Порекло перзимена Станојевић Reviewed by Momizat on . [toggle title="ТЕСТИРАНИ СТАНОЈЕВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"] Станојевић Хаплогрупа: R1a Z280 L1280 Порекло: Залазје, Сребреница, Република Српска Крсна слава: [toggle title="ТЕСТИРАНИ СТАНОЈЕВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"] Станојевић Хаплогрупа: R1a Z280 L1280 Порекло: Залазје, Сребреница, Република Српска Крсна слава: Rating: 0
You Are Here: Home » Презимена » Порекло перзимена Станојевић

Порекло перзимена Станојевић

ТЕСТИРАНИ СТАНОЈЕВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ

Станојевић

Хаплогрупа: R1a Z280 L1280

Порекло: Залазје, Сребреница, Република Српска

Крсна слава: Аврамијевдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

prezime@poreklo.rs
Пишите нам


Коментари (46)

  • Милодан

    Порекло бројнијих фамилија-презимена ваљевске Тамнаве по књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.
    Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена.
    СТАНОЈЕВИЋ

    -Степање*, прва половина 18. века, Санџак, Јовањдан.
    *Предак ове породице Станоје доселио се по позиву аустријских власти. Имао је два сина: Илију и Луку. Од Илије су Станојевићи, а од Луке: Лукићи и Гајићи задружне куће.
    -Вукона, друга половина 18. века, Врагочаница у Подгорини, Ђурђиц.
    -Грабовац, друга половина 18. века, Радаљ у Рађевини, Митровдан.
    -Чучуге, друга половина 18. века, Стара Река у Подгорини, Јовањдан, велика и угледна задруга.
    -Дрен, после 1827. године, Миличиница у Подгорини, Аранђеловдан.
    -Звечка, после 1827. године, Софија, Аранђеловдан, баштованска породица.
    -Кожуар, после 1827. године, Врагочаница у Подгорини, Никољдан.
    -Радљево, после 1827. године, Рађево Село у Подгорини, Ђурђевдан.
    -Таково, после 1827. године, Вукона у околини, Ђурђиц, доводци.

    Одговори
  • administrator

    Станојевић:
    Ako mozete otkrijte moje poreklo.Prezivam se Stanojevic,krsna slava mi je Sveti Jovan Krstitelj,podrucje Bela Crkva (Vojvodina).

    Одговори
  • Милодан

    Породице-фамилије по местима пребивалишта у Шумадијској Колубари, Станојевић.
    Према књизи Петра Ж. Петровића „Шумадијска Колубара“, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године, најновије издање 2011. године у саставу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“ – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Станојевић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Бождаревац
    -Велики Црљени
    -Вранић
    -Даросава
    -Прогореоци
    -Сакуља
    -Чибутковица
    -Барошевац
    -Зеоке
    -Лукавица.

    Одговори
  • Милодан

    Презимена-фамилије у Шумадији, Станојевић. Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.

    -Баничина
    -Крњево
    -Марковац
    -Ресник

    Одговори
  • Ljiljana Milicevic

    Pozdrav. Može li mi neko reći o prezimenu i poreklu Stanojevic iz Medvedje kod Leskovca slsve Petkovicu
    Hvala u napred

    Одговори
  • Gaga

    Moja porodica je Stanojevic iz sela Kurjace kod Pozarevca.Slave Slavu Djurdjic(Sv.Djordje)zanima me odakle su dosli jel su tamo jako dugo.Inace selo Kurjace se nekad sastjalo iz 2 sela selo Marjanje i selo Kurjace.Interesantno je da svi Srbi koji se prezivaju u Banatu Backoj i Sremu Marjnjski ili Kurjacki poticu iz ovog sela.Inace Kurjace je poznato po tome sto je u njegovom ataru poginuo sin Branislava Nusica u prvom svetskom ratu.Molim ko moze da pomogne u vezi mog prezimena.

    Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Станојевић, по местима пребивалишта. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Космај“.

    -Амерић
    -Дрлупа
    -Ђуринци
    -Међулужје
    -Младеновац
    -Сибница

    Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Станојевић, по местима пребивалишта. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.

    -Трешњевица
    -Остриковац
    -Врба
    -Стрижило

    Одговори
  • Никола Станојевић

    Ја сам из села Дрена.На овом сајту сам сазнао следеће:Дрен, после 1827. године, Миличиница у Подгорини, Аранђеловдан.Занимаме да ли могу сазнати још података?

    Одговори
  • Zoran

    Moja familija je iz Bosne,tacnije selo Ratkovici slava Djurdjevdan,mogu li da dobijem podatke o nama,naravno prezivamo se Stanojevic.

    Одговори
  • Nikola

    Ja sam iz sela Jasikovo(opstina Majdanpek),slavim Svetog Nikolu.
    Da li mi mozete pomoci da saznam nesto vise o mom prezimenu?

    Одговори
  • Lela

    Moje prezime je Stanojević. Poreklom smo iz Republike Srpske, Vraneševići, Fakovići slavimo Đurđevdan.

