Порекло презимена, село Липовац (Топола) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села  Липовац, општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.   Топографске прилике. Порекло становништва села  Липовац, општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.   Топографске прилике. Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Липовац (Топола)

Порекло презимена, село Липовац (Топола)

Порекло становништва села  Липовац, општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.

 

Топографске прилике.

Куће се налазе на качерској површи, с обе стране потока Сушице, који је у њу дубоко засечен. Већи део села је с десне стране Сушице и куће се високо пењу уз стране брда Карауле. Са те стране Сушица прима неколико притока, сувих јаруга, које су село поделиле на више делова. С леве стране Сушице мање је кућа; ту су поглавито имања.

Употребљава се већином изворска вода. Главни је извор Змајевац којим се служи пола села. Ову воду сматрају за лековиту, и о младим недељама се у њој купају. Село се служи и водом са ђермова.

Зиратно земљиште је под Венчацом, затим у Змајевцу и на. Караули. Виногради су на Венчацу а има их и по селу. Општинска шума је на Венчацу и у Липовачкој Јарузи.

Село је разбијеног типа. Дели се на Горња и Доњи Крај, који се даље деле на Зечевиће, Гарашане, Скерлиће, Реаке итд.

 

Порекло породица.

Село је најпре било у јарузи поред Сушице. Најстарије су породице: Скерлићи, Зечевићи и Реаци; оне су биле у селу пре Устанка. Данас су у селу ове фамилије:

Скерлићи (Петровићи, Јовановићи) 16 к. Слава: св. Лука.

Аврамовићи 11 к. Слава: Слава: св. Лука.

Лазићи (Гавриловићи) 5 к. Слава: св. Лука.

По причању старих људи Скерлићи, Аврамовићи и Лазићи су једна фамилија. Раније су имали заједнички трпезар код брезовачке цркве. Прадедови се доселили од „Бијелог Поља — Сјенице“.

Реаци (Реаковићи, Ђорђевићи, Тодоровићи, Лукићи) 15 к. Слава: св. Лука, преслава: Велика Госпојина. И њихови стари су пре Устанка дошли од „Бијелог Поља — Сјенице“.

Зечевићи (Павловићи) 22 к. Слава: св. Лука. Чукундеда дошао „од Бијелог Поља — Сјенице“ за време Кочине Крајине. Имају рођака у Белом Потоку (београдски) са којима су стари одржавали везе. Мисле да је од њихове фамилије остало у Староме Влаху. По казивању г. Ускоковића, професора, у селу Москови, у засеоку Зечевићима, живела је до пред крај 18. века фамилија Никшићи (славе: св. Луку, а досељени из Никшића) па се тада раселила по Србији. Судећи по слави, као и по предању које се у Липовцу и у Москови одржало, вероватно ће и Зечевићи бити старином из Никшићске Жупе.

Гарашани (Гарашани 3, Савковићи 2, Стојићи 2, Мијатовићи 2, Ђорђевићи 2, Радовановићи 7, Пантелићи 1) 19 к. Слава: св. Аранђел. Доселили се пре Устанка из Бјелопавлића и дошли у Гараше. Карађорђе хтео да буду уз њега, па их поведе у Тополу. Уз пут су се задржали у Липовцу, ту се „напију вина“, и нису хтели даље него остану.

Вујичићи 3 к. Слава: св. Јеремија. Прадедови су из Пипера.

Ристовићи (Богдановићи) 10 к. Слава: св. Никола. Дошли из „источних крајева“; зову их „Бугарима.“

Андрићи (Марковићи) 4 к. Слава: св. Никола. Фамилија су са Ристовићима.

Лекићи 2 к. Слава: Петровдан. Доселили се из Јеловика (од Лекића).

Мирјанићи (Ђорђевићи, Јовановићи, Мишовићи) 9 к. Слава: св. Ђурђиц. Баба старца Милована (77 г.) родом је из Добриња (пожешки, ужички) и удала се у Марковицу (драгачевски). Побегла од мужа и собом повела оца чича Миловановог. Дошла у Винчу, ту нађе неког Јанка Ђериновића из Кораћице, који је служио код Гарашана, и за њега се уда. Пређу у Липовац где се настане.

Туфегџићи (Радосављевићи) 5 к. Слава: св. Андреја. Доселио се деда од Сјенице.

Андрић 1 к. Слава: Михољдан. Доселио се пре 50 г. из Надеља (код Новога Сада).

 

Сеоско гробље је под Венчацом, у близини брезовачке цркве.

 

ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“.  НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА  (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top