Порекло презимена Спаић
Поштовани,
позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
prezime@poreklo.rs
Пишите нам
Aleksandar
Spaići. Trebinje 🙂
Dragica Petrov rođ.Spahić
Pomaže Bog!
Molim Vas objasnite mi kako moga prezimena „Spahić“nema na spisku prezimena srbskih? Slavimo Svetoga Jovana.Hvala
Уредник
Поштована Драгице, додаћемо страницу за презиме Спахић. Има још много презимена која нису уведена у списак и позивамо и све остале да нам скрену пажњу на презимена која недостају.
Милош Спахић
Бог ти помогао Драгице. Занима ме од којих си тачно Спахића? Да видим да ли смо рођаци или не. Пуно поздрава.
Jovana
Spaic, Trebinje, Hercegovina, Sveti Jovan. Ima nas dosta i u Herceg Novom. Pozdrav celoj familiji!!! 🙂
spaja1978
Спаићи,Граб код Требиња.Раније презиме Спахић.Славимо светог Јована,прислужујемо малу Госпојину.Доселили из Црне Горе.О поријеклу презимена Спаић(Спахић) у књизи генеологија Чалија пише:“Од свих тих најстарије је старо братство Радуловића у Башином Селу које се разгранало и од кога су настала многа нова братства под другим презименом.Најприје су од њих настали Бојанићи,затим Спахићи.“Након разуре Башиног Села и Доњег Краја у 17 вијеку селе се у друга мјеста.Од свих презимена у разури највише страдају Спахићи.Насељавају село Граб у Цуцама.Ту живе до 1755,гдје се селе након погибије Никца од Ровина.Јован Ердељановић у књизи Стара Црна Гора о селу Грабу говори да су ту живјела стариничка братства Мијаљи и Спахићи. Даље каже да постоје Рајичева кућишта која везује за старинице,али незна о коме је Рајичу ријеч.По мом мишљењу ту би се могло радити о Рајичу Спахићу,пошто код нас постоји предање да је неки Рајич са 7-8 синова досели на Граб код Требиња и ту заснује ново село.
Радомир Ракић
Поздрав Спајо,имаш ли још нешто о Спаићима са Зубаца?Мој прађед је Божо Спаић,држао је кафану негде на Зубцима још пре Другог светског рата,имао је 4 ћерке (од којих је једна моја баба) и једног сина Милана,био је војно лице,лекар,живео и радио у Нишу,тамо је и умро ’90-их година!
спаја1978
На Граб у Зубцима су дошла браћа:Илија,Бјело,Гаврило и Петар.Гаврило је имао синове : Вула и Лазара.Ми смо од Вула.Божо је такође од Вула,тако да носимо назив Вуловићи.Божо се неколико пута женио.Кћерке суму биле чини ми се:Милосава,Гоја,Анђа и Душанка.И сина Милана.Имам ја нешто књига о Спаићима у електронском формату,па ако хоћеш остави емаил,па ћу послати приватно чим будем у могућности.
Радомир Ракић
Тачно тако роћаче,Божо се женио 5 пута колико је мени познато!Анђа је моја баба,најстарија,за Гоју први пут чујем,вероватно си погрешио нешто,звала се Љубица (Љуба),Милосава (Мила) и Милан,то је тачно!А Душанка им је полусестра!Обавезно ми пошаљи те књиге о Спаићима,ево ти мој маил : radomir87serbia@gmail.com
Баш ми је драго да сам налетео на тебе рођаче,пошаљи ми и родослов Спаића ако имаш,скенирај или већ некако :),кад будеш могао!Интересантна ми је овај прича везана за Милоша Војиновића,било би стварно запањујуће ако се то испостави као тачно :)!!
Поздрав,у здравље,свако добро,па се чујемо већ !!!
spaja1978
И још да додам Спаићи су директни потомци лозе Војиновића са Косова.Од сестрића цара Душана.
Јоксим
За такво везивање за Војиновиће имаш писани доказ?
spaja1978
За везивање за Војиновиће имаш доказ.Књига „Озринићи“ аутор Жељко Остојић,затим књига „Генеологија Чалија“.А биће ускоро акоБОГда доступни и необориви докази.Немогу сада рећи ништа више док се студија не заврши и објаве се јавно резултати ДНК.
Јоксим
То што је писао Жељко Остојић као аутор књиге „Озринићи“, „затим књига Генаеалогија Чалија“, нијесу писани докази. Ауторима свака част на написаноме. Позивање на њих није аргумент. Е, колико се братстава позива да су од Војиновића?
spaja1978
Браства која се позивају да су од Војиновића колико ја знам су:Радуловићи из Башина села,Бојанићи,ми Спаићи(раније Спахић),Радуловићи-Гавриловићи,Радуловићи-Радовићи,Радуловићи-Перовићи,Чалије,Вуковићи,Рајчевићи-огранак Спаића,Асановићи-потомци Асана Вукова Спахића,те Вујовићи са Комарна и Љуботиња.Има још сигурно мањих брастава која су настала од њих.Писани доказ је и ферман Турског султана који златним словима даје титулу спахије Вуку Рајичеву Војиновићу и дава му да буде господар све Црне Горе.Добро би било да се тестира и неки од Вујовића са Комарна,или Љуботиња који се везује уз Војиновиће да се добије јаснија слика.Нису тестирани остаци неког од Војиновића нажалост.
