Порекло презимена Старчевић

3. фебруар 2012.

коментара: 57

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ СТАРЧЕВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Старчевић

Хаплогрупа: I2a DS род С

Порекло: Јадранска Лешница, Лозница, Србија

Крсна слава: Тривуњдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (57)

Одговорите

57 коментара

  1. Шарко

    Д. Старчевићу, немате ви никакве везе са Ликом. Ви потичете од великог рода Станишића који је око 1925 године бројао чак 230 домаћинстава. Према Дробњаковићу пореклом сте негде са простора Косова или Метохије. Имаш информације о генетици на форум порекло уђи и види. Било би сјајно кад би урадио ДНК анализу.

    Податак о вашем роду из монографије “Јасеница” др.Дробњаковића, 1925 г. (село Ратари – С. Паланка)
    Станишићи (Мијаиловићи, Руменићи, Мијатовићи, Марковићи, Ђурђевићи, Старчевићи, Стаматовићи, Костандиновићи, Докићи, Арсенијевићи, Димитријевићи, Тушаковићи, Радовановићи, Ивановићи, Пешићи, Петровићи, Гајићи, Милићевићи, Миленковићи, Топаловићи (230 к., св. Стеван). Станиша са братом Богосавом побегао са Косова због турских зулума. Кренули сву стоку и све што се могло понети и дођу до Жабара. У Жабарима остану неколико година и одатле крену и дођу у Рајковац. Али се и овде не задрже већ се преместе и настане у Селишту. Станиша има пет синова а и Богосав пет. Од њих је постала цела ова породица. Из Селишта се раселили и сада их има по целом селу. Чича Вића Димитријевић (68 г.) рачуна да је од Станише шесто колено. Сада се узимају између себе. Имају рођаке у Срему, који су тамо побегли 1813 године.

  2. Djura

    Pozdrav Svima

    Zna li neko poreklo Starcevica u Semberiji, konkretno selo Čengić kod Janje.? Ja sam njihov potomak.

    Ja sam pročitao u jednoj knjizi ( o Semberiji koju sam pronašao ovde na sajtu, ili je knjiga o predelu Majevice, nisam siguran..) da je selo Čengić dobilo ime po izvesnom turskom paši Čengiću (nije smail aga 🙂 ) koji je vladao negde u Hercegovini i imao je posed na tom mestu gde je danas selo. Doselio je brojne porodice iz Hercegovine na to područje od kojih su mnogi zadržali stara prezimena. Među njima se spominju i Starčevići. Koliko je ovo verovatno, kada je se to naseljavanje moglo desiti? Jer o tom Turčinu nisam mogao ništa naći. Ja znam samo neko daleko predanje da potičemo “valjda negde od crne gore,” slava je 6. Maj Djurdjevdan

    • Сремац

      Поштовани Ђуро,
      На Српском ДНК Пројекту постоји тестирани Старчевић пореклом из Јадранске Лешнице, а даљим пореклом из Херцеговине, слава Тривуњдан. Јадранске Лешница и Ченгић нису далеко, буквално су једно наспрам другог, Дрина их дели, тако да постоји могућност сродства. Тако да бих Вам препоручио ДНК анализу из које ћете сигурно сазнати нешто о вашем даљем пореклу, а можда ћете успети и одредити правац миграција ваше породице.

  3. Djura

    I da dodam… Osim identiteta tog čoveka i godina kada je on živeo… Mnogo bi se stvari rešilo kada bismo znali gde je vladao taj turski paša.. Onda bih mogao da pretpostavim uže poreklo porodice u geografskom smislu. Šta mislite, da li bi u nekim crkvenim arhivama to moglo pisati…?

  4. Marko Starčević

    Ne znam bas puno o njima ali znam da u selu Gornji Branetici ih ima puno i da ima najvise Vuksanovica.Moj cukundeda se zvao Milos Vuksanovic i on je rodio cerku Davinu koja se udala za Vladana Starcevica i preuzela ime od njih.Ko je iz ove loze neka mi napise u odgovoru cisto da znam.Pozz

  5. nikola starcevic

    Ja sam rodjen u Beogradu, to nema nikakve veze.
    Desilo se da su roditelji istog prezimena.
    Majka i njeni su iz sela Stupnica blizu Loznice, a ocev deda iz Orasca, dok mu je majka (devojacki Miloseveic) iz Gacka (istocna Hercegovina). Starije od toga ni ne znam.
    Otac slavi Svetu Petku, dok Starcevici sa majcine strane slave Svetog Arandjela.
    Deda Luka je rodjen oko 1910. godine, a siguran sam da je njegov otac Nikola (pradeda moj po kom sam dobio ime) rodjen u Orascu, tako da je isto 80ih godina XIX veka bilo Starcevica u Orascu.
    Majka mi je pricala da je ona izgubila cak sedmoricu pradedova (mojih cukundeda) u probijanju Solunskog fronta tako da su verovatno i oni iz Stupnice. Sto znaci da je oko 1850 godine bilo Starcevica u Stupnici.
    Sta je bilo pre toga je meni nepoznato. Ovo je sve sto znam…

  6. Uros

    Nikola..
    Čitao sam knjigu o prvom srpskom ustanku i tamo pronašao u spisku prisutnih knezova,trgovaca,popova i td. da je prisutan bio Toma Starčević iz Orašca.
    Eto ako ti sta znači. Dakle godina je 1804.

  7. Стевановић

    Село Мали Прњавор у близини Добоја има доста Старчевића славе Св.Симеона Богопримца.

  8. Војислав Ананић

    СТАРЧЕВИЋ, огранак су Родића. Према предању, доселио из Херцеговине почетком XVIII вијека у Плавно (Далмација) отац са деветорицом синова. Осморицу поженио, а један био неугледан, ситан, па остао дуго нежења. “Али како је стари отац ове деветорице био богат и све му ишло од руке, видећи како му напредује и пород и имање, одлучи оженити и оног малог сина, који је већ био престарио, не би ли и њега Бог благословио, кад су они остали онако срећни. Што смисли то и учини. Кад то народ спази, стане говорити: ‘Ха. ено га гдје је оженио старчића!’ И од тога старчића постадоше Старчевићи” (13,500). Огарчевићи славе Аранђеловдан (Ушивац, Јутрогошта).

    Извор: Миловој Родић – КНЕЖИЦА У КНЕШПОЉУ, Лакташи, 2006.

  9. Војислав Ананић

    СТАРЧЕВИЋ (п). стара гатачка породица “с Михољача”. Даљом су старином из Кртола у Боки которској. Род су са Лучићима, Миловићима и Окиљевићима. Раселили су се у околину Сарајева. У Гацку је остала “само једна породица” (147:594).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

  10. Tatjana Starčević

    Moje prezime Starčević je po suprugu. Njegov deda Dušan Starčević je kao Solunski dobrovoljac došao iz Prljeva, sela izmedju Gračaca i Knina u Slavoniju, mjesto Palača kod Osijeka. I danas ovdje ima nekoliko porodica Starčevića. Svi slavimo sv Arhangela Mihaila