Порекло презимена, село Попадић (Мионица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Попадићи (данас Попадић), општина Мионица. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најно Порекло становништва села Попадићи (данас Попадић), општина Мионица. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најно Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Попадић (Мионица)

Порекло презимена, село Попадић (Мионица)

Порекло становништва села Попадићи (данас Попадић), општина Мионица. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Положај села.

Попадић је на левој обали реке Топлице, при њеном извору, земљиште је неравно, па ипак није ни право брдско, иако је од секундарног кречњака са вртачама. Сеоске куће су по падинама појединих врло стрменитих брегова и спуштају се и у долине самих потока. Знатније узвишице су: Говеђе Брдо, Падине, Бољковац, Стрменац и Каменитовац.

Извора има доста. Обично су извори у долинама појединих потока, мали су и почешће пресушују. Најглавнији су сеоски извори Велики Извор и Стублина, али поред извора има и бунара. Од текућих вода су: Топлица, која постаје по дну овог села из неколико извора, познатих под именом Врујци; Герић којим се продужава Топлица и долази са истока од Гуњице; Копљаница, која долази са југа из Струганика и не пресушује; Падински поток и Бољевачки Поток, сеоски потоци, оба утичу у Копљаницу и с њом заједно у Герић.

Земље и шуме.

Сеоске земље су или брдске или равне. Брдске су земље посне, песковите или кречне и суве по вртачама и долинама; прве су одличне виноградске земље, а друге су добре за стрмне усеве. Разне су земље око Топлице и наносне, па су врло добре и за ораницу и за косаницу. Најбоље су земље у потесу званом Пљискавице.

Шуме има мало. Што има је приватна својина појединаца у забранима по Говеђем Брду и Падинама. Сеоске су заједнице Каменарнице до Паштрића и Рибнице, где се ретко које дрво задржало, и добре су за сеоске испусте.

Тип села.

Попадић је село разбијеног типа. Сеоске су куће у џематима. Џемати су у долинама потока прибијени под стране сеоских брда. Џематксе су куће растурене и средње растојање између појединих кућа је 60 метара, што чини да се у селу не виде џемати, већ поступно прелазе једни у други.

У Попадичима су: Томашевићи (Јовићи), Томићи, Крџићи, Бојићи, Пауновићи, Глигоријевићи, Мијаиловићи, Мартиновићи, Јевтићи, Крстићи, Арсенијевићи, Павловићи, Тришићи, Милинковићи, Ненадовићи, Обрадовићи, Шушковићи, Милосављевићи, Радивојевићи, Васиљевићи, Дикићи, Јоксимовићи, Рогоњићи, Чолићи, Савићи, Остојићи, Маџаревићи, Антонијевићи и Срећковићи.

У селу има доста задруга. Највећа задруга је Мијаиловића са преко 40 душа, а мање су Радивојевића, Јевтића, Пауновића и др.

Подаци о селу.

Попадић је према храчким тефтерима из 1818. године имао 37 домова са 50 породица и 122 харачке личности.

Према попису:

-1866. године – 54 дома и 462 становника.

-1874. године – 56 домова са 465 становника.

-1884. године – 67 домова и 559 становника.

-1890. године – 79 домова и 646 становника.

-1895. године – 90 домова и 669 становника.

-1900. године – 92 дома и 692 становника.

Годишњи прираштај становништва од 1866. године је 6,50 а процентни 1,17%.

Име селу.

Откуда је име селу, непознато је.

 

Порекло становништва и оснивање села.

По причању старијих људи Попадић је старо село. Село су основале породице:

-Крстићи и Тришићи (Милинковићи, Ненадовићи, Радивојевићи, Васиљевићи, Савићи, Антонијевићи и Маџаревићи). За обе породице не зна се да су досељене, већ се сматрају као старинци. Крстића је данас једна кућа, а некад их је било врло много и њихове куће су биле у средини села по Падинама, где је и данас најстарији део села. Крстићи славе Лучиндан. Тришићи су поред Крстића од старине, али како их има доста кућа, то су се по времену и удаљавали са свога места и попремештали у друге крајеве села. Тришићима су сродни: Милинковићи, Ненадовићи, Радивојевићи, Васиљевићи, Савићи, Антонијевићи и Маџаревићи (назвати по претку што је ратовао 1848 потиву Маџара), има их 25 кућа и сви славе Јовањдан.

-Киселице (Мијаиловићи, Пауновићи, Глигоријевићи и Мартиновићи) су по времену насељења најстарији, који су од берковачких Киселица и прво досељени у Берковце, па после прешли у Попадић. Киселице су: Мијаиловићи, Пауновићи, Глигоријевићи и Мартиновићи, сви славе Јовањдан.

-Крстићи, Јевтићи, Бајићи и Крџићи. Уз Кочину Крајину доселила су се из Дробњака у Црној Гори два брата, један се призетио у Крстиће и примио њихову славу, а други се населио у селу поред Киселица; од првог су Јевтићи и славе Лучиндан, а од другога су Бајићи и Крџићи и славе Ђурђевдан.

-Томићи, доселили се уз Кочину Крајину из Чајетине у Старом Влаху, населили се на Крстића имање, славе Лучиндан.

-Шушковићи, Обрадовићи, Милосављевићи и Јоксимовићи, уз Кочину Крајину избегла је из Црне Горе од братства Мартинића породица од четири брата и населили се у Попадићу под именом Шушковићи, којима су потомци: Обрадовићи, Милосављевићи и Јоксимовићи, славе Св. Петку.

-Остојићи, доселили су се у Првом устанку из Осата од исте породице од којих су команички Папићи и паштрићски Ристовићи, славе Лазаревдан. Предак име се доселио као мајстор.

-Томашевићи су из Рајковића од тамошњих Томашевића, и предак се призетио у Крстиће и примио њихову славу, Св. Луку-Лучиндан.

-Дикићи су из Годечева-округа ужичког, не каже се када, предак се доселио као мајстор, славе Никољдан.

-Чолићи досењени, не каже се када, из Севојна-округа ужичког, славе Никољдан.

Новији досељеници:

-Рогоњићи, отац им се доселио из Парамуна-округа ужичког, славе Јовањдан.

-Арсенијевићи су од Удовичића из Бријежђа, дошао жени на имање, славе Алимпијевдан.

-Павловићи су из Богданице-округа ужичког, доселио се као мајсор, ушао жену у кућу, славе Никољдан.

-Срећковићи су из ужичке Мионице, доселио се и купио имање, славе Никољдан.

У Попадићу има 92 куће од 14 породица.

 

Занимање становништва.

Попадићани се занимају земљорадњом, воћарством и виноградарством. Земља је необично богата и подмирује све животне потребе, а тако исто имају довољно хране за стоку, коју не држе у већој мери. Воћњаци се гаје као и свуда, али виногради овог села по месту и начину обделавања давали су, докле су рађали, најбоље вино у округу ваљевском. И данас су Падине, Бољковац и све стране села које су, као и село, нагнуте на исток све под виноградима.

Попадичани изучавају лако занате, одају се трговини, те с тога у овом селу, на горњо-милановачком путу, имају појединци магазе и дућане, у којима раде коларски и ковачки занат или се баве сталном трговином. Нигде се не селе из села.

Појединости о селу.

Попадићи су у саставу Горњо-топличке општине у Срезу колубарском. Судница у школа је у Горњој Топлици, а црква у Рибници. Гробље је издељено а село нема заједничке преславе.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Колубара и Подгорина“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (2)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top