Општина Чајетина:
Алин Поток, Бранешци (1979-1991. године Бранешца), Голово (обухвата и укинуто насеље Доње Рудине), Гостиље (од 1979. године обухвата и укинуто насеље Владаје), Доброселица, Дренова, Жељине, Златибор (насеље формирано 1972. године издвајањем из Чајетине; 1972-1979. године Партизанске Воде; 1979-1992. године Партизанске Воде са Палисадом), Јабланица (насеље настало 1979. године спајањем насеља Горња Јабланица и Доња Јабланица), Крива Река (1979-2007. године обухвата и данас самостално насеље Мешник), Љубиш, Мачкат, Мушвете, Раковица, Рожанство, Рудине, Саиновина, Семегњево, Сирогојно (од 2007. формирано ново насеље Чичкова од дела насеља), Стубло, Трипкова, Трнава, Чајетина и Шљивовица.
24. март 2014. у 20:11
Милодан
Порекло становништва села Јабланица, општина Чајетина – Златиборски округ. Из књиге „Златибор – антропогеографска испитивања“ од Љубомира Ж. Мићића, прво издање 1906. године.
Положај села.
-Јабланица је испод Торника. Кроз њу тече Јабланичка Река која у Горњем Селу прима Божанића Поток а у Доњем Селу се улива у Црни Рзав. Горње Село је дубока долина, код Јабланичког Поља раширена а сужена код Црвеног Осоја и Голог Брда, одакле настаје Доње Село. Око села су огранци Торника, на истоку је Лиска, Вучијак и Јабучице, на југу Јелова Гора и Колијевка, на западу Клачина, Орлић, Љуљани, Брезовац, Главиица, Срем, Положац, Товарница, Горович, Самаревина и Ђурђев Јастук.
Село се дели на Горњу Јабланицу, где је засеок Торник у коме живе Ђуровићи, Токовићи, Драговићи, Словићи, Бакићи, Пенезићи, Радовићи, Јанковићи и Дидановићи; Ковачевина у којој су Божанићи; Орлић у коме су Танасковићи, Љубојевићи, Токовићи, Томовићи и Словићи и Горње Село у коме су Кузељи и Ђоновићи и Доњу Јабланицу у којој су Рајевићи, Милекићи, Ерчевићи, Марковићи, Танасковићи, Кузељи, Марјановићи, Кокоревићи; заселак Цигла у којој су Бусићи, Токовићи и Поповићи и Брезовац у којој су Газдићи, Макљеновићи и Кузељи.
Воде.
-Главни извори су: Врело под Туком Стеном испод Торника (глава Јабланичке Реке), Ђуровића Чесма, Бакића Чесма, Јанковића Извор, Савина Вода, Јошће, Студена Вода, Меденица, Диданско Врело и Томовића Врело у Горњем Селу; Језерина и Јелав у Доњем Селу; Козјача и Кисела Вода у Цигли.
Земље и шуме.
-Земљиште се назива: Крчевина, Мркодо, Јавна Алија, Питома Крушчица, Баре, Јагњило, Река, Повоз, Црвенка, Локва, Боревац, Радаковац, Шљивак, Цер и Мињачевац. Село је са свих страна опкољено гором, те је центар производње катрана, луча и грађе.
Старине у селу.
-Више Јанковића Кућа у Горњој Јабланици у Мраморју има Грчко Гробље а у Пољу у Горњем Селу код општинске суднице постоје развалине Турског Хана, који је био дуг 30 а широк 15 метара. Изнад Хана до под планину постоји канал од камена, којим је довођена вода у Хан. Свакако ту је био двор Кнеза Јабланичког о коме говори Ст. Обрадовић у својој књизи „Костреш-арамбаша“ из 1863. године. Малеш-паша из Ужица послао је свога ћају са војском да ухвате Костреша. Он нападне Кнеза Јабланичког, попали му довре и хтеде га спалити и обесити са синовима. Костреш дође са дружином, побије Турке, ослободи Кнеза, нарочито његови кћер Смиљку, коју је још једном отео од Турака Сребреничана. Смиљку сад удају уа Кнеза Рашковића у Штиткову.
