Братства и подгрупе Васојевића Reviewed by Momizat on . Васојевићи су највеће српско племе, које је настањено у источном делу Црне Горе, у Лијевој Ријеци и с обе стране Лима све до реке Љешнице, а некада се тај преде Васојевићи су највеће српско племе, које је настањено у источном делу Црне Горе, у Лијевој Ријеци и с обе стране Лима све до реке Љешнице, а некада се тај преде Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Братства и подгрупе Васојевића

Братства и подгрупе Васојевића

Васојевићи су највеће српско племе, које је настањено у источном делу Црне Горе, у Лијевој Ријеци и с обе стране Лима све до реке Љешнице, а некада се тај предео звао Стара Србија.

По предању Васојевићи воде порекло од Васа, сина херцеговачког краља, који се такође преко Црне Горе доселио из Херцеговине и настанио на Ножици у Лијевој Ријеци.

По легенди, Васо је имао још четири брата: Пипа, Озра, Краса и Ота. Од њих су настала племена Пипери и Озринићи у Црној Гори и Краснићи и Хоти у Албанији.

Павел Аполонович Ровински, који је више од четврт вијека боравио у Црној Гори, проучавао прошлост, живот и обичаје и написао капитална дела о Црној Гори, истиче да Васови потомци „нијесу знали да објасне, одакле и када је Васо дошао у Црну Гору“. Нијесу могли јер Васо није „дошљак“ или српски пребег у Црној Гори, већ је поникао, опстао и челник племена Васојевића постао у Лијевој Ријеци.

Првобитна, почетна, племенска територија и племенско језгро Васојевића формирани су у Лијевој Ријеци у периоду од друге половине XV, до средине XVI века, уједињавањем братстава црногорског поднебља, а Васо је био један од првих или можда први васојевићки челник. А сам Васо је, наводно, имао четири сина – Раја, Новака, Мија и Ђура.

Најмлађи Ђуро се одселио у Црмницу и од њега је настало велико братство Ђуровићи, а од остала три Васова сина развиле су се три велике братственичке групе у Васојевићима – Рајевићи, Новаковићи и Мијомановићи.

Данас, додуше у Васојевићима нема ниједног таквог презимена јер су се братства даље делила и цепала на мање подгрупе али сви тачно знају ко од кога води порекло и сваки иоле старији човек може набројити све пасове својих предака до самог родоначелника племена.

Тај број се већ попео на двадесет пасова и ако се узме просек од око тридесет година од паса до паса, који се у науци сматра објективним, потврђује се предање да су Васојевићи на овим просторима најмање шест векова.

Како у својој књизи „Племе Васојевићи“ пише професор др Радослав Јагош Вешовић, од три братственичке групе овог племена, најјача и најбројнија је она која је постала од Васовог најстаријег сина Раја. Њу чине три подгрупе братстава: Лопаћани, Дабетићи и Ковачевићи.

Лопаћани су:

Ракетићи, Радуловићи, Поповићи односно Вешовићи, Марсенићи, Вулевићи, Бојовићи, Ђукићи, Милошевићи, Велиџикнићи, Чукићи, Голубовићи, Лалевићи, Рајичевићи, Ивановићи, Нововићи, Вашовићи, Павићевићи, Драгићевићи, Миковићи, Нерадовићи, Алексићи, Вукашиновићи, Спасојевићи, Стојановићи, Стојковићи, Вукићевићи, Боричићи, Лабани, Мијовићи, Радуновићи, Радивојевићи, Вуканићи, Угреновићи, Јелићи, Перовићи, Мирковићи, Ивановићи, Киковићи, Караџићи, Шаковићи, Фолићи, Зулевићи…

Други огранак Рајевића – Дабетићи – су:

Дабетићи, Делетићи, Лекићи, Ђекићи, Нововићи, Рајовићи, Вуковићи, Мирчићи, Лабовићи, Роснићи, Ћировићи, Грозданићи, Лазаревићи, Станисавићи – Илићи, Лашковићи, Радуновићи – Дрндари, Кубуровићи, Осмајлићи, Вулинићи, Зоњићи, Драгојевићи, Ивановићи – Сјеножећани (од којих су Бакићи и Рајовићи), затим Арсенијевићи, Протићи, Вуксановићи, Лакићевићи, Станићи, Лалићи, Лашићи, Журићи, Којићи, Митровићи, Палевићи и Гарчевићи.

Трећи огранак – Ковачевићи – су:

Кастратовићи, Војводићи, Мићовићи, Аковићи, Ђуришићи, Мартиновићи, Јојићи, Симовићи, Царевићи, Медонићи, Ђурковићи, Станићи, Оташевићи, Брадићи, Маријановићи, Ракићи, Плавшићи, Ружићи, Обрадовићи, Савићи, Микетићи, Јукићи, Вуксановићи, Зекићи, Вучићевићи, Катанићи, Вулићи, Шаровићи, Новичићи, Алетићи, Бацановићи, Дедовићи, Ђиновићи, Миловићи, Таићи и др.

Од другог Васовог сина, Новака, постала су братства:

Миликићи, Томовићи, Радевићи, Ђекићи, Мујовићи, Кићовићи, Лакушићи, Рачићи (чији су огранци Јелићи и Вукићи), затим Асановићи, Боричићи, Љубићи, Николићи, Милошевићи, Пантовићи, Зековићи, Радуновићи, Радоњићи, Малевићи, Ивановићи у Слатини, потом Дујовићи, Марнићи, Бакићи, Прелићи, Драговићи, Ћулафићи, Мимовићи, Аџићи, Бабовићи, Чакићи, Вуковићи, Ђуровићи, Радојевићи, Лаковићи, Оровићи, Кочановићи, Салевићи, Бандовићи, Радојевићи, Радосављевићи, Вукадиновићи, Митровићи, Ђековићи, Матовићи, Жујовићи итд.

Трећа братственичка група, Мијомановићи, од Васовог трећег сина Мија, као и претходне две, има своје подгрупе, а углавном јој припадају следећа братства:

Делевићи, Цемовићи, Јоксимовићи, Мићовићи, Ћеранићи, Марковићи, Штипаљи, Зечевићи, Сајичићи, Масловарићи, Дубаци, Губеринићи, Фатићи, Нововићи, Мишковићи, Вуковићи, Лепосавићи, Ђерковићи, Туровићи, Јововићи, Вучелићи, Вујовићи, Савовићи, Вукићевићи (различити од Вукићевића Лопаћана), Стијовићи, Ћорци – Шуњевићи, Бајићи, Шарбајићи, Малишићи, Недићи и Крушчићи.

ИЗВОР:  www.komovi.com; „Племе Васојевићи“, професор др Радослав Јагош Вешовић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић


Коментари (172)

  • estavella

    Jedno pitanje za poznavaoce plemena Vasojevica i administratora…
    Uspeo sam da istrazim jedan krak svojih predaka koji preko Valjeva vodi do Vasojevica u Moraci ali neke informacije su mi dosta oprecne.
    Ukratko,poznati Valjevski Dabici, Knezovi i Vojvode vode poreklo od Karadzica iz Morace. 3 brata Karadzica dolaze iz Morace seobom (1719-1739) i naseljavaju se u Tamnvaskim selima Gola Glava, Radusa…od njih trojce (Ugljesa, Milic i Daba) svako ima svoje naslednike sa posebnim prezimenima, u mom slucaju Dabici od Dabe…
    To je sve sto se o samom naseljavanju spominje „Poreklu Porodica Podgorine i Tamnave“ Ljubomira Pavlovica uz jedan kraci mit…
    Kasnije, u istoj knjizi ali o Zlatiborskom srezu nalazim podatak da se u selu Kremna krace naselio covek (Vitor Karadzic) sa svojim sinovima i bracom…od kojih su neki svojim putem otisli,a neki u Golu Glavu i Radusu…Takodje se kaze da su u Kremnu dosli iz Morace kao Karadzici (ne zna se kad)… Ono sto buni je sto se u njegovom naseljavanju spominje da je njegov otac neki Mulo Karadza Kuc, koji se iz Kuca zbog svadja sa Arbanasima spustio kod svojih u Moracu , da bi njegov sin (Vitor) odatle krenuo na putesestvije na sever, u ovom slucaju Kremna, pa njegovi sinovi Tamnava…
    Da li neko zna kakva je relacija Kuca i vasojevoica i kako jedan Kuc Karadzic, odlazi kod svojih u Moracu, Lijvu Rijeku…hvala unapred…Nenad Karic

    Одговори
    • Miki

      Prezivam se Garovic slavim Mitrovdan a poreklom smo iz Rozaja hteo bih da znam nesto vise hvala.

      Одговори
    • Vlado

      Ja znam da su posle Turske pohare Kuca određena bratstva pobjegla u Rovca (Moraca), da bi se nakon sedam godina neki vratili nazad, a neki raselili dalje. Imate to u knjizi Marka Miljanova „Pleme Kuči“. Otud veza izmedju Kuča i Rovčana, jer nijedno drugo pleme nije htjelo da prihvati izbjegle osim njih.

      Одговори
  • Aleksa

    Ja sam cuo za predanje da je Vaso bio dvorjanin srbskog cara Stefana Dusana. Imao je brata Musu, koji je rodio Stevana Musica, a ovaj se borio u Kosovskoj bici, i ima epska pesma koja ga je opevala u toj bici!

    Одговори
  • dragan kokanovic

    Тreba mi pomoc da pronadjem vise podataka o prezimenu Kokanovic. Da li pripadamo nekom od plemena iz Crne Gore? Zamolio bih bilo koga da mi pomogne. Unaprijed zahvalan, Dragan iz Kanade.

    Одговори
  • Александар Маринковић

    ЗА ДРАГАНА КОКАНОВИЋА:
    Драгане, презиме КОКАНОВИЋ постоји међу Пивљанима о којима је писао Светозар Томић. Изводе из тог рада можете наћи и на овом сајту. Томић је забележио укупно две куће Кокановића, 1 у Мратињу (староседеоци) и 1 у Горњој Црквици, са славом Аранђеловдан.
    Поздрав!

    Одговори
  • Stojkovic

    Zelim da saznam nesto vise o svojim pretcima.U podatku iz 1923.godine o poreklu
    prezimena u Trnavi kod Topole, kaze se da je dosao neki Milivoje (od Vasojevica)sa sinom Cala Stojkom iz Lopara (najverovatnije ),kod Lijeve Rijeke.Da li neko moze da mi pomogne da pronadjem kako su se pre prezivali i koju su slavili slavu u Crnoj Gori??
    Pise i to od 1923.godine da im potomci pamte 6. koleno.
    Unapred zahvalan Stojkovic

    Одговори
    • Sarko

      Stojkovicu, davno ste doseljeni u Trnavi, i male su sanse da saznate za staro prezime. Staro prezime su vasi stari zaboravili, da nije tako zabelezili bi vas 1923 god. pod starim prezimenom.

      Kako mislis koju su krsnu slavu slavili? Zar ti mislis da su se u proslosti menjale krsne slave, kao i prezimena? Krsne slave su se menjale samo iz odredjenih, raznoraznih razloga. Srbi nisu rado menjali svoga zastitnika sveca, bez obzira gde su ziveli. U srpskom narodu je krsna slava jako ukorenjena i ne menja se bas tako lako.

      Evo vaseg rodoslova kojeg je zabelezio Borivoje Drobnjakovic 1921 godine:

      Milivoje
      !
      Cala Stojko
      ————————————————
      !Ivan Jovan Lazar!————-
      Ivan imao 7 sinova Jovan Milovan!
      !
      Luka, Blagoje Mihailo
      Radovan, Milovan
      ! ! !
      —–danasnji potomci—–

      Nedeljko Pavle Petar
      ! !
      imao 6 sinova Radovan Milutin
      ! !
      danasnji potomci

      Ilija Gavrilo Nikola
      ! ! !
      ———-danasnji potomci———–

      Одговори
  • milica

    Postovani,
    Mene interesuje prezime Nozica. Nozice su poreklom iz Hercegovine,Ljubinje, Trebinje, Popovo Polje. Ja imam celo porodicno stablo,od prvog Nozice,od mene nekih desetak kolena. Zna se da je taj prvi Nozica prebegao iz Crne Gore u Hercegovinu zbog krvne osvete i tada promenio prezime u Nozica.
    Mene sada interesuje da li ima nekih podataka o eventualnoj vezi sa Vasojevicima, posto je jedno od predanja o nastanku prezimena vezano za mesto odakle je dosao taj prvi Nozica. Inace slava svim Nozicama je Sv. Randjel.
    Unapred zahvalna!

    Одговори
  • Nebojsa

    Ристо Милићевић у херцеговачким презименима за Ножице из Попова и околине тврди да су презиме добили по неком претку који се ту склонио због крвне освете, а наводно је имао мале ножице, па су стога прозвани Ножице. Славе Аранђеловдан.

    Ваше резоновање има смисла, пошто су Ножице село у Васојевићима, а они такође славе Св. Аранђела.

    Мада, Ристо Милићевић је ова предања прикуљао директно од тих становника из Попова, Љубиња и околине, тако да му треба веровати.

    Одговори
  • milica

    Nebojsa,hvala na informaciji!
    Znam i ja za to predanje s tim sto je taj prvi zbog krvne osvete dosao iz Crne Gore. Inace ima nekoliko predanja o nastanku prezimena,ukljucujuci ta dva, kratke noge odnosno onaj koji bezi i drugo po mestu iz CG,pa sam cisto pitala da li ima nekih pisanih podataka.
    U svakom slucaju hvala,proucicu malo te podatke Rista Milicevica.

