Порекло презимена Драгић Reviewed by Momizat on . Поштовани, позивамо вас на сарадњу. Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите к Поштовани, позивамо вас на сарадњу. Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите к Rating: 0
You Are Here: Home » Презимена » Порекло презимена Драгић

Порекло презимена Драгић

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

prezime@poreklo.rs
Пишите нам


Коментари (7)

  • Marina

    Postovani,otac mi je Vlaske nacionalnosti,tj Vlah.Govori tecnim Vlaskim dijalektom.Niko u porodici iz oceve familije nema veze sa Srbima,niti Srbskog porekla,rodjeni su svi i zive u Istocnoj Srbiji.
    Pravoslavne je vere,slave koje slavi Sv,Petka, Sv Alimpije,Sv Arhandjel.Otac je jedinac u porodici,zanima me poreklo prezimena s obzirom da svi Vlasi nose Srbska prezimena,jer se dolaskom Srba na Balkan u Vlaskim prezimenima ubacuje IC.
    Ne znam koliko ovo vazi za manjine u Srbiji,ali bih zelela da znam nesto vise o prezimenu DRAGIC
    Veliki pozdrav

    Одговори
  • davorin

    Pozdrav moje prezime je Dragic djed mi je zivio u Kosjerovu kod Laktasa moja slava je Jovanjdan. na internetu sam pronasao nesto o mom prezimenu.. Vjerujem da su moji bili starosjedioci u Zmijanju to je bilo mjesto gdju su stanovnici bili srbi gotovo stoprocentno i za vreme turske vladavine. *** Zapisi o prezimenu Dragic odlomak Dr.Milana Vasica etnicka kretanja u bosni u VI veku . Citanjem dela

    akademika Milana Vasica, Skarica, Šabanovica, Djordja Mikica i dr., može se mnogo saznati o davno prošlim vremenima i ljudima iz tog vremena. Naš grad se pominje pod nazivom Gornja Kloga, a pocetkom turske vladavine pod nazivom Jenidže (Novo Jajce) kao nahisko sedište. Jednom prilikom se veli da je

    palanka, a drugi put da je šarampov-grad okružen jarcima. Prvo se nalazio u nahiji Zmijanja, a izdvajanjem u novoformiranoj nahiji Trijebovo. Vecina upisanih domacinstava, vlasnika ili korisnika baština nahije, u navedenim defterima, zove se po imenu oca, bez obzira na etnicku ili versku

    pripadnost. Npr. Radojica sin Djuradjina, Vukman sin Branka, Nesuha sin Abdulahom itd. U nahiji Trijebovo bilo je 10 naselja sa ukupno 102 domacinstva, od cega 22 muslimanska. U defterima se srecu i formirana prezimena: Dragic i Vukic u selu Dabrac, Djuric u selu Gornje Trijebovo, Radojko Vukac u

    Ponor Gornji, drugim imenom Ponikva, Pajic, Radonic, Radukic, Maric, Loncarevic, Vukic u varoši Bocac, Dragojlo Sancic i Radivoj Vukcic u naselju Gornja Kloka ( na mestu današnjeg M.Grada), Niko Milic u selu Donje Trijebovo, Brajic i Vukic u Starom Selu, Panic, Radukic, Vukic Maric u selu Srednje.Te u oblasti starog Zmijanja Dragic u selima Gomjenica Vucaj. DRAGICI: Gostovicani na Plandištu.
    *** Zapis o Dragicima iz Kaknja Raif Cehajic Nasi korjeni od rodonacelnika do savremenika***
    Mico Dragic, roden 1882. godine u Dragicima, 1920. godine poklonio je zemljište u Kaknju za izgradnju pravoslavne crkve i bio je crkveni otac, glavni organizator za njenu izgradnju. Godine 1928. kralj ga je odlikovao ordenom zasluga za narod. Osim toga, na rijeci Zgošci, na mjestu gdje se danas nalazi soliter broj 1, sagradio je mlin, koji je radio sve do 1948. godine, kada je u kuci Imamovica, u glavnoj ulici, proradio elektricni mlin. Njegov sin Mladen je tridesetih godina proteklog stoljeca ucestvovao u organizaciji gradnje Sokolskog doma u Kaknju; sve do 2008. godine ta je zgrada bila poznata pod nazivom „Partizan“, na mjestu današnjeg „Siti centra“.

    Dok govori ove važne cinjenice iz života kakanjskih Dragica, Slobodan, roden 1941. godine, sada penzioner, napominje da su mu roditelji dali to ime kako bi sloboda što prije došla na ove prostore. Kaže da je ova porodica proteklog stoljeca imala svoje velike posjede na Plandištu, gdje se i danas nalazi njihova kuca, zatim uz rijeku Zgošcu i na Vrhevlju, na Ponijerima. Do Drugoga savjetskog rata Dragici su imalu oko 300 dunuma zemlje, što najbolje ilustrira njihovo veliko bogatstvo. Potom Slobodan istice njihovo porijeklo, kazavši da su se na pocetku 19. stoljeca (oko 1810. godine) iz Gostovica kod Zavidovica na Plandište doselila tri brata, pa je Jovo s dva sina ostao na tome mjestu, drugi Dragic je odselio u Šimice, a treci u Osredak.

