Порекло презимена, село Каменица (Страгари) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Каменица, општина Страгари. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села – топографске прилике Порекло становништва села Каменица, општина Страгари. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села – топографске прилике Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Каменица (Страгари)

Порекло презимена, село Каменица (Страгари)

Порекло становништва села Каменица, општина Страгари. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села – топографске прилике.

Село је у подгорни Рудника, у горњем току Каменичке Реке. Сеоске куће се налазе на обема странама Каменичке Реке, нарочито на качерској површи и уз бочне потоке, притоке ове реке. Горњи ток ове реке има форму младе долине, те су ту сеоске куће везане за мање заравњене речне терасе. Сеоских кућа има и на брезовачкој површи која чини развође Каменичке и Враћевшничке Реке, у које су засечени бочни потоци, притоке Каменичке Реке, Кленовац и др.

Воде.

Извори у овом селу су: Водица, Млађева Чесма, Џавина Вода – у крају Голаји, Ваганчић, Хајдучка Чесма – више краја Голаје, Извор код Црквине, Милошева чесма – у Оровцу, Водица – у Слепчевићима, Дикован – код Црквине, Тршевачка Чесма, Глоговачки Извор – у засеоку Глоговцу и Жутин Поток – у засеоку Маковици. Око извора су окупљене куће. Бунара има мало, у Маковици три и у Глоговцу један.

Земље и шуме.

Село је богато шумом и утрином. Само им је мали део заједнички са кнежевачким. Места на којима је шума носе ова имена: Бело Поље, Средњак, Лесков Поток, Шумељски Поток, Дуварине, Сама Буква, Милодавица, Шабанов До, Дубоки Поток, Велики Гај, Џавина Вода и Поље, Јасенов Поток, Рајинска Орница, Оборска Коса, Грабарска Коса, Ранкова Пољана, Жир, Мирков Стан, Брадина Бара, Голо Брдо и Тршевина, углавном храст и буква.
Њиве и ливаде се налазе у селу и између крајева. Места на којима су оне носе имена: Равне Њиве, Питоми Брег, Ранкова Пољана, Дубоки Поток, Џавино Поље и Шумељ. Како је земља овде, нарочито у горњем делу села доста слабог квалитета, земљиште брдовито а при томе има доста шуме, овде је као привредна грана, доста важно и сточартсво. Гаје се свиње, које се продају у Крагујевцу и Горњем Милановцу. Држи се доста и оваца, коза и говеда.
У планини су им станови где борави по који члан породице, лети са стоком.

Клима.

Зими овде дува север, који је врло хладан. Он лети махом доноси кишу. И југ доноси кишу.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се на четири краја и има три засеока. Крајеви су: Голаја, Оровац, Зборник и Слепчевића Крај, а засеоци: Петров До, Маковица и Глоговац. У средини села су крајеви Зборник и Оровац, са леве стране Каменичке Реке и Слепчевића Крај са десне стране. Поток Ћуковац раздваја Зборник од Оровца. У ова два краја куће су неправилно распоређене по странама долина са пространим окућницама и имањима око појединих група кућа, које су постале дељењем задруга. Куће се не пењу до самог темена, нити се спуштају до саме реке, малу су више, јер би река при поводњу плавила. Најсевернији крај овога села је Голаја. Поток Вараг раздваја га од Зборника. Куће су овде готово на самим теменима коса, јер су стране врло стрме. Са десне стране Каменичке Реке заселак Петров До налази се више Слепчевића Краја. Испод Слепчевића Краја четврт сата хода удаљен је заселак Маковица. Од Слепчевића Краја одвојен је потоком Кленовцем. Куће овога краја готово све су на темену једног доста пространог и заравњеног брда. Најјужнији је заселак Глоговац. Куће глоговачке су на странама једне доста благе косе рудничке, која се пружа до у долину Груже а коју чини лева страна долине Каменичке Реке. У том засеоку куће су међусобно блиске; одстојање између појединих кућа 20-50 и ретко више метара.

Старине у селу.

Старо Селиште је на месту званом Кућерине. Ти је неко старо гробље – у Великом Гају. Овде су налажене старинске парице а камене плоче су без назива и знакова – окренуте истоку. На граници са горњицрњућским атаром је Борачко Гробље. Плоче су без натписа и знакова. Ту су борчани приликом једног збега залутали, Турци су их стигли и побили. Испод Борачког Гробља има црквина, од које су остали само слаби трагови. У Питомом Гробљу су, веле, укопани „џинови“ – џиновско гробље. Постоји гробље под Мирковим Станом. На њему никаквог натписа и не зна се чије је. Има једно гробљиште у Оровцу – у Каменичком Пољу, затим је било на Брежинама; сада је искрчено. И у Орасима је било старо гробље а прича се да је ту била црква „Јовање“. Старинско гробље је и код извора Дикована. Ту има и једна црквина. Кажу да се та црква звала „Кастуна“. Градио ју је, по народном предању, Радич Поступовић, као и Враћевшницу. На месту званом Крајња Ливада или Код Нишана су Турски Гробови.

Име селу.

Село је добило име по реци.

Постанак села и порекло становништва.