    Одговори
  • Stojkovic

    Hvala Sarko
    Selo Lopate na obali Lijeve Rijeke cu obici jednog dana ako da Bog!!!

    Одговори
  • Željko Vidaković

    Pozdrav,
    otac mi je rekao da vodimo poreklo od Vasojevića (slavimo Sv Arhangela Mihaila)
    Želeo bih da zamolim svakoga ko mi može pomoći da saznam nešto više o svom rodoslovu. Da li Vidakovići vode poreklo od Vasojevića i neki trag?
    Unapred zahvalan

    Одговори
    • Nebojsa

      Напишите још само одакле сте, како би утврдили о којим Видаковићима је реч.
      Колико је мени познато у Васојевићима нема Видаковића, али може бити да сте „просељеници“ кроз Васојевиће.

      Одговори
      • Miroslav Vidakovic

        Pozdravljam mi Vidakovici slavimo slavu Svetog Vasilija Velikog tjst 14.1 Srpska nova godina…Pradeda je iz Donjeg Klakara Bosankog Broda dosao je u Vojvodinu 1945 godine…Iz mog secanja koliko je pradeda pricao da nam koreni vuku iz Crne Gore i da je jedna grupa plemica otisla za Hrvatcku a druga grupa plemena za Srbiju to jest moja loza al cudno je to sto znam samo iz Bosne njih 3 i ove koji su Iz Srbije da smo rodjaci!!!Nema nekog opsirnijeg potomka kako bih rekao imas nas bas malo!!!Bilo koja informacija bi mi znacila!

        Одговори
      • Željko Vidaković

        Pozdrav, moja familija je iz Valjeva i okoline.
        Hvala i pozdrav svima!

        Одговори
        • Милутин Мићић

          И ја сам од Видаковића из Ваљевског краја и славимо Аранђела. Отац ми је из села Галовић, општина Црниљево. Презиме нам је Мићић у документима а у селу се још за нас каже Видаковићи, то нам је старо презиме по Мићи Видаковићу

          Одговори
    • Silvana

      Ti Zeljko Vidakovic si vjerovatno iz Sekovica ili okoline.E ti Vidakovici su potomci Vidaka Lecica koji se sa svoja cetiri sina naselio nedalekood manastira Papraca,na visoravni Borogovo,pocetkom devetnaestog vijeka.Lecici inace i danas zive u selima Ljubomir kod Trebinja i Zrvanj kod Ljubinja i slave Svetog Arhangela Mihaila

      Одговори
    • Radovan

      Zeljko,ako si od Vidakovica iz Sekovica,vi ste potekli od Vidaka Lecica iz Herzegovine,po njemu ste Vidakovici a Slava je ista kao u Lecica,Sveti Arhangel Mihailo

      Одговори
      • Ivan Dragićević

        Moja majka je iz jednoga od tri sela Vidakovića iz Papraće, opština Šekovići. Sveštenik iz Papraće je pričao da skoro celi Šekovići vode poreklo iz Hercegovine. To potvrđuje vašu priču, o Vidaku, i sinovima, mada mi je đed pričao da je imao tri sina i po njima postoje tri sela Vixakovića, Korita, Mramorak i Vrijela rodno selo moje Majke.

        Одговори
  • Igor

    Slazem se sa Nebojsom,Vidakovici nisu izvorno Vasojevici,mada se prezime Vidakovic javlja po selima mojkovacke i bijelopoljske opstine u CG,ali je nemoguce dati bilo koje blize informacije s obzirom da nam niste rekli odakle ste.Moguce da je ostalo predanje da su porijeklom Vasojevici ukoliko se vasa porodica davno iselila u Srbiju il na Kosmet iz sjevernog dijela Crne Gore,ili je vasa porodica zaista porijeklom vasojevicka pa je neki vas predak Vidak „donio“ime za prezime.

    Одговори
  • marina

    Zanima me prezime Guberinić.Hvala

    Одговори
  • stefan

    Moza li mi neko reci nesto vise o Faticima?Hvala

    Одговори
  • Dalibor

    Poštovani!

    U bratstvu Lopaćana, zasledio sam prezime Radulović, a očeva majka je iz kuće Radulovića iz sela Goraždevac u Metohiji i krsna slava im je Sveti Jovan, a mojoj majci prezime je Vukanić i isto dolaze iz sela Goraždevac, a krsna slava im je Sveti Jovan. a mala slava Sveti Sava. Zanima me da li postoji mogucnost da smo u vezi sa Vasojevićima.

    lp

    Dalibor

    Одговори
    • Sarko

      Vukanici su se u Gorazdevcu doselili sredinom 19. veka iz Sekulara. Slave Sv. Jovana i Sv. Savu.

      Radulovici su takodje doseljeni sredinom 19. veka iz sela Mezgala u Sekularu, gde su im preci nosili prezime Mirkovic pa Djurovic, dok su danasnje dobili u Gorazdevcu, slave Sv. Jovana.

      Pravi Vasojevici slave mahom Sv. Arandjela, dok doseljenici u Vasojevice slave druge slave.

      Одговори
      • Dalibor

        Sarko, hvala na odgovoru. Da li bi mogao da mi daš bilo kakve podatke o familiji Vesić iz Gornjega Drsnika, opština Klina u Metohiji? Krsna slava nam je Sveti Dimitrije, a mala slava Sveti Ilija. Zanima me poreklo jer tata mi je uvek pričao da su doseljeni, a možda su menjali i prezime.

        Hvala unapred.

        lp

        Одговори
      • Zdravko Filipović

        Moji Filipovici su u Toplicko selo Donje Tocane {zaseok Potocare} doseljeni oko 1883 dva brata Jovan i Filip od kojih smo mi Filipovici negde iz Ibarskog Kolasina gde je Jovan odselio u selo Vrelo kod Kursumlijske Banje i uzeo prezime Jovanovic a Filip zauzeo slobodnu nezauzetu zemlju . Slavimo Svetog Jovana a mala slava Sveti Ilija.Familijarno nas zovu ,,lomigorci,,U nekoj knjizi sam pronasao da smo se ,,verovatno,, prezivali Dašić i da smo opet ,,verovatno,, iz Lucke Rijeke {ibarski kolasin} prva teorija o nadimku ,,lomigorci,, je da smo u borbi sa turcima posekli goru (šumu) da bi sprečili napredovanje turaka,te su nas po tome nazvali ,,lomigore,,.Prema drugom predanju nadimak smo dobili zbog toga što smo se doselili iz ,,lomne Gore Crne,,.A i majka mi je od Mirkovića i Radulovića iz Peći. E sad koliko je to tačno za prezime Dašić.Pozdravljam te brate pa ako šta znaš pomagaj!!!

        Одговори
        • Јовановић Мирослав

          Поздрав Здравко! Ја сам пореклом из Врела код Куршумлијске Бање, чуо сам исту причу о Филипу и Јовану, о Ломигорцима, само што сам још чуо и да је постојао и њихов брат Јоксим (а његови потомци су сада Јоксимовићи). Не знам да ли је тачна та прича о Јоксимовићима, знам да смо фамилија са Филиповићима. Иначе славимо Светог Јована и Светог Илију. Велики поздрав.

          Одговори
  • Dejan

    Poštovani,
    Radio sam poreklo svoje porodice, ali imam podataka samo do 1837. godine. Ja sam iz Župe Aleksandrovačke,selo Laćisled, prezimenom Andrejić. Slavimo sv. Arhangela Mihaila. Pronašao sam još i Miletiće i Karajoviće iz istog sela koji slave istu slavu i dele priču o četiri brata koja su zajedno došli u taj kraj, ali se jedan vratio. pretpostavljam da ovo nije dovoljno podataka za poreklo, ali da okušam sreću. Hvala.

    Одговори
  • Dalibor

    Dešavalo se je da ukoliko je bio pet ili šest braća u familiji, da su dvoje iz familije uzeli drugu krsnu slavu ali samo zbog toga da bi se braća obilazila, zato možda moji Vukanići i Radulovići nisu doseljenici u Vasojeviće, tako sam čuo od starijih sa Kosova.

    lp Dalibor

    Одговори
  • nenad

    Mozete da mi pojasnite o prezimenu Mijovic, majcino devojacko prezime iz sela pored Tutina!

    Одговори
  • velja

    Mozete li da mi pojasnite prezime Djordjic iz Gunjaka kod Pecke, slava je sv. Alimpije. Kazu da su iz Vasojevica došla dva brata Marinko, Marinkovići a od njih Djordjici u Gunjacima, i Draja, Drajići u Valjevskoj kamenici.Hvala

    Одговори
  • Stanivuk Nikola

    Pokušavam godinama doći do saznanja kako se narod kretao u naseljavaljavanj peddjela od Grahova i Drvara do Kupresa. Prema podacija Jovana Cvijića svi su od nekuda doselili. Samo nešto Muslimana se tada izjasnilo da su starosjedioci ali u neka rodstva koja su se izjasnila po Cvijiću da su Starosjedioci u svojim monografijama ne navode da je ikada i ko njihov živio u Glamoču. Ostataka staništa ima starih od trista godina. Ako su svi koji su živjeli zadnjih sto godina doselili. Za sad niko ne može odgovoriti ko je na tim staništima živio či su ostatci od crkava koje se zovu crkvine. Sva druga pitanja su otvorena zašto su jedni odlazili a drugi dolazili nigdje nema dokumenta da je do sada neko nekoga otjerao sa toga prostora da bi se taj neko naselio na pomenuiti prostor.

    Одговори
  • Stanivuk Nikola

    Pokušavam godinama doći do saznanja kako se narod kretao u naseljavaljavanju predjela od Grahova i Drvara do Kupresa. Prema podacima Jovana Cvijića svi su od nekuda doselili. Samo nešto Muslimana se tada izjasnilo, da su starosjedioci ali u neka rodstva koja su se izjasnila po Cvijiću da su Starosjedioci u svojim monografijama ne navode da je ikada i ko njihov živio u Glamoču. Ostataka staništa ima starih od trista godina. Ako su svi koji su živjeli zadnjih sto godina doselili. Za sad niko ne može odgovoriti ko je na tim staništima živio či su ostatci od crkava koje se zovu crkvine. Sva druga pitanja su otvorena zašto su jedni odlazili a drugi dolazili nigdje nema dokumenta da je do sada neko nekoga otjerao sa toga prostora da bi se taj neko naselio na pomenuiti prostor.

    Одговори
  • vukicevic

    da li neko zna nesto vise o vukicevicima

    Одговори
  • Lazar

    Pozdrav,zovem se Lazar Kostic,zivim u Kragujevcu.
    Ja trazim poreklo moje porodice Kostic koja potice iz sela Smilov laz na planini Rogozni kod Novog Pazara. O mom poreklu znam da se moj “navrdeda“ (mog dede pradeda) zvao KOSTO, imao je kolko ja znam jednog brata MARKA ( i Markovi potomci se prezivaju Kostic) a Kostov i Markov otac se valjda zvao MILENKO. Po pricanju moga dede nasi Kostici poticu iz sela Lopate u Crnoj Gori, i znam da kada su se doseljavali da su se doselili vise brata koji su naselili sela Bube, Zagradje, Lukov do, Smilov laz (sva sela su na planini Rogozni). Po pricanju, nas je predak valjda pobegao iz crne gore zbog krvne osvete zato sto je ucestvovao u ubistvu ili cak i ubio Smail-agu Cengica (za ovo nisam siguran) a i cuo sam da su se ti moji preci (u nekom periodu) prezivali i Radivojevici ili Radojevici. Znam da se iz Smilovog laza (neznam u kom periodu, a znam sigurno da nisu Kostovi i Markovi potomci) odselio jedan odeljak u selo Vrbolaz (kod manastira Djurdjevi Stupovi) kod Novog Pazara. Oni se jednim delom prezivaju Smilovac po Smilovom lazu, a drugi se prezivaju Jankovic valjda po nekom pretku Janku. Krsna slava nam je Sveti Jovan (20. januar) a preslava 7.juli (ali svi mi to slavimo u prvu nedelju posle Petrovdana, valjda zbog neke osvete od turaka da bi zavarali trag). Voleo bih, ako je moguce, da saznam moje “pravo poreklo“, od kog crnogorskog plemena poticem,ko je i kad naselio Smilov laz i sto sta jos drugo. Unapred veliko HVALA ma koliko mi pomogli u ostvarenju ovog cilja.

    Одговори
    • Srdjan

      Pozdrav Lazare.Moji si od Kostića-Jankovića iz Vrbolaza.Ako hoćeš javi mi se na mail,da razmijenimo ovo što znamo o našem porijeklu. sergius.ba@hotmail.com

      Одговори
    • Zdravko Filipović

      Moji Filipovici su u Toplicko selo Donje Tocane {zaseok Potocare} doseljeni oko 1883 dva brata Jovan i Filip od kojih smo mi Filipovici negde iz Ibarskog Kolasina gde je Jovan odselio u selo Vrelo kod Kursumlijske Banje i uzeo prezime Jovanovic a Filip zauzeo slobodnu nezauzetu zemlju . Slavimo Svetog Jovana a mala slava Sveti Ilija.Familijarno nas zovu ,,lomigorci,,U nekoj knjizi sam pronasao da smo se ,,verovatno,, prezivali Dašić i da smo opet ,,verovatno,, iz Lucke Rijeke {ibarski kolasin} prva teorija o nadimku ,,lomigorci,, je da smo u borbi sa turcima posekli goru (šumu) da bi sprečili napredovanje turaka,te su nas po tome nazvali ,,lomigore,,.Prema drugom predanju nadimak smo dobili zbog toga što smo se doselili iz ,,lomne Gore Crne,,.

