Порекло презимена, село Грошница (Становo-Крагујевац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Грошница, Градска општина Станово, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепени Порекло становништва села Грошница, Градска општина Станово, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепени Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Грошница (Становo-Крагујевац)

Порекло презимена, село Грошница (Становo-Крагујевац)

Порекло становништва села Грошница, Градска општина Станово, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

Положај села.

Грошница је удаљена један и пола часа хода на југозападу од Крагујевца, са којим је везана Чачанским Друмом и лепим сеоским путем, који води до грошничке цркве. Кроз село тече река Грошница, на чијим странама је већина грошничких кућа.

Воде.

Грошница је врло богата живом водом. У њој има више од 20 извора, који се обично зову по презименима родова на чијим се имањима налазе. У Горњој Мали је чувени Јанковићки Извор; у Губавици (опет) Ранковићки Извор и Стублина; у Попадинцу је Вучковићки; у Црквини Лесковак; у Марковској Мали Бошковски; у Доњој Мали Вуксановићки, Тиквићки Извор у истоименим родовима и др. Међу свима је најјачи Лесковак.
У Доњој Мали има један Слани Извор, чију воду стока радо пије док га људи не употребљавају. Како је насеље велико по простору, мештани су приморани да копају ђермове, којих има 24.
Грошница плави њиве и ливаде у равни своје долине, увек када су велике воде. Тада причињава селу велике штете, нарочито од ушћа Марковачког Потока па на ниже. Штете су тако велике да се са муком могу надокнадити за две до три наредне године, ако су родне. Она не наноси само муљ и песак, него шљунак и камење, па и читаве комаде стена. Од свих лепеничких потока ово је најбујнија планинска речица.
Поток Попадинац и поточић Земљанац, који теку кроз махалу Попадинац, најжешће су притоке Грошнице. Губавица и Марковски Поток увећавају водостај Грошнице и наносе доста штете усевима.

Земље и шуме.

Земља за обрађивање је између сеоских махала и ван села. На многим местима има омањих забрана а већа шума са утрином је „селска“ зајеница на неколико места грошничког атара. Поља и шуме су удаљене су од крајњих сеоских кућа највише сат и четврт пешачког хода.
Грошнички атар велики је, са заједницама, 1351 хектар, а без њих 1026 хектара. Зиратне земље су 746 од чега су њиве – 555 и ливаде – 191 хектара а шуме је укупно 605 од чега је лична свјина 280 хектара, остало је заједничка.
У атару овога села имају своју земљу мештани Драгобраће и Ердеча, Грошничани имају своја имања а атарима Корићана и Станова.

Тип села.

Десно од реке Грошнице су три махале; Горња Мала, Губавица и Попадина а лево су Црквина, Марковачка и Доња Мала.
У грошничким махалама има кућних група, међусобно удаљених 250 до 400 метара.
Називе махала мештани тумаче правилно. Горња и Доња Мала се зову према положају у односу на Лепеницу; Попадинац и Губавица су добили имена по потоцима на чијим странама им се налазе куће. Поток Попадинац назван је по неком попу, који је први подигао себи кућу на њему, још када је на Црквеном Брегу, више данашње истоимене махале, била црква у Старом Селу. У потоку Губавици неко се купао о оболео од губе, пре тога се поток звао Сребрница због сребрних руда, које су некада овде вађене. Црквина је насељена на истоименом брду, које је названо по рушевинама неке старе цркве. Марковачка Махала добила је име по месту, на коме је подигнута и где је крагујевачки спахија Марко имао своје забране.

Старине у селу.

У селу и у његовом атару има старина које су заостале из разних времена, па чак и из праисторијског доба. Мештани причају да су на прелому страна грошничке долине у њену раван налазили раније велике количине каменог оруђа, несумњиво из каменог доба. У имену Грчко Гробље очувала се успомена на Грке. У средњовековне српске старине спадају: Јеринин Град, Старо Село, Гробљиште и Црквина.
У Црквини се држи заветина о летњем Св. Стевану, 2/15. августа. На путу између Грошнице и Ердеча налази се Маџарско Гробље, из времена аустријске окупације овог дела Србије.
На турску владавину подсећају имена Стражара и Арнаутске Колибе.
У Марковачкој Мали нађен је, приликом копања, старински бунар озидан циглама и дубок 13 метара. Мисли се да је из римског доба. Када је откривен био је напуњен људским костима.
Прво грошничко насеље било је подаље од данашњег села у близини Ободског Гробља, које спада под атар села Корићане. Место где је било насеље зове се Старо Село. Мисли се да је поменуто гробље било гробље ранијег насеља грошничког, које се због чуме преместило на своје данашње место.

