Koliko puta ste slušali kako vam dede ili babe pričaju o vašim davnim precima, navodeći njihova imena, kad i gde su živeli i čime su se bavili, a da o tome danas nemate jasnu predstavu.
Krajnje je vreme da ispravite tu nepravdu prema generacijama vaših prethodnika i ostavite pisani trag o njima, u amanet onima koji će tek da dođu na svet.
Sve što treba da uradite je da napravite plan i krenete da ga sprovodite u delo!
Portal POREKLO spreman je da vam u tome pomogne dajući vam niz korisnih saveta, gde i kako da dođete do informacija, koje će upotpuniti sliku vašeg porodičnog stabla.
Nastojaćemo da, u meri u kojoj je to moguće, obezbedimo i odgovore na sva vaša pitanja i dileme, od ljudi koji su dokazani stručnjaci za rodoslovlje.
Registrujte se na Forum Poreklo i postavite temu o svom prezimenu, ili prenesite svoja iskustva o dosadašnjem traganju za svojim korenima, a naši članovi će vam rado izaći u susret i pomoći vam da otkrijete nešto više o vašem poreklu.
Pišite, postavljajte pitanja.
Nemojte da vas razočara ako odgovor ne bude brz.
Važno je da stigne.
Javite se na i-mejl:
12. avgust 2014. u 03:56
Saša
Poštovani,
Zanima me poreklo i značaj prezimena ĐANIŠ – ĐANIŠ. Slavimo sv. vlkmč. Georgija – Đurđevdan.
12. avgust 2014. u 09:04
Nebojša Novaković
Osnova ĆAN – (antr. Ćenadije/Đenadije, Jovan?)
Đaniš: savremeno prezime u Beogradu i Šapcu; u Hrvatskoj, okolina Pakraca i Valpova. Identično je ca ličnim imenom Ćaniš koje je zabeleženo u Banatu 1666. godine. Up. porodični nadimak Đaniš u Čortanovcima u Sremu.
Dr Velimir Mihajlović, “Srpski prezimenik”
23. jul 2023. u 01:03
Nikola Tuvedžić
Poštovani
Zanima me poreklo prezimena Tuvedžić.
Slavimo Svetog Ignjatiju Bogonosca.
Trenutno Tuvedžića ima najviše u selu Krčedin
25. novembar 2025. u 21:12
Unuk Tuvedzica
Iz plemena Maleševci smo, imaju svoj sajt na kome imaju prezimena, pa je tu i naše. Svi maleševci slave Sv Ignjatiju Bogonosca.
20. avgust 2014. u 20:52
svetozar
Da li je moguce da niko ili nezna ili nece da mi pomogne oko prezimena STEPANOV,koje potice bliza rodbina iz sela Nadalja kod Srborbana,a slavimo krsnu slavu:ARANĐELOVDAN,ja znam samo za mog dedu,a dalje ne znam,nista,nema zivih da mi pojasne,a ne znam koga da pitam.Zato vas jos jednom molim da mi pomognete,da nadjem dalje pretke,i poreklo FAMILIJE STEPANOV,
hvala,unapred
20. avgust 2014. u 20:58
Aleksandar Marinković
Živan Sečanski, ne pominje Nadalj svom delu ”Popisi stanovništva Bačke tokom 18. veka”. Takođe, nije tačno da nemate koga pitati o svojim korenima – potrebno je malo dobre volje i vremena kako bi se u Arhivi potražile matične knjige za Nadalj.
20. avgust 2014. u 22:15
Vladimir
Aleksandre pogledaj knjigu dr Lazara Rakica o Nadalju. Dobra knjiga i spominje Stepanove koji su se iz Sova (danas Ravno Selo) preselili u Nadalj
20. avgust 2014. u 22:40
Aleksandar Marinković
Da li je moguće nabaviti knjigu u digitalnom formatu? Inače, Sečanski ni u Šovama tokom 18. veka ne pominje Stepanove. Međutim, pominje izvesnog sudiju Janka Stefanovića (Janko Stephanovity, iudex) kao i Stepana Tolmačeva (Stepan Tolmacsev). Teoretski, obojica bi mogli biti rodonačelnici porodice Stepanov u Šovama, zavisi šta je o rodonačelniku pisao Rakić.
