Порекло презимена, село Галовић (Коцељева) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Галовић (Галовићи), општина Коцељева. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. годин Порекло становништва села Галовић (Галовићи), општина Коцељева. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. годин Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Галовић (Коцељева)

Порекло презимена, село Галовић (Коцељева)

Порекло становништва села Галовић (Галовићи), општина Коцељева. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Галовићи су у Влашићу, при извору Тамнаве, брдско и неравно село и са обе стране повеће тамнавске притоке Грешаве. Куће су у породичним групама и по плећима брда, која се одвајају од најглавнијих влашићких висова: Буроваче и Јанковог Виса.

У области има доста извора, који својим именима опомињу на карактер минералних извора. Такви би извори били: Змајевац у Каменици, Млакоња у Радуши, Хлађани у Дружетићу, Живаница у Новацима, Савинац у Зуквама, Видан у Грабовцу, Слана Бара у Галовићима и Сланац у Коцељеви.

Тамнава је брдска и равна област, као и област ниске равнице, према чему има и разних села. Тамнава има четири врсте тела: брдска, тамнавска, полојска и друмска. Брдска села су у горњем и средњем току Тамнаве и у подножју словачке косе; није их много, а има их која су појединим крајевима брдска, а осталим тамнавска. Куће ових села су у малама или џематима, где су џемати по висовима, пристањцима и улегнућима, а никад у долини потока или рекавица.

Свака гологлавска мала има по један или по два засебна потеса, а све заједнички по један део свог Поља, а тако и код букорских мала, чији је заједнички потес Мокро Поље до Галовића. Кад се мала намножи и нема где да се више шири, онда мало подаље ствара другу малу, која се по времену спаја са својом матицом. Тако су се у Букору спојиле Доња Мала са својом матицом Дивичем, у Голој Глави Балачка са Брђанима, у Љутицама Расница са Љутицама итд. Типска брдска села су: Букор, Гола Глава, Дружетић, Љутице, Црниљево, Голочело, Галовић итд.

Тамнавске шуме су данас или приватна својина или сеоске заједнице. Приватне шуме, гајеви или забрани су издвојени и ограђени и највише у долинама река и странама брда. Нема дома, који не би имао свој забран или гај или бар један део ливдадске и зиратне земље одвојен и пошумљен. Највећу вредност имају приватни забрани, који су у заједници с више села, када граде велике шумске целине и дају селима лепши изглед. Шумски комплекси ове врсте су: Буровача у Букору и Галовићима, Гај, Церов Рт и Бразник у Црниљеву, Голочелу и Миличиници, Авала у Радуши, Слатини, Чучугама и Памбуковици, Бобија у Кршној Глави и Докмиру, Посово у Голој Глави и Бранковини и др.

Старовлашког типа је највећи број села у области подељена на крајеве, мале и џемате. Сеоски потоци и речице деле село на горњи и доњи крај, а сваки крај дели се на мале, где се у свакој јасно распознају породичне групе. Џемати и мале су у врховима сеоских потока, по прострањцима брда, око извора, више осојним него присојним странама, с великим окућницима и са зградама дубоко унетим у воћа. Куће се по малама растурене на џематиће, где су породице врло блиске, докле све друге су по 200 до 300 метара једна од друге, где су при том мале воћњацима у шумама спојене. У Букору, типском представнику старовлашког села, свака мала, а њих је 4 на број, има у својој средини и по једну границу, коју чува као нејвећу светињу, а све мале у средини села своју Букорску границу, код којих су сеоски кошеви и код које се држе сеоски сабори, састанци и чине разне молитве. Представници овог типа села су: Букор, Црниљево, Галовићи, Слатина, Дружетић, Степање, Врховине, Гвозденовић и др.

Од данашњих села, која су несумњиво постала од ранијих засееока су: Вукићевица од Орашца, и Козарице од Каменице између 1818. и 1822. године, Гуњевац од Совљака, Трњаци од Мургаша, Ступленица од Паљуса (Паљува) између 1825. и 1837. године, Лисо Поље од Бргула око 1860. године, Степање од Бајевца 1903. године. По народним традицијама је: Мали Бошњак засеок Великог Бошњака (данас Драгиње), Галовићи – Црниљева, Зукве – Новака, Рукладе – Мургаша и Калиновци од Бањана.

Српска имена села која су постала од презимена разрођених породица или мушких и женских имена и надимака је, између осталих, и Галовић.

Град у Галовићима је повећи маџарски град на Тамнави, испод Сланобаре. Данас се, показује место, где је био овај град, као и место у близини, где је била кула некаквог мађарског племића, чије је силно благо остало закопано у овом селу. Народ оба ова града срушио, камен и циглу однео и на грађење својих кућа и зграда употребио или га продао сељацима доњих села.

Прича се да је био манастир у Галовићима, на граници овог села са Градојевићима.

Међу рукописима Народне Библиотеке у београду сачувани су војнички тефтери тамнавских буљубаша из 1807. године. Ови тефтери су списак ондашњих војника из горњих посавотамнавских села: Каменице, Голочела, Ћуковина, Галовића, Градојевића и Црниљева.

Села, која су постала у новије доба су, између осталих и Галовићи од Црниљева.

 

Порекло фамилија-презимена села Галовић:

Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:

-Васићи и Јовичићи. Видети Јовичићи и Васићи.

-Видаковићи, прва полоина 18. века, Равнаја и Рађевини, Аранђеловдан.

-Гојковићи, друга половина 18. века, Шљивова у Рађевини, Никољдан.

-Јовичићи и Васићи, друга половина 18. века, Равнаја у Рађевини, Јовањдан.

-Миличићи, прва половина 18. века, Осат, Јовањдан.

-Мутапи, прва половина 18. века, Херцеговина, Лазаревдан.

-Недићи, прва половина 18. века, Азбуковица, Алимпијевдан.

-Робовићи, друга половина 18. века, Морача, Игњатијевдан.

-Спасојевићи, друга половина 18. века, Брштица у Рађевини, Никољдан.

 

ИЗВОР:  Љубомир Љуба Павловић, „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top