Постанак села и порекло становништва.

Грошница спада у најстарија лепеничка насеља. Према народном предању она је основана пре 210 година. Засновала су је три рода: Јанковићи, Бошковићи и Алексићи од којих данас у селу има 112 домова, нешто мање од полоине укупног броја. Јанковићи су пореклом од Пећи, најпре се населивши у драгачевском селу Лиси. Бошковићи су Сјеничани, прво добегли у Аџине Ливаде па потом овамо.
Горња Мала и Губавица постале су за време Прве сеобе, Марковска у Другој сеоби, Попадинац у доба Кочине Крајине; Доња и Црквина у време Првог устанка.
Грошница је прво поменута у Извештају о градобитини у Лепеници месеца августа 1719. године, када је овај део Србије био под аустрисјком окупацијом. Ту се ово село зове Grosnitza.
У XVIII веку она се помиње на три места; Код Лангера 1729. године као Groschtiza: У Извештају о селима ваљевске епархије 25 новембра 1735. као Грошица.
У првој половини XIX века Грошница се помиње на пет места у списковима места Србије, и то: у Уписнику 1818. године, Пописнику 1822. године, Вуковој Даници 1827. године, Пирховом Путовању 1829. године и у Гавриловићевом речнику 1846. године. На свим местима правилно је записано, а у Пирховом оригиналу као Groschniza.
Велики број кућа и становника Грошнице је добила рађањем и пропадањем задруга, али је од великог значаја и досељавање, које ни до данас није престало. У доба Дрге сеообе у село је добегло 5 родова, за време Кочине Крајине 6 родова, о Првом устанку 10 родова а после 1815. године доселило се 22 рода.
Грошничко становништво је пореклом из 16 разних области и то: Стара Србија – 16, Тимок – 7, Лепеница – 6, Босна – 3, Голијска Морава и Јасеница по 2, док су Гружа, Драгачево, Белица, Лугомир, Ветерница, Врањска Пчиња, Стари Влах, Скрапеж и Бугарска по један род.
У Грошницу су добегла 24 рода, као довоци – 3, као слуге – 3, уљези – 3, на купљено имање – 3, као бравари – 2, грађевинар – 1, доведен на ујаково имање – 1, доведен зету – 1 и по један род као надничар, качар, зидар, наполичар и печалбар.

Порекло породица:

Редни број–презиме (огранци)-одакле су досељени-Крсна слава.

Досељени у периоду од 1690. до 1736. године:

-13, Алексићи (Алексићи, Бошњаковићи, Радосављевићи, Лазовићи, Димитријевићи, Нешковићи, Радојичићи, Миловановићи и Ћирићи), Босна, Ђурђевдан.
-20, Бошковићи (Вуксановићи – Толићи, Илићи и Милићи; затим Бошковићи, Илићи, Лончаревићи – Вуковићи и Младиновићи; Јаковљевићи – Радовановићи и Радићи), Сјеница, Никољдан.
-36, Јанковићи (Мартинићи – Мартиновићи; Милосављевићи, Павловићи, Арсенијевићи, Матићи-Матовићи; Новаковићи-Павловићи, Пауновићи и Петровићи; Полићи-Миловојевићи и Илићи; Стевановићи-Стевовићи; Тимотијевићи и Ћировићи-Ћирићи), Пећ, Никољдан.

Досељени у периоду од 1737. до 1787. године:
-101, Вујовићи (Стевановићи), Нови Пазар, Лучиндан.
-156, Миловановићи (Милетићи, Миловановићи, Михаиловићи и Јовановићи), Сјеница, Ђурђевдан.
-160, Милосављевићи (Минићи, Милосављевићи, Павловићи-Сретеновићи; и Јаковљевићи), Осат (Босна), Никољдан.
-223, Топаловићи (Лазовићи – Лазаревићи; Мајковићи и Топаловићи), Пећ, Лазаревдан.

Досељени у периоду од 1788. до 1803. године:

-284, Гвозденовићи (Јовановићи), Нови Пазар, Јовањдан
-404, Милојковићи (Васовићи), Зајечар, Никољдан.
-477, Ранковићи (Милошевићи и Николићи), Бело Поље (Стара Србија), Никољдан.
-524, Тиквићи (Глишићи, Павловићи и Петровићи), Нови Пазар, Јовањдан.