Село се помиње и на познатој Лангеровој карти; вероватно су неки од старинаца, нарочито Слепчевићи, већ овде били у време аустријске окупације Србије. Најстарији је крај Слепчевићи. Овај крај је био ту док је Липовац био са друге стране Груже. Исто тако стари су крајеви Оровац и Зборник. За време Карађорђа је заселак Маковица припадао Миловцу. Изгледа да су у то време постали и Глоговац и Маковица и Петров До и Голаја. У то време пада и постанак села Кнежица.
По традицији може се судити и о старијим становништву. Прича се да је овде некада постојала Горња и Доња Каменица, па су у косовској бици горњокаменичани сви изгинули.

У Слепчевића Крају су ове фамилије:

-Слепчевићи су старинци. Славе Никољдан.
-Јеринићи су старинци. По старини су род са Радивојевићима у крају Зборнику. Славе Ђурђиц.
-Радосављевићи су старинци. Славе Св. Јевстатије и Јовањдан.
-Маринковићи (Мазовићи). Дошао је отац Маринков (по коме се презивају) из Балуга – Надибар. Од њега су до сада пето колено. Славе Лучиндан.
-Пљакићи. Дошао отац војводе Пљака – зета Карађорђевог – али се не зна одакле. И они се сматрају старинцима. Славе Аранђеловдан.

У Зборнику су ове фамилије:

-Радивојевићи су старинци. Славе Ђурђиц.
-Петровићи. Дошао чукундед Ршула са синовима Петром, Максимом и Ђорђем из села Љубишевица код Страгара. Старином су од Сјенице и досељени су под Карађорђем. Славе Алимпијевдан.

У Оровцу су ове фамилије:

-Петровићи су у роду са онима из Зборника.
-Васовићи. Чукундед дошао за време Карађорђа од Сјенице, најпре у Љубичевце, па потом у ово село. По свој прилици по старини иста су фамилија са Петровићима. Славе Алимпијевдан.
-Радисављевићи. Браћа Јован, Радисав, Милоје и Сава доселили се из села Лопатнице код Краљева а старином су од Сјенице. Од њих је до данас четврто колено. Славе Јвањдан.
-Јаковљевићи. Предак дошао као уљез у кући Петровића из Рамаће. Славе Митровдан.
-Џиновићи. Отац дошао из села Кушићи у Старом Влаху. Славе Св. Александар Македонски.
-Лукићи су од Ерића из Голаје. Славе Лучиндан.
-Радовановићи. Дошао Павле „Букарин“ од Трна у Бугарској пре 35 година. Славе Аранђеловдан.
-Милићи су се доселили из Вујетинаца – округ руднички – пре 30 година. Славе Никољдан.

У Голаји су ове фамилије:

-Петровићи су фамилија са Петровићима у крајевима Зборнику и Оровцу.
-Ерићи. Овде их довела мајка из Љубичеваца а у Љубичевце им се доселио предед Петар. Славе Лучиндан.
-Дмитровићи су се доселили из Кушића и род су са Џиновићима. Славе Св. Александар Македонски.

У Петровом Долу су ове фамилије:

-Чалаци (Ђорђевићи и Николићи). Доселио се прадед Јован Чалак из Балуга за време Карађорђа. Славе Никољдан.
-Радаковићи. Дошао им дед Стеван из Горачића у Драгачеву. Славе Никољдан.

Између Слепчевића Краја и Маковице су:

-Ђорђевићи. Дошао праде Антоније из Гуче у Драгачеву. Славе Ђурђевдан.

У Маковици су ове фамилије:

-Радојичићи, Ивановићи и Нешовићи. Дошла браћа Радојица, Иван и Нешо од Сјенице за време Карађорђа. Славе Св. Петку.
-Анђелковићи. Дошао прадед Анђелко од Сјенице у време Карађорђево. Славе Аранђеловдан.

У Глоговцу су ове фамилије:

-Богосављевићи. Дошао прадед Богосав од Сјенице за време Карађорђа. Славе Јовањдан.
-Симовићи. И они су дошли када и Богосављевићи и фамилија су са њима. Славе Јовањдан.
-Вељовићи. Дошао прадед Милован из околине Краљева. Славе Св. Вратомолије.
-Швабићи. Дошао дед Ђорђе из Срема. Славе Стевањдан.
-Нешовићи су дошли из Рамаће пре 26 година. Славе Св. Враче.

ИЗВОР: Михаило Драгић „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан


Коментари (15)

  • Ljiljana

    Da li možda postoje podaci o porodici Todorović iz sela Kamenica kod Gornjeg Milanovca? Todorovići žive u Slepčevićima pored porodice Marinković.

    Одговори
    • ljiljana

      najpre pozdrav svima. Nije mi jasno kako u knjigama nema podataka,ali Todorovici postoje u Kamenici.I ovo „Kamenica kod Gornjeg Milanovca“….Kamenica je selo koje pripada Kragujevcu,od skora se pominje kao selo u opstini Stragari…. Nikako ne moze biti Gornjomilanovacko….Todorovici zive u Slepcevica kraju,kao i Marinkovici (Mazovici).

