Poreklo prezimena, sela Lučica i Popovac (Požarevac)

Poreklo stanovništva sela Lučica i Popovac, Grad Požarevac – Braničevski okrug. Prema knjizi Mihaila J. Miladinovića „Požarevačka Morava“, prvo izdanje 1928. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Lučica leži u ravnici između Resavčine i Svilajnačkog Druma, od koga se pa do brda pruža zaselak Popovac ili Popovčić (sada zasebno selo). Brda u seoskom ataru su: Bulino Brdo, Biteklija, Zeleno i Vorunjak.

Vode.

Izvori su: „U Selištu“ (Starom Popovcu), u Velikom Bačincu, U Malom Bačincu, kod Salačke, Biteklija, Troškovo, Pekino, Klisur, Marinkov, Ključ, Vasinac, Česma i Mujin Potok.

Zemlje i šume.

Delovi seoskog atara zovu se: Biteklija, Selište, Vasinac, Isovo, Točke Livadice, Trnova i Vranovica.

Tip sela.

Selo je zbijenog tipa ali usled terenskih prilika čini prelaz od timočkog ka jaseničko-mačvanskom tipu. Deli se na tri male: Krušu, Resavu i Gornju Malu. Lučica se na jugoistočnom kraju spaja sa zaseokom Popovcem ili Popovčićem. Ovaj zaselak je ranije bio zasebno selo i ležao dalje na severo-istok, ali je po zapovesti kneza Miloša sišlo dole na drum i spojilo sa Lučicom. U selu ima 481 kuća i 2649 stanovnika.

Postanak sela.

Mesto na kome je danas Lučica, nekada je bilo u šumi, koji su morali krčiti. Stariji rodovi zauzimaju sredinu sela, kuju Resavčina ne plavi.
Prvo naselje, za koje se po predanju zna, bilo je kilometar zapadno od današnjeg sela, na Selištu. Odatle se, zbog poplava, preselilo na Gumnište, preko „Resave“ (t.j. Resavčine), na sredokraći između Prugova i Lučice. Tu je bilo oko 20 kuća. Iz Gumništa su se, opet zbog poplave, jedni preselili u Lučicu i osnovali je a drugi se presele u Seoce i tu obrazuju selo, sa istim imenom. U Seocu su živeli neko vreme. Ovo naselje je svakako postojalo još u početku XVIII veka; na Langerovoj karti je zabeleženo pod imenom „Seoci“. Iz Seoca su se stanovnici docnije preselili, po naredbi turskih vlasti, u Lučicu i od tada nestaje ovo selo. Pre Prvog ustanka Lučica je zapravo bila zbeg, koji je imao 30 koliba. Tek pred Prvi ustanak počinje se doseljavanjem umnožavati. Kao i Seoci i Lučica je postojala početkom XVIII veka, jer se i ona nalazila na Langerovoj karti.
Današnji zaselak Popovac bio je do treće decenije prošlog veka zasebno selo. Najpre se nalazilo na brdovitim mestima, koja su zovu Bresje i Bačinac. A kada je izgrađen Svilajnački Drum, po naredbi kneza Miloša, svi Popovčani sišli su sa Braničevskog Povijarca i naselili se blizu druma, te su tako spojeni sa Lučicom u jednu opštinu. U Bresju je bilo takođe staro selo, koga danas nema. Iz njega su dve kuće otišle u Lučicu a ostale u Salakovac, Trnjane i Požarevac.
U Popovcu (Popovčiću) pored Srba bilo je i nešto Vlaha, koji su se doselili u početku prošlog veka, većinom iz Crnorečkog okruga. U Lučici nema Vlaha.
Zavetina je Sabor Arhangela Gavrila a preslava Sv. Todor.

Poreklo stanovništva.

