Порекло презимена, село Јаребице (Лозница) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Јаребице, град Лозница – Мачвански округ. Из књиге Видосаве Николић-Стојанчевић „Рађевина и Јадар“ у необјављеним рукописима Цвијићеви Порекло становништва села Јаребице, град Лозница – Мачвански округ. Из књиге Видосаве Николић-Стојанчевић „Рађевина и Јадар“ у необјављеним рукописима Цвијићеви Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Јаребице (Лозница)

Порекло презимена, село Јаребице (Лозница)

Порекло становништва села Јаребице, град Лозница – Мачвански округ. Из књиге Видосаве Николић-Стојанчевић „Рађевина и Јадар“ у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Јаребице су у области Јадра, округ подрињски, срез јадрански, општина јаребичка.

Село Јаребице лежи на пет коса, које почињу од Иверка и постепено се спуштају ка Јадру.

На првој коси лежи Хаџића ма(ха)ла, коју одваја један поток од друге косе на којој је Радивојевића мала. На трећој коси је Лукића мала, на четвртој Чугуровића мала а на петој Мартиновића мала, која је до Великог Села.

Доњи део, до цркве, Хаџића мала зове се Доња мала. Између свих тих мала су потоци који не чине штету кућама, јер су куће издигнуте на косе.

Воде.

По целом селу само су извори, бунара немају. Скоро свака кућа има извор а заједнички извор има Чугуровића мала, јер се једним извором служи 15-20 кућа.

Да није извора село не би могло опстати, јер нема живих потока. Речна вода се не употребљава за пиће. Лековитих извора нема*.

*На маргинама постоје Цвијићеве примедбе о називима, макар, главнијих извора.

Клима.

Село је блаже климе – жупније. Снег пада од Никољдана па до Сретња и може бити висок до једног метра, али ређе, обично је дебљине 25-30 сантиметара.

Најјачи ветар је Доњак, тј, западни, после Устока – источни. Кишу доноси најпре Доњак и он је најхладнији*.

*На маргинама су уочене Цвијићеве примедбе-питање „дува ли ли још какав ветар“?

Земље и шуме.

Земље има доста за обрађивање. Око кућа има доста земље али је већи део у пољима, које они зову „потесима“.

Поља се налазе са десне стране Јадра и удаљена су од села 1,5 сати хода а неким становницима и мање. На њивама се највише сеје кукуруз, пшеница, јечам и зоб, али је од пре само сејан кукуруз, као што се сада сеје око Јадра, који овде врло добро успева. Испуст – утрину село има у Иверку, али већином домаћинства имају своје заграђене пашњаке*.

*Јован Цвијић је ставио примедбе о називима поља, величине утрина и шума, ко плаћа порез…?

Шуме за гориво у селу имају мало, махом је ограђено и припада појединим породицама а постоји и заједничка у Иверку, која је са јаребичке стране скоро сва исечена. На Иверку нема четинара, сламо храст. Иверак се користи заједнички за испашу и тако је од старине.

Зиратна земља је добра те је једној просечној породици потребно да поседује 15 плуга да се нормално живи и све дажбине подмире.

Тип села.

Село је разбијеног типа и подељено је на мале. Куће су међусобно удаљене од 100 до 150 метара. У Чугуровића мали куће су збијеније, 60-80 метара. Од цркве и школе најудаљеније куће су на 1,5 сати хода.

Мале се сматрају као засеоци и у свим малама су куће рестурене-расуте осим у Доњој мали код цркве и школе куће су збијеније и поређане поред пута.

Село нема својих заселака нити има породица које су се подаље населиле на своја имања – да тамо жживе.

Становници једне мале немају иста презимена.

У Хаџића мали има више становника који су ту од старине и презивају се: Јаковљевићи, Јовановићи, Панчићи, Михаиловићи, Аврамовићи, Ђукићи, Ћирићи (Несторовићи) и Ђурићи.

У Доњој мали су: Крсмановићи, Исаковићи, Обрадовићи, Лазићи и Јовановићи.

У Радивојевића мали се сви становници презивају Радивојевићи.

У Лукића мали се сви становници презивају Лукићи.

У Чугуровића мали су: Чугуровићи, Јовићи, Пуцаревићи и Осатовићи.

У Мартиновића мали су: Мартиновићи, Радовановићи и Панићи.

Укупно и Јаребицама има 202 куће и 1473 становника, по малама: У Хаџића мали 78, Радивојевића мали 8, Доња мала и код цркве 35, Лукића мала 9, Чугуровића мала 33 и Маринковића мала 9.

Задруга је раније било доста и великих а сада их има неколико са по 25-30 чељади у задрузи*.

*И на ове податке Цвијић је имао доста примедаба.

Име селу (приче и тумачења).

Држи се да су Турци у Шурицама, под Шуричким Градцем, долазили у лов на јаребице, којих је на овим просторима било доста, па је отуда, кажу, дошло име Јаребице а то казује и сам природни положај овог села.

Старине у селу.

Зна се толико да је овде некада била варош или варошица, западно од школе и цркве на 350-400 метара, те да сви околни становници зову то место „Варош“ а јаребичку цркву зову „варошка црква“. Остатака од негдашње вароши нема. Северно од јаребичког гробља налази се место Кулина, где је била кућа-двор војводе Анте Богићевића у којој се кући родила и прабаба нашег узвишеног краља, госпођа Томанија. Трагови старих путева се не познају, посигурно што у целом селу нема камена.

 

Порекло станоништва и оснивање села.

Сви стари поуздани људи причају да су село Јаребице населили становници досељени из Босне, Херцеговине и Црне Горе.

