Порекло презимена, село Дреновац (Шабац, Мачва) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Дреновац, општина Шабац (Мачва). Стање од почетка 18. века, па до прве половине 20. века   Досељени у 18. веку Из Херцеговине су: Порекло становништва села Дреновац, општина Шабац (Мачва). Стање од почетка 18. века, па до прве половине 20. века   Досељени у 18. веку Из Херцеговине су: Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Дреновац (Шабац, Мачва)

Порекло презимена, село Дреновац (Шабац, Мачва)

Порекло становништва села Дреновац, општина Шабац (Мачва). Стање од почетка 18. века, па до прве половине 20. века

 

Досељени у 18. веку

Из Херцеговине су:

ГЕРАТОВИЋИ (Никољдан, 30-10 к).

МАКЕВИЋИ (Никољдан, 62 к); од њих су СТОКИЋИ (4 к).

ШОБИЋИ (Ђурђевдан, 62 к); име добили по Шоби, оборкнезу; од њих су ЈЕЛИЋИ (24-8 к).

БОЖИЋИ (Ђурђевдан, 5-2 к).

Из Босне су досељени:

КОЈИЋИ (Аранђеловдан, 9-1 к), ЛУКИЋИ I (Митровдан, 4к), и НЕШИЋИ (Игњатије, 1 к).

БУРМАЗОВИЋИ (Алимпије, 10-2 к), старином су од Плава (Горњи Лим). Досењени прво у Дуб, а потом – браћа Лаза, Јаков и Никола, одселе у Дворску, у Раћевини,» После неког времена, сродници се поделе, и крену у нову сеобу, те једни дођу у Велико Село, у Јадру, а други у Дреновац.

ЈОВАНОВИЋИ (Јовањдан, 6-7 к), досељени из Горњег Добрића (Ј адарј. По предању, дошла браћа Јован, Сима, и Петко. После неке бежаније, у Срему остане Петко, и од њега су данашњи Петковићи, у Кленку. Један су род са Јовановићима, у Бановом Пољу.

МАКСИМОВИЋИ (Степањдан, 12-4 к), дошли из Доње Бадање у Јадру. По предању, досељена два брата, од којих један – остане после бежаније  у Срему. Род су са Максимовићима (Васиљевићи), у Салашу Црнобарском.

МАШИЋИ (Никољдан, 3-6 к), дошли из Дубља.

 

Досељени почетком прошлог века. од Првог српског устанка до 1829. године

Из Црне Горе су:

МИЛУТИНОВИЋИ I (Јовањдан, 20-5), од рода Васарића; по предању, доселила три брата, од којих су данашњи потомци још у Засавици и Прњавору.

НОВКОВИЋИ (Миољдан, 2-2 к), и од њих АВРИЋИ (14-6 к).

Из Херцеговине:

МОСТИЋИ (Јовањдан, 4-3 к), од рода Коначанских, из Бијелог Поља; један су род са МАРИЧИЋИМА (4 к), њихови преци били су у Срему, у некој бежанији, те једни застану у Руми – и од њих су данашњи Атанацковићи.

РАДОВАНОВИЋИ (Аранђеловдан, 4-2 к).

СТОЈИНОВИЋИ (Томиндан, 12-1 к).

Из Босне су:

ГАЗИБАРИЋИ (Митровдан, 7-3 к); по предању, досељена три брата, од којих један застане у Прњавору, доскора их је ту било, други остане у Срему, после бежаније, а трећи се задржао у Дреновцу.

ПЕРИЋИ, звани Брђански (Ђурђевдан, 1-2 к).

ПОПОВИЋИ (Јовањдан, 7 к); доселио их неки поп.

РЕЉИЋИ (Никољдан, 17-3 к); од њих има одсељених у Равњу.

СПАСОЈЕВИЋИ (Трифундан, 2-1 к); прво, били насељени у Салашу Црнобарском.

ПАЈТИЋИ I (Врачи, 6-2 к); по предању, дошла два брата, од којих један, после бежаније, остане и насели се у околини Вршца.

Из Подгорине дошли су САВКОВИЋИ (Мрата, 20-4 к).

ГАЈЧАНСКИ (Аранђеловдан, 4-5 к), из села су Лесковице (мала Гајчани, по којој су и добили данашње име).

САНДАЉЧЕВИЋИ (Никољдан, 5-3); из Сандаља, код Ваљева, и звали се Сандаљци,“ затим – Сандаљчевићи.“.

Од Јадра су:

КОВАЧЕВИЋИ (Ђурђиц, 1-2 к); исти су род са Ковачевићима у Липолисту, и Ковачевићима (Џиновићима 11 и Мартићима) у Рибарима.

СИМИЋИ (Јовањдан, 16-8 К), од Зебићи, из Недељица; исти су род са Џиновићима 1, у Рибарима.

