Порекло презимена, село Лозница (Ваљево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Лозница, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. год Порекло становништва села Лозница, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. год Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Лозница (Ваљево)

Порекло презимена, село Лозница (Ваљево)

Порекло становништва села Лозница, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Лозница лежи у долини Колубаре у почетку њене клисуре, зване Сутеска, и по свима висовима, које клисуру граде. Иако је село у долини колубарској, ипак није равно, већ је исувише брдовито. Сеоске су куће по плећима појединих брегова или по њиховим присојним падинама. Земљиште је од секундарног кречњака или од колубарског терцијалног наноса. Знатнија узвишења су: Караула до Гвозденовића, Јасенка до Врховина, Јасенково Брдо до Степања, Град до Словца, Сниска Главица итд.

Извора је у селу доста. Под сваким брдом појављује се по један или више извора, а ових извора је највише на оним местима, где се брда спуштају у колубарску долину. Народ се служи изворском и бунарском водом, а по потреби и речном.

Познатији извори су: Смрдан поред окружног пута, Чесма испод механе, Мећевац и Мирковац у Млађевима, Рогај Чесма у потоку Рогају.

Земље и шуме.

Главни део имања овог села су колубарске равни, познате под именом Орловац, које су подесне за сваку врсту усева, ливаде и пашњаке. Доста земље зиратне има уз потоке сеоске: Рогај, који долази са севера из великих лозничких шума, затим уз Живков Поток, који је добио име по неком Живку, који се у њему утопио, а највише уз Лозничку Реку, која постаје од два јака потока, једног испод Карауле и другог испод Јеленке. Ово су наносне земље врло родне и подесне понајвише за пашњаке и ливаде, јер су особито наводњене од многих извораца, који испод брегова падају у потоке.

Лозница је шумско село. Више од ¾ села лежи под шумом, што захвата простор више од 500 хектара. Сав северни део зове се Словац – огромни шумски простори, без пута и везују се за словачке, веселиновачке и степањске шуме. Словац је висораван од вртача, по којима су шуме каменитог дна. Шуме су од лиснатог дрвета и све сеоска заједница. Шумовити крајеви села су: Јасенково Брдо, Голубињак, Крушик, Сниска Главица, Крива Ливада, Карличине, Јеленка и Вранов До. Ближе селу, сваки крај села, заједнички сече и употребљава поједине крајеве шуме, али не сматра као своје заједнице. Крчевине по заједницама су својине појединаца.

Тип села.

Лозница је село разбијеног типа. Куће сеоске су по плећима и присојним падинама појединих брегова, испод којих настаје колубарска равница. По бреговима су куће груписане, где су куће удаљене једна од друге 20 до 60 метара, авака група припада једној породици, више оваквих група чине џемате: Шљивик (Старо Село), Млађеви и Забрђани, удаљени један од другога од 40 до 200 метара.

У Шљивику су: Раонићи, Мирјанићи, Петрићи, Лаудовићи (Мијаиловићи), Дугоњићи, Јокићи, Радосављевићи (Швабићи), Марковићи, Вићентијевићи, Настићи, Гајићи, Лазићи (Работићи) и Шумаревићи.

У Млађевима су: Јовановићи (Маџари), Митровићи, Милутиновићи, Пауновићи, Мирковићи, Живанићи (Ружичићи), Станићи (Ивановићи), Божићи и Бошњаковићи.

У Забрђанима су: Лазаревићи, Васковићи (Павловићи), Видосављевићи, Милинковићи и Озимковићи (Величковићи).

У Лозници је врло мало већих задруга, осредњих има приличан број, а повеће су: Перића, Милутиновића (две куће), Станића и Митровића.

Подаци о селу.

Лозница* је по харчким тефтерима из 1818. године имала 66 домова са 74 пореских и 170 харачких личности.

*У харачким тефтерима ово село не помиње се само, већ са својим засеоком Веселиновцима, које су данас засебно село.

Према попису:

-1866. године – 74 дома и 699 становника.

-1874. година – 74 дома и 498 становника.

-1884. године – 85 домова и 549 становника.

-1890. године – 86 домова и 628 становника.

-1895. године – 83 дома и 585 становника.

-1900. године – 90 домова и 661 становника.

Годишњи прираштај становништва овога села не може се израчунати, што је све до краја 1874. године ово село било у заједници са Веселиновцима, које се од 1872. године рачуна као самостално село а дотле као заселак овог села.

Име селу.

За име селу прича се ово: У старије доба по брдима, где су биле куће овог села, било је тако много винове лозе, да је била оклопила шуму, те је по томе дато име овом селу, а за старо име нико не уме ништа казати.

Шљивик, име џемату дошло је, што су стари имали изван кућа своје воћњаке, које су доцнији досељеници заузели.

Млађеви се зову што су раније на тим местима старији досељеници имали своје младе воћњаке и винограде, који се називају тим именом за разлику од старијих.

Старине у селу.

1. Испод Милинковића кућа, у потоку Маћевцу, налазе се остаци неке старе цркве, који се зову Црквине. Нароид држи да је ова црква до скоро радила, па су је Турци, кад и ону у Дивцима, разорили.

2. У долини Лозничке реке, испод Петрића кућа, налазе се остаци некаквих зидина поред старих гробова, у којима има по неки камен, али без натписа.

3. Усред Шљивика, налази се највише место Читлук, названо што је на њему био летњиковац спахије овог села из првих година 19. века. Око Читлука је старо насеље овог села, а сва дуга места су доцније насељена.

 

Порекло становништва и оснивање села.