      Одговори
    • Zdravko Filipović

      Поздрав Лазаре!! Већ неко време покушавам да дођем до што конкретнијих података о мојим Филиповићима из Топлице. Оно што сам прочитао у једној књизи гласи овако ,,Филиповићи су досељени из предела Ибарског Колашина око 1883 год.Према казивању, претходно презиме им је вероватно Дашић.Себе називају ,,ломигорцима,,.Славе Св. Јована и Св. Илију.У селу Газиводе су Шиљковићи одн.Трифуновићи и Васиљевићи, који славе исте славе као и Филиповићи.Њихови рођаци су Бубљани у Бубама и Ломигоре у Лучкој Реци.Филиповићи потичу од браће Филипа и Јована.Потомци Јована су се доселили у село Врело код Куршумлијске бање а потомци Филипа су се доселили у село Точане и заузели слободну (незаузету) земљу.,, Досељене породице у Точане из предела Ибарског Колашина су;;Раденковићи су из села Брњак,Илићи су из села Козарева код Лепосавића,Савовићи су из села Вељи Бријег раније били Томовићи,Краговићи су из Кобиље Главе,Антонијевићи и Радисављевићи који су род,такође њихов род су и Милетићи.,Чарапићи односно Вучетићи су из села Резала,Анђелковићи,Здравковићи.

      Одговори
  • Miko

    Ja sam Stojkovic, zivim u Vojvodini, deda Radovan (1913-1983) mi je kolonizirao, sa bratom Ilijom (1906-1977), (otac im je bio Mladjen, majka Milica, ziveo u Peci, bio pekar i trgovac). Deda i brat su rodjeni u Andrijevici. Ilija sahranjen u Andrijevici, 1977.god. imao drugu zenu (Grana) i cerku Smiljanu (1965 rodjena). Otac mi se zvao Rade (1950-2009).
    Sad, navodno smo se nekad prezivali Dedic, od Staro Kuca, i zbog neke krvne osvete po babi Stojni uzeli prezime Stojkovic.
    Bio je jos jedan brat (dede mi Radovana), ostao je da zivi u Pec, imao je tri sina. Imena neznam, a znam da ih je tetka obisla 197 i neke.

    Одговори
      • Miko

        Moji su Stojkovici, od Kuca, ogranak Dedic !
        Nasao sam moje potomke (pradjeda, dedu, oca) u knjizi pok.M.Jokanovica ‘Pleme Kuci’ (etnicka istorija) !
        Tu je postojao i od pradjeda (brat ili stric) Stojan za (rodj.18.. i neke) bez drugih informacija (nzm odkud autoru knjige info) ali su ispravne !

        Sad, po bliskim mojim saznanjima, Stojan Stojkovic je pocetkom 1900 tih godina, trebalo da je ziveo oko Peci (na KiM)i oko Andrijevice (Gusinje), da je imao tri sina (ili njegov sin). Kao sto napisah u gornjem komentaru, ziveli su u Peci.
        Svaka info o mogucim potomcima, dobrodosla na e-mail (ili upisite ovde u odgovorima) !
        Hvala i pozdrav svima, i urednistvu poreklo.rs

        Одговори
  • nenad

    Mozete li nesto napisati o prezimenu Nikolic, mi smo starosedeoci u mestu Stepojevac, slavimo krsnu slavu Sveti Aleksandar Nevski.Interesuje me odakle poticemo i od kog smo bratstva Vasojevica, ako smo od Vasojevica.

    Pozdrav

    Одговори
    • Александар Маринковић

      Ненаде,
      Св. Александар Невски је преслава изворних Васојевића јер су на тај дан победили Турке на планини Ножици.

      Одговори
      • Milica

        Dragi Aleksandre, vidim da znate poreklo Vasojevića i ovaj Vaš odgovor Nenadu mi daje nadu da ćete i meni odgovoriti. Naime, moj otac mi je pričao da su njegovi preci pobili neke Turke na dan svoje slave Aranđelovdan, pa su pobegli u selo Krstac kod Sjenice i promenili je pa sad slave sv. Aleksandra Nevskog , bilo ih je nekoliko braće : Kiko- od njega Kikovići, Vule – od njega Vulevići, Rade – od njega Radevići…… pošto je moj otac imao prezime Vasojević, a nigde u ovim komentarima ne nalazim to prezime samo ona koja su nastala iz plemena Vasojević, kako da nađem kako i ko je došao u okolinu Sjenice, jer priče koje ja znam nisu baš pouzdane …Topao pozdrav, Milica Vasojević selo Donje Lopiže kod Sjenice

        Одговори
        • Dejan Jelić

          Milice, dobar dan.
          Ja se zovem Dejan Jelić i ja sam iz sela Štavalj na Pešteru. Ovo što ste napisali za svoje pretke i porodicu jako je slično sa mojima.
          Isto smo slavili Aranđelovdan, jedino što smo po dolasku na Pešter počeli da slavimo Ćirilovdan.
          Interesuje me da li ste vi nešto u međuvremenu saznali o svojim precima što bi možda i meni bio od pomoći za saznavanje svojih korena u Crnoj Gori.

          Hvala i svako dobro!

          Одговори
          • Жељко Остојић

            Јелићи од Љешњана из Горње Мораче славе Ћириловдан и Аранђеловдан.

            У Васојевићима су Киковићи огранак Мијовића, Лабана. И Вулевићи су Лопаћани, али нису најближи род једни другима. Радевићи су огранак Новаковића, још су даљи род Лопаћанима. Постоје и Радевићи у Великој који су Цеклињани поријеклом. Постоје и Радевићи који су огранак Шћекића. Нема података о презимену Васојевић. То презиме су узели потомци Николе Конзула, али и неке друге породице. Нико о томе није нешто посебно написао.

            Одговори
  • вејновић

    Замолио бих све који нешто знају о поријеклу породице Вејновић да ми помогну…славимо св.Василија Великог, а најдаље што знам јесте то да смо негдје из Лике. Хвала унапријед и велики поздрав

    Одговори
  • Igor

    Dragi moji,
    možete li mi pomoći da rešim jednu nedoumicu.
    Moji su poreklom iz sela Vrbičane iznad Prizrena. U selu su moje zvali „kolašinci“. Prezivamao se Stojkovići po čukundedi. Mojim istraživanjem saznao sam da su moji raseljeni iz Kolašina tokom istrage Vasojevića u 19 veku. Navodno su se prezivali Radići i od Vasojevića smo. S obzirom da mi je otac umro kad sam bio veoma mlad ovo je sve što sam od njega uspeo da saznam. Može li mi neko pomoći.

    Hvala puno

    Одговори
  • Aleksandar Kalicanin

    Ja imam neke pisane trgove da i moji koreni vode od Vasojevica, od nekog Marinka i Labuda (Laka) koji su se doselili u podnozje Tare pa odatle na Pestersku visoravan. Lako se poturcio i postao Lakota, a Marinko je ostao da zivi u selu Stavalj.

    Одговори
  • Kristijan Jarić

    Poštovani, mene interesuje da li postoji negde trag o prezimenu Jarić a da imaju veze sa Vasojevićima ili prezimenom Vučetić. Pošto istražujem poreklo i korene,imam podatke od Đure-Đujana Jarića koji obuhvata samo deo u Bosni i Hrvatskoj, a i ne sam koren našeg prezimena već nagađanja.On naslućuje da je naše prezime od Vasojevića, ali da nema dokaza za to. Pozdrav

    Одговори
    • Pavlimir

      Kristijan,
      Ja sam našao podatke o porijeklu našeg prezimena u studiji_Narodni običaji Slavena,izdatoj od strane Jugoslaveneske akademije znanosti i umjetnosti.Autor studije je Branimir Gušić.
      U toj studiji se prezime Jarić spominje 1258 kao članovi plemena Lapčana koja je obitavala na području Like i prije dolaska turaka u naša područja i smatra se jednom od najstarijih porodica u Lici.Po tome mi se čini da su naši pretci zapravo starosjedioci i da su oduvjek tamo. Tokom turskih ratova bili su raseljavani kojekuda pa tako imaš Jariće i u Slavoniji koji su bili graničari skupa sa Šokcima a jedan krak porodice je dobio i čak plemićku titulu 🙂
      Ako te zanima ova studija imam je u pdf.u pa ti je mogu poslati ako hoces.
      Moj email pjaric@gmail.com
      Pozdrav Pavlimir

      Одговори
  • Dzoni

    Treba mi pomoc oko porekla porodice. Znamo da je predak, svetenik Vailj dosao iz Vasojevica da popuje u Sjenicu, a umro je u Arilju. Njegov sin je Teodor zvani Grk, a njeov sin Djura isto sa nadimkom Grk ko i otac. Obojica svestenici. Njihovi potomci su Vailjevici u Bukovici i Popovici u Selancu. Imali nekih podatak o njihovim precima iz Vasojevica.

    Одговори
  • Dzoni

    svestenik Vasilj . . . greska u kucanju. 🙂

    Одговори
    • svetlana saponjic

      Postovani Dzoni,

      Niste napisali svoje prezime. A ni slavu koju slavite. Staro prezime moje porodice je bilo Gavrilovic (jos starije Grkavac), poslednje gde su ziveli pod prezimenom Gavrilovic je oblast Korita kod Bijelog polja, selo Ličine, gde postoji brdo Saponje. Imali su i nadimak Grk-Grci. Milisav Lutovac u studiji „Bihor i Korita“ pise da je bio neki Martin Grk koji je bio jako bogat. Ostaci njegove kuće su tada bili još vidljivi. (Milisav Lutovac je umro 1967 god). Za Karadjordjem su došli iz Korita u okolinu Nove Varosi, a deo je nastavio u Donje Dragacevo. Samo deo porodice u Dragačevu je zadržao prezime Gavrilović, ostali su promenili prezimena, ali ne i slavu Sv. Stefan 09. januara.

      Molim vas napisite svoje prezime, ako ga je porodica menjala, i staro ako znate, i naravno slavu koju slavite.

      Hvala i pozdrav,

      Svetlana Saponjic

      Одговори
      • Dzoni

        Moje i prezime moje porodice sada je Popovic, ali to su prezime dobili za vreme popisa u drugoj i trecoj dekadi XIX veka jer je to bila prva generacija koja nije bila svetenicka. Do tada je svako prezime gradjeno na osnovu imena oca, a jedino je poznato da su dosli iz Vasojevica. Slava je Arandjelovdan, a u porodici se ni u kakvom slavskom ili crkvenom kontekstu ne spominje zavetna slava Vasojevica, sv. Aleksandar Nevski. Tako pretpostavljam da su dosli iz Vasojevica pre ustanovljenja zavetne slave, ali moguce i da gresim… 🙂 A sto se tice nadimka Grk, ynam da su ga dobili jer su sluyili sluzbe na grckom, sto ukayuje na vreme Fanariota u srpskoj Crkvi ili skolovanje kod nekog grka. Zbog toga su imali problema sa narodom jer ih nije razumeo na kom jeziku sluze. A znam i da su bezali od turaka zbog nekakve zavde, ali kakve to nam je nepoznato. Treba mi pomoc da potvrdim porodicno predanje u vezi sa Vasojevicima i da tacno utvrdim njihovo mesto u Vasojevicma, ako se pokaze potvrdno. Nadam se da sam pruzio neke pomocne informacije. Hvala vam u svakom slucaju…. 😉

        Одговори
  • Горан Ристовић

    Да ли неко зна нешто ближе о пореклу Покимица код Рашке и Баљевца на Ибру? Занима ме када су се преко Јабланице код Рибарића доселили из Васојевића. Свака информација је добродошла, годинама безуспешно трагам за везом Покимица са Васојевићима и њиховом досељавању у Србију.

    Одговори
    • Блажо

      Покушајте наћи везу преко презимена Рачић. Тачна је веза са Васојевићима.

      Одговори
    • Ђоко рачић

      Покимице су поријеклом из Васојевића,од братства Рачића из Слатине код Андријевице.Рачин син Милета имао је три сина,двојица су одселили за Србију,један је исто у рШкој области,мјесто Аранђеловдан а,старе славе узео је славу свога кума и по томе јр добио презиме,у почетку Покумица,па онда Поки ица.Други син Милете Рачина населио се у Гружи.Његови потомци ,по Милети прозвали су се Милетићу,од њих је војвода Драгослав Рачић који је узео старо презиме кад се уписао у школу.

      Одговори
      • Anonimni

        Četnički vojvoda Dragoslav Račić nema nikakve veze sa Račićima iz Vasojevića. Pokimice nemaju nikakve veze sa menjanjem krsne slave dolaskom u Rašku i Baljevac na Ibru. Nose prezime Pokimica po stenici, kimcu – kako ga nazivaju Vasojevići, kao kukcu sa osobinom upornosti i istrajnosti prilikom dubljenja iliti rezbarenja figura u drvetu, ili ostalih stvari (gusala, poljoprivrednih alatki, kašika, preslica, kućnog nameštaja sa ornamentima u duborezu), čak i kuća od drvenih duga nad kamenim coklom, pokrivenih šindrom, sa ornamentima prefinjene umetnosti na prozorima i vratima, itd. Ovaj ogranak Račića se iz Slatine kod Andrijevice, preko sela Dolac kod Berana, iselio u Srbiju, u kraljevački kraj.