    Одговори
  • Војислав

    Презивам се Станојевић, околина Краљева, село Стубал или Чукојевац. Волео бих да сазнам нешто више о свом пореклу.Славим Св. Ђорђа. Знам да смо презиме добили по Станоју Радојковићу(вероватно из Стубла).

    Одговори
    • Душан

      Војиславе, ми смо рођаци. Станоје је имао три сина: Милоша, Обрена и Проку. Прокин гроб можеш да нађеш на гробљу у Стублу. Прокина фамилија се наставља на Ћировиће, Обренови су углавном у Чукојевцу, а Милошеви су у Стублу. Мој предак је Милош, живим у Београду.

      Одговори
  • Darko Stanojevic

    Moje ime je Darko Stanojevic. Mi smo iz sela Zeravac (drugo selo od Dervente prema Bosanskom Brodu). Krsna slava nam je Sv. Nikola.

    Moj djed i baba su zivili (koliko ja znam) u selu Bosanski Luzani sto je sledece selo prema Brodu. U toku rata se nasa porodica izselila za Austriju tako da nisam imao mogucnost da vize istrazujem o nasem porijeklu odakle su se Stanojevici naselili.

    Одговори
  • Slobodan Stanojevic

    Trazim odgovor na pitanje:

    Gde sve postoji, ili je postojalo, selo `DONJA KRAVICA`?

    Одговори
    • Neda Stanojevic

      Selo Donja Kravarica se nalazi na tromedji izmedju Guce, Lucana i Arilja. Ali je Gornja Kravarica starija. Pre Prvog srpskog ustanka je to bilo jedno selo. Moje poreklo je od Stanojevica iz Gornje Kravarice. Napravljen je rodoslov od vremena Stanoja Pavlovica (1742-1832), koji jedosavsi iz Crne Gore u Srbiju promenio ime u Pavle Stanojevic.

      Одговори
  • Siniša Stanojević

    Moje ime je Siniša Stanojević i rodjen sam u Sloveniji.
    Moja porodica je rodom iz Republike Srpske selo Ćećava – opština Teslić. Ako može ko, da mi kaže nešta više o poreklu našeg prezimena.
    Zahvaljujem.

    Одговори
  • Станојевић

    Моја породица (Станојевић наравно) је из околине Братунца, тачније Грабовачке Ријеке близу Факовића, а славимо Ђурђевдан. Зна ли неко нешто више о нашем поријеклу?

    Одговори
  • Aja

    Moja porodica Stanojevic dolazi iz Crne Trave ali su se naselili u Banatu posle rata

    Одговори
  • Ljubisa

    Moja porodica stanojevic potiče iz radovnice pcinjski okrug

    Одговори
    • Mirjana

      Moja porodica je iz Koturova, opština Kozarska Dubica, Republika Srpska. Moj pra pradeda se doselio u ove krajeve polovinom 19. vijeka bješeći pred Turcima. Molim Vas da mi, naravno ako možete, napišete više o mom porijeklu, odnosno o porijeklu mojih Stanojevića… Hvala!

      Одговори
  • Slobodan

    Moji Stanojevici su iz Pozege uzicke,slavimo Jovanjdan…zanima me nesto vise o tome odakle su dosli na teritoriju zapadne Srbije

    Одговори
  • Djordje

    Moje ime je Djordje Stanojević, pradeda živeo u selu Rabovce, Kosovo i Metohija, slavimo Svetog Jovana Krstitelja interesuje me poreklo, hvala unapred

    Одговори
  • Славиша

    Ја се зовем Славиша Станојевић.
    Порекло презимена је веома тешко тачно установити, али оно што ја знам о нашем презимену, а по породичним предањима је да се ово презиме (моји претци) спомиње у списима цркве у Горњем Пољу код Никшића. Први досељеници у тај крај са презименом Станојевић су дошли у 17 веку и зна се да су тамо дошли из Пећи. Касније, у неколико колонизација, један део породице је остао у црној гори, један је део одселио у данашњу Републику Србску (Прњавор, Чечава, Мањача … ) док је један део након другог светског рата дошао у Војводину. Постоје директни потомци из ове линије који данас живе на подручју јужне Србије, међутим није ми позната њихова тачна путања до тамо.
    Нека предања говоре и о томе да смо у крвној вези са Карађорђевићима, а да су Станојевићи важили у време турака за веома храбре борце и да их је било неколико који су постали Кнежеви …
    У потрази сам за породичним стаблом породице Станојевић које датира још из 12-ог века а потиче са простора данашњег Косова …
    Поуздано се зна да ово стабло постоји у писаној форми, али не знам до када су уписивали у њега …
    Уколико успем и пронађем овај најстарији запис о презимену Станојевић, радо ћу вас обавестити.

    Одговори
  • Jovana Stanojevic

    Moji Stanojevići su porijeklom sa Velesova. To je selo na Cetinje. I mi slavimo Arandjelovdan.

