Порекло презимена, село Доња Ливадица (Велика Плана) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Доња Ливадица (по књизи Ливадица), општина Велика Плана – Подунасвки округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, Порекло становништва села Доња Ливадица (по књизи Ливадица), општина Велика Плана – Подунасвки округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Доња Ливадица (Велика Плана)

Порекло презимена, село Доња Ливадица (Велика Плана)

Порекло становништва села Доња Ливадица (по књизи Ливадица), општина Велика Плана – Подунасвки округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ливадица се налази у равници између Ресавчине и Мораве.

Земље и шуме.

Делови сеоског атара зову се: Трстена, Кусјак, Кленина Бара, Луг (са браницима), Млака, Ђаковица, Ада Кључ, Женски Брод, Липиница, Велики Браник, Кручица, Предор, Калиле, Велике Ливаде, Греда, Љута, Којицковац, Караштер, Степаанове Јаруге, Секине Трле, Личина, Луг, Влашке Њиве, Жабарско Блато, Ада, Морава и Уско Блато.

Тип села.

Ливадица је село јасеничког типа. Подељено је на ове мале: Жабарску, Хомољску, Поповачку, Лукићску, Јеремићску, Бугарску и Лазићску. У селу има 457 кућа са 1623 становника.

Постанак и историјат села.

Село Ливадица је старо насеље. Кнез Лазар поклања 1381. године многа села манастиру Раваници па између осталих и „село Ливадица на Мораве…“
Изгледа да је после пропасти средњовековне Србије ово село је и даље постојало. Вранчић, путујући 1533. године кроз Србију, прошао кроз „село Ливаду, што лежи на потоку Јасеници у шуми Ломница“.
Максим Радковић у извештају од 1733. године, вели да је „ва селу Ливади церков во име светаго Архистратига саграждена 1724. л“. Ливадица је доиста била са леве стране Мораве, између Јасенице и Мораве, између Великог Орашја и Велике Плане, па су се Ливадичани преселили на десну страну Мораве. Ово тврде сви мештани а за доказ служи и то што они то место са леве стране мораве зову „Стара Ливадица“ и многи још ту имају своје земље и обрађују је. Овоме иде у прилог и то, што ексарх Максим 1733. године ставља „церков на селу Ливади“ у ексархат грочански а не у пожаревачки, а само село је припадало дистрикту смедеревском и имало је 105 хлебова.
На аустријској карти од 1739. године, такође се ово село налази на левој обали Мораве као Livat, а у списку села Смедеревског дистрикта записано је као Livoda.
По наредби кнеза Милоша, Ливадичани се преместе даље на исток са места где су најпре дошли и населе са покрај свилајначког друма, недалеко на југ од Жабара, где поставе село Ливадица. Овде име је било незгодно, јер им је ораћа земља била доста далеко на западу, око Мораве и они затраже допуштење да се врате и населе ближе Морави, али у томе нису успели. Међутим, под влашћу кнеза Александра Карађорђевића, добију дозволу и преселе се на данашње место. Место где је данас село, звало се раније Бочиње и било је обрасло шумом, коју су Ливадчани искрчили. На месту где је Ливадица раније била, недалеко од Жабара, остало јејош 30 кућа назове се Горњом Ливадицом у саставу општине Жабари а ово ново насеље се назове Доња Ливадица или просто Ливадица и чини засебну општину.

За најстарије родове у Ливадици сматрају се:

-Лазићи, Лучиндан, су даљим пореклом са Косова.
-Новалићи, Никољдан;
-Лукићи, Лучиндан, нису род са Лазићима;
-Миличићи и др.
Сви су досељени из Старе Ливадице.
За њима су се нешто касније доселили поједини родови из других места – из Жабара, Поповца, Вражогрнаца, Хомоља итд..
Сеоска слаба (заветина) су Духови, мала заветина Св. Јелисеј а џрквена слава је Св. Арханђел Михаило.

Порекло становништва.

У селу се ови родови:

-Лазићи, Лучиндан, су, као што је већ речено, пореклом са Косова. Куће су им у средини села.
-Новалићи, Никољдан, су непознатог порекла. Куће су им у источном делу села.
-Лукићи (Стоковићи), Лучиндан, су пореклом са Косова. Куће су им на северној страни села.
-Којадиновићи, Лучиндан, су непознатог порекла. Куће су им на јужној страни села.
-Гршићи, Јеремићи и Радовановићи, славе Св.Ђурђа и постали су од једног рода. Досељени су из Орашја а има их у Крњеву. Куће су им у средини и на јужној страни села.
-Адамци и Аврамци, Пантелијевдан, су досељени из Орашја.
-Стевановићи („Жабарчићи“), Стевањдан, су досељени из Жабара.
-Милојевићи („Омољчићи“), Томиндан, су досељени из Суводола – Хомоље.
-Лукићи, Лучиндан, су непознатог порекла.
-Рајковићи, Петровдан, су досељени из Крњева.
-Стојићевићи, Јовањдан, су досељени из Голобока – Јасеница.
-Дрекићи, Јовањдан, су досељени из Орашја.
-Цокићи и Мирићи, Никољдан, су досељени из Вражогрнца.
-Вељковићи, Аранђеловдан, су досељени из Ломнице код Деспотовца.
-Митровићи, Јовањдан, су досељени из Сувог Дола – Хомоље.
-Киџићи, Св. Ђурађ, су досељени из Крњева.
-Вучковићи, Јовањдан, су непознатог порекла.
-Гавриловићи, Митровдан, су из Орашја.
-Паунковићи, Ђурђиц, су досељени из Лесковца.
-Обреновићи, Св. Ђурађ, су из Хомоља.
-Обрадовићи, Стевањдан. Стеван се доселио из Божевца пре 40 година.

Цигана-Рома има 6 кућа, славе Св. Петку. Досељени су из Ракинца пре 50 година. По занимању су ковачи и надничари.

ИЗВОР: Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top