Порекло презимена, село Забрдица (Ваљево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Забрдица, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. го Порекло становништва села Забрдица, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. го Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Забрдица (Ваљево)

Порекло презимена, село Забрдица (Ваљево)

Порекло становништва села Забрдица, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Забрдица је на северној страни града Ваљева, више Грабовице, растурена по бреговима, који служе као развође Колубари и Рабасу. Земљиште је бреговито и сувише неравно, од секундарног кречњака, са понеком вртачом и нагнуто југу. Знатнија узвишења у селу јесу: Лисине, Извршац, Вис и Брдо.

Извора у селу има доста и народ се поред њих служи још и бунарском водом а и водом текућих река. Од главних извора јесу Кривонож, извор од којега постаје поток са истим именом, који силази у Јасеничку Реку; Врело у Грабовици излази у ово село и са још два извора, од који постају два потока, гради речицу Кривошију, која тече у источном правцу и улива се у Колубару. Сеоске су куће овим потоцима и њиховим долинама растављене и поређане су око њихових извора тако, да су збијене у крајеве а средина села је готово празна.

Земље и шуме.

Земље су по средини села и низ потоке. Квалитет земље није најбољи; доста су посне, суве и неплодне, с тога се морају догонити и тек тада дају добар род. Око Рабаса и Кривошије боље су земље и подесније за све усеве, али је ових земаља мало, те су сељаци закупили многе земље по Колубари и суседним селима.

Шуме су од лиснатог дрвета и има је много: Сав северни крај и падине свих брда су под шумом. Никаквих заједница нема.

Тип села.

Куће су по крајевима села, збијене су мање-више, где су поједине куће далеко једна од друге 20 до 60 метара, веће групе зову се по породицама, тако се чују: Јанковићи, Обрадовићи и Ђурићи, али су поједине групе много измешане, тако да Ђурића има по целом селу и у сваком крају, што је произашло деобом задруга.

У селу су данас ове породице:

Крстивојевићи, Ивановићи, Јанковићи, Лазићи, Грбићи, Јевтићи, Гајићи, Патијаревићи, Пушићи, Кузмановићи, Обрадовићи, Ђурићи (Павићи, Росићи и др.) и Јанковићи.

Најлепши задружни живот развијен је код сељака овог села. Најлепшше и највеће задруге у Србији су у овом селу. Највећа задруга је одвајкада Крстивојевића са 43 чељади, Пушића и Обрадовића са преко 30 душа. Мањих задруга од 15 до 20 чељади у кући има више.

Подаци о селу.

Према списку ваљевске епархије из 1735. године Забрдица је имала 11 домова. По харачким тефетрима из 1818. године у Забрдици је било 38 домова са 50 породица и 116 харачких лица.

Према попису:

-1866. године – 36 домова и 442 становника.

-1874. године – 36 домова са 452 становника.

-1884. године – 42 дома и 495 становника.

-1890. године – 45 домова и 570 становника.

-1895. године – 52 дома и 547 становника.

-1900. године – 50 домова и 486 становника.

Годишњи прираштај становништва у односу на 1866. годину је 0,25, а процентни 0,18%, како се види исувише је мали, због наглог исељавања породица у суседна села на раније прибављена имања.

Име селу.

Име селу, једни веле, дато је по његовом положају. Све је село за брдашцима, куће му се не виде, докле се у њега не дође, као што је и данас.

Други причају да је име селу везано за грађења брда и отуда је име дошло.

У списак села палешког округа за време аустријског провизоријума од 1717. до 1737 године увршћује се и ово село под називом: Sabardiza.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Народно предање о оснивању села говори ово: Забрдицу су основала два брата, за које не може да се тврди ни да су се доселили, нити пак да су старином из овог места. Већи део сељака тврди да су досељени, али то њихово досељаваење мора да је било давно, код се о томе изгубише све традиције. Од та два брата су данашње породице, а и џемати:

-Јанковићи*, који данас у селу има само једна кућа, славе Никољдан.

-Обрадовићи, има их 33 куће и славе Никољдан.

-Ђурићи, има их 33 куће и славе Никољдан.

*Из породице је Јанковића кнез Пеја Јанковић, којега је окнежио Фочић Мехмед-ага 26 јануара 1804. године у Ваљеву после погибије-сече кнезова 23. јануара исте године.

Све друге породице досељене су и насељене мећу ове.

-Крстивојевићи су по времену досељења најстарија породица, досељена у првој половини 18. века из Бјелопавлића у Црној Гори. Одувек је била задружна кућа и сматра се најчувенијом задружном кућом у округу ваљевском, јер се никада није делила, нити је ко из ове задруге изашао и отишао на страну, славе Аранђеловдан.

Патијаревићи (Патријаревићи*), Јевтићи, Лазићи, Кузмановићи и Гајићи су од трећег брата Симеуновића из Бања Луке, који се призетио у Јанковиће. Од њега потичу остале поменуте фамилије, њих је седам кућа и славе Никољдан.

*Названи су тако по свом претку калуђеру, кога су сељаци из шале звали патријаром (патријархом), јер се чешће хвалио да то може лако постати, само да хоће.

-Ивановићи су се доселили однекуда из Босне. Предак се доселио као радник после Кочине Крајине, славе Часне Вериге.

-Пушићи су досељени из Осата, предак име се доселио као зидар, па пошто је у Првом устанку добио имање онда се овде стално настанио, има их 4 куће и славе Лазаревдан.

-Милићи (Јанковићи), предак се доселио 1876. године из Маоча, прво као слуга а после се призетио у село, славе Ђурђевдан.

-Грбићи су досељени после Другог устанка из Полимља, од Пљеваља, има их две куће, славе Св. Краља Дечанског.

У Забрдици је данас 54 дома од 7 породица.

 

Занимање становништва.

Забрдичани се занимају свима привредним гранама, којим и суседни сељаци. Код њих је земљорадња главно занимање, али се и сточарству обраћа велика пажња. На својим имањима по суседним селима, где имају сталне колибе (трла), држе доста стоке коју особито гаје. И воћарство је у последње доба отпочело нагло да се развија. Виногради забрдички долазе у ред најчувенијих винограда у околини, јер су и доста велики и дају вино врло доброг квалитета. Ретко који од сељака се узгред бави каквим занатом, то обично раде странци. Нигде не иду изван свога села, нити пак надниче по селу.

Појединости о селу.

Забрдица је саставни део Бранковачке општине у Срезу ваљевском. Судница, школа и црква су у Бранковини. Гробље је заједничко, безмало за цело село.

Преслављају Томину Недељу.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Колубара и Подгорина“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Корени


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top