        Одговори
  • Миљојко Миладиновић

    Може ли неко да ми каже нешто о пореклу презимена Миладиновић молим вас? Живимо у селу Видову покрај манастира Ђурђевих Ступова, Нови Пазар. Славимо Св. Јована Крститеља. Од старих мештана села сам чуо да смо пореклом негде са Мојковца. Може нека помоћ молим вас?

    Одговори
  • Aleksa

    Da li neko zna poreklo Đeloševića koji su (bili) naseljeni na Goliji a slave Sv. Aleksandra Nevskog (12.septembar)?

    Одговори
  • jankovic nenad

    postovani dali mozete da mi pomognete . ja nenad jankovic od oca radivoja rodjen u turucici kod orlana od oca cedomira i majke jelene , cedomir je imao dva brata rede i radovan jankovic , slavomo slavu eleksandar nevski 12 septembar . da li mozete da mi otkrijete poreklo i porodicno stablo porodice jankovic . uvek zahvalan nenad jankovic kragujevac

    Одговори
  • Milan Rus

    Meni interesantno poreklo prezimena Đurić ko slave Mratindan. Da li pripadamo nekom od plemena iz Crne Gore? Cuo sam sto predak dosao sa Cetinja. Moze li mi neko pomoci.

    Одговори
  • Nesa

    Postovani prijatelji, da li neko zna iz kog je plemena familija Cikić ? Zive u okolini Berana (Polica, Zagradje) i slave Svetog Pantelejmona. Neko kaze da su iz Kuča, a drugi da su iz Vasojevića.
    Hvala unapred

    Одговори
  • Nesa

    @

    Petar Demic

    Postovani Petre, zahvaljujem mada mi dilemu stvara to što nigde nisam čuo da se u Kučima slavi Sveti Pantelejmon

    Одговори
  • Rade007

    Greška u tekstu,i to velika.Vasojevići su CRNOGORSKO pleme u kojem ima ljudi koji se izjašnjavaju ka Srbi,ali pleme je vazda bilo CRNOGORSKO.Ispravite tu grešku.

    Одговори
    • Клаудије

      Е нису црногорско нит ће икад бити, него брдско.

      Одговори
      • Maslinar

        Moglo bi se reci da si u pravu, ako insistiras na istoriskoj formi srednjeg vijeka i kasnije… Ako zelimo uci dublje u srz etnonima, Vasojevici su, osim sto su Brdsko, takodje i Arbanasko pleme. I dalje, do danasnjih dana… Crnogorsko pleme. Srpsko istoriski, eticki, teritorijalno ne mogu biti jer Srbi, izmedju ostalog, nemaju plemena. Mozda i dodati za ovu priliku da su se Vasojevici u svom nadiranju od Nozice ka Ljesnici sukobili i potpuno potisnuli tj uzeli pod svoje takozvane Srbljake sto nije nista drugo (Vukov rjecnik iz 1818: Srbljak = Srbin) do Srb, Srbljanin, Srbljak, Serb, Serv i sl.
        Puno interesantnih podataka o porijeklu Vasojevica mozete naci u knjizi iz 1929 Ilije Jelica – ‘Ko ne bude oldzija…’

        Одговори
        • Snežana

          Možda ti imaš veze sa Arbanasima ali u predanju Vasojevića jasno stoji da su se doselili u Crnu Goru posle Kosova.

          Одговори
        • Жељко Остојић

          Ја сам Србин од племена, тако да самим тим Срби доказано имају племена. Србљак никако није исто што и Србин. Братства која Васојевићи зову Србљацима су скоро сва досељена из четри нахије, других брдских племена и Дробњака.

          Одговори
      • Иван

        У праву си! Ми Васојевићи смо једно од седморо брда и нисмо Црногорци! То су четири нахије!

        Одговори
    • Snežana

      Vasojevići smatraju sebe Srbima, aza tebe Rade ne znam od kojih si.

      Одговори
  • Недељковић-Поповић-Вешовић!

    Једно знам. Знам да сам 100000% Црногорац тј Србин из Црне Горе. Али много ствари ме муче како би сазнао право поријекло моје. Читао сам много чланака, текстова на интернету о мој поријеклу. По књигама које сам прочитао ја сам од Лопаћана, Поповића тј Вешовића из Слатине (Андријевица). Моје презиме је Недељковић. Али сви добро знају да сви Васојевићи славе Аранђеловдан. Вероватно мој предак је променио презиме и крсну славу. Ако нешто неко зна више нека ми се јави!

    Одговори
    • Aleksandar I1

      Пошто лично познајем Васојевића (Мијомановића) чији је предак променио славу када се одселио за Босну, сасвим је могуће да је нешто тако урадио и ваш предак. Према досадашњим ДНК резултатима, Васојевћи припадају хаплогрупи E1b1-V13, врло раширеној на простору источне ЦГ, Албаније и Грчке. Било би лепо да се и ви придружите како би сви огранци Васојевића били обухваћени и на тај начин се потврдиле / одбациле теорије да ли баш сии потичете од истог претка или не.
      Више о овоме можете видети на:
      http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat/naslovna/
      Поздрав!

      Одговори
    • Момир

      Недељковићи нису ни од једног васојевићког братства. Они су се доселили као трговци у Беране после Берлинског конгреса 1878. године, из Призрена.

      Одговори
  • Sladjana

    Pozdrav,
    Ja sam Sladjana Vidakovic udata Vukmanovic. Moji Vidakovici vode porijeklo iz Ceklica(Cuca) , odavno su se preselili u Podgorici (Tolisi). Tamo nas ima bas dosta. Citala sam da je dosta njih otislo u Mojkovac, i na primorje u Boku. Mi slavimo rijetku skavu Sv. Jovan Bogoslov 9. Oktobar. Slusala sam kao dijete dosta tih prica o porijeklu, osvetama, sa kojim plemenima smo rod. Puno pozdrava svima posebno mojim prezimenjacima!

    Одговори
  • IVAN PETROVIC

    Da li mi moze neko odgovoriti koja prezimena su bila rasprostranjena u selu mezgalje,crna gora pre kolektivne seobe celog sela sredinom 19 veka,ja poticem od njih,prezime mi je Petrovic ,ziveo sam do 1999 godine u selu belo polje opstina Pec,slavimo svetog jovana a mala slava nam je sveti sava,pozdrav…

    Одговори
    • Жељко Остојић

      Село Мезгаље: Давидовићи, Делетићи, Дујовићи, Кастратовићи, Љубићи, Портићи, Радевићи, Рачићи, Ћетковићи и њихови огранци.
      Према: Радоје Кастратовић, Шекулар и Шекуларци у народној причи и традицији, Цетиње 1966.

      Одговори
  • jovic

    Da li neko mozda zna od kog tacno Vasinog sina su nastali Jovici? Moji preci (Jovo i David-dva brata) su se doselili oko 1770 na Majevicu (BiH) bjezeci ispred krvne osvete. Znam da poticemo od Vasjevica, ali onaj dio izmedju Vase i Jove ne znam, ako neko zna bilo sta o tome bila bi mu zahvalna da mi napise.

    Одговори
  • Саша Вулетић

    Поздрав свима и ако би могао неко да ми да одговор на порекло мог презимена ВУЛЕТИЋ. славимо светог архангела Михаила, а из околине Пећи смо, тачније општина Исток, Метохија. Хвала свима унапред.

    Одговори
  • zoranz

    Nisu Mijomanovici nego Miomanovici,pogledajte Turski defter:
    1485 godine

    Selo Recica, novi naziv Vasojevic, pripada Piperima, timar je starjesine.

    Radula, sin Kojce; Danija, sin Vukasina; Stepan Vladisalic; Nikola, sin Bozidara; Vukosav Velik; Pop, sin Stoje; Pavle Gerbas; Petro, sin Stoje; Sladoja, sin Stovica; Nikac Maco; Brano, sin Melka; Radosav Hercegovic; Duka, sin Milosa; Vuka, sin Djordja; Tomjan sin Radonje; Mioman, sin Stoje; Vucic, sin Tihoga; Vladislav, sin Dimitrasina;

    kuca 18, prihoda 900.

    Одговори
  • Marko Bakić

    Poštovanje,

    Moji Bakići su iz Novigrada kraj Zadra. Porijeklo vuku iz Crne Gore tj. Vasojevića. Preselili su se za vrijeme Vojne Krajine negdje otprilike u 17 st. Prvo su došli u Dubrovnik, pa onda na otok Premuda pa na otok Pag, a onda poslije u Novigrad i Paljuv. Prešli su sa pravoslavne u katoličku vjeru.

    Одговори
  • milan vasojevic

    evo moji su se doselili u sandzak ali smo zadrali presime nismo ga promenili,a slavimo sv .aleksandra nevskog..

    Одговори
  • Витомир - Вито Радовић

    ЗА МИЛАНА

    Милане,
    Св. Александар Невски је стара слава Васојевића.
    Ти си прави Васојевић.

    Поздрав од Витомира – Вита Радовића из Улциња

    Одговори
  • milan vasojevic

    hvala gospodine Vitomire,veliki pozdrav i za Vas..

    Одговори
  • milan-vukićević

    I moji su došli u Rašku oblast i mi slavimo Sv.Aleksandra Nevskog a iz Novog pazara sam.

    Одговори
  • Милош Србин

    Vidim da ima dosta ljudi iz mog kraja ja sam sa Rogozne kraj Pazara ili Ibarskoga Kolasina!
    Nasa slava je Sv. Petka 😀 Drago mi je da ima dosta nasih ovde 🙂

    Одговори
  • Pavicevic

    Postovani, zanima me prezime Pavicevic od Vasojevica, krsna slava Sv.Arhangel Mihailo.
    Zanima me porodicno stablo, pozdrav

    Одговори
  • Предраг Нишевић

    Поштовани,
    Занима ме породично стабло презимена НИШЕВИЋ ,крсна слава Ђурђевдан.
    Поздрав,
    Предраг Нишевић,Београд

    Одговори
    • Небојша

      Господине Нишевићу,

      Израда породичног стабла умногоме зависи од Вас. Потребно је обилазити гробља, трагати за црквеним књигама, разговарати са старијим члановима породице, итд. На тај начин се покушава отићи што даље у прошлост.

      Одакле су Ваши Нишевићи? Овде можете добити конкретан одговор о пореклу породице/презимена.

      Претрагом етнографских монографија често дођемо до имена неког „заборављеног“ претка, што свакако може бити од користи за израду родослова неке породице.

      Уколико желите још озбиљније да се позабавите пореклом Нишевића, саветујем и днк анализу.

      Одговори
  • Milutin Garovic

    Prezivam se Garovic slavimo mitrovdan rodom smo iz Rozaja hteo bih da znam nesto vise o poreklu.Hvala

    Одговори
  • Matijasevic

    Molim vas, zeleo bih da saznam vise o poreklu Matijasevica iz Lijeve Rijeke, slavimo Arandjelovdan, Ja imam informacije o dedi Radu( .1908-1986), njegov otac Djordje , poginuo pre dedinog rodjenja od strane Turaka, njegova majka Zorka Lesnjak Matijasevic, kasnije Scasni…

    Одговори
  • Небојша Бабић

    Матијашевићу,
    колико ја знам, у родослову Васојевића нема тог презимена. С друге стране, чињеница да сте из Лијеве Ријеке не мора обавезно да значи да сте од племена Васојевића, премда и слава Аранђелов-дан одговара.
    Али, има Матијашевића у Братоножићима, што је непосредно суседство Лијеве Ријеке, али би требало да славе Светог Николу.
    Имате ли још какве податке о пореклу?

    Одговори
  • Steva Dimitrijevic

    Postovanje svima na ovom sajtu,mene interesuje o mom prezimenu Dimitrijevic,malo sam istrazivao i primetio da svi Dimitrijevici slave Arandjeldovan a nigde nisam naso podatke o poreklu prezimena,za moje znam unazad do cukundede,otac mi je Bosko deda Obrad pradeda Dusan a cukundeda Konstantin i on se doselio uokolinu Panceva iz okoline Vrsca a pre toga odakle vodi poreklo prezime neznam pa ako neko zna molio bih da napise hvala i pozdrav!

    Одговори
  • Pavicevic

    Postovanje, interesuje me prezime Pavicevic, moja majka je od Pavicevica, slave Sv.Arhangela Mihaila – Arandjelovdan. Moja majka je rodjena u Pec (Metohija), moj deda takodje je rodjen u Pec selo Naklo, otac mog dede je iz Trepce izmedju Berana i Andrijevice, koliko ja znam otac mog dede tojest moj pradjed Pera je bio zandarm i se doselio na prekomandu u Pec, imao je bracu jedan od njih se zvao Novica koji je bio ucitelj. Moja prababa tojest zena mog pradjeda je od Orovica zvala se Dmitra (rodjeni brat joj je bio Savo Orovic narodni heroj). Zanima me sto vise informacija o Pavicevicima jer moj djed je bio vojno lice i je 1963 dosao da zivi u Makedoniji u Kumanovu gde i ja dan danas zivim, pozdrav i svako dobro

    Одговори
  • Dragan

    Поповићи који су се населили у селу Зеленци на планини Мањача у околини Бања Луке ту су отприлике од пре 150 година, први који је дошао је Миле Поповић који је на своје потомке пренео да смо пореклом црногорци. Славимо Сабор Светог Јована Крститеља (20.01) и малу славу Светог пророка Илију (02.08.).

