурђевдан.

_______________

СТАНИЋИ

(у Сировцу и Барама)

Поријекло им је из Куча од Дрекаловића, одакле су се давно иселили и на путу од Куча до Ускока задржавали су се на неколико мјеста. Једно вријеме су живјели у Прошћењу код Мојковца, када се средином 19. вијека завадише с Турцима и убише Турчина. Турци тада изврше освету побивши и попаливши све. Само једна жена која се звала Стана успије са два синчића Симеуном и Николом да се спаси, да пређе Тару и дође у Ускоке на Баре Сировачке. Станини синови по Стани узеше презиме Станићи.

Познатији Станићи из тог периода су Никола-Ћићо, Радоје и Милосав-Шесто. Никола је био угледан домаћин и брзо се обогатио, тако да је био један од најбогатијих домаћина. Имао је синове: Вукашина, Рада и Вукосава. Вукашин је био официр црногорске војске. Вукосав је заједно са братом Радом погинуо у Мојковачкој бици 7. јануара 1916. године. Остао му је син Сава, звани Мрдеља, који је био предсједник општине Боан, учесник НОР-а и официр ЈНА. Имао је сина Вукосава.

Радоје је имао синове Вуксана и Петра. Вуксан је страдао у мећавама Сињајевине, а остали су му синови Душан и Милош.

Петар је имао четири сина: Милију, Гаврила, Илију и Јока. Милија је универзитетски професор, који се бавио и књижевним стваралаштвом. Његово капитално дјело је Ускочки рјечник са више од четрдесет хиљада ријечи. Његов брат Илија, предратни правник и активиста у предратном радничком покрету, био је борац НОР-а од првих устаничких дана, а погинуо је код Дувна децембра 1942. године. И најмлађи њихов брат Јоко је универзитетски професор који је цијењен у области своје струке.

Милосав-Шесто живио је са својом бројном породицом у Орића Поду на Барама.

Сава Вукосављев, у предратном периоду опозиционер, у току НОР-а био је на одговорним дужностима – командант батаљона и замјеник команданта бригаде.

У Комитском покрету 1916-1918. године били су: Милија, четовођа, и Миливоје и Тодор, комити.

Од овог братства је и академик Војо Станић, један од наших најистакнутијих сликара који живи и ствара у Херцег Новом.

Ристићи, Котлице и Тмушићи су род са Станићима.

Славе Никољдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

__________________

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

prezime@poreklo.rs
Пишите нам


Коментари (24)

  • jevrem

    Ima vise pretpostavki, ali zasigurno su sa Kosova, migracija Crna Gora, Popvo polje,Zupa Niksicka, Bivolja glava, bavili se stocarstvom, trgovci, hajduci i popovi. Sirok spektar aktivnosti i zanimanja. Poreklo po baba STANI koja je kci Despine Milice Brankovic, kceri despot Jovana Brankovica,koji je sin despot Stefana Branpvica, a ovaj sin despot DJuradja Brankovica, ciji je otac Vuk Brankovic.Inace Milica je bila udata za Negoju IV Basarabu vojvodu vlaskog, Stana po nekim podacima je rodjena 1512. godine. Njen muz je bio ubijen od turskog age negde u okolini danasnjeg Beograda, Stana jedna hrabra i otresita zena ubija agu i bezi sa decom i vecom kolicinom stoke ka Popovom polju. Po njoj vode poreklo Stanici, jer kad je dosla u staru Hercegovinu, danas je to teritorija Crne Gore, govorilo se za njenu porodicu da su Stanici I TAKO JE OSTALO. Kasnijom mogracijom jedan deo velike porodice odlazi preko Dalmacije u Hrvatsku i Liku, jedan deo u Bosnu, gde ima selo Stanici,a jedan deo ka Zlatiboru i Cajetini i jedan deo se vraca u Krusevac i Aleksandrovac. Proscenje kod Mojkovca u Crnoj Gori je pretezno naseljeno Stanicima, ima ih i u Pljevljima i u jos par gradova u Crnoj Gori. Slava je TOMIN DAN, SVETI APOSTOL TOMA 19.10. ili po starom kalendaru 06.10.

