Порекло презимена, село Врачевић (Лајковац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Врачевић, општина Лајковац. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник Порекло становништва села Врачевић, општина Лајковац. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Александар Маринковић » Порекло презимена, село Врачевић (Лајковац)

Порекло презимена, село Врачевић (Лајковац)

Порекло становништва села Врачевић, општина Лајковац. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Село Врачевић лежи на источном делу ове области, један час далеко од реке Љига. Шуме има доста. Особито је шумом богат северни крај до забрана манастира Боговађе.

Куће села Врачевића груписане су на 3 места. Највећи део села је на Зајичку и западно од њега по његовим плећима, идући Тодорином Долу и Бошњаковићу. Друга група кућа на Костојевцу, где су куће по породицама груписане, а не као по Зајичку. Трећа је група на присојној страни Стражаре и оне су растуреније од кућа првог краја. Према овоме у селу се дају тешко распознати поједине мале или крајеви, па ипак сељани разликују мале: Жујовића, Протића, Бабовића, Врачевску и др.

Врачевић је саставни део општине боговађске, у срезу колубарском. Цркве своје немају већ иду у манастир Боговађу. Гробље је заједничко и на Зајичку. Немају заједничке преславе.

Село Врачевић данас насељавају ове породице:

Врачевићи (Мијатовићи 2к, Радовановићи 4к, Миловановићи 4к, Раденковићи 4к, Велимировићи 3к, Дуњићи 1к, Илићи 1к и Михаиловићи 1 кућа),

Костићи (Молеровићи 3к, Костићи 3к, Танасковићи 4к, Миловановићи 2к, Миливојевићи 2к, Жуњићи 1к, Тешићи 1к и Ерићи 3 куће),

Бабовићи (Кеџићи 2к, Јоцићи 2к, Бабовићи 6к, Нешковићи 1к и Дабићи 5 кућа).

Жујовићи (Жујовићи 23к, Милосављевићи 5к, Ивановићи 2к, Томићи 2к, Радоњићи 4к и Матићи 2 куће).

Протићи (Митровићи 1к, Богатићи 5к, Протићи 3к, Обрадовићи 3к, Ђурђевићи 1к, Марковићи 3к, Пејичићи 1к, Лазићи 1к и Милићи 3 куће).

Крговићи (Крговићи 10к, Радосављевићи 1к и Спасићи 4 куће).

Према попису од 1866. године, у селу је било 76 домова са 581 становником, по ппису од 1884. Године било је 96 домова са 683 становника….докле по најновијем попису од 1900. год. било је 134 домова са 931 становником.

У Врачевићу је 133 дома од 14 породица.

Име селу је толико старо, колико и његова најстарија породица. Најстарија породица у селу је Врачевићи (Врачеви), прозвати од познијих досељеника, што славе Враче, а отуда је дошло и име селу.

У потоку Грабовцу, испод Молеровића кућа, прича се, да су некад била некаква насеља, ваљда неких ранијих насељеника овог села за које народно предање држи да су се одавде иселили. Та су насеља данас хумке и ништа више.

 

Порекло становнштва и оснивање села

На место данашњег Врачевића постојало је некакво раније насеље за које се не зна ништа друго, до да су се стари одселили некуда. Све данашње породице у селу досељене су.