    Одговори
    • Б. Станојевић

      Само да поздравим далеку рођаку. По предању, два брата (моји преци) из околине Цетиња, Црна Гора, убили су Турчина из освете и избегли у тадашње Аустроугарско царство у мало селo Отишић близу, сада Општина Сињ. После пар стотина година,Станојевићи су се углавном вратили у Србију током 20. века највише због прогона од Хрвата а и немаштине. Крсна слава Арандђеловдан…

      Одговори
      • Милош Станојевић

        Ја сам чуо исту причу али да су иѕбегли за село Кравље одакле су се населили у селу Крајковац. Такође вуку корене из Црне Горе и са Косова. Ја са породицом живим у Нишу, крсна слава Аранђеловдан, знаш ли још нешто о родослову? Јована Станојевић, можеш ли ми некако проследити тај родослов?

        Одговори
      • Валери Станојевић

        Е баш сам се питала има ли ко из Отишића! Мој дида Душан рођен тамо, игром случаја и умро, али је колонизацијом дошао у Војводину. Стриц са породицом живео тамо до Олује. Рођаци који су истраживали порекло дошли су до неког који је хајдуковао… Слава Аранђеловдан

        Одговори
    • Милош Станојевић

      Ја сам чуо исту причу али да су иѕбегли за село Кравље одакле су се населили у селу Крајковац. Такође вуку корене из Црне Горе и са Косова. Ја са породицом живим у Нишу, крсна слава Аранђеловдан, знаш ли још нешто о родослову? Јована Станојевић, можеш ли ми некако проследити тај родослов?

      Одговори
  • Igor

    Ja sam stanojevic.moja familija je iz sela knezica na 5km od Nisa.i velika smo familija.slavimo mitrovdan.ali nista neznam o poreklu.znam da mi se pradeda zvao Stojan i da su ga ubili bugari u drugom sv.ratu.

    Одговори
  • Jovana Stanojevic

    Dragi Stanojevići, ja sam porijeklom iz Crne Gore sa Velestova, jednog sela na Cetinju. Imam rodoslov od Milutina (ban). Jedan od starijih je rodoslova, mozda i najstariji.

    Одговори
  • Zarko Stanojević

    Stanojevići,pozdrav za sve. Juzna Srbija selo Lukomir. Hteo bih da saznam svoje poreklo. Slavim Svetog Jovana Krstitelja

    Одговори
  • Војислав Ананић

    СТАНОЈЕВИЋ СТАНОЈЕ ДР., историк, професор Универзитета, г. уредник Народне Енциклопедије (12/8. 1874, Нови Сад).

    Основну школу и гимназију овршио је у Новом Саду, а универзитетске студије је слушао у Бечу, где је 1896. промовисан за доктора философије. 1895. био је једно време ради студија у Лајпцигу. 1897/98. био је у Петрограду у Москви на студијама. 1/9. 1898—30/10. 1899. био је професор српске гимнааије у Цариграду. 1900. бавио се неко време ради студија у Минхену. Исте године изабран је за доцента српске историје у Великој Школи у Београду. За редовног тсрофесора Велике Школе изабран је 1903, а 1905. стављен је на расположење; исте је године изабран за ванредног професора Университета. Учествовао је у балканском (у штабу Дунавске дивизије I пов.) у Светском Рату (у штабу Моравске давизије I поз.). После окупације Србије избегао је преко Албаније у Италију, одакле (је отитшао у Петроград, где је, изабран за професора Уншверситета, држао два семестра предавања. 1917. дошао је у Париз и држао је предавања на Сорбони, а 1918. предавао је у летњем семестру на Унжверситету у Ломдону. На Конференцији Мира у Паризу био је члан историско-етнографске секције српске делегације. За редовног професора Университета именован је 1919. Бави се и журналистиком. Написао је много расправа, чланака, критика и приказа у разннм научним и стручним часописима и књижевним листовима и много чланака и фељтона у разним дневним листовима.

    Н. Радојчић.

    ИЗВОР: проф. Ст. Станојевић, НАРОДНА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА СРПСКО-ХРВАТСКО-СЛОВЕНАЧКА, IV КЊИГА, С—Ш, ИЗДАВАЧ: БИБЛИОГРАФСКИ ЗАВОД Д.Д. ЗАГРЕБ, ГУНДУЛИЋЕВА 29 ЗАСТУПА ДР ЕРИК МОШЕ, МИХАНОВИЋЕВА УЛИЦА 1, 1929.

    Одговори
  • STANOJEVIC

    Stanojevic Kristijan.

    Pradjed crnogorac mesto Pljevlja “ Po prici Oca i drugara iz Crne Gore kazu da u tom mestu Pljevlja su bila plemena “
    Slava Sveta Petka.
    Zna li neko nesto vise?

    Одговори
  • Mirko Stanojević

    Pozdrav
    Moji Stanojevići su iz sela Podnemić, Donja Bukovica, opština Ljubovija
    Slavimo Sv Nikolu, ima li neki podatak odakle su su se naseli Stanojevići u to područije

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top