U selu su ovi rodovi:

-Pavlovci (Starčevci), Petrovdan, su nepoznatog porekla. Smatraju se za starince („Ćutuklije“). Kuće su im u sredini sela.
-Momirovci (Miladinovci), Nikoljdan, su nepoznatog porekla. Neki su odseljeni „preko“ i tamo ostali. Kuće su im u sredini sela.
-Markovići, Nikoljdan, su nepoznatog porekla. Kuće su im u sredini sela.
-Šošići, Đurđic, su nepoznatog porekla. Kuće su im u sredini sela. Ima ih odseljenih preko Morave – u Osipaonicu.
-Nenadovci, Nikoljdan. Kuće su im u sredini sela. Za njih se misli da su starinci. Za Nenada se priča da je branio selo od Turaka posle Momira. Nekoliko siromašnijih porodica Nenadovaca preselilo se u Toplicu, selo Devše, posle oslobođenja.
-Miladinovići, Đurđic, su nepoznatog porekla. Misli se da su starinom iz okoline. Kuće su im na zapadnoj strani sela.
-Gluvaci, Aranđelovdan. Ne zna se odakle su doseljeni.
-Ognjanovići, Sv. Petka. Misli se da su starinci.
-Todorovići, Nikoljdan, ne znaju odakle su doseljeni, misle da su starinci.
-Perići, Stevanjdan, misle da su starinci.
-Josimovići, Sv. Petka, su nepoznatog porekla,
-Moravčići, Jovanjdan, su doseljeni pre 120 godina iz „preko Morave“. Kuće su im na istočnoj strani sela.
-Gorolome, Lučindan, su poreklom iz Vidinske oblasti. Predak Ilija dobio je nadimak „Goroloma“ zbog svoje snage.
-Dančići, Nikoljdan, su iz Zaječarske okoline.
-Došljaci, Jovanjdan, su iz Lozovika, na levoj strani Morave.
-Torlaci, Nikoljdan, su iz Toponice kod Niša i iz okoline Knjaževca. Kuće su im na zapadnoj strani sela, u mali „Kruša“.
-Belonikolci, Aranđelovdan, su iz Matejevca kod Niša i iz Deligrada.
-Tričkovci, Nikoljdan, su iz Pirotskog okruga.
-Cicvari, Đurđic, su iz Bara – Stig.
-Vlačići, Nikoljdan, su iz Nikoličeva. Bili su Vlasi, sada posrbljeni.
-Krajinci, Nikoljdan, su iz Sikola.
-Milatovci (Vitići), Jovanjdan, su iz Banata.
-Vlačići drugi, Aranđelovdan, su iz Vitovnice, posrbljeni Vlasi.
U selu je i 23 kuće cigana-Roma, koje se nalaze rasturene na zapadnoj strani sela. Ne znaju odakle su poreklom; misle da su starinci. To su:
-Mišići, Nikoljdan;
-Icići, Nova Godina-Sv. Vasilije i;
-Jovići, Sv. Petka.

U Zaseoku Popovcu su rodovi.

-Vlajkovići, Sv, Petka, su iz okoline Zaječara. Neko vreme su živeli u okolini Paraćina.
-Valići, Nikoljdan, su iz okoline Zaječara.
-Stojčići, Nikoljdan, su doseljeni pre 90 godina iz Vidinske oblasti u Bugarskoj. Selo Rakovica.
-Canići, Savindan, su starinom iz Tetova odakle su došli u Veliki Izvor gde im je ostao deo familije – Denčići.
-Stankovići, Sv.Petka, su iz okoline Zaječara.
-Simići, Nikoljdan, su iz Velikog Izvora a tamo su došli iz Tetova.
-Nikolići, Sv. Petka, su iz Nikoličeva – kod Zaječara.
-Džurkići, Sv. Petka. Doselili su se vrlo rano iz okoline Zaječara, smatraju ih za najstarije u Popovcu.
-Janjići, Sv. Petka, su iz okoline Zaječara.
-Radučići, Đurđic, su iz Vidinske oblasti, selo Bojnice. Najpre su doseljeni u obližnje Bresje pa potom u Popovac.
-Genčići, Jovanjdan, su iz Vražogrnaca.
Od ovih 12 rodova u Popovcu, si koji slave Sv.Petku i Lučindan smatraju za Vlahe a ostale rodove, koji slave druge slave, nazivaju „Bugarima“ zbog toga što su doseljeni većinom iz Vidinske oblasti.

IZVOR: Prema knjizi Mihaila J. Miladinovića „Požarevačka Morava“, prvo izdanje 1928. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.