Порекло презимена, село Ковачевац (Јагодина) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Ковачевац, општина Јагодина. Према књизи Станоја М. Мијатовића „Белица“, издање 1930. године. Приредио сарадник портала Порекло Шарко. Порекло становништва села Ковачевац, општина Јагодина. Према књизи Станоја М. Мијатовића „Белица“, издање 1930. године. Приредио сарадник портала Порекло Шарко. Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Александар Аксић Шарко » Порекло презимена, село Ковачевац (Јагодина)

Порекло презимена, село Ковачевац (Јагодина)

Порекло становништва села Ковачевац, општина Јагодина. Према књизи Станоја М. Мијатовића „Белица“, издање 1930. године. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.

 

Положај села.

Село је са обе стране Лозовичког Потока; више кућа има на десној страни потока, а мање на левој. Приликом изливања поток чини штету. Пије се бунарска вода. Има само једна безимена чесма усред села.

Земље и шуме.

Њиве, ливаде и пашњаци су на местима Кључ, Тетребово Поље, Доње Поље, Преко Пољане, Дивљач, Крушар (Крушјар), Падалиште (Циганско Падалчиште), Кандовац и Драгоцветско. Шуме су у Пољани и Трештани.

Тип села.

Село је тимочког типа. Не дели се на махале (крајеве), већ само на родове. Име је добило по неким ковачима који су се овамо први доселили.

Подаци о селу.

Не зна се поуздано када је ово село засновано. Изгледа да је новије, јер га нема у списковима села од 1818 год. и „Пантине кнежине“ од 1821 год. Помиње се у списку од 1836 год. са 7 кућа и 7 пореских глава.

У почетку овог века овде је било и циганско насеље са 50 кућа. Цигани су живели одвојено од Срба. Занимали су се свирањем, џамбасењем (препродајом стоке) и просјачењем. Њих су аустриске власти за време окупације 1916 год. преселиле у Јагодину. То је учињено по жељи околних села, па и целе околине, јер су били свима на досади и штети.

Ковачевац има 48 кућа, 7 родова, 277 становника.

 

Родови.

Деспотовићи, Ракичићи (10 к., св. Арханђео): дошли пре сто и више година из врањске околине као први досељеници.

Прокићи (10 к., св. Никола): из лесковачке околине кад и Деспотовићи.

Миленковићи, Цветковићи (5 к., св. Ђорђе и Ђурђевдан): са Малог Косова пре сто и више године.

Лукићи (5 к., св. Никола): из Топлице пре сто година.

Стојичановићи, Стојчановићи (5 к., св. Никола): из нишког краја пре сто година.

Делићи (10 к., св. Врачи): из Рековца (Левач) пре сто година, а тамо са Косова.

Илићи, Ђурђевићи (3 к., св. Никола): из Шуљковца од рода Анђелковића, старином из Топлице, као призећени у род Прокића пре 70 година.

 

Појединости о селу.

Сеоска је слава Бела субота (по Тројицима), а заветине су: Св. Симеун Богопримац (16 фебруара по н. к.) за здравље чељади, Св. Мојсило (17 септембра по н. к.) за здравље живине и Св. Илија за здравље стоке. Гробље је испод села, близу потока, према драгоцветском гробљу.

 

ИЗВОР: Станоје М. Мијатовић, „Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top