    Одговори
  • Nenad

    Moji preci su od nekih Stanića ,doseljenih iz Bosne i Hercegovine(kažu od Stanića brda)u selo Milinu ispod Cera (opština Loznica). Brdo iznad njihovih kuća su nazvali isto Stanića brdo i promenili prezime u Stevanović. Slave sv. Georgija,6.maja. Doselili su se sigurno pre prve polovine 19. veka, jer se pominju u radovima Milojevica s’kraja 19. veka.

    Одговори
  • Mihailo

    Pradeda moj Ivan Stanić rođen je u Kremnima 1856 godine, njegova prababa Stana i ona po predanju hajdučica u vremenu prvog srpskog ustanka hajdukovala je sa hajducima iz Visoke Rijeke u Crnoj Gori. Nakon bekstva iz harema nekog paše u Pljevljima Stana se pridružila hajducima. Iz ljubavi Naočite Hercegovke Stane i mladog i lepog harambaše rodio se deda Milivoje moga pradede Ivana u Kremnima datum … vreme Karađorđa.Stana u nagodbi sa harambašinom ženom **Da se okane harambaše** zaradi čarapu dukata čije se poreklo nije proveravalo od koga su ga hajduci opljačkali sa istim kupi sinu Milivoju imanje u Kremnima koji po majci dobi prezime Stanić. Milivoj u prvom braku nije imao dece on je izabranicu poreklom iz Solotuše skratio za glavu samo što je odbila da donese vode žeteocima. U drugom braku zna se da je izrodio dvojicu sinova Sima i Mila .Od Sime nastadoše vremenom gornji a od Mila donji Stanići. Potomci Stanići slave Svete Vrače 14-og novembra.

    Одговори
  • Vojislav

    Stanići, iz Prošćenja kraj Mojkovca, koji su inače porijeklom iz Kuča od Drekalovića, prije nekih 300 godina se preselili u Prošćenje kraj Mojkovca, đe su zadržali slavu Sv. Nikole. Danas su se ti Stanići raselili od Mojkovca, preko Cetinje, Budve, Podgorice, Herceg Novog, Beograda, Lazarevca, Sarajeva, Hercegovine (đe su konvertirali u katolike), a dosta naših se iselilo i u Južnu Ameriku (pogotovo poslije Božićnje pobune) i danas su u Argentini i Paragvaju. Čak je Danitza Autero Stanić danas najpoznatija manekenka Paragvaja.

    Одговори
  • milan

    Postoje i Stanići u Ibarskom Kolašinu koji slave Sv. Arhangela Mihaila (21. novembar) i koji imaju tesne veze sa Tomaševićima i Kragovićima u Ibarskom Kolašinu…pretpostavka je da ova tri prezimena nastaju od tri brata:Tošeta,Krageta i Stanka…

    Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Станић, по местима живљења у Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Станић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Бобова
    -Веселиновци
    -Ђурђевац
    -Јасеница
    -Лесковице
    -Лозница
    -Мионица
    -Пепељевац
    -Рајковић
    -Ситарице
    -Суводањ
    -Шушовка (Шушеока).

