Станић
Хаплогрупа: I1 род Б
Порекло: Ријека, Хрватска, Југославија
Крсна слава:
Контакт:
_________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]
Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
СТАНИЋИ
(у Јаворју)
Поријеклом су од Станића из Бабина код Пријепоља, одакле се Танасије – Ташко Станић, око 1870. године доселио у село Јаворје код Жабљака; ту се оженио од Никитовића. Имао је синове Машана и Милоша. Оба су били учесници првих ратова. Милош је био комита у Комитском покрету 1916-1918. године. Машанови синови су живјели у Аустралији и од њих нема мушких потомака, док Милошеви синови живе: Мујо у Словенији, Симо на Жабљаку, а Радомир у Тивту.
Славе Ђурђевдан.
_______________
СТАНИЋИ
(у Сировцу и Барама)
Поријекло им је из Куча од Дрекаловића, одакле су се давно иселили и на путу од Куча до Ускока задржавали су се на неколико мјеста. Једно вријеме су живјели у Прошћењу код Мојковца, када се средином 19. вијека завадише с Турцима и убише Турчина. Турци тада изврше освету побивши и попаливши све. Само једна жена која се звала Стана успије са два синчића Симеуном и Николом да се спаси, да пређе Тару и дође у Ускоке на Баре Сировачке. Станини синови по Стани узеше презиме Станићи.
Познатији Станићи из тог периода су Никола-Ћићо, Радоје и Милосав-Шесто. Никола је био угледан домаћин и брзо се обогатио, тако да је био један од најбогатијих домаћина. Имао је синове: Вукашина, Рада и Вукосава. Вукашин је био официр црногорске војске. Вукосав је заједно са братом Радом погинуо у Мојковачкој бици 7. јануара 1916. године. Остао му је син Сава, звани Мрдеља, који је био предсједник општине Боан, учесник НОР-а и официр ЈНА. Имао је сина Вукосава.
Радоје је имао синове Вуксана и Петра. Вуксан је страдао у мећавама Сињајевине, а остали су му синови Душан и Милош.
Петар је имао четири сина: Милију, Гаврила, Илију и Јока. Милија је универзитетски професор, који се бавио и књижевним стваралаштвом. Његово капитално дјело је Ускочки рјечник са више од четрдесет хиљада ријечи. Његов брат Илија, предратни правник и активиста у предратном радничком покрету, био је борац НОР-а од првих устаничких дана, а погинуо је код Дувна децембра 1942. године. И најмлађи њихов брат Јоко је универзитетски професор који је цијењен у области своје струке.
Милосав-Шесто живио је са својом бројном породицом у Орића Поду на Барама.
Сава Вукосављев, у предратном периоду опозиционер, у току НОР-а био је на одговорним дужностима – командант батаљона и замјеник команданта бригаде.
У Комитском покрету 1916-1918. године били су: Милија, четовођа, и Миливоје и Тодор, комити.
Од овог братства је и академик Војо Станић, један од наших најистакнутијих сликара који живи и ствара у Херцег Новом.
Ристићи, Котлице и Тмушићи су род са Станићима.
Славе Никољдан.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
__________________
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
25. август 2015. у 12:02
Бранко Тодоровић
Станићи су староседеоци у Кнежевим Виноградима у Барањи.
Први пут се спомињу у попису који је спровела царица Марија Терезија 1766. године, када су поменута четири домаћинства Станића, a чији су домаћини били: Sztanich Illia, Sztanich Kojo, Sztanity Jovan и Sztanity Sztevan.
Век и по касније, у Кнежевим Виноградима пописан је исти број кућа Станића, а Станићи су забележени и на попису из 2001. године.
Крсна слава им је Аранђеловдан.
1. април 2016. у 21:59
Milos
Doseljeni početkom prošlog veka- od 1 srpskog ustanka do 1829. godine
STANIĆI (Nikoljdan, pre; Lučindan, 8-2 k), doseljeni od Rudnika, u Srbiji; povod seobi je pokušaj pijanog Turčina da obeščasti mladu, koja ga je – u odbrani – ubila ražnjem; pobegli u Mačvu a radi sigurnosti – promenili slavu; od njih su TANASKOVIĆI (9-3 k).