Порекло становништва и оснивање села.
Пре 200 година досељени су:
-Бакићи су из Мораче, славе Аранђеловдан.
-Рајовићи (Поповићи) су из Роваца, има их одсељених под Црнокосом код Косјерића*, славе Јеремијевдан.
*Рајовићи сматрају за свог рођака Цветка Рајовића државног саветника у време Кнеза Милоша кога је забележио Милићевић у свом „Поменику“ рекавши да је од Требиња.
Крајем 18. века досељени су:
-Дидановићи (Кујовићи) су из Фоче, од њих су Никићи у Чајетини, славе Св. Василија.
-Милекићи су из Пиве, бежали због Турака у Тометино Поље код Пожеге, има их и у Мокрој Гори, славе Јовањдан.
-Радовићи су од Мораче, славе Стевљњдан.
-Јанковићи су из Црне Горе, најпре били у Бранешцима па Јанко дође за сестру Радову (Радовиће), славе Митровдан.
У почетку 19. века досељени су:
-Марковићи (Ерчевићи) су од Нове Вароши, бежали од Турака у Коњевиће код Чачка, славе Св. Враче.
-Љубојевићи су из Челица, славе Трифундан.
-Словићи су из Прибојске Бање, били најпре у Бурађи а има их у Кривој Реци и Чајетини, славе Аранђеловдан.
-Томовићи су „из Турске“, славе Ђурђевдан.
-Бујићи (Радовићи) су из Мораче, славе Стевањдан.
-Газдићи су из Штрбаца у Босни, славе Ђурђевдан.
-Марјановићи су из Доброселице, славе Ђурђевдан.
-Божанићи су из Лунића код Прибоја, славе Аранђеловдан.
-Ђуровићи су из Јабуке код Прибоја, најпре били у Голешима, славе Јовањдан.
-Токовићи су из Лунића, славе Мратиндан.
-Драговићи су испод планине Лисе код Сјенице, славе Ђурђиц.
-Пенезићи су из Лунића, славе Ђурђевдан.
-Савићи су из Јелаче преко Увца***.
У време Маџарске Буне досељени су:
-Кокоревићи су из Кокорине у Херцеговини, побегли због убиства Турчина, има их у Чајетини, славе Никољдан.
Пре 40-50 година досељени су:
-Ђоновићи су из Раче код Прибоја, где их још има, славе Никољдан.
-Кузељи су из Доброселице***.
-Макљеновићи су из Мокронога у Босни, где их још има, славе Никољдан.
-Танасковићи су из Радоића под планином Бићем код Прибоја, славе Ђурђевдан.
-Марковићи су из Црне Горе, славе Никољдан.
Напомена:
***Не каже се коју славу славе.
27. март 2014. у 19:35
Милодан
Порекло становништва села Бранешци, општина Чајетина – Златиборски округ. Из књиге „Златибор – антропогеографска испитивања“ од Љубомира Ж. Мићића, прво издање 1906. године.
Положај села.
-Бранешци се спуштају од Златибора на исток до Мачката, у дужину од два часа (хода). Бреговити су. До Златибора су брда: Оштра Коса, Ћава и Обрадово Брдо. Око Сушице је Бранешко Поље.
Село се дели на ове засеоке: Бјелиш у којима су Драгутиновићи, Миловановићи, Костадиновићи, Вукмановићи, Војиновићи, Лазовићи и Зарићи, Пријани у којима су Лојанице, Ђекићи, Рајевци, Пенези, Росићи, Јевремовићи, Јеремићи и Чоровићи; Подгорица где су Урошевићи, Драгутиновићи, Симићи, Јездовићи, Пантовићи, Новаковићи, Нинчићи, Спасенићи, Ђуричићи, Џамбићи и Јовановићи и Очка Гора у којој су Сргиловићи, Пенези и Каљевићи.