      Одговори
    • ljiljana82

      najpre pozdrav svima. Nije mi jasno kako u knjigama nema podataka,ali Todorovici postoje u Kamenici,zive u Slepcevica kraju ,kao i Marinkovici (Mazovici).A ovo „Kamenica kod Gornjeg Milanovca“….Kamenica je selo koje pripada Kragujevcu,od skora se pominje kao selo u opstini Stragari…. Nikako ne moze biti Gornjomilanovacko….

      Одговори
      • Милодан

        Постоји Каменица и у Такову и код Страгара. Ово је текст села Каменица која припада општини Горњи Милановац. Осим тога има још неколико места под називом Каменица.

        Одговори
        • ljiljana82

          Hvala na odgovoru. Tacno je,ima dosta sela pod tim imenom. A iz teksta i podataka koje ste naveli,radi se o Kamenici koja je kod Stragara. Pripada Kragujevcu. Ja sam rodom odavde….i sad u eri interneta ,cujem (citam) o ovoj pripadnost Milanovcu…

          Одговори
          • Милодан

            У праву сте, признајем без протеста. Код претходног коментара мислио сам да се ради о књизи „Таково“, тек сад видех да је „Гружа“.
            О договору са уредником ово ће „бити пребачено“ у општниу Страгари а горњо,илановачка Каменица ће бити Пореклу достављена у најкраћем могућем року.
            Поздрав и ХВАЛА Вам!
            Слободан Милић, Милодан

            Одговори
            • ljiljana82

              usla sam da procitam tekst trazeci tragove o svom poreklu,podaci iz teksta su ono sto dobrim delom znam,al sam bila zbunjena naslovom ( Gornji Milanovac i Moravicki okrug) ,znajuci da moje selo spada pod Sumadijski…Zato sam reagovala..ostajem ,za sad ,na istoj tacki,al se nadam da cu naci jos podataka o porodici. Hvala sto ste uvazili moj komentar. S postovanjem,pozdrav,Ljiljana Jevtovic

    • Десимир

      Реч је о гружанској каменици дакле крагујевачкој .има наравно и горњи милановац своју каменицу ал она је,чак тамо код прањана ближе чачку него гм.а наша каменица је ближа гм него крагујевцу .из тодоровића је моја баба зорка а иначе сам од ристивојевића .поздрав

      Одговори
  • Милодан

    Проверио сам. Нема Тодоровића ни у Каменици а самим тим ни у Слепчевића Крају.

    Одговори
  • Nenad Veljovic

    Postovani
    molim Vas za poreklo porodice Veljovic ako znate po imenima mojih predaka i kada su rodjeni.U napred hvala.
    Pozdrav Nenad Veljovic

    Одговори
  • Милодан

    Све што је у књизи писало о Вељовићима, пренето је овде. Ништа није изостављено.
    Поздрав!

    Одговори
  • филип

    Да ли знате коју славу славе Петровићи у Оровцу и Голаји тј да ли свале и они Алимпијевдан? Не могу никако да нађем моје Петровиће, они су у ствари из Гојне Горе, али их тамо уопште нема на вашем сајту. Славимо Ђурђевдан и у родбинској вези смо са Лазовићима из Гојне Горе. Прадеда ми се звао Радиша Петровић, а прабаба Радовинка. Ако можете некако да ми помогнете био бих вам веома захвалан.

    Одговори
    • Милодан

      Филип!

      Проверио сам и књизи Михаила Драгића „Гружа“. Поред Петровића. осим што пише да славе Алимпијевдан, пише и да „неки преслављају Ђурђевдан“ што је мени промакло да пренесем у текст.
      У књизи Љубомира Павловића, „Ужичка Црна Гора“ за село Гојна Гора пише:
      -Лазовићи су испод Трнаваца и до реке, дошли из Гостиља, има их 10 кућа, и они славе Ђурђевдан.
      Из чега проистиче да су Твоји Петровићи у вези са Лазовићима.
      А за Гостиље пише у Википедији:
      -Гостиље је једно од златиборских села која су сасвим сачињена од досељених породица.
      Што може да значи да су неки, па и Твоји, досељени од Сјенице, у време Карађорђа.
      То што се Твоја фамилија презива Петровићи а не Лазовићи не треба да чуди, јер је – до средине 19. века – промена презимена била уобичајена појава.
      Поздрав!
      Слободан Милић, Милодан

      Одговори
      • филип

        Да, али у књизи Ужичка Црна Гора из 1925. се не помињу Петровићи, а са сигурношћу могу да кажем да су у то време живели ту под тим презименом, можда су некада били Лазовићи, али 1925. су сигурно били Петровићи. Потрудићу се да сазнам нешто више у разговору са људима, ако се неко тога сећа. Хвала у сваком случају.

        Одговори
        • Милодан

          Филип!

          Питање је када су прикупљани подаци у Ужичкој Црној Гори а не када је књига објављена. Колико ми је познато Љуба Павловић је „шпартао“ по тим, и не само тим, просторима на почетку XX века.
          „Отворио“ сам поменуту књигу, не пише када су подаци прикупљани.
          Поздрав!
          Милодан

          Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top