Јоксим
Да ли су тестирани остаци неког за ког се поуздано зна да је Војиновић?
spaja1978
Спаића има у Кучима.Огранак су тамошњих Мијовића.Припадају Кучима Дрекаловићима.Славе Светог Николу.
Дрекаловић
Драги наши рођаци. То што сте до сада написали је од неких не баш поузданих извора. Биће да су сви Спаићи од СПАА Дрекаловића (био је то: СПАО од: Нонна, Кусан, Мартин; МИЈО, војвода кучки Љаље син војводе Дрекала) . Дакле, од Мија су Спаићи одвојили се презименом по СПАУ. Ове граматике са два самогласника потврдио је за Спаиће пок. уважени проф. Српскога језика са Педагошке академије потоњега Филозофскога факултета у Никшићу – проф.Др. Слободан ВУЈАЧИЋ, нека му Бог да мир на небесима.
Њихово стално извор село је ЛИЈЕШТА, код Убала у Кучима. Но, како су Турци стално кидисали на Куче а нијесу их никад поробили, тек ипак, негде 1774 г. (види: Марко иљанов – Похара Куча), Кучи избегоше у Ровца на 7 година, те се зајендо и још Морачани помогоше вратише и истераше Турке. Значи у 18 веку а и пре било је а највише у ових 7 година исељавања Куча по ЦГ, Херцеговини и у Метохију. Тако су стигли неки Мијовићи-Спаићи и раширили своје братство. Биће наставака. Свако добро од Господа нашега Исуса Христа, свима вама браћо и сестре у Христу – СПАИЋИ. Ово „х“ а некима и „ј“, то су само случајне грешке уписа у књиге рођења. Ништа друго. У здравлје.
spaja1978
Велики поздрав.Тешко да ће бити да су сви Спаићи од Спа(х)а Дрекаловића.Презиме Спаић у Кучима прво помињање је почетком 19 вијека,док Спаићи у Башином Селу се помињу почетком 17 вијека.Око 1610.Дакле,200 година раније.1660 страдају у сукобу са Озринићима и селе се у друге крајеве.Једино би било могуће да је неки од Спаића одселио у Куче,а обратно није никако могуће.Барем не под презименом Спаић.Спаићи се помињу у Ровинама 1755,како наводно нису помогли Никцу када су га напали Турци.Значи опет 50 година прије првог помињања у Кучима.Други разлог је Крсна слава,мада су се славе мијењале кроз генерације.Спаићи славе Светог Јована 20 Јануара,а прислужују Малу Госпојину 21 Септембра.Наиме поред Спаића овако славе још:Радуловићи,Бојанићи,Самарџићи,Рајчевићи…Генетско истраживање је показало потпуно поклапање свих ових презимена као и осталих Цуцко-Пјешивачких презимена који славе Светог Јована.Дакле,ова слава је присутна вјековима уназад и није се мијењала.Спаићи су у Цуцама сазидали цркву Светог Јована,а Радуловићи цркву Мале Госпојине.Даље,у тефтеру Скадарског Санџака помиње се Рајич,први спахија Црногорски од рода Војиновића.У нашој свијести је сачувано да смо од неког Рајича који је био спахија.Радуловићима и Бојанићима је и сам краљ Никола признавао да су од рода Војиновића.
Војислав Ананић
СПАИЋ (п.к). Спаићи (п), у Грабу и Тулима (Зупци, Требиње). Старином су из Роваца у Црној Гори. Сматра се да су засновали село Граб. У овом селу и раселицама око њега било их је почетком XX вијека 40 кућа. Један од Спаића пребјегао је на ово подручје због „неког зла“, око 1770. године, са ”7-8 синова и населио се у хан код Граба“. Спаићи у Тулилима су од Раичевића из Полица код Требиња. Један су род са Раичевићима и Асановићима у Грабу. Славе Јовањдан, а прислужују „Малу Госпођу“ (75:1248.1255,1267). Спаићи (к) су у Горњим Добрковићима и Трну (Широки Бријег). Старином су из Груда у Бекији, гдје се спомињу 1743. и 1768. године. Има их и у Радишићима код Љубушког. Дедијер их наводи као Спајићи и каже да су дошли из Груда у Бекији „прије 60 година“ (189:73,79; 59:296). Настањени су и у Блацама, Љубунцима и Дугама (Прозор). У Блацама и Љубунцима су из Груда, а у Дуге су дошли из Броћна прије 1878. године (79:114,118).
Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.