    Одговори
  • Раде Бракочевић

    Драгане,
    Можете ли да дате ближе податке о досељавању из Црне Горе. Ко је писао о вама? Судећи по слави и малој слави, ви сте из племена и краја Шекулар на сјевероистоку Црне Горе, близу Андријевице и Берана на граници са љутом Руговом. Ми имамо сигурно предање да су наши Шекуларци одлазили за Босну, на зимовник са стадима оваца. Према једном податку, Шекуларци који су јавили стоку на зимовник у Босну између 1866. и 1886 године интересовали су се и распитивали за Змијање. Да ли је неко и остао тамо? Да ли су се ваши Поповићи бавили сточарством – гајење оваца на велико? Да ли сте имали своје попове? Како се шире презивао Миле Поповић? Наведите и ко је дошао са Милем Поповићем. Колико Вас има? Какве приче, пјесме имате? Која су вам најчешћа мушка имена?… Код нас постоји и прича да су стари Шекуларци дошли са Змијања или бар преко Змијања, али то је наводно било давно. Досељавање је било прије оснивања немањићке државе Наведено ми је интересантно јер и сам припадам роду старијег слоја Шекулараца који слави наведене славе (потомци Вука Љевака) И потомци Димитрија -Даше и Радмужа славе Св. Јована зимског, а заједничка преслава свих Шекулараца је Св. Илија.
    Поздрав

    Одговори
  • Раде Бракочевић

    Сад погледах да је Небојша Новаковић поставио податке о селу Зеленци код Бања Луке. А ја отишао у ширину. По наведеним подацима постоје сада двије куће Поповића. За 150. година од браће Мила и Остоје мора да је било више потомака: то су пет појасева ( генерација) ако рачунамо 30. година по пасу што рекли Црногорци. Јесу ли Миле и Остоја дошли као младићи или старији људи?
    Поздрав

    Одговори
  • Djukic

    Da li neko zna poreklo Djukica?Hvala

    Одговори
  • Раде Бракочевић

    Ђукићу имаш ли ти име?
    Ђукићи – Васојевићи су Лопаћани, грана Рајевића. По предању васојевићко братство Ђукићи воде поријекло од Ђуке Миличкова, прапраунука Васова. ( Ђука-Миличко-Ђуро-Рао-Васо… Ђукића Васојевића има у : Лијевој Ријеци, Цецунима више Андријевице, у Грачаници (Полимље), Доњој Ржаници, На Полици ( села Горажде и Бабино). Од ових са Полице је чувени четобаша Радоје Ђукић из времена војводе Миљана Вукова… Имао би пуно да набрајам добрих јунака, устаника и четовођа Ђукића. Моја покојна мајка је од Ђукића са Полице. Ђукића има у Метеху код Плава, у Врањештици код Колашина… Има их пресељених у Србији. Ђукића Васојевића има поисламљених ( Полица, Бихор, Пештер- Сјеница), задржали презиме Ђукић. Неки отсељени у Турску. Погледајте књигу: Братство Ђукића у Васојевићима од Ђукић В.Димитрија, приредио и припремио за штампу Мирко Зарије Марков Ђукић. Титоград, 1988. Виђети и: радове Славољуба Ђукића ( о Ђукићима из Метеха), монографију „Полица“, од Душана Вулетића. Давно сам читао још једну књигу о Ђукићима Васојевићима, не могу да се сјетим аутора. Од којих Ђукића Васојевића си родом? Ако знаш село, потражи монографију тог села. Немојте мијешати Ђукиће Васојевиће са другим Ђукићима. Нпр. Ђукићи у Брскуту нијесу Васојевићи, већ Братоножићи. Од ових последњих су писацТрифун Ђукић и његов син Радивоје Лола Ђукић. „Безимени“ Ђукићу поздрав и свако добро.
    Раде

    Одговори
  • Djukakg

    Поштовање,
    Интересује ме да ли неко зна порекло фамилије Ђуровић из села Претоке, општина Кнић. Зна се да су најближи сродници са фамилијом Петковић из истог села. Претпоставља се из “прича“ старијих да су дошла однекуд са севера Црне Горе два брата Ђуро и Петко по којима ове фамилије носе презимена. Слава обема фамилијама је Ђурђевдан. Узалуд покушавам да нађем прави траг, од којих воде порекло али се свака моја истрага завршава на Ђуру и Петку.
    Унапред хвала свима који нешто знају о овоме.

    Одговори
  • Aleksandar

    Поштовање,
    Интересује ме нешто више о Кујовићима из Васојевића. Слава је Св. Александар Невски. Хвала.

    Одговори
  • Goran

    Pozdrav!
    Zanima me prezime Đukić… Slava je Sveti Stefan… Djed i njegov otac i djed su od Banja Luke… Ako netko zna nesto više …
    Hvala

    Одговори
  • Miki

    Ja se ipak uzdam u izvore i autoritete kada su u pitanju crnogorska plemena i njihovo poreklo. Prof. Mirko Barjaktarević se u svojoj studiju poslužio predanjem i nalazima Marka Miljanova,Šobajića ,Gopčevića i Rovinskog, gde se kaže da Vasojevići sa Pipereima ,Hotima i Krasnićima vode poreklo od Arbanasa Keć Pontina. Drugo, po zapisima Mary Durham, Vasojevići su do 18.veka bili katolici i govorili su albanski.

    Одговори
    • Иван

      Џаба се уздаш у она имена који незнају историју! Ми Васојевићи нисмо били нити ћемо бити католици а Албански (тј.Шиптарски) нисмо говорили никад! Родбински јесмо у везама са Краснићима јер је Красни био Србин који се арнаутизовао и они дан данас се држе са нама као родбина! И признају да су били Срби!

      Одговори
    • Snežana

      Poštovani Miki,
      Probaj samo da kažeš nekom Vasojeviću da vodi poreklo od Arbanasa.Uostalom,po mojim izvorima, Arbanasi su došli sa Kavkaza kada su ih Turci naselili.

      Одговори
      • Miki

        Poštovana Snežana,
        Ja sam naveo pisanje crnogorskih istoričara i etnologa,što možeš naći u naučnom radu prof. Mirka Barjaktarevića o zajedničkom poreklu crnogorskih i albanskih plemena(Srbi nisu plemenski narod). Tvoja reakcija je ista kao kada bi neko rekao doktoru : “pokušaj samo da kažeš pacijentu da ima grip“

        Одговори
    • Anonimni

      Vasojevići su poreklom od Nemanjića, te tvrdnje o njihovom albanskom poreklu nemaju istorisko utemeljenje. Vasojevići nikada nisu govorili albanskim jezikom niti su ikada bili katolici, jer i danas je jaka njihova vera pravoslavna i pre prvog srpskog pravoslavnog sveca Petra Koriškog, kome su se molili i vladari iz dinastije Nemanjića. Vaso, Pipo, Oto (Hoto) i Kraso su bili rođena braća, to jest bili su sinovi Vasojević Steva (Stevana Musića).

      Одговори
      • Miki

        Čitam nebuloze da je rodonačelnik Vaso sin hercegovačkog kralja i pitam se kojeg kralja?!!! Postojala je u Hercegovini samo titula hercega,koji su bili u vezu sa Mađarima i tamo su bežali kada su ih Turci napadali.Drugo,ako su Vasojevići potomci kralja Vukana, sin Nemanjin Vukan i njegovi naslednici su bili katolici ,vezani za katoličke zemlje i njegovi potomci se nisu naseljavali u dinarski krš i vuko—— ,što ne dolikuje plemstvu,već su odlazili u Mađarsku i Austriju ,katoličke bogate zemlje.

        Одговори
  • Небојша Бабић

    Мики,
    Мери Дархем ти је слаб ауторитет и не би требало много да је узимаш за поуздан извор.
    Позната је њена наклоност Албанцима и оповргавање српства Црногораца.
    Васојевићи, по свој прилици јесу влашког / влахо-албанског порекла, а да су били католици тако касно, у то не верујем. Зна се да су међу последњима који су примили православну веру били део Куча и Пипера, негде у време Светог Стефана Пиперског и Светог Василија Острошког (средина 17. века). А да су Васојевићи говорили албански у то доба за то тек нема доказа а и не звучи реално,
    За заједничко порекло неких брдских и албанских племена постоји низ предања различите садржине. Где има дима има и ватре. Сигурно има ту делимичне истине. Генетика потврђује да постоји нека веза, и то у хаплогрупи Е-в13, која је заједничка за нека брђанска (Кучи, Васојевићи, Бјелопавлићи, Пипери, изгледа и Братоножићи) и нека малесорска племена. Слично је и са хаплогрупом Р1б која је заједничка Морачанима и неким Малесорима. Генетика сада потврђује нека предања, али нека и опорвргава.
    Наравно, треба бити опрезан, јер број узорака тестираних је исувише мали да би се доносили неки крупни закључци. Још увек је све у фази претпоставки.

    Одговори
  • Miki

    Nebojša ,
    još je Sima Milutinović Sarajlija ,kao Njegošev učitelj , konstatovao da su više od polovine Bjelopavlića i Pipera bili katolici i to u 19. veku, a što se tiče ostalih brđana,oni su prihvatili pravoslavlje ranije.Prostor gde su bili Kuči i Vasojevići je bio veoma blizu etničkim arbanasima,sa njima su sarađivali više nego sa katunskom nahijom, Cetinjem,te ništa nije čudo da su govorili albanski jezik. Čak i Kola-sin na albanskom znači Sveti Nikola.

    Одговори
  • Небојша Бабић

    Мики, топоним Колашин нема с тим никакве везе. Има разних тумачења, од словенског коло, колаш, до турцизма колаза. А Свети Никола би по албански био Шин Кољ.

    Одговори
  • Darko

    Postovanje,zovem se Darko Bozic iz Lazarevca sam.Zanima me dalije moja porodica od Vasojevica?Otprilike u 17 veku su se moji doselili na ove prostore iz Crne Gore,i to tri brata:Bozo,Zivko i Ivko.Po Bozi mi smo Bozici i slavimo Aleksandra Nevskog.Unapred hvala

    Одговори
  • Daki

    Pozdrav,meni je deda rekao da smo potomci Vasojevica,da su zbog krvne osvete menjali prezime i prebegli iz Crne Gore tj. (gornje morace).!! Doselili su se na Kosovu selo (BROCNA),prezivamo se Gvozdic i slvimo Svetog Arhangel Mihajla,to je sve sto znam o mom poreklu,voleo bi da znam dal ima moja porodica neke veze sa lozom Vasojevica..unapred hvala!!!!

    Одговори
  • Milan

    Poštovani prijatelji, prezivam se Čikarić, slavimo svetog Jovana (20.01 i 07.07.) interesuje me poreklo moje porodice. Prema Turskom defteru iz 1485 godine, moji prezimenjaci su živeli u okolini sadašnjeg Nikšića u selu Brestica. Ko zna nešto bliže molim da mi javi.

    Одговори
  • Jovan Milošević

    Prezivam se Milošević slavim Svetog Jovana Krstitelja živim u jednom selu u okolini Čačka (Centralna Srbija). Po predanju moj predak se doselio iz Crne Gore iz Kolašina i prezivao se Ćirović. Raspitao sam se u Kolašinu ima familija Ćirović i iz Vasojevića su. Taj moj predak je imao tri sina Miloša, Tošu i Jeremiju. I od njih su nastala prezimena Miloševići, Tošići i Jeremići. Ovo se od starina prenosilo sa kolena na koleno, ako neko zna nešto više o ovome nek odgovori u komentaru.

    Одговори
  • Stanoje Ivanović

    Poštovani,

    Zamolio bih Vas za pomoć oko svog porekla.

    Potičem iz plemena Vasojevića, slavim Svetog Aleksandra Nevskog.
    Otac mi je Ivan (Dragoljub) Ivanović, rođen u Negotinu 1960. godine.
    Deda mi je Dragoljub (Radoš) Ivanović rođen u selu Bučince kod Prokuplja 1929. godine.
    50-tih godina se doselio u Negotin, kako bi radio kao saobraćajni milicajac.
    Sa suprugom Radmilom (mojom babom iz Belog Kamena kod Prokuplja) ima dva sina, Žarka i Ivana (moj otac).
    Pradeda Radoš (Vukman) Ivanović i čukundeda Vukman (???) Ivanović imali su posede u selu Bučince ali nemam podatke o njihovom rođenju.
    Poznato mi je iz očeve priče da su se moji dalji preci prezivali Kiković, pa su potomci Ivana Kikovića uzeli prezime Ivanović koje sam ja sa svojim bližim precima nasledio.
    Ovaj podatak nije 100% validan.

    Svaka informacija mi je od velikog značaja.

