Порекло презимена, село Планина (Крупањ) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Планина, општина Крупањ – Мачвански округ. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Соколска нахија“. Приредио сарадник портала Порекло Ми Порекло становништва села Планина, општина Крупањ – Мачвански округ. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Соколска нахија“. Приредио сарадник портала Порекло Ми Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Планина (Крупањ)

Порекло презимена, село Планина (Крупањ)

Порекло становништва села Планина, општина Крупањ – Мачвански округ. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Соколска нахија“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Положај села.

На запад од Јагодње и Кошућа Стопе, на југ од Црног Врха и Радаковца на Ботањи је врло пространо планинско поље, нагнуто на Доњу Тријешњицу и названо Планина. У Планину са својим закосима и ливадама улазе ова дрињска села: Селанац, Црнча, Вољевци, Цулине, Читлук, Доња Трешњица и Радаљ. Ова су имала летња станишта засебна и одвојена. На овим летњим стаништима деобама у селу постала су стална насеља. Међу ове сталне насељенике долазе куповинама до имања и сељаци из даљих села. На овај начин се полако на овом пољу почела стварати права насеља.

Око села су: Од запада Криви Рт и Црни Врх, од севера Кошућа Стопа, од истока Велики Камен, Велико Брдо и Чавчић, од југа Доња Тријешњица. Брда се зову: Мраморице, Јечмиште, Равне Њиве, Тодоровац, Мијатовац, Дуге Њиве, Ужиналиште за које се прича да је долазио владика у Тријешњицу, осветио цркву и при повртаку одсео на овом брду и уживао, Дијелац и Коса.

Воде.

Планина је на изворима Борањске Реке, десне притоке реке Трешњице, и она се једино низ ту реку спушта у подрињска села а преко Јагодње у рађевска и горња подрињска села. Ријека овог села припада Доњој Тријешњици. Воде су: Вир, Врело, Просечен Камен, Ђуков Кладенац, Студенац и Чесма.

Тип села.

Село је планинско али равније од свих око себе. Планина нема шума, оне су око села а таму су испусти. У Планини су куће разбијене на целом простору на мање групе од две до три куће, највише.

Махале су: Грујичићи, Грујићи, Ђукановићи, Радићи и Николићи.

 

Постанак села и порекло становништва.

Указом од 1789. године Планина је одвојена од Доње Тријешњице у засебно село. Њени родови сзу раније дошли у ово село, али нема ниједног да је на овом месту од пре 100 година. Треба знати да је Планина у турско доба била у својини суседних муслимаских села поред Дрине, којих је било све до 1834. године.

Данашњи родови после 1834. године и овим редом:

Грујичићи и Живановићи су род Смиљанићима из Вољеваца, дошли 1838. године, славе Ђурђевдан.

Ђукановићи и Грујичићи су од Ристића из Рујевца, има их данас одавде сишлих у Зворнику, Борини и Ковиљачи, славе Јовањдан.

Секулићи су из Својдруга од Ћеранића, има их у Ковиљачи и Зворнику, славе Јовањдан.

Лукићи су из Брштице, славе Јовањдан.

Николићи су старином Голубовићи, досељени из Шљивове, славе Јовањдан.

Радићи су из Радаља, славе Јовањдан.

Тодоровићи су из Доње Тријешњице, славе Лучиндан.

У Планини има 7 родова у 57 домова.

ИЗВОР: Љуба Павловић, „Соколска нахија“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (1)

  • ruža grujić radović

    treba da piše grujići i žinvanovići,lepo je sve ovo pročitati ja sam rođena na planini 1954 godine i to mi naravno piše u svim dokumentima pa i u indeksu i kada sam polagala osnove geometrije na pmf u beogradu , profesor lopandić me pita sav oduševljen što sam tu rođena da li idem na vašar na mačkov kamen, ja sva preplašena ali i oduševljena činjenicom da on zna gde je PLANINA jer svi su se čudili mom mestu rođenja.pozdrav svim planincima

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top