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:

-583, Божовићи, Књажевац, Митровдан.
-597, Варјачићи, Варјаче – заселак села Прилике у Старом Влаху, Ђурђевдан.
-692, Живановићи (Јаћимовићи), Обад – заселак Сече Реке у Скрапежу, Никољдан.
-713, Ивановићи, Књажевац, Ђурђевдан.
-730, Јаћимовићи, Нови Пазар, Игњатијевдан.
-756, Јоцковићи (Ћирићи), Велики Извор, Аранђеловдан.
-859, Милојевићи (Милојевићи, Милојичићи и Пановићи), Нови Пазар, Никољдан.
-972, Радовановићи (Недељковићи), Драгачево, Ђурђевдан.
-1013, Савковићи, Књажевац, Јовањдан.
-1042, Стевановићи, Маслошево (Јасеница), Ђурђевдан.

Досељени у периоду од 1815. до 1903. године:

-1110, Осаћани (Јовановићи и Петровићи), Осат (Босна), Јовањдан.
-1134, Симовићи, непознато (Доња Сабанта), Ђурђевдан.
-1178, Вуковићи, Шуљковац (Белица), Аранђеловдан.
-1237, Буђевци (Ђоковићи), Буђево (Стара Србија), Аранђеловдан.
-1327, Спасојевићи, Нови Пазар, Св. Петка.
-1361, Раденковићи, Зајечар, Никољдан.
-1379, Диновићи, Лесковац, Никољдан.
-1411, Ђоковићи, Сјеница, Јовањдан.
-1425, Симовићи, Белосавци (Гружа), Никољдан.
-1509, Здравковићи, Пећ, Аранђеловдан.
-1707, Ранковићи, Страгари, Ђурђевдан.
-1716, Милинковићи, непознато (Дивостин), Ђурђевдан.
-1747, Софронијевићи, непознато (Корићани), Св. Петка.
-1842, Богићевићи, Бело Поље, Ђурђевдан.
-1882, Стојановићи, Трн. Клисура, Аранђеловдан.
-1894, Ристићи, Врање, Аранђеловдан.
-1923, Љубисављевићи, непознати (Белошевац), Никољдан.
-1982, Вујадиновићи, непознато (Драгобраћа), Никољдан.
-2069, Павловићи, Пожаревац, Св. Петка.
-2099, Милорадовићи, непознато (Крагујевац), Лучиндан.
-2145, Стевановићи, Велика Пчелица (Лугомир), Никољдан.

Остали подаци о селу.

-У Грошници је 1903. године живело 46 одова са 258 домова и 1386 становника. Године 1910. село је имало 239 кућа са 1545 становника да би 1921. године број становника опао на 1399 душа.
Грошница има врло лепу цркву са торњем, озидану од тесаног камена. Она је основана 1828. године. Слави Петровдан. Око ње, у порти, има 7 софри, од којих две припадају Грошници, 3 Корићанима и по једна Ердечу и Драгобраћи.
Сеоско гробље је на брду, више цркве, у Попадинској Мали.
Попадинац и Маркова Мала преслављају Јеремијевдан. То је пољска заветина. Литија се носи на Први дан Духова. На летњег Св. Стевана село иде, као што је већ речено, на молитву код Црквине на истоименом брду. То је заветина Црквинске Мале.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Коментари (4)

  • Nemanja Vukomanovic

    Poreklom sam iz Vinjista-Vukomanovic i Grosnice-Sreckovic.
    Ni jednog ni drugog prezimena nema medju doseljenima a sigurno znam odakle sam,“imamo imanja i po jednom i po drugom selu i to ne malo“?!…

    Zbunjen sam krajnje
    Za Vitomira Vukomanovica pradedu znam da je bio Solunac odlikovan Karadjordjevom Zvezdom ll reda,za vreme ll svetskog rata bio je komandant sela.
    Zvali su ga Delija.
    Dosli smo s’ Kosova u Crnu Goru a zatim u Vinjiste slava mi je Mitrovdan.

    Одговори
  • Милодан

    Nemanja Vukomanovic!

    По књизи Тодор Радивојевића „Лепеница“ Вукомановића има само у Становима, Срећковића има у десетак села али не и у Грошници.
    Поздрав!
    Слободан Милић, Милодан

    Одговори
  • Nina

    S reckovica svakako ima i Grosnici, a takodje i Nedeljkovića od kojih ja potičem, samo vama nije dobar izvor podataka. Pozdrav

    Одговори
    • Милодан

      Од мог пријатеља Миловановић Љубише, Шамана из Грошнице, послао мени преко ФБ:

      Videh pitanje tebi u vezi prezimena Srećković u Grošnici.To su
      Topalovići,došli od Peći.Topal je bio istaknuti Milošev konjanik. Sto
      se Vukomanovića u Vinjištima tiče, tačno, ima ih od početka,u
      ródu Mitrovića-Dimitrijevidća.Toliko od mene.

      Захваљујем се мог пријатељу Шаману.

      Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top