-Раонићи: Прво насеље села је било на Читлуку и једна од две најстарије породице у селу, за коју се не зна да су се доселиле су Раонићи*. Од Раонића некада најјаче и најзнатније породице у селу, данас је само једна кућа, славе Јовањдан.

*Из ове породице је буљубаша Арсеније Раонић, кога Прота Матеја на неколико места помиње у својим Мемоарима.

-Радоњићи су, такође старинци. Последњи потомак је умро 1900. године.

-Мирјанићи, преда се доселио из Осата, призетио у Раониће, има их 6 кућа и славе Ђурђевдан.

-Дугоњићи (Петрићи), Лаудовићи (Мијаиловићи, Марковићи, Видосављевићи, Вићентијевићи, Настићи, Гајићи): У Исто доба, из истог места, у почетку 18. века из Врдила у близини Краљева, доселили су се Дугоња и Лауд и населили се по одобрењу Раонића уз њих, на данашњем месту. Од Дугоње су Дугоњићи и Петрићи, има их 6 кућа и славе Ђурћиц, а од Лаудовића има неколико фамилија; има их 10 кућа и славе Ђурђевдан.

-Ивановићи су дошли у исто време кад’ и претходни, дошле две породице из Херцеговине од Билећких Рудина од породице Алексића, има их под два презимана 14 кућа и славе Игњатијевдан.

-Милутиновићи су из ове области из села Пријездића од породице Исидоровића, има их 9 кућа и славе Никољдан.

-Митровићи су из Крчмара од породице Мрдића, села ове области, има их 7 кућа и славе Аранђеловдан.

-Работићи (Лазићи) су из села Душманића у Полимљу, предак се призетио у Дугоњиће, има их 5 кућа, славе Ђурђевдан.

-Пауновићи, Мирковићи и Милинковићи су досељени из села Бистрице у Полимљу, а сви досељени пре Кочине Крајине. Све три поордице су од два брата, прве две од једнога, а трећа од другога. Милутиновића предак (?!) призетио се у старе Радоњиће и њихову славу примио, те се и они данас сматрају као најближи сродници тој старој породици; има их 6 кућа и славе Лучиндан.

-Живанићи и Лазаревићи су из Мартинића у Црној Гори, досељени у Првом устанку, има их 9 кућа и славе Св. Петку.

-Јокићи су скорашњи досељеници, досељени после Другог устанка из Качера у Старом Влаху, има их 5 кућа и славе Аранђеловдан.

Познији досељеници, после 1830. године:

-Радосављевићи (Швабићи) досељени су из Бикотинаца у Срему, славе Ђурђевдан.

-Шумаревићи су досељени уз Бабинску Разуру из Вардишта у Старом Влаху, славе Ђурђевдан.

-Јовановићи (Маџари) досељени су однекуда из Баната, славе Лазаревдан.

-Бошњаковићи су досељени из Пријездића, села ове области, славе Никољдан.

-Васковићи (Павловићи) су из Шљивовице у Старом Влаху, не каже се коју славу славе.

-Озимковићи (Величковићи) су из Обајгоре покрај Рогачице, предак име се призетио у старе Радоњиће. Има их две куће и славе Ђурђевдан.

У Лозници има 85 домова од 17 породица.

 

Занимање становништва.

Лозничани се занимају свима привредним радњама, којим и остали сељаци у овој области. Од свих привредних радњи преовлађује земљорадња, а раније су гајени виногради, којих је сада врло мало у селу. И сточарство није занемарено, нарочито се гаје говеда и свиње. Лозничани се ретко баве занатима, а врло тешко се куда крећу изван свога села.

Појединости о селу.

Лозница је саставни део Лозничке општине у Срезу ваљевском. Судница је у селу на окружном путу. Школа и црква у Рабровици.

Преслава је Мали Спасовдан.

У Лозници, на окружном путу Ваљево-Обреновац има путничка механа. Механу држи Ђурић, родом из села Коњског у Зупцима и његова је својина.

Цигани-Роми.

У селу, испод механе, опет на истом путу, имају две привремене циганске породице, које се баве ковачким занатом и земљорадњом.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Колубара и Подгорина“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Корени


Коментари (6)

  • dusan

    ne pominje se prezime Indjic,pre 1900 dosejleni iz divaca…ne pominju se ni u Divcima a 1868 su bili u Divcima…

    Одговори
  • Милодан

    dusan
    ne pominje se prezime Indjic,pre 1900 dosejleni iz divaca…ne pominju se ni u Divcima a 1868 su bili u Divcima…
    ______________________________________________________________

    Управо сам проверио. Не помињу се Инђићи ни у Дивцима ни у Лозници.
    Могуће је да направим превид у писању, али овога путо то није случај.

    Одговори
  • dusan

    Znam,nije vasa greska,vec greska pisca knjige 🙂 Takodje,bosnjakovici su boskovici,otkad se pominju u crkvenim knjigama….opet greska Lj. Pavlovica…

    Одговори
  • Maja

    Zasto se nigde ne spominje poreklo prezimena Bozic?Sve prezimena koja su u loznici su pomenuta sem ovog.A volela bi da saznam nesto vise.Hvala…

    Одговори
  • ljiljana pantelic

    zasto se ne pominje prezime pantelic.moj deda nikola sin milosa i ljubice.slavi se ivanjdan i preslaca“sabor“ i uvek je bio vaser kod skole.sedamdeseti godina dok sam ja odrastala na mladjevu bilo je 5 pantelica kuca…..inace i mojih 5 ujaka su „pantelic“ i svi rodjeni na mladjevu.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top