Порекло презимена Станић

4. фебруар 2012.

коментара: 37

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ СТАНИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Станић

Хаплогрупа: I1 род Б

Порекло: Ријека, Хрватска, Југославија

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

СТАНИЋИ

(у Јаворју)

Поријеклом су од Станића из Бабина код Пријепоља, одакле се Танасије – Ташко Станић, око 1870. године доселио у село Јаворје код Жабљака; ту се оженио од Никитовића. Имао је синове Машана и Милоша. Оба су били учесници првих ратова. Милош је био комита у Комитском покрету 1916-1918. године. Машанови синови су живјели у Аустралији и од њих нема мушких потомака, док Милошеви синови живе: Мујо у Словенији, Симо на Жабљаку, а Радомир у Тивту.

Славе Ђурђевдан.

_______________

СТАНИЋИ

(у Сировцу и Барама)

Поријекло им је из Куча од Дрекаловића, одакле су се давно иселили и на путу од Куча до Ускока задржавали су се на неколико мјеста. Једно вријеме су живјели у Прошћењу код Мојковца, када се средином 19. вијека завадише с Турцима и убише Турчина. Турци тада изврше освету побивши и попаливши све. Само једна жена која се звала Стана успије са два синчића Симеуном и Николом да се спаси, да пређе Тару и дође у Ускоке на Баре Сировачке. Станини синови по Стани узеше презиме Станићи.

Познатији Станићи из тог периода су Никола-Ћићо, Радоје и Милосав-Шесто. Никола је био угледан домаћин и брзо се обогатио, тако да је био један од најбогатијих домаћина. Имао је синове: Вукашина, Рада и Вукосава. Вукашин је био официр црногорске војске. Вукосав је заједно са братом Радом погинуо у Мојковачкој бици 7. јануара 1916. године. Остао му је син Сава, звани Мрдеља, који је био предсједник општине Боан, учесник НОР-а и официр ЈНА. Имао је сина Вукосава.

Радоје је имао синове Вуксана и Петра. Вуксан је страдао у мећавама Сињајевине, а остали су му синови Душан и Милош.

Петар је имао четири сина: Милију, Гаврила, Илију и Јока. Милија је универзитетски професор, који се бавио и књижевним стваралаштвом. Његово капитално дјело је Ускочки рјечник са више од четрдесет хиљада ријечи. Његов брат Илија, предратни правник и активиста у предратном радничком покрету, био је борац НОР-а од првих устаничких дана, а погинуо је код Дувна децембра 1942. године. И најмлађи њихов брат Јоко је универзитетски професор који је цијењен у области своје струке.

Милосав-Шесто живио је са својом бројном породицом у Орића Поду на Барама.

Сава Вукосављев, у предратном периоду опозиционер, у току НОР-а био је на одговорним дужностима – командант батаљона и замјеник команданта бригаде.

У Комитском покрету 1916-1918. године били су: Милија, четовођа, и Миливоје и Тодор, комити.

Од овог братства је и академик Војо Станић, један од наших најистакнутијих сликара који живи и ствара у Херцег Новом.

Ристићи, Котлице и Тмушићи су род са Станићима.

Славе Никољдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

__________________

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Претходни чланак:

Коментари (37)

Одговорите

37 коментара

  1. Бранко Тодоровић

    Станићи су староседеоци у Кнежевим Виноградима у Барањи.

    Први пут се спомињу у попису који је спровела царица Марија Терезија 1766. године, када су поменута четири домаћинства Станића, a чији су домаћини били: Sztanich Illia, Sztanich Kojo, Sztanity Jovan и Sztanity Sztevan.

    Век и по касније, у Кнежевим Виноградима пописан је исти број кућа Станића, а Станићи су забележени и на попису из 2001. године.

    Крсна слава им је Аранђеловдан.

  2. Milos

    Doseljeni početkom prošlog veka- od 1 srpskog ustanka do 1829. godine

    STANIĆI (Nikoljdan, pre; Lučindan, 8-2 k), doseljeni od Rudnika, u Srbiji; povod seobi je pokušaj pijanog Turčina da obeščasti mladu, koja ga je – u odbrani – ubila ražnjem; pobegli u Mačvu a radi sigurnosti – promenili slavu; od njih su TANASKOVIĆI (9-3 k).

  3. Zoran Stanic

    Da li neko nesto vise zna o Stanicima iz Okoline Kraljeva.Moji su po predanju dosli iz Crne Gore i naselili se u dolini reke Gruze.Imali su veliko imanje.Po njima se jedno naselje naziva Stanica mala.
    Slavimo svetog velikomucenika Dimitrija.
    Bilo bi mi jako interesantno da saznam nesto vise.

  4. Nikola STanic

    Ima Stanica i u selu Sunjar (Шушњар) nadomak Lazarevca , valjda smo doseljeni iz Visegrada … al niko od starijih ne zna

  5. Stanic Bosko je u Pravu bili smo cuvari Visokih Decana,pa je neki nas potomak ubio turcina i morali su u seobu,o porijeklu vodi se ona nama u crkvenim knjigama od 1389.
    Moji Stanici zivili su kod Gacka tacnije Fojnica kod Gacka Selo Krivodol preko 400 god,ucesnici svih ratova ima rodoslov knjiga dje zive moji su 1945 dosli u Sarajevo protjerani iz Gacka jer su bili Cetnici

  6. srdjan

    ovaj Vojislav lupa ko Maksim po diviziji.

  7. Пуно Станића је страдало у Босни и Хрватској од НДХ. Ево нешто што сам писао на ту тему можда неком помогне

    https://milos.io/baba-koliko-su-stanica-ubile-usase/

  8. Sara

    Moj deda je Milan Stanić iz Like, opština Vodoteč, Brinje. Slavimo Vidovdan. Volela bih nesto jos da saznam o svom poreklu.

  9. Војислав Ананић

    СТАНИЋ (п,к). Станићи (п) су настањени у Зачули и Хуму (Шума требињска), Бежђеђу (Невесиње), Дубљевићима (Гацко), Сунићима (Дабар). Има их и у Габели (Чапљина). Живјели су и у Драчеву (Попово), одакле су прешли у Габелу око 1780. године. У Зачули су Станићи “од вајкада” и имали су своју земљу «од старина” у овом селу. Славе Јеремијевдан, а прислужују Тројчиндан. У Хум су дошли из Зачуле. Први се доселио као “кмет” око 1860. године. Славе Јовањдан, а прислужују Јеремијевдан – своју стару славу (75:1192.1195). Станићи у Бежђеђу су од братства Војиновића из Прераца у Рудинама. Доселили су око 1800. године, Славе Никољдан. У Дубљевићима су старином Креци “од породице Паликућа у Требињу” (59:216,272,329). Станићи у Сунићима су поријеклом од Вујовића из Давидовића (Билећа). Дошао им предак Тошо са синовима око 1865. године. Славе Никољдан (248:35). Станићи (к) живе у Витини (Љубушки). Настањени су у махали Кланац. Старином су из “Гозда под Бјековом” (Биоковом), одакле је неки Станић дошао као “пратарски кувар” (59:306). Има их и у Мостару.

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

  10. Petar Stanic

    Moji Stanići su starosedeoci Zete, najverovatnije su dosli posle 1389, smatra se medju najstarijim prezimenom koji su dosli u Podgoricu, čak slavimo i jednu od najzastupljenijih srednjovekovnih slava- Sv. Sergie i Vakh (SRDJEVDAN)