21. avgust 2014. u 00:56
Vladimir
Nazalost ne postoji knjiga o Nadalju u elektronskoj formi. Medjutim, Secanski u popisu od 1743.godine spominje Stepana Tolmaceva, pa se pretpostavlja da je upravo ovaj rodonacelnik ove porodice. Rakic je pomenuo da su Stepanovi dosli iz Sova, ali ne spominje njihovog rodonacelnika. Slicne podatke iznosi i Ilija Petrovic u knjizi ”Kerci u Pasicevu”. Aleksandre ako zelis mozemo stupiti u kontakt preko fb Vladimir Kaljevic
21. avgust 2014. u 00:59
Vladimir
S druge strane Nadalj se ne moze spominjati u spisima Secanskog u 18 veku jer je nastao 1800/01. godine,
21. avgust 2014. u 19:34
stepanov
hvala,mene zanima,sto vise u vezi preizmena STEPANOV,kako i gde da je jos vise informisemcak sam spreman i d aplatim,da dobijem informacije,o familiji,jer skoro nema nikog
porekla-deda umro 1963,otac 1987, pradeda 1958. stric davno umro,nema drugih da mogu d adobijem informacije.hvala,vam na svakoj informacioji
21. avgust 2014. u 20:51
Aleksandar Marinković
Svetozare,
biće vam teško istraživati jer ne znate starije pretke. Ali pokušaću da vam opišem kako bi to moglo izgledati i u kom pravcu trebate razmišljati. Kao prvo, pokušajte u crkvenim knjigama za Nadalj (mat. knjige venčanih, umrlih i rođenih) da pronađete najstarijeg mogućeg pretka. Kao što vam je i Vladimir rekao, nadaljski Stepanovi su najverovatnije poreklom iz Šova (dan. Ravno Selo) i nisu mogli doći pre 1800. godine (možda i kasnije). Takođe, pomenuto je već da u Šovama imate dva moguća kandidata od kojih su Stepanovi mogli poteći – Stepan Tolmačev (Stepan Tolmacsev) pomenut u dokumentima za Šove 1743. godine, ali možda i sudija Janko Stefanović (Stepanović?) pomenut 1725/6. godine. Napomenuo bi još i da uzmete u obzir i činjenicu da se 1720., 1725/6. kao i 1743.godine navodi i Miloš Tolmač (Milos Tolmacs). On bi zaista mogao biti otac pomenutog Stepana Tolmačeva iz 1743. godine. Toliko o pretraživanju po matičnim knjigama i eventualno, nekoj literaturi koju je i Vladimir navodio.
S druge strane, postoji mogućnost i da napravite neki od DNK testova (prvenstveno mislim na one u okviru Familytree DNA) pomoću kojih možete utvrđivati praporeklo po muškoj liniji, ali i autosomalni test koji otkriva vaše genetičko nasleđe unazad 200 godina. To su testovi Family Finder, 23andMe i njima slični. Testovima kojim utvrđujete praporeklo po muškoj liniji mogu vam otkriti ne samo bliže srodnike unazad 500 godina, već i mnogo širu sliku porekla vašeg pretka. Ako se odlučite na ovaj korak, portal Poreklo vam može izaći u susret i pružiti razne vidove pomoći.
Ukoliko niste u mogućnosti da lično obilazite Arhive tražeći mat. knjige, možete nekog unajmiti da to uradi za vas, ali nemojte trošiti novac na bajkovite priče zasnovane na nagađinja i vrlo sumnjivim pretpostavkama.
Svako dobro!
22. avgust 2014. u 20:57
svetozar
Aleksandar I1,
Najlepse hvala,sto ste mi dali neke informacije.Interesuje me o kakvim testovima DNK govorite,
o cemu se tacnije,radi,i kako se dobiju rezulatati,tj,da li se moze dobiti imena sa datumima rodjenja i smrti,mojih predaka.Bio bih vam zahvalan na informacijama.
pozdrav
23. avgust 2014. u 21:06
Aleksandar Marinković
Datume rođenja, smrti itd. dobićete uvidom u matične knjige, naravno. DNK analiza će vam omogućiti da saznate prezimena porodica s kojima delite sličan ili isti genetički materijal kao i oblasti iz kojih potiču.
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=40.msg6465#new
26. avgust 2014. u 10:52
Vladimir Lešević
Prezime Lešević,nisam napisao u predhodnoj poruci.