29. новембар 2016. у 18:56
Zoran Stanic
Da li neko nesto vise zna o Stanicima iz Okoline Kraljeva.Moji su po predanju dosli iz Crne Gore i naselili se u dolini reke Gruze.Imali su veliko imanje.Po njima se jedno naselje naziva Stanica mala.
Slavimo svetog velikomucenika Dimitrija.
Bilo bi mi jako interesantno da saznam nesto vise.
11. јун 2017. у 19:15
Nikola STanic
Ima Stanica i u selu Sunjar (Шушњар) nadomak Lazarevca , valjda smo doseljeni iz Visegrada … al niko od starijih ne zna
30. август 2017. у 23:07
sale stanic
Stanic Bosko je u Pravu bili smo cuvari Visokih Decana,pa je neki nas potomak ubio turcina i morali su u seobu,o porijeklu vodi se ona nama u crkvenim knjigama od 1389.
Moji Stanici zivili su kod Gacka tacnije Fojnica kod Gacka Selo Krivodol preko 400 god,ucesnici svih ratova ima rodoslov knjiga dje zive moji su 1945 dosli u Sarajevo protjerani iz Gacka jer su bili Cetnici
10. октобар 2017. у 14:59
dragana
pripadam rodu lickih stanica,slavimo vidovdan,selo ivakusa,deda mile rodjen 1910 imao sestre katicu i ljubicu koje su bile malo starije od njega,zeljela bih da saznam nesto vise o svom poreklu.
8. април 2024. у 10:58
Vlado
Jesi li ti Slavkov
13. мај 2018. у 08:00
srdjan
ovaj Vojislav lupa ko Maksim po diviziji.
10. јун 2018. у 13:54
Милош Станић
Пуно Станића је страдало у Босни и Хрватској од НДХ. Ево нешто што сам писао на ту тему можда неком помогне
https://milos.io/baba-koliko-su-stanica-ubile-usase/
22. јун 2018. у 23:54
Sara
Moj deda je Milan Stanić iz Like, opština Vodoteč, Brinje. Slavimo Vidovdan. Volela bih nesto jos da saznam o svom poreklu.
22. јул 2020. у 20:29
Slobodan Stanić
Porijeklo ličkih Stanića. Knjiga Đorđa Stanića.
3. новембар 2018. у 12:57
Војислав Ананић
СТАНИЋ (п,к). Станићи (п) су настањени у Зачули и Хуму (Шума требињска), Бежђеђу (Невесиње), Дубљевићима (Гацко), Сунићима (Дабар). Има их и у Габели (Чапљина). Живјели су и у Драчеву (Попово), одакле су прешли у Габелу око 1780. године. У Зачули су Станићи “од вајкада” и имали су своју земљу «од старина” у овом селу. Славе Јеремијевдан, а прислужују Тројчиндан. У Хум су дошли из Зачуле. Први се доселио као “кмет” око 1860. године. Славе Јовањдан, а прислужују Јеремијевдан – своју стару славу (75:1192.1195). Станићи у Бежђеђу су од братства Војиновића из Прераца у Рудинама. Доселили су око 1800. године, Славе Никољдан. У Дубљевићима су старином Креци “од породице Паликућа у Требињу” (59:216,272,329). Станићи у Сунићима су поријеклом од Вујовића из Давидовића (Билећа). Дошао им предак Тошо са синовима око 1865. године. Славе Никољдан (248:35). Станићи (к) живе у Витини (Љубушки). Настањени су у махали Кланац. Старином су из “Гозда под Бјековом” (Биоковом), одакле је неки Станић дошао као “пратарски кувар” (59:306). Има их и у Мостару.
Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.
21. јун 2019. у 00:50
Petar Stanic
Moji Stanići su starosedeoci Zete, najverovatnije su dosli posle 1389, smatra se medju najstarijim prezimenom koji su dosli u Podgoricu, čak slavimo i jednu od najzastupljenijih srednjovekovnih slava- Sv. Sergie i Vakh (SRDJEVDAN)