РАКИЋИ (Степањдан, 6-2 к), дошли из Црниљева, у Тамнави.

СТАНКОВИЋИ, звани Сремчевићи (Никољдан, 8-2 к), дошли из Срема.

ДОБОШАРЕВИЋИ (Ђурђевдан 2-1 к), од Рађевине; од њих су презимењаци им у Бановом Пољу.

Не знају порекло:

АРСИЋИ (Ђурђиц, 5-4 к), ВУКОВИЋИ (Ђурђевдан, 7-2 к), ЂОКИЋИ (Никољдан, 1 к) Марковићи (Степањдан, 3 к) и РИСТИЋИ (Никољдан 10-1 к).

 

Досељени између 1829. и 1863. године

ДУКИЋИ (Степањдан, 7 к), из Херцеговине.

ЖИВКОВИЋИ (Аранђеловдан, 4-1 к), из Црне Горе; раније се звали Чварковићи.“

Из Лике су насељени БОРТИЋИ (Петковача, 1-1 к) и били уљези у Мостиће.

ПАВЛОВИЋИ (Алимпије, 5-1 К), од Недића из Галовића, у Тамнави.

САВИЋИ (Петковача, 2 к), воде порекло од Јована, досељеног из Владимираца, у Посавини.

ИЛИЋИ (Степањдан, 1 к); доселио се Филип, из Корените, у Ј адру;од њих је отишао Илија у Црну Бару, и од њега су данашњи Илићи, звани Влајковићи.

ГАЈИЋИ (Никољдан, 11-2 к), воде порекло од Илића из Милине, у Јадру.“

Из Босне, дошли су:

МАРЈАНОВИЋИ (Степањдан, 1 К), из Г. Чађавице, доселила се браћа Давид и Крста.

МИЛЕКИЋИ (Петковача, 6-1 к).

ПЕЈКИЋИ (Ђурђевдан, 7-3 к); доселила се баба Пејка, са два унука; по предању, Баба је убила Турчина, и морала са унуцима побећи.

Не знају порекло:

ВАСИЋИ (Никољдан, 6-2 к); један су род са Васићима у Табановићу.

ВЛАДИМИРОВИЋИ (Никољдан, 1 к).

ДАМЈАНОВИЋИ (Врачи, 3 к).

ЋОРЋЕВИЋИ (Никољдан, 4-3 к).

МИЛУТИНОВИЋИ II (Митровдан, 2 к), од засавичких.

МИРКОВИЋИ (Митровдан, 9-1 к).

 

Досељени крајем прошлог и почетком овог века

У време босанско-херцеговачке буне, 1875. године, пребегли су из Семберије преци данашњих фамилија:

ЈОВАНОВИЋИ II (Ђурђиц, 2-1 к); пребегао Андрија из Доњег Црњелова.

МАСТАЛОВИЋИ (Трифундан, 4 к), из Даздарева.

САВАТИЋИ (Јовањдан, 2-1 к); пребегао Михајло, из Дворова.

АЛИМПИЋИ (Степањдан, 3-1 к); из Накучана, у Поцерини; доселио се Живан, који је био шумар.

ЈАНКОВИЋИ (Алимпије, 9-5 к), из Милине, у Јадру.

ТОМИЋИ (Лучиндан, 2-2 к), од Јадра.

РАДИШИЋИ (Никољдан, 2-3 к); доселила се браћа Глиша и Тоша, из Шајкаша (у Банату), 1880. године.

ЛУКИЋИ II (Митровдан, 4-2 к), потичу од Макевије, кога је мати довела из Велике Врањске, у Поцерини (1880. године).

БАУЕРИ (Јовањдан, 1-1 к); доселио се Јован, ковач из Новог Сада; уљез у Савковиће.

Не знају порекло:

БОЖИЋИ II (Јовањдан, 5-2 к), ПАЈТИЋИ II (Никољдан, 9-1 к), и ГАЈЧАНСКИ II (Степањдан, 4 к) – који потичу од неког Синђелића, уљеза у Гајчанске.

 

ИЗВОР: macva.awardspace.com


Коментари (3)

  • Mилорад Вулетић

    А због чега нема фамилије Вулетић? За своју знам да је у Дреновцу бар неких 7 или генерација. При том, у Дреновцу постоје две гране које(колико је мени познато) нису у некаквом блиском сродству. Уапред хвала на одговору.

    Одговори
  • natasa

    Nesic.iz bosne,slava sv ignjatije

    Одговори
    • Небојша

      У Босни нисам пронашао Нешиће са овом славом. Одакле су Ваши Нешићи?

      Слава Св. Игњатије упућује на источну Херцеговину. Код Срба је често долазило до промене славе, зато је веома битно да наведете место порекла.

      Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top