Порекло презимена, село Кобиље (Брус)

24. јул 2018.

коментара: 0

Порекло становништва села Кобиље, општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село на разломљеном земљишту шири се на све стране. Куће су на странама Кобиљачког брда, Гледалишта, Вуковићког брда, Здравићког брда и на долинској равни реке Расине.

Воде.

Осим Расине у селу су потоци: Оточки, Зрачки–Драчки, Миољачки, Петковићки – Вуковићки, Староселски, Церови, Аздејковићки поток, Клисура и Черенац. Воде се називају: Извор у Кривој луци, Симићки извор, Ракићки извор, Извор у Старом селу, Јазвина, Јеличићка вода, Ковчег, Извор у Равни, Здравићки извор, Извор код Записа, Првчевица, Миленова вода, Црквена вода. За пиће и осталу употребу становници користе воду с двадесетак бунара. Бунар на Кобиљачком брду зове се Крвајци.

Земље и шуме.

Топографска имена за поједине делове у атару села су: Лазине, Ракићи, Раденковићи – Журићи, Аздејковићи, Здравићи, Доње росуље, Проданац, Стенице, Јовац, Милан лаз, Живе баре, Ивезићи, Человине, Бели поток, Старо молитвиште, Оток, Царица, Очан до, Киселице, Нерезине.

Тип села.

Село је с растуреним кућама на брдима, с изузетком кућних група Божановића, Вуковића и Здравића. Куће у овим групама су наблизу. Куће су на малом одстојању и у делу села на долинској равни реке Расине — Јеличићи, с кућама у низу.

Гробља су на местима: “На равни” Божановића гробље; у Церовима гробље Вуковића; у Киселицама сахрањују се Јеличићи. На Доњем брду је гробље Здравића и Аздејковића; y Челинама је гробље Божновића и Јеличића. На царини је гробље Раденковића, Жура–Журића.

Име села, историјат и старине.

Име селу дато је по кобили, и веома је старо. Насеље, уколико се памти, звало се Кобиле. Прича се да су на кобиљачком брду, управо не месту званом Царице, “у време цара Душана” чували приплодне кобиле. Напомена: Царицаје коса делом под шумом, а делом је испаша ниже кућа Раденковића, Жура или Журића с кућама у врх села Кобиља у близини Милентије и Малих Рибара, села “у Расине”. Према народном схватању име Царица се везује за познату причу о царевој сестри удатој за Мрњана, оца Вукашина и Угљеше Мрњавчевића – Жура.

Године 1837. село Кобиле имало је 27 кућа са 32 пореске главе и 71 арачким лицем; 1874 — 14 кућа; 1921 – 58 домаћинстава са 533 члана.

Напомена: Ад Мало Рибаре, село у Расине. “У Јеленковице” под Јеленковом страном “у време цара Душана” су “риболовници”, у којима се ловила риба за цареву трпезу.У Селишту, над обалом Зрачког потока, откопана је стара црквина Јовањача (храм посвећен Св. Јовану Крститељу). У црквини је ископана плоча од белог мермера на којој је био “насликан Свети Ђорђе како убија аждају”. Сеоски свештеник откупио је плочу па је поклонио цркви у Крушевцу. Ниже Јовањаче, испод пута Ботурићи–Разбојна је извор Црквена вода. На левој страни реке Расине, наспрам Јовањаче и Црквене воде издиже се нагло, од речног корита, коса Нерезине.

Некад давно на овој коси било је “римско” гробље. Гробови су били обележени великим облуцима кварцита из Речних корита. Данас од гробља нема трага. Повађено надгробне камење, отиснуто је низ косу у корито Расине.

У Ивезићима, ниже куће Чедомира Здравића, откопани су темељи цркве, а око црквине откопане су велике плоче, изван сваке сумње надгробне. За црквени храм се не зна. Једни мисле да је црква била посвећена Св. Ђорђу, док други тврде даје црква била посвећена Св. пророку Илији.

О Св. Илији купи се сабор код црквине. У међама села Кобиље и Мале Врбнице је место Слава. На брду преко плитке преседни прелази пут Брус—Александровац. О постанку имена брду — Слава постоје предања.

Напомена: Прича се да је на брду Краљевић Марко “дизао и пио у славу”, па брду остаде име Слава. По другој причи за турске владавине становници су на брду “кришом” славили славу. По предању с највише веродостојности прича се како су наши (српски) хајдуци на брду пресрели и побили Турке зулумћаре, који су се после покоља окупљених на сабору код цркве Св. Петке у Малој Грабовници, враћали у Кожетин (Александровац). Наши хајдуци су на брду “славили победу”.

Порекло становништва.

Родови:

У време општих покрета наших народа у 17. веку доселили су се преци:

-Раденковића – Жура или Журића (3 куће, Св. Архангел и Велика Госпојина) из Мораче.

Од Стоца у Херцеговини су дошли три рођена брата: Божан, Вукоје – Вуко и Здравко. Њихови потомци су:

-Божановићи (22 куће),

-Вуковићи и Вуковића – Мулићи (31 кућа) и:

-Здравићи (7 кућа, свега 60 кућа, Св. Никола зимски и летњи).

-Аздејковићи (10 кућа, Св. Архангел, Аћим и Ана и Мала Св. Ана) дошли су из Црне Главе у Јошаничку Бању у Дртевце, заселак Дренови, селу код Бруса. Њихов далеки предак “Свилоје из Дртеваца” с надимком Хазда – Хаздејко пресели сроднике у Кобиље. По сроднику Свилоју Хаздеји његови пресељени рођаци прозваше се Аздејковићи. Многобројни сродници пресељених Аздејковића су Црноглавци у Црној Глави, Дртевцима, Брђанима, Рогавчини, па Црноглавци у Стројинцима у Александровачкој Жупи; у Мрмошу, у Доњој Расини, у Ђуровцу код Блаца у Топлици.

-Јеличићи (10 кућа, Св. архиђакон Стефан) су такође стари досељеници. Најдаљу старину знају у северној Албанији, одакле су преко Зете и Херцеговине дошли у Јелакце на јужном Копаонику, а из Јелакца у време Карађорђевог војевања били избегли у Врбу, подибарско село код Краљева, а отуд се повратили и настанили у Кобиљу. Овде дошла удовица Јелица са сином. По овој Јелици род се прозвао Јеличићи. Сродници Јеличића су Јеличићи у Брусу, Крушевцу, Пожаревцу и Београду.

После рата 1914/ 18. дошли су на мираз:

-Гочманац (1 кућа, Св Мина и женина слава Св. Никола) од Гочманаца из Великог Рибара.

-Дачковић (1 кућа, Св. Алимпије Столпник и женина слава Св. Никола) из Малог Рибара, у Божановиће.

Ушли су у Вуковиће призети:

-Бакић (1 кућа, Ђурђиц и Св. Никола) из Липовца и;

-Павличевић (1 кућа, Св. Сава), из Радманова.

-Вукајловић (1 кућа, Св. Архангел и Св. архиђакон Стефан) призетио се у Јеличиће.

-Лапчевић (1 кућа, Св. Никола зимски), из Лепенца ушао у кућу Здравића.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.