Порекло становништва села Белотић, општина Осечина – Колубарски округ. Стање с почетка 20. века. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положаје ма(ха)ла у селу.
-Марковићи су на присојној а;
-Јовићи на осојној страни долине Равнајице.
-Ђерићи;
-Главинац и;
-Милићи су на присојној страни долине Раковице.
Остале куће са на порвши између Раковице и долине Пецке и на присојној страни ове долине.
Воде.
Извори са којих се пије вода су: Бунар, Кленовац, Беговац итд.
Тип села-махала и фамилије које живе у њима.
Мале у селу су:
–Марковићи у којима живе: Којићи, Стајићи, Маленићи, Јелићи, Павловићи и Томашевићи.
-Јовићи: Васиљевићи и Бојанићи.
–Ђерићи: Шушићи, Јанковићи, Илићи, Симићи и Васићи.
-Главинац: Марковићи, Драјићи и Саватићи.
-Милићи: Благојевићи, Симићи, Љубинковићи, Ђурђићи, Василићи, Ристићи, Богдановићи и Вујићи.
Изван ових мала су: Ранковићи, Секулићи, Теодосићи, Мијатовићи, Даниловићи, Ристивојевићи, Саватићи, Митровићи, Стојнићи, Павловићи, Матићи, Томићи, Перићи, Бабићи, Симеуновићи и Јосиповићи.
Марковићи су растављени од Ђерића делом површи, једном косом, која је развође између Равнајице и Раковице. У Ђерићима су Васићи и Симићи су растављени њивама и шљивацима.
Привреда.
Шљиве се суше од пре тридесет до четрдесет година. Сељаци су их научили сушити од муслимана из Сокола. До пре двадесет година долазили су с’ пролећа зидари Осаћани, узимали момке у селу те ишли у Посавину и са њима радили до јесени, Момци су зарађивали 60 до 80 динара. Ти су момци изучили занат и Осаћани више не долазе.
Сеоске шуме и паше нема.
Тридесет и пет људи иде у Лозничко и Лешничко Поље и обрађују земљу „на пола“. Пре 40 година у Поље је ишло само пет сељака.
Порекло становништва.
Стари досељеници непознатог порекла су:
–Којићи, Стајићи, Маленићи, Јелићи, Павловићи и Томашевићи и;
–Шушићи, Јанковићи, Илићи, Симићи и Васићи, славе Аранђеловдан.
–Митровићи (старо презиме Виљашевићи) су, прича се, од покрштеног Циганина Кораје, славе Аранђеловдан.
–Стојнићи и Павловићи славе Аранђеловдан. Од Стојнића има одсељених у лозничким Клупцима и тамнавској Вукићевици.
–Марковићи, Драјићи и Саватићи славе Михољдан.
–Теодосићи (старо презиме Вукосављевићи) и Матићи (старо презиме Пашићи и Ристивојевићи), Чукундед Матића звао се Мата, славе Јовањдан.
–Томићи. Њихов чукундед се звао Тома Џувер. Од њих има одсељених у Сипуљи***.
Досељени су:
–Ранковићи (старо презиме Даничићи и Рожљевићи) су из босанског Подриња, досељени почетком 18. века. Њихов предак Обрен хајдуковао је у Босни – наспрам села Грачаница на србијанској страни. Једном Турци поробе народ у Србији и одведу га у Босну. Обрен успе да робље ослободи и поврати у Србију. Турци тада запрете Обреновим јатацима. Обрен „увеже кладе павитином“ и превезе преко Дрине жену и децу, славе Стевањдан. Од њих има одсељених у Добрићу (Поповићи).
–Благојевићи, Симићи, Љубинковићи, Ђурђићи, Василићи, Ристићи, Богдановићи и Вујићи (старо презиме Милићи) су из Пилице у Босни, досељени почетком 18. века. Њихов предак Милија запалио је џамију и побегао. Он је имао синове Саву, Илију и Теодора, славе Аранђеловдан. Милијин брат Илија одселио се у Бељин.
–Ристивојевићи и Саватићи су из Остружња, досељени у првој половини 18. века. Доселио се њихов чукундед Крсман, славе Аранђеловдан.
–Јосиповићи су из Бачеваца, дошли у певој половини 18. века. Доселио их њихов чукундед Хроми Лазо, славе Никољдан.
–Васиљевићи и Бојанићи (старо презиме Јовићи) су из Постења, дошли у другој половини 18. века. Доселио их њихов чукундед Јово. Он је имао синове Васиља – од кога су Васиљевићи и Петра – од кога су Бојанићи, славе Јовањдан.
–Мијатовићи и Даниловићи (старо презиме Марковићи) су из Стоца у Херцеговини, досељени у другој половини 18. века. Њихов прадед Марко Милићевић је узео жену и дете и натоварио коња. Стоварио је „када је на коњу пукао колан“. Од његовог сина Станка су Даниловићи а од сина Мијата – Мијатовићи, славе Јовањдан.
–Секулићи (старо презиме Вићановићи) су из Пилице у ужичкој Црној Гори, досељени почетком 19. века***.
–Перићи су из Лончара***.
–Бабићи су из Коњуше, досељени у првој половини 19. века. Њихов отац је доведен уз мајку, славе Ђурђевдан.
–Симеуновићи су из Толисавца, досељени у првој половини 19. века. Њихов отац је доведен уз мајку, славе Никољдан.
Напомена:
***не каже се коју славу славе.
ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Рађевина и Јадар. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Коментари (0)