Порекло перзимена Станојевић Reviewed by Momizat on . [toggle title="ТЕСТИРАНИ СТАНОЈЕВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"] Станојевић Хаплогрупа: R1a Z280 L1280 Порекло: Залазје, Сребреница, Република Српска Крсна слава: [toggle title="ТЕСТИРАНИ СТАНОЈЕВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"] Станојевић Хаплогрупа: R1a Z280 L1280 Порекло: Залазје, Сребреница, Република Српска Крсна слава: Rating: 0
You Are Here: Home » Презимена » Порекло перзимена Станојевић

Порекло перзимена Станојевић

ТЕСТИРАНИ СТАНОЈЕВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ

Станојевић

Хаплогрупа: R1a Z280 L1280

Порекло: Залазје, Сребреница, Република Српска

Крсна слава: Аврамијевдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам


Коментари (54)

  • Милодан

    Порекло бројнијих фамилија-презимена ваљевске Тамнаве по књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.
    Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена.
    СТАНОЈЕВИЋ

    -Степање*, прва половина 18. века, Санџак, Јовањдан.
    *Предак ове породице Станоје доселио се по позиву аустријских власти. Имао је два сина: Илију и Луку. Од Илије су Станојевићи, а од Луке: Лукићи и Гајићи задружне куће.
    -Вукона, друга половина 18. века, Врагочаница у Подгорини, Ђурђиц.
    -Грабовац, друга половина 18. века, Радаљ у Рађевини, Митровдан.
    -Чучуге, друга половина 18. века, Стара Река у Подгорини, Јовањдан, велика и угледна задруга.
    -Дрен, после 1827. године, Миличиница у Подгорини, Аранђеловдан.
    -Звечка, после 1827. године, Софија, Аранђеловдан, баштованска породица.
    -Кожуар, после 1827. године, Врагочаница у Подгорини, Никољдан.
    -Радљево, после 1827. године, Рађево Село у Подгорини, Ђурђевдан.
    -Таково, после 1827. године, Вукона у околини, Ђурђиц, доводци.

    Одговори
  • administrator

    Станојевић:
    Ako mozete otkrijte moje poreklo.Prezivam se Stanojevic,krsna slava mi je Sveti Jovan Krstitelj,podrucje Bela Crkva (Vojvodina).

    Одговори
  • Милодан

    Породице-фамилије по местима пребивалишта у Шумадијској Колубари, Станојевић.
    Према књизи Петра Ж. Петровића „Шумадијска Колубара“, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године, најновије издање 2011. године у саставу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“ – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Станојевић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Бождаревац
    -Велики Црљени
    -Вранић
    -Даросава
    -Прогореоци
    -Сакуља
    -Чибутковица
    -Барошевац
    -Зеоке
    -Лукавица.

    Одговори
  • Милодан

    Презимена-фамилије у Шумадији, Станојевић. Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.

    -Баничина
    -Крњево
    -Марковац
    -Ресник

    Одговори
  • Ljiljana Milicevic

    Pozdrav. Može li mi neko reći o prezimenu i poreklu Stanojevic iz Medvedje kod Leskovca slsve Petkovicu
    Hvala u napred

    Одговори
  • Gaga

    Moja porodica je Stanojevic iz sela Kurjace kod Pozarevca.Slave Slavu Djurdjic(Sv.Djordje)zanima me odakle su dosli jel su tamo jako dugo.Inace selo Kurjace se nekad sastjalo iz 2 sela selo Marjanje i selo Kurjace.Interesantno je da svi Srbi koji se prezivaju u Banatu Backoj i Sremu Marjnjski ili Kurjacki poticu iz ovog sela.Inace Kurjace je poznato po tome sto je u njegovom ataru poginuo sin Branislava Nusica u prvom svetskom ratu.Molim ko moze da pomogne u vezi mog prezimena.

    Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Станојевић, по местима пребивалишта. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Космај“.

    -Амерић
    -Дрлупа
    -Ђуринци
    -Међулужје
    -Младеновац
    -Сибница

    Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Станојевић, по местима пребивалишта. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.

    -Трешњевица
    -Остриковац
    -Врба
    -Стрижило

    Одговори
  • Никола Станојевић

    Ја сам из села Дрена.На овом сајту сам сазнао следеће:Дрен, после 1827. године, Миличиница у Подгорини, Аранђеловдан.Занимаме да ли могу сазнати још података?