  • ВРАЧЕВИЋИ – прва и најстарија породица, досељена из некаквог Граца близу Сјенице, у Старој Србији. Доселили су се у општој сеоби 17. века, од којих су неке њихове породице одселиле у Срем, а неке остале овде, нашавши пусто село. Сељаци их данас зову Врачеви, а има их овде у селу 26 кућа. У Врачеве су се призетили двојица и како су сваку заједницу са својом старином изгубили, то се и не помињу засебно.
  • КОСТИЋИ (МОЛЕРОВИЋИ) – на годину две дана, после Врачева, доселили су се у ово село, опет покренуто општом сеобом народа у 17. Столећу, из непозантог места у околини Сјенице у Старој Србији. Молевићи је новије презиме; предак ових, по имену Никола, изучио је у Београду молерски занат и шарао конак кнезу Милошу у Крагујевцу, те отуда се зову Молеровићи. Костића има данас у селу 14 кућа, а и расељених; славе Св. Николу.
  • ЖУЈОВИЋИ – кад и Костићи, доселила су се у ово село три брата из Дробњачких Корита, а по једнима из села Корита близу Сјенице, Жуја, Вуксан и Радоња, и од њих су данашњи Жујовићи, што су у Неменикућама у београдском округу, јер су неки потомци ове породице одселили се одавде. Жујовића има данас само у овом селу 36 кућа, али има рљасељених и по овој области и другима и сви славе Св. Арханђела.
  • ПРОТИЋИ – доселили су се око 1693. год. из села Рутоши из области Старог Влаха и населили се поред Жујовића. Протића има данас у селу 16 кућа и све славе Св. Ђурђа.
  • КРГОВИЋИ – су досељени из Старе Србије из околине Митровице, данас их има 10 кућа и славе Св. Димитрија. Доселили су се у Кочиној крајини, а преко Шумадије, где и данас у Јасеници имају својих сродника.
  • ЖУЊИЋИ (ЕРИЋИ) – после Кочине крајине, у почетку 19. века, доселии су се из села Љубиша, округа ужичког и овде их има данас 5 кућа и славе Св. Николу.
  • БАБОВИЋИ – у Кочиној крајини, или после, доселили су се у две породице из Коњуха у Црној Гори. Има их 15 кућа и славе Св. Николу.
  • ЛАЗИЋИ – су из суседног села Команица, призетио им се предак и данас их има 5 кућа, славе Св. Димитрија; досељени почетком 19. века.
  • СПАСИЋИ – су досељеници из прве половине 19. века из Црне Горе, из Мартинића и славе Св. Петку, а има их 4 куће, досељени због неимаштине и крвне освете.
  • МИЛИЋИ – су досељеници из истог доба, из Цикота округа ужичког, досељени као радници, има их 3 куће, славе Св. Николу.

Најновији досељеници:

  • ИВАНОВИЋИ – из ужичког округа, славе Св. Арханђела, има их 2 куће.
  • НЕШКОВИЋ – из Гуњице, слави Св. Луку и Св. Николу.
  • ПЕЈИЧИЋ – из околине Ниша, слави Св. Ђурђа, досељени као циглари.
  • РАДОСАВЉЕВИЋИ – из Дучића, слави Св. Лазара.

 

Врачевчани се баве земљорадњом, сточарством и воћарством. Земљорадња је главно занимање, њихове добре и плодне земље дају богат плод, али како су јако насељени…то поједници имају својих имања пос свима суседним селима, нарочито по Љигу. Виногради врачевачки дају најбоље вино у околини, особито они по Стражари и Костојевцу.

 

ИЗВОР: “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, Љубомир Павловић, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига осма НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига IV Београд, 1907. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

*

ПРОЧИТАЈТЕ ОБАВЕЗНО: Бранко М. Жујовић – Врачевић, прилози за историју села


Коментари (7)

  • zoran nikolić

    MOLIO bih gospodina Marinkovića koji je priredio ovaj tekst da mi pomogne ako ničim drugim onda savetom.Radi se naime o sledećem pokušavam da saznam nešto više o poreklu moje porodice ali mi zbog šturosti podataka koje znam ne ide.Ja sam Zoran Nikolić a moj otac Ljubisav je rođen u Vračeviću 1938 godine od oca Miloja i majke Aleksije moj deda Miloje nije rođen u Vračeviću već je se u to selo doselio kao mali,po priči kao novorođenče ali ovo nemora biti baš tačno njegovi roditelji tj moji prababa i pradeda su bili Aranđel i Obrenija.Na osnovu podatka koji je tačan da je moja baba Aleksija rođena 1911 a da je moj deda Miloje bio od nje stariji preko dvadeset godina trebalo bi da se naša porodica pominje u knjizi iz 1907 pa bi iz nje možda mogao saznati nešto više ali po ovok tekstu nema Nikolića u ovo selu.Imali sličnih podataka posle prvog svetskog rata i ima li g.Marinković neki savet.

    Одговори
    • Aleksandar I1

      Зоране,
      може бити да је ваша породица омашком аутора изостављена, али су могући и појединачни случајеви промене презимена и након указа кнеза Александра Карађорђевића 1851. године. Најбоље би било да са подацима којима располажете, одете до Архива који је надлежан за село Врачевић и покушате у матичним књигама (рођени, умрли, венчани) открити више података.