    Одговори
  • Милодан

    Породице-фамилије по местима пребивалишта у Шумадијској Колубари, Станић.
    Према књизи Петра Ж. Петровића „Шумадијска Колубара“, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године, најновије издање 2011. године у саставу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“ – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Станић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Брајковац
    -Барошевац
    -Велики Црљени
    -Вранић
    -Крушевица
    -Лазаревац
    -Миросављци
    -Шушњар

    Одговори
  • Stanić Boško

    O poreklu Stanića postoje tri predanja.Prvo i najverovatnije predanje potiče iz 14 veka.Najstarije stanište Stanića je bilo na manastirskim imanjima Visokih Dečana u tadašnjoj episkopiji Hvosno, u današnjoj Metohiji.Seobe počinju u 15 veku preko Crne Gore, Istočne Hercegovine i Srbije preko Bosne i Like, tako da nas ima na svim stranama,Osnovna slava nam je Vidovdan, ali smo vremenom prihvatali druge krsne slave.Pripadam rodu Ličkih Stanića i slavim Svetog Nikolu.

    Одговори
    • Небојша

      У Лици, Станићи су најбројнији у околини Госпића, Коренице, Оточца и Бриња. Стјепан Павичић помиње Станиће међу породицама које су средином 17. века досељене на брињско подрује:

      “ На брињско подручје Срби су доселили 1638. године Њихову је сеобу уредила Приморска крајина , која их је својом четом и допратила с турскога земљишта . Нови су насељеници настањени у западном и југозападном делу брињскога поља , где има доста добре земље .
      У тој сеоби дошло их је само 13 породица , али их је нешто касније доселило још 13.668 Међу њима били су ови родови : Бањеглави , Божанићи , Буквићи , Ђурићи , Галовићи , Гостовићи , Хајдуци , Кнежевићи , Којчини , Косовци , Лончари , Маљковићи , Маричићи , Милошевићи , Орлићи , Орловићи , Платише , Протулипци , Рајачићи , Рапајићи , Скакавци , Смиљанићи , СТАНИЋИ , Шушњари , Вранеши и Вујићи .

      Већ у досељењу сви су ти родови били јаке задруге које су се у једном нараштају већ толико размножиле да су 1658. године имале 66 кућа са 585 чељади.669.

      Између тих досељеника и старосједилаца Хрвата Крајина је 1644. начинила овакво размеђивање : Хрватским су старинцима остали Бриње с првом околином , Дреновац , Летинац , Каменица , Крижпоље , Велики и Мали Угао , Дубрава Мала , Језера ( не ) , Стајница и Липица , а досељеним су Србима дани Лучани , Скалићи , Водотеч , Прокике , Жупањ Хум , Гушића Поље и Дренов Кланац до чардака. Тако су размештена остала та два насеља све до данас. “

      Стјепан Павичић – Сеобе и насеља у Лици, 1962. год.

      Одговори
    • Aleksandar I1

      У табели Српског ДНК пројекта имамо тестираног 1 Станића који је навео Ријеку као место порекла. Сасвим је могуће да му је даље порекло из неке друге области јер су се у Ријеци настанили људи из читаве бивше Југославије. Било би занимљиво видети и ваш ДНК резултат уколико сте заинтересовани.

      Одговори
  • Defendor

    Станићи су староседеоци у Кнежевим Виноградима у Барањи.

    Први пут се спомињу у попису који је спровела царица Марија Терезија 1766. године, када су поменута четири домаћинства Станића, a чији су домаћини били: Sztanich Illia, Sztanich Kojo, Sztanity Jovan и Sztanity Sztevan.

    Век и по касније, у Кнежевим Виноградима пописан је исти број кућа Станића, а Станићи су забележени и на попису из 2001. године.

    Крсна слава им је Аранђеловдан.

    Одговори
  • Milos

    Doseljeni početkom prošlog veka- od 1 srpskog ustanka do 1829. godine

    STANIĆI (Nikoljdan, pre; Lučindan, 8-2 k), doseljeni od Rudnika, u Srbiji; povod seobi je pokušaj pijanog Turčina da obeščasti mladu, koja ga je – u odbrani – ubila ražnjem; pobegli u Mačvu a radi sigurnosti – promenili slavu; od njih su TANASKOVIĆI (9-3 k).