Воде.
-Извори су: Студенац, Кремен, Рајевска Врела, Бјелиц и Око (у Очној Гори).
Земље и шуме.
-Земљишта се зову: Котурача, Благоњиште, Николино Брдо и Дубока Долина а забрни су: Осоје, Равни Гај, Церић, Поповина, Пераја и Потркуља.
Име селу.
-Село се назвало по неким шанчевима у Бранешком Пољу, где је одбијена турска војска која је наступала од Златибора у време Првог Устанка. Беглуци су били читлук неког Аџавди-бега а када су Турци отерани присвојио их је сердар Мићић, те се по њеему један део зове Мићића Лука.
Старине у селу.
-У Пријанима постоји Грчко Гробље и две гомиле камења од Римске Мисе. У Анској Луци био је турски хан. Никићи су живели у Никиној Страни на месту Кућиште, касније одсељени у Чајетину.
Порекло становништва и оснивање села.
-Ђуричићи (Нинчићи, Џамбићи и Спасенићи) су најстарија породица чији су рођаци Шишовићи у Чајетини***.
У 18. веку досељени су:
-Јевремовићи су из Бабина, повећа задруга. Бежећи од Турака у Смишљу код Пожеге остали су им рођаци Дејовићи у Севојну, јер нису имали коње да потоваре ствари, славе Аранђеловдан.
-Рајевци су из Дробњњака, има их у Отњу код Пожеге где су остали бежећи од Турака, славе Никољдан.
-Росићи су из ариљских Богојевића од Зечевића (Роса била од Костадиновића у Богојевићима, где јој Турци побиију 7 деверова а снахе се врате у свој род, славе Ђурђевдан.
У време Првог Устанка и касније досељени су:
-Војиновићи су из Колашина, славе Ђурђевдан.
-Јездовићи су из Врбова код Пријепоља, славе Ђурђевдан.
-Пантовићи су из Скочајине код Никшића, има их одсељених у Горевници код Чачка, славе Симеундан.
-Драгутиновићи (Бакари и Пјевчевићи) су из Бучја у Херцеговини, славе Стевањдан.
-Урошевићи су из истог села као и претходни, славеЛучиндан.
-Каљевићи су из Шљивовице***.
-Вукмановићи су из Бистрице, славе Срђевдан.
-Миловановићи су из Дробњака, славе Ђурђевдан.
-Ђокићи (Сргиловићи) су из Тушине, славе Лучиндан.
-Лојанице су из Кучина, где их има као и у Бистрици и Косатици, славе Никољдан.
-Пенези су из Јабланице***.
-Симићи (Видаци) су из Крешева у Босни, славе Ђурђиц.
-Зарићи су из села као и претходни, славе Ђурђевдан.
-Костадиновићи су из Шљивовице***.
-Лазовићи су од Лима, славе Никољдан.
-Јовановићи, дед им је дошао из Источне Србије („Бугарије“) као слуга код сердара Мићића, призетио се у Џамбиће и примио њихову славу***.
-Новаковићи су од „преко Увца“, славе Никољдан.
-Ћоровићи су из Чајетине од Марјановића***.
-Јеремићи су досељени 1876. године из Радојне, славе Јовањдан.
Напомена:
***Не каже се коју славу славе – мада није тешко утврдити нa oснову порекла из околних места.
11. децембар 2016. у 03:03
Никола
Друже, имаш ли нешто о Голову?
1. април 2023. у 02:34
Goran
Slučajno natrčah na podake kada sam nešto tražio. Da li postoje podatci o Bogi Stankoviću? Znam da poreklo vodimo iz Mačkata i da je odatle pobegao za Stig, okolina Požarevca. Od njega vode poreklo Bogdanovići i Bogići.