    Одговори
  • Zoran

    Moja familija je iz Bosne,tacnije selo Ratkovici slava Djurdjevdan,mogu li da dobijem podatke o nama,naravno prezivamo se Stanojevic.

    Одговори
  • Nikola

    Ja sam iz sela Jasikovo(opstina Majdanpek),slavim Svetog Nikolu.
    Da li mi mozete pomoci da saznam nesto vise o mom prezimenu?

    Одговори
  • Lela

    Moje prezime je Stanojević. Poreklom smo iz Republike Srpske, Vraneševići, Fakovići slavimo Đurđevdan.

    Одговори
  • Војислав

    Презивам се Станојевић, околина Краљева, село Стубал или Чукојевац. Волео бих да сазнам нешто више о свом пореклу.Славим Св. Ђорђа. Знам да смо презиме добили по Станоју Радојковићу(вероватно из Стубла).

    Одговори
    • Душан

      Војиславе, ми смо рођаци. Станоје је имао три сина: Милоша, Обрена и Проку. Прокин гроб можеш да нађеш на гробљу у Стублу. Прокина фамилија се наставља на Ћировиће, Обренови су углавном у Чукојевцу, а Милошеви су у Стублу. Мој предак је Милош, живим у Београду.

      Одговори
  • Darko Stanojevic

    Moje ime je Darko Stanojevic. Mi smo iz sela Zeravac (drugo selo od Dervente prema Bosanskom Brodu). Krsna slava nam je Sv. Nikola.

    Moj djed i baba su zivili (koliko ja znam) u selu Bosanski Luzani sto je sledece selo prema Brodu. U toku rata se nasa porodica izselila za Austriju tako da nisam imao mogucnost da vize istrazujem o nasem porijeklu odakle su se Stanojevici naselili.

    Одговори
  • Slobodan Stanojevic

    Trazim odgovor na pitanje:

    Gde sve postoji, ili je postojalo, selo `DONJA KRAVICA`?

    Одговори
    • Neda Stanojevic

      Selo Donja Kravarica se nalazi na tromedji izmedju Guce, Lucana i Arilja. Ali je Gornja Kravarica starija. Pre Prvog srpskog ustanka je to bilo jedno selo. Moje poreklo je od Stanojevica iz Gornje Kravarice. Napravljen je rodoslov od vremena Stanoja Pavlovica (1742-1832), koji jedosavsi iz Crne Gore u Srbiju promenio ime u Pavle Stanojevic.

      Одговори
  • Siniša Stanojević

    Moje ime je Siniša Stanojević i rodjen sam u Sloveniji.
    Moja porodica je rodom iz Republike Srpske selo Ćećava – opština Teslić. Ako može ko, da mi kaže nešta više o poreklu našeg prezimena.
    Zahvaljujem.

    Одговори
  • Станојевић

    Моја породица (Станојевић наравно) је из околине Братунца, тачније Грабовачке Ријеке близу Факовића, а славимо Ђурђевдан. Зна ли неко нешто више о нашем поријеклу?

    Одговори
  • Aja

    Moja porodica Stanojevic dolazi iz Crne Trave ali su se naselili u Banatu posle rata

    Одговори
  • Ljubisa

    Moja porodica stanojevic potiče iz radovnice pcinjski okrug

    Одговори
    • Mirjana

      Moja porodica je iz Koturova, opština Kozarska Dubica, Republika Srpska. Moj pra pradeda se doselio u ove krajeve polovinom 19. vijeka bješeći pred Turcima. Molim Vas da mi, naravno ako možete, napišete više o mom porijeklu, odnosno o porijeklu mojih Stanojevića… Hvala!

      Одговори
  • Slobodan

    Moji Stanojevici su iz Pozege uzicke,slavimo Jovanjdan…zanima me nesto vise o tome odakle su dosli na teritoriju zapadne Srbije

    Одговори
  • Djordje

    Moje ime je Djordje Stanojević, pradeda živeo u selu Rabovce, Kosovo i Metohija, slavimo Svetog Jovana Krstitelja interesuje me poreklo, hvala unapred