    Unapred Hvala i Pozdrav

    Stanoje Ivanović

    Одговори
  • Раде Бракочевић

    У Србији има више васојевићких исељеника. Главна миграциона етапа била је у предјелу Пештери и око Сјенице. Они су често прелазили у Србију с Полице на Јавор.Киковићи су шире Лабани. Лабани су Лопаћани. Лопаћани су потомци Ђура Рајова – Рајевићи. Ово је по др. Р. Ј. Вешовићу. Има и другачијих предања и записа о Лабанима… На територију села Грачаница у Горњем Полимљу населили су се лопатски братственици Лабани. Више је верзија о Лабу и његовом поријеклу. Постоје Ивановићи, огранак Лабана, од Лабовог сина Радисава. И Киковићи у Шекуларским Ровцима су од Лабана. Има Лабана који и то ос поравају.
    Драгомире, не би да те разочарам, али у невеликој књизи Димитрија Ивановића: „Братство Ивановића из Грачанице“, није забиљежено, да их има у Прокупљу. Ови Ивановићи су од Радуновића – Лабана. Њихов родоначелник је Иван Вукадинов, Вукадин Петров, Петар радисавов а Радисав Лабов. Вјероватно , аутор није ишао, шире у исељавање. Могуће је да су ваши ишли преко Метохије? Погледајте књигу Божидара Радуновића о Лабанима, издање из Подгорице. Ја је немам у посједу. Наравно и књиге о селу Бучинце код Прокупља, ако их има. Најбоље је да урадите ДНК, и неће бити дилеме, јесте ли од Васојевића. Према досадашњим резултатима Васојевићи су препознатљива хапло група Е1б1б.
    Толико од мене,
    Поздрав

    Одговори
  • Раде Бракочевић

    Књига „Братство Лабани“, Божидара В. Радуновића, коју је приредио Димитрије Ивановић је изашла 2013. године у Подгорици, у издању „Комова“ Андријевица. На жалост, изгледа да је нема у библиотекама Србије.

    Одговори
  • Раде Бракочевић

    Станоје, погријеших у имену, случајно ми се омакло име Драгомир.

    Одговори
  • Stanoje Ivanović

    Gospodine Rade,

    zahvaljujem Vam se na brzom odgovoru.
    Najverovatnije će biti da svi autori koji su se bavili ovom tematikom nisu išli šire u iseljenje.
    Vasojevića ima u Negotinskoj krajni, kao i onih koji su za života ostavili neizbrisiv trag.
    Vuk Karadžić je u Negotinu jedno vreme radio kao pisar, otuda i škola u Negotinu koja nosi njegovo ime.
    Takođe, venčani kum mog rođenog brata potiče od Vasojevića, on je Zečević koji živi i stvara u Negotinu.
    Ja sam zainteresovan za stvaralački doprinos Vasojevića.
    Moja E-mail adresa je stanoje.ivanovic@gmail.com, tako da ako ste zainteresovani za bilo kakav vid saradnje slobodno se javite, mogu vam dati opširnije podatke kojima trenutno raspolažem.
    Što se tiče DNK analize, verujem da je najbolja opcija, ali je trenutno za mene malo veći finansijski poduhvat.

    S poštovanjem,

    Stanoje Ivanović

    Одговори
  • Jovan Milošević

    Prezivam se Milošević živim u selu Milićevci u okolini Čačka. Slavim Svetog Jovana Krstitelja. Po predanju moj predak se doselio iz Crne Gore iz Kolašina i prezivao se Ćirović. On je imao tri sina Miloša, Tošu i Jeremiju. I od njih su nastali Miloševići, Tošići i Jeremići. Međutim jedan rođak iz familije Tošić je skupljao podatke u crkvi i našao da smo mi došli sa Zlatibora. A posle smo došli do podatka da je se naš predak iz Kolašina prvo doselio na Zlatibor a posle došao ovde jer je na Zlatiboru ubio Turčina.

    Одговори
  • Steva

    Da li se zna nesto o Prezimenu Basic iz plemena Vasojevica iz Berana jer ih nisam pronasao na spisku.Navodno od ogranka Novakovica(valjda je bio neki Basa Novakovic)…Slava je Arandjelovdan..Hvala

    Одговори
  • MILAN ĐUKIĆ

    Da li neko zna tačno porijeklo Đukića na Romaniji odakle su i kog plemena,nešto se malo zna da su iz C.Gore i otprilike su se doselili 1850 god otac sa tri sina i slavimo Svetog Georgija Đurđevdan hvala unaprijed.

    Одговори
  • Milica

    Pozdrav svima! Da li neko zna poreklo Dašića pre Vojvode Daše i zašto slavimo Sv. Jovana (20. januar). Hvala unapred, živi bili!

    Одговори
  • Јоксим

    Милице, убиједи Дашиће да ураде ДНК тест поријекла по мушкој линији. Тако ће те сазнати поријекло Дашића прије војводе Димитрија званог Даша. Ових дана је повољна акција у организацији Друштва српских родословаца.

    Одговори
  • djuradj

    Po predanju smo iz Kuca te umene djed kazuje da smo porijeklom Crnogorci a od davnine da smo od Juraja Kastriota porijeklom. Trenutno zivim u Kotoru i Hrvati smo po narodu a Crnogorci po naciji.
    ima li istine da sam siptar po starini ?

    Одговори
  • Ivana

    Да ли неко зна нешто ближе о пореклу Ристовића код Рашке – село Драганићи? Славимо Светог Николу. Свака информација је добродошла.

    Одговори
  • Marko

    Postovani,
    Ja sam Marko Nisavic,koliko ja znam moj deda Milan(Milanov otac Radivoje,Radivojev otac Ilija) je iz Zaostra.
    Hteo bi nesto vise da znam,ukoliko neko ima rodoslov.

    Hvala.

    Одговори
  • Ранко

    Поштовани Марко,

    У наредним мјесецима се очекује монографија Заостро од Бранислава М. Вуковића. Тамо су обрађени и Нишавићи.

    Одговори
  • Rade Brakocevic

    Knjiga o bratstvu Nisavica iz Zaostra…je objavljena prije nekoliko godina. Pisem latinicom, jer odje nemam cirilicu. Marko, u knjizi su obradjeni Nisavici ma dje bili. Knigu sam citao, vjerujem da se i ti tu nalazis. Je li ti baba Milena od Vujadinovica?

    Одговори
  • Rade Brakocevic

    Marko, kniiga se zove Bratsvo Nisavica od Ostroga do Svete Trojice. Autor je Radisav V. Nisavic. Kniga je objavljena , prije 10. godina. Lijepo je sto se pise knjiga o Zaostru, mada su Nisavici solidno obradeni u pomenutoj knjizi. Potrazi ovu knjigu , tu je cio rodoslov Nisavica.

    Одговори
  • Nenad

    Postovani, već duže vreme želim saznati nešto više o poreklu prezimena Gizdavić. Pročitao sam od Matije Bećkovića poemu Potpis u kojoj se spominje Tomelja Nuškov Gizdavić Rovčanin(cela poema se bavi njime…).Moj deda Radomir Gizdavic se rodio u Grabovnici, Kuršumlija(slavimo Sv.Jovana krstitelja), na Goliji pored sela Devići žive i Gizdavići, drugo koleno. Dakle mene zanima dali su Gizdavići poreklom iz Rovaca, i kojem plemenu tamo pripadaju, ili odakle su došli ako ne pripadaju ni jednom plemenu iz Rovaca?
    Hvala vam najlepše i veliki pozdrav.

    Одговори
  • Zeljko

    Велики поздрав за све Васојевиће!

    Зовем се Жељко (Милан) Нововић и живим у Трепчи, општина Андријевица, Црна Гора. Васојевић сам и славим Славу Св. Архангела Михаила. Интересује ме да ли неко зна гдје могу наћи више података о Нововићима (поријекло, када су се доселили у Трепчу и слично).

    Унапријед захвалан.

    Одговори
    • јоксим

      Жељко, У књизи: Трепча код Андријевице, др Милована И. Васовића , Београд,1997. поред осталих презимена, имаш и о твојим Нововићима. Постоји и родослов Нововића. У књизи се говори и о насељвању у Трепчу Голубових потомака Милутина и Марка из Трешњева… Књигу у руке, па ћеш све сазнат. Је ли ти радиш оне иконе?

      Одговори
  • Goran

    Pozdrav za sve Vasojevice.Da li neko zna nesto vise o prezimenu Pacariz i o pacar selu na koritskoj visoravni danasnje selo licine.Po nekim podacima i pacarizi su od vasojevica kovacevici ali koje prezime.prezime pacariz su dobili po selu gde su ziveli.Da li neko zna nesto vise i o knezevicima koji slave sv vasilija iz budimlje.negde pise da su bukumiri negde su od guberinica a negde od obradovica iz lubnice.zna li neko istinu ko su knezevici iz budimlje i pacarizi.

    Одговори
  • јоксим

    Ево нама опет Горана. На већину питања која си поставио имаш већ одговоре на овом порталу. Наведи изворе: да су Пачаризи од Васојевића Ковачевића, да су Кнеже вићи од Губеринића?

    Одговори
  • Goran

    Joksime pogledaj crnogorska prezimena sve sto je napisano o svim Knezevicima iz raznih plemena sa raznim slavama za ove Knezevice iz budimlje pise da su od obradovica ali a pise i da su iz vasojevica.Pop Lalevic pise da su oni bili lalovici bukumire.dakle vrlo kontradiktorno.inace zive u selu dragojlovici pester.za pacarize takodje crnogorska prezimena nista nisam izmislio vec procitao ako hoces proveri.i kazi ko su knezevici iz budimlje.

    Одговори
  • ПРЕДРАГ БОЖИЧКОВИЋ

    СЛАВИМО СВ АРХАНЂЕЛА МИХАЈЛА, СВИ БОЖИЧКОВИЋИ, НАЧУО САМ ДА ВОДИМО ПРЈЕКЛО ИЗ БОЖИЋЕ КОД АНДРИЈЕВИЦЕ, МОЛИМ ЗА ПОМОЋ ЗА СВОЈ РОДОСЛОВ, УНАПРЈЕД ХВАЛА

    Одговори
  • Милутин Васовић

    Pozdrav dragi prijatelji imam 2 pitanja,ja sam Milutin Vasovic iz Beograda otac i dedovi su mi sa Planine Jelice selo Grab Donje Dragacevo slava Sv. Nikola. Proucavam svoje poreklo vec dugi niz godina, imam rodoslov od svih Vasovica, dakle na vise stranica,
    u knjizi ГРАБ (Гуча) – Живорад Шипетић sa obzirom da se u mom rodoslovu vodi zacetnik loze Petar a ne zna se njegova godina rodjenja i smrti, njegov sin je Uros 1823-1869 zanima me jel postoji mogucnost da pronadjem moje starije predake barem jos nekoliko kolena pre Petra? i jel bi mi mogli pomoci oko toga ,barem uputiti na pravu stranu gde da potrazim ?

    Takodje u prezimenima u Crnoj gori navode da smo:
    Vasović, Prijevor (Grbalj), 9-14.v starosjedioci; Iseljenici iz Velike i Gornjih Sela (Vasojevići), u Ropočevo i Popoviće (kosmajski kraj), kasnije kao: Arsenijević, Marković, Stevanović, Jeremić i Ranković; grana Laketića u Vasojevićima; Budva; grana Banovića iz Donjih Banjana (Nikšić). Od njih su u Štirnom (Piva), pa jedni dalje u Zarožju, Sokolac (Srbija), a u Gacku i kao: Zvizdić, u Nedžarićima (Sarajevo), vidi: Gagović; Paštrovići; Medun (Kuči); iz Ostroga (Bjelopavlići) odselili su se u Vučjak (Novi Pazar); Podgorica; Polja i Žari (Mojkovac); potomci Novljana, iz Banjana, odselili su se: jedni oko 1800. god. iz Petrovića (Banjani) u Polja (Mojkovac), a drugi u Drobnjake, najbliži su im područni Đurići i Vukojevići; Vijenac, Ranče i Rudinice (Pljevlja), porijeklom su iz Vasojevića; iz Vasojevića odseljeni u Grab (Donje Dragačevo), Srbija; u Lijevoj Rijeci (Podgorica)

    nisam siguran jel smo poreklom iz Crne Gore,posto u knjizi Јован Ердељановић – Доње Драгачево kazu da smo starosedeoci u selu Grab donje Dragacevo ? molim za oba odogovora hvala unapred.
    veliki pozdrav svima
    posaljite mi odogovor ako vam nije tesko na misko.vasovic11@gmail.com ili na facebooku
    Milutin Vasovic
    takodje ko zeli da me kontaktira od rodjaka i zanima ga knjiga ГРАБ (Гуча) – Живорад Шипетић.

    Одговори
  • Предраг Петровић

    Поштовани пријатељи,
    већ 10-ак година покушавамо да направимо породично стабло. Међутим, ратови, сталне сеобе, нејединствено презиме, као и недостатак валидних извора, тај пут чине изузетно тешким.
    Моји су дошли у Војводину 1949. са простора Старе Србије. Данас је то у Македонији, село Нерав, општина Крива Паланка. У периоду између два светска рата презимена су се давала по имену деде, па се мешају презимена Николић, Стојановић и Петровић. Када су село освајали Бугари, скидало се ИЋ и додавало ОВ, а Македонци би скидали ИЋ и додавали СКИ.
    Елем, успели смо да ухватимо неку нит која води на крај 17. и почетак 18. века када су два брата основала село. Село се зове Балабанци. http://wikimapia.org/31009019/mk/Балабанци-Нерав
    Претпоставка је да су се презивали Балабан и да су дошли из Црне Горе, бежећи од крвне освете. Томе у прилог иде и Слава, Св. Арханђел Михајло, као и прича старих, сада покојних, људи да се некада давно славио и Св. Александар Невски.

    Може ли ми неко од Вас помоћи?

    Унапред хвала на одговору и свако добро од Бога.

    Предраг Петровић

    Одговори
    • Лепеничанин

      Предраже,

      све похвале за показано интересовање за претке. Турска администрација у периоду када се њихово царство распадало није била прецизна па не верујем да ишта битно можеш наћи у документима. Веруј да је једино паметно да урадиш ДНК анализу (имаш на сајту горе на врху све објашњено). Шансе да си повезан с Васојевићима су близу нуле, али ако урадиш анализу и провериш знаћеш како заиста стоје ствари.