      Одговори
  • zoran nikolić

    Zahvaljujem vam se gospodine Marinkoviću na brzom odgovoru i želji da mi pomognete ali izgleda da ne postoje šanse za bilo kakav dalji napredak jer se u arhivi kao mesto rođenjamog dede Miloja vodi vračević,taj podatak nije sigurno tačan a kao godina rođenja 1898 i na godini su vidljiva podebljanja kao da je prepravljan iz kog razloga nije mi jasno.To što ste pominjali promenu przimena malo je verovatno a potpuno isključeno daa smo od neke familije koja je zabeležena u knjizi sobzirom na porodični nadimak bugari,ovo sam zabošravio da pomenem prošli put,što se poklapa sa poreklom moje prababe koja je bila iz Kusadka kod Smederevske palanke inače jedini rezultat ove potrage je da je njeno devojačko prezime Adžić i da njena familija vodi poreklo iz Crne Gore ali to je slaba uteha.Što se tiče mog pradede Aranđela ne postoje podatci o smrti u arhivu ni grackom ni centralnom tako da zaista ne znam kako dalje,raazmišljao sam da preko pošrodične slave pokušam sa Nikolićima u krajevima prema bugarskoj ali takva potraga je preobimna jer za stanovnike vračevića bugarski kraj može biti bilo koji deo od smedereva do bitolja a ista slava i prezime ne moraju značiti i rodbinsku vezu.U svvskom slučaju g. Marinkoviću hvala na pomoći.

    Одговори
    • Aleksandar I1

      Зоране,
      пробајте са ДНК анализом, макар и на 17 маркера. Постоји могућност да нађете сродне породице па тиме и олакшате (сузите) истраживање.

      Одговори
      • GORAN

        Ja sam Goran,Aleksandre dnk analiza je preskupa,bar za mene.Video sam gde moze da se obavi al jako skupo.Za Saponje u Srbiji znam da su ziveli u koritima kod bjelog polja tj rod koji je ziveo u selu licine slava sv stefan,nekad pecar selo.Nadimak grkovci tako ih zvali muslimani, grkovci tj pravoslavci.Verovatno Lazovici al jos su neki rodovi tu ziveli,al nepisu koje slave tako bih lakse nasao.Zanima me i Saponje iz Dalmacije iz benkovca od koje su familije posebno ovi sto slave sv stefana .Ako mozes pomozi mi jer stvarno nemam mogucnosti za dnk.

        Одговори
  • zoran nikolić

    O dnk analizi sam razmišljao ranije ne toliko u pravcu nalaženja rođaka već me je zanimala haplogrupa ali su mi rekli da se kod nas rade samo haplo tipovi pa se posle tablicama određuje grupa što mi je nekako bilo nejasno a i cena je bila petnaest hiljada pa nisam baš bio u prilici a to što pominjete broj markera nije mi jasno šta znači da li je bolje više markera i gde bi bilo najbolj da to uradim ukoliko se rešim i kako otkriti eventualno srodstvo da li postoji baza koja je dostupna ili ide preko laboratorije ili klinike gde uradim analizu tako su mi rekli pre godinu ipo kad sam mislio o tome mislim da je bila u pitanju klinika ili laborratorija u bulevaru Kralja Aleksandra u Beogradu.Poštovani g. Marinkoviću hvala vam još jednom što odvajate vreme za moja pitanja

    Одговори
    • Aleksandar I1

      Зоране,
      цена тестирања на 17 маркера у лабораторији “ДНК“ Д.О.О. у Београду, ул. Светозара Ћоровића 10, износи 13.000 динара. Они који плате годишњу чланарину нашем Друштву, имају право на попуст од 50% тако да би то укупно износило 8.500 динара. Ових 17 маркера је довољно да се одреди хаплогрупа и главна подгрупа којој припадате (у најгорем случају, даје барем назнаку те подгрупе). Они ће вам одмах и одредити и хаплогрупу (нећете добити само хаплотипове) мада вам то можемо и ми израчунати, није проблем. Ипак, због велике разноврсности тестова како по мушкој линији тако и женској, препоручујем тестирање преко лабораторије FTDNA у Хјустону. Најповољнија понуда (однос цене и квалитета теста) је за 37 маркера која износи 125-130 евра.
      Наравно, што је више тестираних маркера лакше је проникнути и у старије порекло и лакше утврдити ниво сродности с другим породицама код нас и у Европи. Постоји база података и у оквиру Српског ДНК пројекта, а наравно и огромна база података У FTDNA пројектима.
      Линкови ка нашој бази података и Пројекту:
      http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat/
      http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat/naslovna/

      Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top