    Одговори
  • Славиша

    Ја се зовем Славиша Станојевић.
    Порекло презимена је веома тешко тачно установити, али оно што ја знам о нашем презимену, а по породичним предањима је да се ово презиме (моји претци) спомиње у списима цркве у Горњем Пољу код Никшића. Први досељеници у тај крај са презименом Станојевић су дошли у 17 веку и зна се да су тамо дошли из Пећи. Касније, у неколико колонизација, један део породице је остао у црној гори, један је део одселио у данашњу Републику Србску (Прњавор, Чечава, Мањача … ) док је један део након другог светског рата дошао у Војводину. Постоје директни потомци из ове линије који данас живе на подручју јужне Србије, међутим није ми позната њихова тачна путања до тамо.
    Нека предања говоре и о томе да смо у крвној вези са Карађорђевићима, а да су Станојевићи важили у време турака за веома храбре борце и да их је било неколико који су постали Кнежеви …
    У потрази сам за породичним стаблом породице Станојевић које датира још из 12-ог века а потиче са простора данашњег Косова …
    Поуздано се зна да ово стабло постоји у писаној форми, али не знам до када су уписивали у њега …
    Уколико успем и пронађем овај најстарији запис о презимену Станојевић, радо ћу вас обавестити.

    Одговори
  • Jovana Stanojevic

    Moji Stanojevići su porijeklom sa Velesova. To je selo na Cetinje. I mi slavimo Arandjelovdan.

    Одговори
    • Б. Станојевић

      Само да поздравим далеку рођаку. По предању, два брата (моји преци) из околине Цетиња, Црна Гора, убили су Турчина из освете и избегли у тадашње Аустроугарско царство у мало селo Отишић близу, сада Општина Сињ. После пар стотина година,Станојевићи су се углавном вратили у Србију током 20. века највише због прогона од Хрвата а и немаштине. Крсна слава Арандђеловдан…

      Одговори
      • Милош Станојевић

        Ја сам чуо исту причу али да су иѕбегли за село Кравље одакле су се населили у селу Крајковац. Такође вуку корене из Црне Горе и са Косова. Ја са породицом живим у Нишу, крсна слава Аранђеловдан, знаш ли још нешто о родослову? Јована Станојевић, можеш ли ми некако проследити тај родослов?

        Одговори
      • Валери Станојевић

        Е баш сам се питала има ли ко из Отишића! Мој дида Душан рођен тамо, игром случаја и умро, али је колонизацијом дошао у Војводину. Стриц са породицом живео тамо до Олује. Рођаци који су истраживали порекло дошли су до неког који је хајдуковао… Слава Аранђеловдан

        Одговори
      • Miroslav stanojevic

        Ovo je i meni moj deda ispricao o poporeklu i ubistvu turcine

        Одговори
    • Милош Станојевић

      Ја сам чуо исту причу али да су иѕбегли за село Кравље одакле су се населили у селу Крајковац. Такође вуку корене из Црне Горе и са Косова. Ја са породицом живим у Нишу, крсна слава Аранђеловдан, знаш ли још нешто о родослову? Јована Станојевић, можеш ли ми некако проследити тај родослов?

      Одговори
  • Igor

    Ja sam stanojevic.moja familija je iz sela knezica na 5km od Nisa.i velika smo familija.slavimo mitrovdan.ali nista neznam o poreklu.znam da mi se pradeda zvao Stojan i da su ga ubili bugari u drugom sv.ratu.

    Одговори
  • Jovana Stanojevic

    Dragi Stanojevići, ja sam porijeklom iz Crne Gore sa Velestova, jednog sela na Cetinju. Imam rodoslov od Milutina (ban). Jedan od starijih je rodoslova, mozda i najstariji.

    Одговори
  • Zarko Stanojević

    Stanojevići,pozdrav za sve. Juzna Srbija selo Lukomir. Hteo bih da saznam svoje poreklo. Slavim Svetog Jovana Krstitelja

    Одговори
  • Војислав Ананић

    СТАНОЈЕВИЋ СТАНОЈЕ ДР., историк, професор Универзитета, г. уредник Народне Енциклопедије (12/8. 1874, Нови Сад).