      Одговори
  • nada

    molim vas zna li neko vise nesto o prezimenu i poreklu porodice Čikic iz okoline \bijelog polja slave sv ignjatiju
    doselili u srem za vreme carnojevica ako se ne varam

    Одговори
  • Darren

    Jeste li u potrazi za vrlo originalan kredit? Na pristupačnoj kamatnu stopu? Prerađeni roku od 2 do 5 radnih dana. Da li je odbio stalno vaš banaka i drugih financijskih institucija? Ovdje je legalno ponudu, jer je pitanje kredita i sigurnost je nešto što kupci su sve zabrinuti, Čestitam vam, kamatna stopa za našu ponudu je 3%, ako su zainteresovane za dobijanje finansijske pomoći, kontaktirajte nas danas: darrenkurt_loan@yahoo.com .

    Podnositelj zahtjeva lične podatke.

    Tvoje ime:
    Iznos potreban:
    Tvoja država:
    Trajanje kredita:
    Vaša adresa:
    Telefonski broj:
    Mjesecna zarada:
    sex:
    Vaš Fax:
    Tvoje godine:

    Kontakt osoba: Mr.Darren.
    E-mail: darrenkurt_loan@yahoo.com

    Одговори
  • Срђан Сокић

    Може ли неко пар ријечи о презимену Сокић из Селишта код Шековића (Источна БиХ –Република Српска) слава Св.Аранђел ? Ђед ми је прич’о давно ,каже : „Сока убила турчина“. На нету читам то исто : “ Сока из Херцеговине убила Турчина из освете за убијеног мужа (Матијевића) и пребјегла у околину Ивањице “ . А мајка ми је Пиљановић (не Миљановић) село Брајинци-Петровићи близу Селишта .

    Одговори
  • zeljko

    Pozdrav molio bi vas ako neko zna nesto o prezimenu Lalic da mi kaze,moji zive u selu Kalimanicikod Sokoca ,slavimo Petrovdan pradeda se doselio stari kazu od Pljevalja zvao se Djoko,isto familija Zoranovic vodi to poreklo. Pozzzz hvala

    Одговори
  • vojislav ananić

    Албанска нлемена, сродна српским племенима немањићког поријекла

    Поред предања код Срба, да су два албанска племена од двојице браће која су браћа тројици предака српских племена, постоји и код Албанеза слично предање. Руски учењак Павле Равински проучио је Црну Гору и написао велико дјело са насловом Черногорија у више књига. У своме краћем раду са наслоном Грађа за историју Васојевића (у цетињској „Новој Зети“ за 1889 год. стр. 153 и 154) наводи књигу: Н. Hecquard, consul de France a Sckutari „Histoire et desrription de la Hantr Alhanie ou Guegarie Paris. 1859. По Равинскога преводу, доносимо то албанско народио предање: „Три брата Хасо, Колач и Васо, пошто су ушљед сиромаштине и гладних година. оставили Србију, а истодобно, да би избјегли неправде и зулуме, које су слабији подносили у то бесудно доба, кренули су, надајући се у Бога заштитника несрећних, у туђе земље, да нађу себи ново жилиште, или да изгубе главу. Они су повели собом и своје жене (ђеце нијесу још тада имали); свој мали пртљаг натоварили су на два коња; повели су 25 коза и мало друге стоке, да се ране млијеком од њих у течају читавог свога пута. Дани, неђеље и мјесеци су пролазили, а та породица, скитајући се тамо-амо, по незнаним путањама, кретала се напријед, не налазећи удесна мјеста да се настани. Зима се примицала; они су могли погинути у леду и снијегу; ријеке и тихи поточићи надошли су од киша и преграђивали им пут; хране, како за њих, тако и за животињу, морало је скоро нестати, јер је наступило вријеме, када сва природа обамире. Сваки од њих мислио је о томе, али није смио казати другоме, бојећи се да не пану у очајање. Настала је ноћ, кад сваки човјек уморен путом, хита да успостави своје силе сном, али сан се није хватао њихових очију. У осталом једне зоре, кад сунчане луче још нијесу биле позлатиле траву и цвијеће, када су росне капљице висиле као брилијанти па листићима, кад шева својом пјесмом храбри своје тиће н обећаје им, да ће сва њена брига бити да им у течају тога дана добави нужну храну; кад се најпосље, све живо спрема новоме животу са новим силама, на западу, с оне стране р. Цема, браћа угледаше бијеле врхове Кома. Са те тачке они су могли погледати неизмјерни простор око себе. “Ах, повикао је Васо, најмлађи и најмудрији од све браће — тај простор, кога виђу, та висока гopa мора бити крај нашег дугог и уморног путовања. Чини ми се као да нас та гора предусријета слатким осмјејком и дарива нам ново отачаство, нову колијевку за наше синове и наше ново покољење, које ћe с временом бити силно и јако. Ти облаци, који се купе у подножју те огромне планине показују да је земља тамо богата и плодна. Тамо је воде изобиља; тамо поточићи као дивокозе скачу са литице на литицу и савијају се пo равницама, дајући им храну и живот. Тамо ћe пасти наша стада, која ћe се размножити до безбројности. Тамо ћемо наћи земљу, која ће обилно наградити онога, ко је буде умио радити“. Ове ријечн охрабрише свију и они весело кренуше напријед.
    Пролазећи по трудним путањама и кроз мрачие и густе борове шуме, они су најпосље дошли у пространу и богагу долину, покривену ћилимом од зслене травс и цвијећа угодног не само оку, него и мирису; она изрезана поточићима чисте и бистре воде, а њима за храну служи снијег на планинским врховима. Тамо, под сјенком старога дуба, они угледаше старца са дугом брадом и бијелим као снијег косама, који клечаше на кољена и узносаше своју молитву Богу. Његова величанствена фигура, благородни израз лица, на коме се јасно исказивала чистота његове душе, његово свијетло чело потицали су гледаоца на уважење и обожавање.
    Када су се они примакли, старац прекине молитву и упита их, ко су они и куда иду; на то му одговори најстарији брат Хасо, а посље тога старац им рече: „Ђецо, мора бити да сте ви добри људи, н зато вам Бог даје благослов; ви стојите на земљи, на којој нема човјечијег трага, али коју је рука Стноритељева одарила даровима, којих више нигђе наћи не можете. Затим хвалећи ту природу продужава даље: „Овдје ћете, о моји љубазни синци, наћи мир и провест ћете ваш живот у срећи и богатству, ако међу вама буде слоге, п ако будете избјегавали кавгу, која често бива у великим породицама, када нема мудрог и опитног старјешине, кога млађи поштују. Зато им он савјетује, да се разиђу, и да Хасо иде на исток, к долини р. Цема; Колач на сјевер. A ти Васо, говори старац, продужи твој пут по западном крају гope, на којој смо. Кад дођеш на пространу равницу, покривену травом и цвијећем, а око ње високе планине покривене снијегом, тада се устави и ту направи себи стан: тамо ћеш наћи благу климу и природу, која ће наградити твој труд и вјештину. Колач захваљујући старцу на савјет, моли га да их не приморава на диобу, а ради тога, да се слога држи међу њима и да им буде старјешина. „Не, не, ђецо моја“, одговара старац, „ја не могу више живјети међу људима, мој живот морам проводити у самоћи и кајању, морам мучити и шибати моје тијело на колико ми божанска милост даде моћи, да би душа постала чиста и безгријешна, достојна да по вољи Господа мога заузме мјесто међу сретнпм становницима неба. Но нe рачунајте да ја мрзим људе; нити је очајање, нити порочне страсти побудиле мене на овакав живот; то је само мој завјет, кога ја морам тачно испунити и само ме смрт од тога завјета ослободити може“. Посље тога Васо се први ријеши да се покори старцу и павши на кољена пред старцем рече: „Оче! Ми ћемо се растати; ми ћемо те оставити. јер нам ти то наређујеш, на кога полажемо сву нашу наду; сада нам дај твој благослов, који ће нас пратити и штитити у нашим новим жилиштима. Ти наш оче, не престаји молити се за нас; ти, мислим, нећеш нас заборавити, је ли истина? Смилуј се и окрени кад год твој поглед к тим странама, куда ми идемо, да се настанимо. Кад се облаци дима са олтара, које ми подигнемо, управе к небу, саједини и ти твоје молитве с нашима, да буду Богу милије и угодније.“ За тим се браћа растадоше плачући како један за другим, тако и за сгарцем.
    Једанпут сунчана свјетлост још није била обасјала земљу, а на истоку се показала нека необична свјетлост. Та појава била је нова за свакога; на небу се направи круг, иза којег летијаху искре као кад пламен трепери на вјетру. Појава та показала се у земљи, ђе је живио Хасо. Прошло је већ двије године од како се браћа расташе са старцем и све њихове бриге да га нађу осташе узалудне. Кроз пет мјесеца он се упокојио у крилу Господа, али о смрти његовој нико није знао ништа.
    Хасо, рачунајући свјетлост за неко привиђење позове жену ради вишег увјерења у ту чудесну свјеглост, која је сијала на истом мјесту све са вишом силом и јакошћу. „Ох! повика он, ово је заиста некакво чудо, то је знак за којим се ми морамо упутити. Срце ми говори, да то морамо учинити. Идимо!“ Они иду и налазе на том истом мјесту човјека, који лежи на постељи од сламе, глава му је почивала на каменом подглавачу; ођевен је био у црне хаљине од простог сукна; у рукама прекрштеним на грудима, налазио се мали крст од црног дрвета, извезен танким златним кончићима, а тим је било претстављено страдање Хистово; близу њега налазаху се бројнице. Испод сјенке дрва, које се бјеху навиле над њим као да би хтјеле заштити тјело од непогоде, пpeлијетаху разноврсне тице и чујаху се мелодични звуци њежни и пријатни, као да поје хор небеских анђела. Лаки и пријатни мирис долазио је од тијела; мирис тај није био налик иа оне мирисе, које људи умију добијати од цвјетова, то је био мирис који је кадар занијети и опојити, и који баца душу у неки изванредно слатки екстаз. Свјетлост је окружавала главу покојника, али то бјеше нека свјетлост необична, налик на ону, која бива на полусима при заласку сунца. Но ко је тај смртни, који је окружен са толико чудеса и који неће да се пробуди, да ужива толика блаженства? Далеки глас одговорио је: „То је пустињак Кома, чија се душа, захвалећи његовим светим дјелима и подвизима, сада налази у царству небеском међу светитељима и угодницима Божјим. Подигни на том мјесту храм, споменик тврди и трајни, па нека људи долазе у њега, да прослављају св. Ивана књаза из босанске краљевске породице, који се одрекао свијета и посветио се Богу и чије врлине и побожности побиједише лукавство ђаволско и злобу људску“.
    Ровински истиче, да има много фантастичнога у овоме предању. По народној философији „није ништа без ништа“, па према томе и из овога ће се моћи критичном анализом да издвоји и нешто историјске истине.
    Њемачки учењак Dr Johau Georp von Hahn у своме делу Albanesischc Studien (1854) наводи ово народно албанско предање које доносимо по преводу Ровинског („Нова Зета“ за 1889 г. стр. 239 и 240): — „Родоначелник Хота и Трепчана био је неки Кећи (Ketschi), за њега се не зна одкуда је, али по претпоставци аутора он је био Арнаут, јер његови потомци (Хоти, Трепчани ? говоре арнаутски, а уз то су и вјере католичке.) По народноме предању Кећи је побјегао од турског зулума у словенске земље и то баш тамо ђе данас живе Пипери. Он је имао 6 сииова: Лазара, Бана, Мркоту, Кастра, Васа и Пипера. Кад су одрасли, један од њих убије у некој свађи једног старосједиоца и ушљед тога морали су сви да бјеже. Отац пак због старости није могао да бјежи, а заустави код себе и најмлађег сина, који је такође био слаб и хром. Зато он замоли братство убијенога да му опросте. Они му опросте и допусте, да задржи код себе најмлађег сина, те су од њега и постали Пипери. Остали се населе у Трепчанима (Загребач?).
    Мркота је више волио уживање и лак живот, него слободан скитнички живог у горама н пресели се на равницу на два сата на запад од Подгорице, ђе се његови потомци и до данас зову по његовом имену Мркотићи (Мрке у Пиперима на сјевер од Подгорице?); они су такођер Славени и православне вјере. Они што су остали у Трепчима пострадају једне године од неродице. Жито је родило само у равници око Бијелога Дрима. Двојица млађе браће одоше тамо. Кад дођу у Пећ, нађу у хану двије лијепе ђевојке, које исто бијаху дошле да купују жита. Момци се допану ђевојкама и почну их распитивати ко су и куда иду, а за тим реку за себе, да су оне јединице кћери богатих родитеља и да би они, кад би се оженили с њима, добили богато нашљедство и толико земље, да би доста било не само за њих, но и за њихову већ ожењену браћу. Момци одговоре да не знаду, да ли ће се браћа на сеобу сагласити, јер иако живе одијељено од оца, опет су тако близо, да се могу често гледати; најпослије ријеше, да се сва четири остала брата ту састану и заједно ријеше. Бpaћa дођу у Пећ и у реченом хану нађу родитеље ђевојачке и с њима крену њиховим постојбинама.
    Једна је ђевојка била из Рјечице (Redschiiza мора бити злорјечица) и избере себи за мужа Васа, од којег су Васојевићи, који су по ријечима аутора познати као разбојници и не даду пролазити караванима из Гусиња, Бјелопоља и Рожаја. Они се дјеле на горње и доње: први живе око Ријечице, која пада у Лим, а други се населе у Лијевој ријеци, зато се и зову Љеворијечани. У старину Лијева ријека није била насељена; но многи од њих, што су били најприје насељени на Ријечици побјегну од туда од Турака и тако се насели Лијева ријека, а посље кад су Турци почели мање наваљивати они се поново упуте на Рјечицу. Друга ђевојка била је из Дукађина, близу Ђаковице; она је узела Кастра, од њега произлази Kaztrovieh (Крастенићи?), који сви говоре арнаутски, а по вјери већина их је мухамеданаца. Лазар, Бан и Кеми осташе у Трепчу и посље се подијелише.
    У оба ова предања видимо, да је узрок сеоби зулум од освајача Турака; а сличност ова два предања код Срба и Арнаута даје нам с једнс сгране као неко јемство за њихову истинитост, а с друге показује нам, да је ту била и смјеса између двају племена, Срба и Арнаута, кад их је ујединила једнака судбина и једнака мржња против Турака кад још није међу њима било вјерске разлике.
    Војвода Марко Миљанов у својој књизи „Живот и обичаји Арбанаса“ наводи да се Keћo два пута женио. Са првом женом имао је синове: Озра, Васа, Краса и Пипа, а са другом Ота и Бача (наведено по Вешовићевој књизи „Племе Васоjeвuћи стр. 96 и 97).