    Jovo je imao sina Ristu i dvije kcerke. Ristina djeca su bila Mico i Vlado te tri kceri. Mico je imao kcerku Ilinku, rodenu 1910., koja se kasnije udala za Miloševica u Ulog kod Kalinovika, i sina Mladena, rodenog 1912. godine. Mladenova djeca su: Mladen (roden 1936. godine), Milenko (1937), Ranka (1938) i Slobodan (1941).

    Vecina Dragica se bavila zemljoradnjom i stocarstvom; najstariji Mico radio je na željeznici, a kasnije generacije su bile zanatlije.
    Porodica Mice Dragica, sina Riste sa suprugom i djecom Mladenom i Ilinkom, snimljeni 1915.

    Ono po cemu starije generacije Kakanjaca posebno pamte ovu porodicu je njihovo ucešce u narodnooslobodilackoj borbi, jer su Vlado i Miladin bili prvoborci i njihova imena su sve do 1991. godine nosile dvije kakanjske ulice, a u Dragicima im je bio podignut i spomenik sa cesmom. Ne samo da su nestali nazivi Dragica u ovim dvjema ulicama vec je prije tri godine srušen i njihov spomenik.

    Još po jednom podatku u Kaknju je poznata ova porodica; dala je dvije babice – Radojku i Vidu, Vladine kcerke, koje su u drugoj polovini 20. stoljeca porodile na hiljade Kakanjki. Uz kuriozitet da je Nedo Dragic jedan od rijetkih rudara koji je 1965. godine preživio rudarsku katastrofu, u sjecanju ce ostati i Drago Dragic, Miladinov sin, koji je od 1976. do 1979. bio generalni direktor Rudnika Kakanj, kao i Jovo, jedan od rukovodilaca ovog preduzeca.

    Dragici su poznati i kao politicari, poduzetnici i lovci. Evo nekoliko primjera za to. Mladen, sin Micin, pedesetih je godina proteklog stoljeca bio odbornik na Plandištu u dva mandata, a u njegovoj kuci u Dragicima održani su prvi poslijeratni izbori. Vlado i Miladin, zajedno s Dervišem Imamovicem, 1936. godine su kao clanovi sokolskog društva išli na slet u Prag, u Cešku. Drugi Mico (1936–2004) bio je prvi autoprijevoznik u Kaknju. Sa svojim kamionom godinu dana je radio na izgradnji Skoplja nakon potresa u tome gradu 1963. godine. Dugogodišnju tradiciju u lovstvu održavali su i održavaju Mladen, te njegovi sinovi Mico i Slobodan.

    *** Novine Srpska dijaspora*** Geneoloska istrazivanja prezimena Dragic ***

    Dosadašnja genealoška istraživanja potvrduju da Dragici poticu iz Slavonije, u Hrvatskoj, iz sela Svetoblažja kod Đakova. Na to ukazuju i podaci iz šematizama Srpske pravoslavne crkve za Slavoniju i sjevernu Hrvatsku – prvo srpsko stanovništvo doselilo se u Svetoblažje, koje je ime dobilo po katolickoj crkvi Sv. Blaža, najranije u vrijeme raspada turske uprave krajem 17. stoljeca. U susjedno selo Hrkanovci Srbi iz Bosne naselili su se 1696. godine, mada su prvi austrijski popisi radeni tek iz 1702. godine. Prema tome popisu, ovdje je bilo 18 srpskih kuca, a jedna od njih je kuca porodice Zaviše Dragica. Koja im je bila krsna slava, istoricari ne navode. Neki povjesnicari smatraju da su se Dragici u Svetoblažje doselili kasnije.

    Jedna od zanimljivosti u vezi sa ovom porodicom je i ta da Dragica sa slavom Ilindan nema u „Karlovackom vladicanstvu“, ali ima ih sa druge dvije – Đurdevdanom i Jovandanom. Nešto slicno je i s prezimenom Dragic u Bosni, iz koje su se Dragici, kako se tvrdi u izvorima za Slavoniju, doselili u Svetoblažje. U šematizmima Mitropolije dabrobosanske Srpske pravoslavne crkve Dragici su u Bosni evidentirani u mnogim mjestima i s mnogim slavama, osim Ilindana.

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Значи, нико од Драгића није био у ВРС, само у партизанима?

      ———————————————————————————————————
      Ћирилицом читај како је написано, а ЛАТИНИцом мош како ош.

      Одговори
  • Војислав Ананић

    ДРАГИЋ, деминутив – драг, драги, драганче. У народним пјесмама честа стајаћа ријеч. Драгић је мушко име у српском језику од XIV вијека, а од XVIII вијека долази и као презиме, доселили су се из Црне Горе (25, II, 746). Живе само у Г. Градини и славе Светог Вартоломеја (12, 187).

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ДРАГИЋ (п.к). Драгићи (п), Жељуша (Мостар) и Бијела (Коњиц). У Жељушу су доселили око 1820. године „с Рашке Горе“, Славе Аранђеловдан. У Бијелој су поријеклом од Марковића из Дулића у Гацку, одакле су им дошли „прадједи“. Славе Томиндан (59:248.311), Драгићи (к), у Гмићима (Прозор). Старином су „из Шлимца и дошли су поодавно“ (79:105).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

    Одговори
  • Aleksandra Dragic

    Pradeda : Cedomir Dragic iz Omoljice cinimi se (Banat)
    A imali smo i neke dalje rodjake „Dragici“ u okolini sadasnjeg Temisvara u Rumuniji
    Slava : Sveti jovan Krstitelj (20 Januara)

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top