Ћирићи: Мисли се да је најстарија породица Ћирића, којих данас има две куће, али нико не зна када су досељени. За многе данашње породице мисли се да су се овде настаниле пре 400 година***.

Карактеристично је што се овде породице слабо множе. Има породица које су овде и по 200-300 година а има их једна или две куће. Када су се доселили, колико је било кућа, не зна се, али сви причају да су се услед турских насиља овде доселили.

И Јаребицама причају да су многе породице бежале у Мачву и Срем за време Маџарске буне (1789-1792. године) али се посигурно зна да су неке породице бежале у Срем 1813 године, након слома Првог Устанка. Многе од тих породице су се вратиле док се неке остале у Срему.

Радивојевићи, Исаковићи и Лукићи су од свих најразгранатије породица, која се доселила из Црне Горе. Дошла су три брата, Радован, Исаило и Јаков. Радован се са Исаилом настани у Јаребицама, на коси „Радивојевића“ одакле се касније Исаило пресели у Доњу малу – у истом селу. Јаков се настани у Горњим Недељицама. У Јаребицама од Радована остали су Радивојевићи а од Исаила – Исаковићи. Од Јакова у Горњим Недељицама настали су Јаковљевићи. После се од Радивојевића одели прадед садашњих Лукића-Лука и настани се на првој коси, која се по њима зове Лукића и од њега су остали Лукићи.

Све три породице (и Јаковљевићи) славе Никољдан и преслављају Први дан Дројица-Духова.

Ђурићи у Доњој мали доселили су се из Црне Горе, од Никшића због чега су се на почетку презивали Никшићи а садашње презиме носе од чукундеде*.

*Моја и Цвијићева напомена: Слава?

Несторовићи су досељени на своје имање из Симиног Брда, које је у истој општини***.

Обрадовићи су дошли из Дворске, иста општина***.

Чугуровићи су се доселили из Херцеговине и била су два брата, Чугур и Рашо. Чугур се настанио у Јаребицама а Рашо у Великом Селу и његови потомци носе презиме Рашевић. Од Чугура данас има 14 кућа у Јаребицама. Један Чугуров син отишао је „због турског зулума“ у Рибаре у Мачви и ту се настанио и од њега имају три куће, које се презивају Чугуровићи. Други његов син Кузман се одселио у Кузман – Поцерина. Његови потомци се презивају Кузмановићи али их у целом Букору зову Чугуровићи, славе Јовањдан.

Осатовићи су досељени из Осата у Босни и од када су се доселили имају презиме Сатовићи (?)****.

Мартиновићи су се доселили из Црне Горе.

За остале породице не зна се одакле су досељене.

Не може се казати да су се најстарије породице настаниле у средини села, у садашње доба обично је тако, док су одељени чланови породица махом на крају села, на својим имањима.

Поједине породице имају исту славу, и славе: Михољдан, Аранђеловдан, Аврамијевдан, Алимпијевдан и Ђурђевдан.

Село не преславља истог дана. Око половине села преславља Прве Тројице, друга половина Спасовдан.

Занимање становништва.

Становници села Јаребице највише се занимају земљорадњом. Најпознатији производ овог села је кукуруз. Осим земљорадње становници овог села се баве сточарством а већина и воћарством. Ловом и риболовом се не баве.

У близини овог села има рудника (Зајача, Крупањ, Завлака) али нико из Јаребица у њима не ради.

У селу нема каменорезаца, кирајџија, угљара, млинара, има само дунђера и зидара. Село има механџије и дућанџије – 3 кафане и 3 дућана, који поред главног занимања обрађују и земљу.

Мештани не иду у печалбу нити у аргатовање, осим ако нису у овом селу родиле шљиве – иду на сушење шљива у сезони. И зарада им је 35-40 динара месечно.

Цигана-Рома у овом селу нема.

1. децембра 1901. године Јаребице.

Описао Љуб. М. Шопаловић, учитељ.

ИЗВОР: Видосава Николић Стојанчевић – Рађевина и Јадар у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (4)

  • andjelka čugurović

    sve je istina 🙂

    Одговори
  • Milisav Jovanović

    sve to sam pročitao i u drugim knjigama i uglavnom se informacije slažu. Da li neko može da mi kaže da li zna nešto o poreklu Jovanovića ili da uputi na neki izvor gde može da se sazna.

    Одговори
  • ZocaNS

    Ovde fali jos podataka!U Cugurovic mahali su jos tri familije,Simic,Ilic,Maksimovic( ciji sam ja potomak).A mozda i jos neka,ja znam onoliko koliko sam raspuste tu provodila.

    Одговори
  • Milisav Jovanović

    u jarebicama u čugurovskoj mali sa desne strane od skretanja sa puta ka školi postoje tri kuće jovanovića koje slave đurđevdan, a delili su imovinu po ugovoru iz 1899. godine, a koji posedujem u originalu braća Andrija, Radosav, Milivoje i Živojin. Andrija je umro 1939. godine u 82 godini života, dakle rođen je 1857. godine, a njegov otac Stanisav pod pretpostavkom da je poživeo bar 57. godina rođen je 1800. godine, a to je počedtak 19. veka, što znaći da smo i tada postojali, a učitelj Ljubo Šopalović nije opisao tu porodicu iako je i tada i danas ceo potes sa opisane desne strane puta pripado tim porodicama. Ukoliko neko ima bilo kakve dokaze ili može da ukaže na trag porekla molim da mi javi. Jako bih voleo saznati odakle smo došli.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top