Порекло презимена, села Лучица и Поповац (Пожаревац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Лучица и Поповац, Град Пожаревац – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. годи Порекло становништва села Лучица и Поповац, Град Пожаревац – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. годи Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, села Лучица и Поповац (Пожаревац)

Порекло презимена, села Лучица и Поповац (Пожаревац)

Порекло становништва села Лучица и Поповац, Град Пожаревац – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Лучица лежи у равници између Ресавчине и Свилајначког Друма, од кога се па до брда пружа заселак Поповац или Поповчић (сада засебно село). Брда у сеоском атару су: Булино Брдо, Битеклија, Зелено и Воруњак.

Воде.

Извори су: „У Селишту“ (Старом Поповцу), у Великом Бачинцу, У Малом Бачинцу, код Салачке, Битеклија, Трошково, Пекино, Клисур, Маринков, Кључ, Васинац, Чесма и Мујин Поток.

Земље и шуме.

Делови сеоског атара зову се: Битеклија, Селиште, Васинац, Исово, Точке Ливадице, Трнова и Врановица.

Тип села.

Село је збијеног типа али услед теренских прилика чини прелаз од тимочког ка јасеничко-мачванском типу. Дели се на три мале: Крушу, Ресаву и Горњу Малу. Лучица се на југоисточном крају спаја са засеоком Поповцем или Поповчићем. Овај заселак је раније био засебно село и лежао даље на северо-исток, али је по заповести кнеза Милоша сишло доле на друм и спојило са Лучицом. У селу има 481 кућа и 2649 становника.

Постанак села.

Место на коме је данас Лучица, некада је било у шуми, који су морали крчити. Старији родови заузимају средину села, кују Ресавчина не плави.
Прво насеље, за које се по предању зна, било је километар западно од данашњег села, на Селишту. Одатле се, због поплава, преселило на Гумниште, преко „Ресаве“ (т.ј. Ресавчине), на средокраћи између Пругова и Лучице. Ту је било око 20 кућа. Из Гумништа су се, опет због поплаве, једни преселили у Лучицу и основали је а други се преселе у Сеоце и ту образују село, са истим именом. У Сеоцу су живели неко време. Ово насеље је свакако постојало још у почетку XVIII века; на Лангеровој карти је забележено под именом „Сеоци“. Из Сеоца су се становници доцније преселили, по наредби турских власти, у Лучицу и од тада нестаје ово село. Пре Првог устанка Лучица је заправо била збег, који је имао 30 колиба. Тек пред Први устанак почиње се досељавањем умножавати. Као и Сеоци и Лучица је постојала почетком XVIII века, јер се и она налазила на Лангеровој карти.
Данашњи заселак Поповац био је до треће деценије прошлог века засебно село. Најпре се налазило на брдовитим местима, која су зову Бресје и Бачинац. А када је изграђен Свилајначки Друм, по наредби кнеза Милоша, сви Поповчани сишли су са Браничевског Повијарца и населили се близу друма, те су тако спојени са Лучицом у једну општину. У Бресју је било такође старо село, кога данас нема. Из њега су две куће отишле у Лучицу а остале у Салаковац, Трњане и Пожаревац.
У Поповцу (Поповчићу) поред Срба било је и нешто Влаха, који су се доселили у почетку прошлог века, већином из Црноречког округа. У Лучици нема Влаха.
Заветина је Сабор Архангела Гаврила а преслава Св. Тодор.

Порекло становништва.

У селу су ови родови:

-Павловци (Старчевци), Петровдан, су непознатог порекла. Сматрају се за старинце („Ћутуклије“). Куће су им у средини села.
-Момировци (Миладиновци), Никољдан, су непознатог порекла. Неки су одсељени „преко“ и тамо остали. Куће су им у средини села.
-Марковићи, Никољдан, су непознатог порекла. Куће су им у средини села.
-Шошићи, Ђурђиц, су непознатог порекла. Куће су им у средини села. Има их одсељених преко Мораве – у Осипаоницу.
-Ненадовци, Никољдан. Куће су им у средини села. За њих се мисли да су старинци. За Ненада се прича да је бранио село од Турака после Момира. Неколико сиромашнијих породица Ненадоваца преселило се у Топлицу, село Девше, после ослобођења.
-Миладиновићи, Ђурђиц, су непознатог порекла. Мисли се да су старином из околине. Куће су им на западној страни села.
-Глуваци, Аранђеловдан. Не зна се одакле су досељени.
-Огњановићи, Св. Петка. Мисли се да су старинци.
-Тодоровићи, Никољдан, не знају одакле су досељени, мисле да су старинци.
-Перићи, Стевањдан, мисле да су старинци.
-Јосимовићи, Св. Петка, су непознатог порекла,
-Моравчићи, Јовањдан, су досељени пре 120 година из „преко Мораве“. Куће су им на источној страни села.
-Гороломе, Лучиндан, су пореклом из Видинске области. Предак Илија добио је надимак „Горолома“ због своје снаге.
-Данчићи, Никољдан, су из Зајечарске околине.
-Дошљаци, Јовањдан, су из Лозовика, на левој страни Мораве.
-Торлаци, Никољдан, су из Топонице код Ниша и из околине Књажевца. Куће су им на западној страни села, у мали „Круша“.
-Белониколци, Аранђеловдан, су из Матејевца код Ниша и из Делиграда.
-Тричковци, Никољдан, су из Пиротског округа.
-Цицвари, Ђурђиц, су из Бара – Стиг.
-Влачићи, Никољдан, су из Николичева. Били су Власи, сада посрбљени.
-Крајинци, Никољдан, су из Сикола.
-Милатовци (Витићи), Јовањдан, су из Баната.
-Влачићи други, Аранђеловдан, су из Витовнице, посрбљени Власи.
У селу је и 23 куће цигана-Рома, које се налазе растурене на западној страни села. Не знају одакле су пореклом; мисле да су старинци. То су:
-Мишићи, Никољдан;
-Ицићи, Нова Година-Св. Василије и;
-Јовићи, Св. Петка.

У Засеоку Поповцу су родови.

-Влајковићи, Св, Петка, су из околине Зајечара. Неко време су живели у околини Параћина.
-Валићи, Никољдан, су из околине Зајечара.
-Стојчићи, Никољдан, су досељени пре 90 година из Видинске области у Бугарској. Село Раковица.
-Цанићи, Савиндан, су старином из Тетова одакле су дошли у Велики Извор где им је остао део фамилије – Денчићи.
-Станковићи, Св.Петка, су из околине Зајечара.
-Симићи, Никољдан, су из Великог Извора а тамо су дошли из Тетова.
-Николићи, Св. Петка, су из Николичева – код Зајечара.
-Џуркићи, Св. Петка. Доселили су се врло рано из околине Зајечара, сматрају их за најстарије у Поповцу.
-Јањићи, Св. Петка, су из околине Зајечара.
-Радучићи, Ђурђиц, су из Видинске области, село Бојнице. Најпре су досељени у оближње Бресје па потом у Поповац.
-Генчићи, Јовањдан, су из Вражогрнаца.
Од ових 12 родова у Поповцу, си који славе Св.Петку и Лучиндан сматрају за Влахе а остале родове, који славе друге славе, називају „Бугарима“ због тога што су досељени већином из Видинске области.

ИЗВОР: Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top