    Основну школу и гимназију овршио је у Новом Саду, а универзитетске студије је слушао у Бечу, где је 1896. промовисан за доктора философије. 1895. био је једно време ради студија у Лајпцигу. 1897/98. био је у Петрограду у Москви на студијама. 1/9. 1898—30/10. 1899. био је професор српске гимнааије у Цариграду. 1900. бавио се неко време ради студија у Минхену. Исте године изабран је за доцента српске историје у Великој Школи у Београду. За редовног тсрофесора Велике Школе изабран је 1903, а 1905. стављен је на расположење; исте је године изабран за ванредног професора Университета. Учествовао је у балканском (у штабу Дунавске дивизије I пов.) у Светском Рату (у штабу Моравске давизије I поз.). После окупације Србије избегао је преко Албаније у Италију, одакле (је отитшао у Петроград, где је, изабран за професора Уншверситета, држао два семестра предавања. 1917. дошао је у Париз и држао је предавања на Сорбони, а 1918. предавао је у летњем семестру на Унжверситету у Ломдону. На Конференцији Мира у Паризу био је члан историско-етнографске секције српске делегације. За редовног професора Университета именован је 1919. Бави се и журналистиком. Написао је много расправа, чланака, критика и приказа у разннм научним и стручним часописима и књижевним листовима и много чланака и фељтона у разним дневним листовима.

    Н. Радојчић.

    ИЗВОР: проф. Ст. Станојевић, НАРОДНА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА СРПСКО-ХРВАТСКО-СЛОВЕНАЧКА, IV КЊИГА, С—Ш, ИЗДАВАЧ: БИБЛИОГРАФСКИ ЗАВОД Д.Д. ЗАГРЕБ, ГУНДУЛИЋЕВА 29 ЗАСТУПА ДР ЕРИК МОШЕ, МИХАНОВИЋЕВА УЛИЦА 1, 1929.

    Одговори
  • STANOJEVIC

    Stanojevic Kristijan.

    Pradjed crnogorac mesto Pljevlja “ Po prici Oca i drugara iz Crne Gore kazu da u tom mestu Pljevlja su bila plemena “
    Slava Sveta Petka.
    Zna li neko nesto vise?

    Одговори
  • Mirko Stanojević

    Pozdrav
    Moji Stanojevići su iz sela Podnemić, Donja Bukovica, opština Ljubovija
    Slavimo Sv Nikolu, ima li neki podatak odakle su su se naseli Stanojevići u to područije

    Одговори
    • Nikola Stanojević

      Pozdrav rodjace…
      Moji Stanojevići slave sv. Nikolu iz sela Podnemić… Prema nekim mojim istrazivanjima I saznanjima vodimo poreklo od Vasiljevica iz Gornjeg Koslja, dublje poreklo je iz pivskog plemena, selo Rudinice, bratstvo Ruđića(Glomazića)… Zbog krvne osvete smo izgleda kako stvari stoje jedno vreme slavili Svetog Srdja da bi se posle nekog vremena ponovo vratili na slavu koju vucemo iz Pive, Svetog Nikolu… Mozes li mi precizinije reci od koga tacno potices, nisam znao za tebe do sada, da razmenimo nekako informacije, pisi mi slobodno na mejl [email protected]

      Одговори
  • срђан

    поздрав, моји станојевићи су из околине кладња у босни. славимо срђевдан. наводно смо пореклом из околине бијелог поља у црној гори али нисам успео да сазнам ништа детаљније. зна ли неко нешто више? хвала

    Одговори
  • Вељко

    Здраво свима,
    Моја порекло је од Станојевића из села Црнузи, општина Прибој. Постоје две теорије, да смо постали од Васојевића из долине Лима и од Баја Пивљанина, који је имао два сина Станоја и Петра, од Станоја настали Станојевићи, од Петра-Пенезићи…Искрен да будем ништа детаљније не знам, а, и, у историсјким архивима не могу ништа подробније пронаћи како би бар имао неку основу за даље истраживање. Ако неко има неку значајнију информацију био бих му јако захвалан. Поздрав!

    Одговори
  • Aleksandar

    Odlomak iz knjige o Pivljanima:

    U Polimlju i Potarju su Pivljani:

    Bajilovići [98]) u Vranovini, slave Sv. Jovana, Vasilijevići[99] u Orlju, slave Sv. Đorđija, Pivljani[100] u Krću, slave Sv. Arhangela, Pijevci[101] u Golešu i Slavotiću – slave Sv. Jovana, Pijuci u Kričku, muslimani, Puzi[102] (Rvi, Vlasonje, u Đurašićima, Toocima, Baricama, Babinama, Džurovu i Izbičnju – slave Sv. Nikolu, Stanojevići[103] u Crnuzi, Tešovići[104] u Ograđenici, slave Sv. Đorđija, Šalipuri[105] u Goleši, Toocima i Mažićima, ima ih u Srbiji, slave Sv. Jovana.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top