Порекло становништва, село Осипаоница (Смедерево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Осипаоница, општина Смедерево. Према књизи Боривоја М. Дробњаковића, издање из 1925. године. Приредио сарадник портала Порекло Шарко. Порекло становништва села Осипаоница, општина Смедерево. Према књизи Боривоја М. Дробњаковића, издање из 1925. године. Приредио сарадник портала Порекло Шарко. Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Александар Аксић Шарко » Порекло становништва, село Осипаоница (Смедерево)

Порекло становништва, село Осипаоница (Смедерево)

Порекло становништва села Осипаоница, општина Смедерево. Према књизи Боривоја М. Дробњаковића, издање из 1925. године. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.

 

Топографске прилике.

Село лежи у моравској долини, а између Језаве и пруге за Смедерево.

Земљиште.

Зиратне земље и ливаде су у Ливадама, Брдњаку, Адици, Збегу и Страви, затим њива има нарочито у Кошутару, Дрењу и Градини. Виногради су у Добродолу и Парлозима. Приватних забрана има свуда по сеоском атару.

Тип села.

Осипаоница је друмско насеље збијеног типа са ушореним кућама поред Цариградског Друма и друма за Пожаревац. Дели се ма Влашку и Ерску Малу и Цигански Крај.

 

Порекло породица и старине.

Осипаоница није од увек била на данашњем месту. Раније је била источно од Језаве, између Језаве и Мораве, на месту, које се зове Старо Село. Због поплава које су шкодиле селу кнез Милош их пресели на леву обалу Језаве, на данашње место.

У селу су ове породице:

Радошевићи (34 к., Петровдан). Стара породица; стари су им дошли из Старе Србије (село Нерадош?) – (мој додатак: можда је у питању село Неродимље код Урошевца).

Грабчићи (Петровићи 10 к.,). Старином су из Грабовца (добрички, топлички).

Јовшићи (Јаковљевићи, Митрашиновићи, Рајчићи, Марјановићи 86 к., Св. Ђорђе Алимпије). Старином су са Косова; у Лугавчини имају рођаке (Рудаковићи).

Живојиновићи (12 к., Св. Никола). Прадед човеку од 60 г. дошао од Куманова (Македонија).

Јовановићи (Кривокуће 4 к., Св. Арханђел). Доселио се деда Стојко Кривокућа од Крушевца.

Клапићи (Бранковићи 25 к., Св. Јован). Стара породица; њихови стари дошли из Баната.

Вигњаши (50 к., Св. Ђурђиц). Старином су из Црне Горе. Најпре дошли у Селевац, из Селевца у Скобаљ, где један део остане (Вигњаши), а ови дођу у Осипаоницу.

Божиловићи (4 к., Св. Арханђел)- Доселио се деда из Сенеграда (Бугарска).

Штерићи – Цинцари (4 к., Св. Арханђел). Старином су из Писадора.

Вељковићи (2 к., Митровдан), из Драгижева (Бугарска).

Дакићи 4 к. Отац дошао из Поповца (пожаревачки).

Крајинчићи (4 к., Митровдан), из Крајине – ист. Србија.

Крајинчићи (Живковићи 7 к., Св. Јован). Стари су им дошли из Крајине.

Ђурићи (Јерчићи 23 к., Св. Ђурђиц). Деда дошао из Буковца (ресавски, моравски).

Марјановићи (6 к., Велика Госпојина). Деда дошао из Ресаве.

Младеновићи (2 к., Св. Ђурђиц); из Прокупља.

Шошићи (30 к., Св. Ђурђиц). Деда дошао из Лучице (пожаревачки).

Петканчићи (20 к., Св. Ђурђиц). Стари су им дошли са Косова. Били неко време у Курјачама (рамски, пожаревачки) одакле дошли у Осипаоницу.

Белчићи (23 к., Св. Трифун). Њихови су стари дошли из Беле Цркве (Банат).

Милошевићи (6 к., Св. Тома). Стари су им дошли из Мрчајевца (љубићски, руднички). У Лзгавчини имају фамилију (Ерчићи).

Цигани (Васићи, Андрејићи, Јовановићи, Тодоровићи, Митровићи око 90 к., Славе Св. Арханђела и Св. Петку. Станују у Циганском Крају. Мајстори, трговци, земљорадници. Раде корита, корпе. Путују и продају своје израђевине.

Маринковић 1 к. из Бугарске.

Бојковић 1 к. из Куманова.

Јовановић 1 к. из Ниша.

Алексић 1 к. из Лугавчине.

Радивојевић 1 к. из Лугавчине.

Костадиновић 1 к. из Лозовика.

Стојичевић 1 к. из Пожаревца.

Јешковић 1 к. из Скобаља.

Ђурић 1 к. из Херцеговине.

Младеновић 1 к. из „прека“.

Петровић 1 к. из Крепољина.

Ћелијар 1 к. из Лучице (пожаревачки).

Стевановић 1 к. из Старчева (млавски, пожаревачки).

Павловић 1 к. из Рановца (млавски, пожаревачки).

Михаиловић 1 к. из Лугавчине.

Андрејић 1 к. из Лугавчине.

Симић 1 к. из Друговца.

Радуловић 1 к. из Сараораца.

Николић 1 к. из Раље.

Станојевић 1 к. из Старе Србије.

Гојковић 1 к. из Сараораца.

Стевановићи 2 к. из Лозовика.

Јовановић 1 к. из Грчке.

Јовановић 1 к. из Лугавчине.

Вељковић 1 к. из Пожаревца.

Пантић 1 к. из Сараораца.

Михаиловићи 1 к. из Црне Горе.

Бранковић 1 к. из Смедерева.

Радошевић 1 к. из Жабара (пожаревачки).

Живковић 1 к. из Пожаревца.

Митровић 1 к. из Пожаревца.

Велимировић 1 к. из Лугавчине.

Младеновић 1 к. из Липе.

Станојевић 1 к. из Рановца (млавски, пожаревачки).

Матковић 1 к. из Лозовика.

Јовановић 1 к. из Раље.

Ненадовић 1 к. из Лугавчине.

Пауновић 1 к. из Влашке.

Радивојевић 1 к. из Скобаља.

Марковић 1 к. из Чачка.

Крстић 1 к. из Старе Србије.

Бојковић 1 к. из Старе Србије.

 

Имају једно гробље које било заједничко са Скобаљ и Осипаоницу. Скобаљ сада има своје гробље.

Северно од Осипаонице је место које се зове Збег. Ту био густ честар, и за време Турака крили се.

Црква је стара, под шиндром. Зову је „Лалићска Црква“, по Лалићком Извору, који сматрају за лековит (у њему купају децу која пате од грознице).

 

ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Смедеревско Подунавље и Јасеница“. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.


Коментари (5)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top