28. avgust 2014. u 03:58
Andrijana
Već duže vreme želim da napišem rodoslov, u čemu će mi pomoći deda, mađutim, postoji nešto što želim da saznam a dedino sećanje ne seže toliko daleko koliko ja želim da znam. 😉 Dakle, pokušavam da saznam poreklo svog prezimena, i u svom istraživanju malo sam se izgubila. Prezivam se Rajović ( nisu u pitanju Rajovići iz Raške, kako sam mislila), deda mi je objasnio da je moje prezime znatno novije. Mi smo iz sela Jablanice na Zlatiboru. Deda mi je ispričao kako su u XIX veku u Jablanicu došla dva brata, jedan se zvao Rajo i od njega je ostalo prezime. Po nekim pričama braća su se prezivala Jauković. Tada sam počela da čitam, a ima puno toga, o njima. E sada, šta mi pravi zabunu, kako sam pročitala Jaukovići slave Aranđelovdan, a od Jaukovića su nastali Leovci koji slave Jeremijevdan. Mi slavimo Jeremijevdan (verovatno jedini u zapadnoj Srbiji, ako ne i šire). Zanima me da li bih mogla da pronađem podatak da li su neki Leovci kojim slučajem u XIX veku zalutali na Zlatibor i oduševljeni lepotom tu ostali do danas, ili je moje istraživanje otišlo u pogrešnom smeru?
Unapred zahvalna i željna saveta, Andrijana.
28. avgust 2014. u 07:14
Nebojša Novaković
Rajovići su među prvima došli u Jablanicu. Pre oko 250 godina. Došli su zajedno sa Bakićima. Bakići slave Aranđelovdan, a poreklom su iz Morače.
Rajovići (starije prezime Popović) su poreklom iz Rovaca, slave Jevremijevdan. Ima ih odseljenih pod Crnokosom kod Kosijerića.
Izvor: Ljubomir Mićić – “Zlatibor”
5. oktobar 2014. u 22:00
Slavomir
Za Nebojšu u vezi Bakića
U plemenu Vasojevića sam, tragajući za Maslarima, naišao na Neke Bakiće i živeli su tu, mada su imali veliki pritisak od Vasojevića, jer ih oni nisu primali u svoje pleme jer nisu bili uređeni po plemenskim normama. Nisu ih zvali Srbi već Srbijanci, mada su ti ,,Srbijanci” starosedeoci na tim prostorima. Moje je mišljenje da su svi oni, Srbi, selili se pod pritiskom došljaka a ne baš od Turaka.
Pokušaj prelistati sajtove Vasojevića, osvrni se i na Sekulare i oni su interesantni.
5. oktobar 2014. u 22:07
Aleksandar Marinković
Srbijanci ili Srbljaci? Verovatno ovo drugo. Slavomire, kada kažete da su imali probleme sa Vasojevićima, na koga mislite? Bakiće ili Maslare? Da li neko od njih slavi Aranđelovdan, živi na prostoru Vasojevića i Šekulara, a pri tom slavi Aranđelovdan? Hvala.
7. oktobar 2014. u 22:21
Slavomir
Aleksandre, pozdrav i, moji Maslari su u staroj domovini slavili Jovandan a kad su pristigli na ove prostore sve su izmenjali pa neki slave Đurđevdan, neki Nikoljdan, neki Đurđic…
Vasojevići su na prostore gde su sad, Lijeva Rijeka, došli oko 1444. god. a tu su već bili Klimenti (danas Rugove) i ,,Srbljaci” pa je bilo tesno. Maslari su preko Poljica otišli za Srbiju (jedan deo) a drugi danas živi u selu Radmuževići (Maslari). Kad nađem nekog od tvojih Bakića, napisaću ti. Prikupljam podatke za celo selo pa je skučeno sa vremenom.
7. oktobar 2014. u 22:33
Aleksandar Marinković
Ne znam da li su Bakići moji ili ne…samo se nadam da će se neko od pripdanika takvih porodica testirati.
28. avgust 2014. u 22:45
Jelena Jecka
Mozete li mi nesto reci o prezimenu Ignjatovic? Zaista nemam nikakvu informaciju, a htela bih da napravim rodoslov, zbog predstojecih generacija.. Moj deda zivi u selu Kotesica, nadomak Valjeva, i to je sve sto znam.. Unapred hvala…
29. avgust 2014. u 13:22
Defendor
Ako vam je deda još živ, za početak bi najbolje bilo da ga posetite i što je moguće više podataka prvo od njega saznate. Osim njega, ako imate još rodbine, posavetujte se i sa onima koji dosta iz prošlosti pamte. Podatke zapisujte i potrudite se da napravite rodoslov i predaka i potomaka. Vidite koju slavu slavite ili koju ste nekada slavili, kao i da li ste starosedeoci u Kotešiću ili ste tamo od nekale doselili, ako jeste pokušajte saznati odakle i kada. Kad prikupite što je moguće više podataka, onda one osnovne napišite ovde, pa će se na osnovu njih moći saznati nešto više i o daljoj prošlosti vaše porodice.