    Одговори
  • Zoran Stanic

    Da li neko nesto vise zna o Stanicima iz Okoline Kraljeva.Moji su po predanju dosli iz Crne Gore i naselili se u dolini reke Gruze.Imali su veliko imanje.Po njima se jedno naselje naziva Stanica mala.
    Slavimo svetog velikomucenika Dimitrija.
    Bilo bi mi jako interesantno da saznam nesto vise.

    Одговори
  • Nikola STanic

    Ima Stanica i u selu Sunjar (Шушњар) nadomak Lazarevca , valjda smo doseljeni iz Visegrada … al niko od starijih ne zna

    Одговори
  • sale stanic

    Stanic Bosko je u Pravu bili smo cuvari Visokih Decana,pa je neki nas potomak ubio turcina i morali su u seobu,o porijeklu vodi se ona nama u crkvenim knjigama od 1389.
    Moji Stanici zivili su kod Gacka tacnije Fojnica kod Gacka Selo Krivodol preko 400 god,ucesnici svih ratova ima rodoslov knjiga dje zive moji su 1945 dosli u Sarajevo protjerani iz Gacka jer su bili Cetnici

    Одговори
    • dragana

      pripadam rodu lickih stanica,slavimo vidovdan,selo ivakusa,deda mile rodjen 1910 imao sestre katicu i ljubicu koje su bile malo starije od njega,zeljela bih da saznam nesto vise o svom poreklu.

      Одговори
  • srdjan

    ovaj Vojislav lupa ko Maksim po diviziji.

    Одговори
  • Милош Станић

    Пуно Станића је страдало у Босни и Хрватској од НДХ. Ево нешто што сам писао на ту тему можда неком помогне

    https://milos.io/baba-koliko-su-stanica-ubile-usase/

    Одговори
  • Sara

    Moj deda je Milan Stanić iz Like, opština Vodoteč, Brinje. Slavimo Vidovdan. Volela bih nesto jos da saznam o svom poreklu.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    СТАНИЋ (п,к). Станићи (п) су настањени у Зачули и Хуму (Шума требињска), Бежђеђу (Невесиње), Дубљевићима (Гацко), Сунићима (Дабар). Има их и у Габели (Чапљина). Живјели су и у Драчеву (Попово), одакле су прешли у Габелу око 1780. године. У Зачули су Станићи “од вајкада” и имали су своју земљу «од старина” у овом селу. Славе Јеремијевдан, а прислужују Тројчиндан. У Хум су дошли из Зачуле. Први се доселио као „кмет“ око 1860. године. Славе Јовањдан, а прислужују Јеремијевдан – своју стару славу (75:1192.1195). Станићи у Бежђеђу су од братства Војиновића из Прераца у Рудинама. Доселили су око 1800. године, Славе Никољдан. У Дубљевићима су старином Креци „од породице Паликућа у Требињу“ (59:216,272,329). Станићи у Сунићима су поријеклом од Вујовића из Давидовића (Билећа). Дошао им предак Тошо са синовима око 1865. године. Славе Никољдан (248:35). Станићи (к) живе у Витини (Љубушки). Настањени су у махали Кланац. Старином су из „Гозда под Бјековом“ (Биоковом), одакле је неки Станић дошао као „пратарски кувар“ (59:306). Има их и у Мостару.

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

    Одговори
  • Petar Stanic

    Moji Stanići su starosedeoci Zete, najverovatnije su dosli posle 1389, smatra se medju najstarijim prezimenom koji su dosli u Podgoricu, čak slavimo i jednu od najzastupljenijih srednjovekovnih slava- Sv. Sergie i Vakh (SRDJEVDAN)

    Одговори
  • Андреј Станић

    Моји Станићи су пореклом из Никшића. Тачне детаље не знам, али због Турака су напустили Црну Гору и доселили се 1740. у Орловат, код Зрењанина. Станићи су међу првим породицама у Орловату, а први који је дошао у Орловат је био Александар Станић. Увек у селу били познати као велики Срби.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top