Порекло презимена, село Церовац (Смедеревска Паланка) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Церовац, општина Смедеревска Паланка. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.   Топографс Порекло становништва села Церовац, општина Смедеревска Паланка. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.   Топографс Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Церовац (Смедеревска Паланка)

Порекло презимена, село Церовац (Смедеревска Паланка)

Порекло становништва села Церовац, општина Смедеревска Паланка. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.

 

Топографске прилике.

Село лежи на обема странама Црквенског Потока и његових притока Дреновчића и Српке, који су се усекли у пиносавску површ. Прве куће су биле само с леве стране Црквенског Потока, од Великог Бунара до данашње механе, доцније су постали и други крајеви на левој страни овога потока и на данашњим положајима. Неколико кућа има и поред друма за Паланку, а пре 10—15 г. спустило се неколико кућа Петковића у алувијалну раван Јасенице, на своја трла у „Баре“.

Село се махом служи водом са извора: Великог Бунара, Мандиног Бунара, Милиног Бунара, Вукосављевића Бунара; у употреби су и јермови.

Општина има 33 хектара под младом гором (цер, граница) у „Брду“ на десној страни Јасенице, затим има и дна ланца зиратне земље у „Жедљаку“ и њу даје под закуп.

Село је разбијеног типа, шумадијске врсте, и подељено је на крајеве: Липовац (Змајенац), Српску, Бољевац, Дебљак и Бркића Крај.

 

Порекло породица и старине.

У селу су ове породице:

Ђиласовић (Бећићи, Максимовићи, Радовановићи, Перишићи, Лукићи, Бркићи, Благојевићи, Савићи, Милановићи) 64 к. Слава: св. Ђорђе. Стара породица; њихов чукундеда дошао пре Устанка од Сјенице. Чукундед Ђилас имао седам синова. Ђиласовићи у Блазнави су им фамилија.

У ову породицу су доведени Милићи 10 к. Дошли из Крчмара (лепенички) од фамилије Первиза (в. Лепеница, ст. 222).

Урошевићи (Петровићи) 17 к. Слава: св. Никола. Доселио се прадед Урош из Друговца (смедеревски).

Маринковићи (Кочићи, Којадиновићи, Станковићи, Радојковићи, Јанковићи) 35 к. Слава: св. Климентије. Доселили се из Црне Горе у истс време када и Кузмићи у Мраморац.

Петковићи (Јовановићи, Михајловићи) 20 к. Слава: св. Пантелија. Доселио се деда човеку од 60 г. из Тулова (лесковачки, врањски). Неки су се (шест кућа) одселили на трла у „Баре“.

Живојиновићи (Маричићи) 12 к. Слава: св. Ђорђе. Славили Ђурђиц па су променили и узели ову славу. Причају да су од старине фамилија са Станковићима у Јунковцу, где су неко време живели, па се доцније преселе овде.

Радојевићи 4 к. Слава: св. Ђорђе. Њиховог деду девела мати која се овде преудала у фамилију Маринковића. Мати дошла из Велике Крсне (од Стајића).

Стојановићи (Адамовићи) 11 к. Слава: св. Никола. Стара породица. Непознато порекло. Фамилија су са Јањићима у Сепцима и Исаковићима у Рагарима.

Радисављевићи 5 к. Слава: св. Никола. Непознато порекло. Маринковић 1 к. Слава: Митровдан. Доселио се отац пре 60 г. из Атенице (трнавски, руднички) где имају породицу (Гавриловићи).

Тијосављевић 1 к. Слава: св. Аранђел. Доселио се отац из Атенице (од Тијосављевића).

Обрадовићи 4 к. Слава: св. Алимпије. Стара породица. Њихови стари имали куће лубаре. Били у збегу.

Дамњановић 1 к Слава: св. Лука, Дошао пре 50 г. из Прилика (моравички, ужички).

Митровићи 3 к. Слава св. Никола. Доселио се пре 70 г. » деда из Даретина (моравички, ужички) где имају фамилију (Рацићи). Неко време живео у Јовановцу (лепенички) али пошто су му тамо помрла деца, насели се овде.

Дугић 1 к. Слава: св. Аранђел. Дошао из Саранова.

Рајевићи 4 к. Слава: св. Пантелија. Доселио се деда из Брекова (моравички, ужички), Овде дошао жени у кућу.

Милутиновићи 3 к. Слава св. Јован. Непознато порекло.

Дрењаковић 1 к. Слава: св. Ђорђе. Дошао из Раче.

Симићи 3 к. Слава: св. Аранђел. Доселио се отац ик Лисине — близу Ћустендил бање.

Симићи 4 к. Слава: св. Ђорђе. Непознато порекло.

Арнаутовић 1 к. Од Арнаутовића из Саранова.

Гојковићи 2 к. Слава: св. Никола; из Мраморца.

Живановић 1 к. Слава: св. Никола; из Сепаца.

Ђенић 1 к. Слава: св. Петка. Дошао пре 60 г. из Црне Горе.

Петронијевићи 3 к. Цигани, из Селевца (смедеревско Подунавље).

Милановићи 2 к. Цигани, из Селевца (смед. Подунавље).

Стевановићи 3 к. Цигани, из Селевца.

Симићи 3 к. Цигани, из Чумића (лепенички).

Пантић 1 к. Цигани, из Чумића (лепенички).

Вукосављевићи 4 к. Слава: св. Никола. Непознато порекло.

Петровићи 3 к. Слава: св. Никола. Отац дошао жени у кућу из Мраморца.

Живановићи 3 к. Слава: св. Ђорђе. Доведени као мали из Велике Крсне. Довела их мати у фамилију Милутиновића.

Миливојевићи 8 к. Слава: св. Стеван. Непознато порекло.

Павловићи 3 к. Слава: св. Никола. Непознато гшрекло.

Спасић 1 к. Слава: св. Аранђел. Дошао као слуга из Босиљграда.

 

Село има једно гробље код Урошевића кућа.

Церовац је старо насеље. У крају Бељевцу постоји стари бунар, који не смеју да дирају као светињу. По предању ту је била и стара црква. Има трагова од рушевина; види се зид; копају копља и др. У Калуђерици је постојао „девичански манастир који је пропао у пиштољину“. На граници сеоског атара и Придворице је „Селиште“, на коме данас нема никаквих трагова од насеља.

 

ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“.  НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА  (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top