    ИЗВОР: Динарска племена Немањићског поријекла, Милан Карановић

    Одабрао и обрадио: Војислав Ананић

    Одговори
    • Dejan

      Bog vas blagoslovio Vojislave, sažet i detaljan članak o bližem poreklu. srpskih i arnautskih plemena i našim precima, poštovanje vama i srdačan pozdrav

      Одговори
  • vojislav ananić

    Разматрања професора Ердељановића о тим племенима

    Професор Етнологије на Београдском универзитету и академик, др. Јован Ердељановић у својој етнолошкој студији Постанак племена Пипера (једног од пет племена које изводе своје поријекло од Немањића), штампаној у Српском ЕтнографскомЗборнnку књ. XVII дао је преглед свих тих предања о поријеклу племена који своју старину вежу за Немањиће и пропратио их са кригичким разматрањима, строго научно. Преглед свих тих предања и њихових варијаната, критички размотрених, доносимо као неопходно потребан ради даљих сакупљања варијаната, уколико нису већ записана и где штампана.
    Пошто је размотрио од чега је племенско име Пипери и да је од надимка Пипер, Пиперко, који означује малена и хитра човека (малишана, малишу), и да је доцније уобичајено као крсно лично име, прелази на критична разматрања о броју браће и вели: „Ово старинско предање о неколицини браће Пипу, Озру, Васу итд. од којих би постала нека садашња српска и арбанашка племена, већ је на толико места у књижевности испричано, да га је излишно овде понављати. Поменућу само, да има неких разлика у појединостима Тако неки, и њих је највише, наводе предање, да је било петеро браће: Пипо, Озро, Васо, Красо и Ото (т. ј. Хото); пo једном арбанашком предању било их је чак шест и неки се од њих зову друкчијим, арбанашким именима (b. Ј. G. v. Hah: „Albanesische Studien“ сгр. 185-188; тако и Гопчевић: „Oberalbanien“, сгр. 573); по другом брђанском предању било их је само тројица: Озро, Пипо, и Васо (нпр. Р.: „Пјесме из Васојевића“, у „Црногорци“ за 1884, бр.6., стр. 46; или Ровинског „Черногорија II, 1, стр. 29 и 92: и др.) а васојевићко предање узима четири брата, а за Пипа се не тврди поуздано, да им је био брат (Б. Лалевић и Ив. Протић: „Васојевићи“, Етнограф. Зборник, V. стр. 536).“ – (стр. 323)
    Затим узимље Ердељановић, у разматрање и предања одакле су та браћа кренула, па вели: „Даље се још особито казивања не слажу у томе, одакле су могла бити досељена та браћа. Једни кажу, да су били из Старе Србије: од Шар-планине (као у Ровинског, на помен. месту) или „из Дукађина“ (пећска нахија“, код помен. Р. :„Пјесме из Васојевића“); по другима су били из Херцеговине (Лалевић и Протић: „Васојевићи“, на наведеном месту); у Катунској Нахији, нарочито код Озринића, казивали су ми највише, да су били из Босне; итд.“ (стр. 323).
    Иза тога излаже предања и о времену када су та браћа кренула, пропраћа то са неколико својих критичких напомена и вели: „Ни пo времену у које узимају да су та браћа живела, предања се не слажу: по једнима — и њих је највише — то је било у врло давнашње доба, које се не може ближе одредити; а по другима та су браћа живела у време турског завојевања: по паду „српског царства“ или по освојењу Босне и Херцеговине, итд, и склонила се у Брда испред Турака. А исто је такво неслагање и о месту, са кога се узима, да су се та браћа разишла на разне стране: једни веле да су се разишли из Пипера; други кажу, да су дошли најпре на Кчево, па ту остао Озро, а остали пошли даље; итд. (стр. 323 и 324).
    После тога етнолог Ердељановић узимље у критичка разматрања и предања која је он сам забиљежио, испитујући пиперску племенску област, и вели: „ У самим Пиперима слушао сам два раалична казивања. Али на жалост оба та казивања имају један недостатак, који им одузима вредност оне првобитне старине, коју су морали некад имати. Тај је недостатак у овоме. Пре дванаест до тринаест пасова почели су се у Пипере досељавати из Лутова у Братоножићима потомци једног јаког братства, које је уз то и знатног рода. Они су успели, да се населе готово по свима деловим данашње пиперске области и тако су се намножили, да сад чине најјачу сродничку грану у Пиперима. Ти су досељеници имали међу својим прецима једнога, који се звао Пипо Николин, а који је живео npe гринаест до чегрнаест пасова (Ј. Ердељановић: иБратоножићи“, стр. 600). И једно то што се он звао Пипо пуним именом: Пипер — а друго што су ови његови потомци услед своје јачине и многобројности постали главним претставником племена Пипера, они су и само племенско име, Пипери“ присвојили себи и сматрају себе за праве Пипере. Све пак староседеоце они зову „старима „старим свијетом“ и „Лужанима“. Да они немају право звати себе правим Пиперима, имамо јасан доказ у томе, што је њихов предак Пипо Николин живео тек пре од прилике 350 година (13 до 14 пасова по 25 година), дакле око средине Ш века, а ми имамо сасвим поуздан писани податак, да се племе Пипери звало тим својим именом још у средини 15 века“. (стр. 324).
    На основу свега rope изложенога приказује Ердељановић процес постанка и развитка племенског и вели: „Ну ова „јачица пиперска присвојивши себи на силу старо племенско име учинила је насиље и старим предањима о постанку племена Пипера. Староседеоци пиперски, којих има још и сада приличан број, истина вазда поричу тим дошљацима право да се само они сматрају Пиперима и енергично одбијају од себе називе „стари свијет“, „Лужани“ и др., које сматрају за погрдне. Та распра око порекла је бивала шта више и повод споровима и оштрим сукобима, па је због тога било једном „давијања (жалби, поглавито црначких) и пред кнезом. Али крај свега тога пиперски су старинци учинили знатан уступак јаким и угледним браствима лутовских досељеника, од којнх су, као што смо нидели, у последњим столећима редовно биране и племснске војводе и друге старешине. Староседеоци су наиме гледали, да доведу своје претке у неку тобожњу сродничку везу са прецима тих нових „Пипера“, а нови су им сами ишли у томе на руку. Мања староседелачка братства примила су и крсно име лутовских досењеника, да би се са њима штo више изједначила.
    На тај начин је дошло до тога, да се старо предање о првом претку илемена Пипера, које је без сумње и онако било тамно и неодређено, спојило са предањем о прецима лутовских досељеника. И тако у садашњем казивању пиперском о претку „Пипу“ има поред сасвим поузданих, одређених података, који су му дошли из лутовског предања, још и таквих података, који су му несумњиво додати из неког старијег предања“. (стр. 324 и 325).
    (6) Kao допуну томе излаже Ердељановић предања о тим племенима која су забиљежена у Црмници, у Старој Црној Гори: „Једно је казивање пиперско; које се поглавито прича у Црнцима, да је Пипо имао четири брата: Оздра, Васа, Ота и Краса; и да су се они у давнашње доба, не зна сс кад, разишли из данашњих Пипера, а Пипо да је остао и населио се више предела Мрка или у селу Свиби. Од Пипова потомства су сви Пипери, па н староседеоци у Црнцима (које иначе сви сматрају за „Лужане“) су од Пипова унука, Андрије. Ово главно казивање појединци измењују или допуњавају са још понеким појединостима или сасвим на свој начин, нпр. да је Пипо био војвода Ивана Црнојевића; да је и Брато предак садашњег племена Братоножића, био брат Пипов, али само по оцу, а не по мајци; итд. Друго је казнвање, да су четири брата Пипо, Озро (или Оздро), Васо и Ото добегла испред Турака из неке од источних српских земаља у Брда и одатле се разишли на разне стране, те Пипо дошао у Братоножиће а његови потомци прешлп у садашње Пипере. Једни (а међу њима и дрбар паметар, старац Вукић Симов Ђурковић из Завале) кажу, да су поменута четири брата били синови Николе Гојкова, који је из Пирота утекао од Турака и дошао најпре у Ком, па затим стојао неко време по Лијевој Ријеци и на планини Ножици (у данашњим Васојевићима) и најзад прешло у Братоножиће у Змијинац. За то време су му се три сина преселила у друге крајеве, а Пипо се настани у Лутову. Други опет веле, да су поменута четири брата добегла од Призрена отприлике „по Косову“. А старац Радоња Радевић (Петровић) цз Ожега казивао ми је, да су та браћа били унуци ,,банa Страхиње од Косова” чији је син. „бан Здриноје пребегао у пределе данашњих Васојевића и „пануо на Лопате“. Од његових синова Пипо је са Лопата прешао у Брагоножиће у Лутово. Сви пак приповедачи настављају даље на овај први део свога казивања предање о гранању лутовских брастава како оних што су остала у Лутову гако и оних што су се преселила у Пипере. А то јс предање већ сасвим ново и о њему ћемо говорити даље, у одељку о новим досељеницима.” – (стр. 325 и 326.).
    (7) Завршујући разматрања са тиме да има 14 старих брастава Пипера са 218 домова и о свему томе даје Ердељановић овај научно значајан закључак: „Из овога штo смо навели види се јасно; како сад у самом народу у племену Пиперима нема нимало поузданих и сагласних предања о постанку и о првом претку или о првим прецима тога племена. Може се веровати само толико, да у наведеним казивањима имa и остатака од врло старих предања, од оних која се односе још на старо племе Пипepe. Нису од малог значаја за ово питањ и два стара предања. Једно је од њих оно опште познато и јако распрострањено брђанско, црногорско и северноарбанашко предање о неколицини (тројици, четворици или петорице) браће од којих су данашња српска и арбанашка племена: Пипери, Озринићи, Васојевићи; Краснићи и Хоти. Као штo смо и напред нагласили, у овоме предању, свакако има нечегa стварног. А овде вреди нарочито истаћи, да је врло знатно, што сва три српска племена Пипери, Озринићи и Васојевићи славе Св. Архаиђела и што сва три имају називе начињене од личних имена (од Пипер, Озрјен и Васоје). Друго је старо предање, које je очувано у самим Пиперима; да се је „Пипо“ предак свих Пипера, био настанио више Мрка или у Свиби. Можда је и то предање очувало тачну или приближно тачну успомену о месту становања правог праоца оног језгра, из кога се после развила најстарија сродничка група под именом Пипери. И данас је у Мркама свеколико становништво врло старо, и што је још нарочито знатно: све су Мрке заједничког порекла, и нису се све до пре четрдесет и пет година никако међу собом узимали. И само име Мрке постало је очевидно по називу или по надимку неког српског браства.
    Према свему што смо до сад изнели излази, да племена Пипера није било пре српског насеља, него да су га тек Срби основали и дали му име. (стр. 326. 327 и 413.).
    На завршетку главе о племенима која изводе своје поријекло од мушке линије Немањића додати ми је само још и ово. У племену Братоножићима (црногорско-брђанској племенској области), одржава се једно народно прдање о претку Братоногу да је од унука Деспота Ђурђa Бранковића, а по другом предању да је био брат оне тројице браће од којих су Васојевићи, Озринићи и Пипери. Деспот Стеван Лазаревић, не имајући сина, одредио себи за наследника сестрића Ђурђа Бранковића и он је постао владар преосталих дијелова средњевјековне Србије. Тада су почели хроничари и летописци да изводе поријекло Бранковнћа од Немањића и то од Вукана, сина Немањиног, од којега је и Милица косовског Лазара, баба Деспота Ђурђа Смедеревца. Да ли је истинито то поријекло или потечс из тежње да се истакне старост династије и њено „светородно” поријекло и „светородна“ крв од Немањића — а старину су Немањићи везивали за Цара Константина — тешко је то данас установити. У народу нема предања да је династија Бранковића од Немањића и зато се нећемо тиме овде ни да бавимо.

    ИЗВОР: Динарска племена Немањићског поријекла, Милан Карановић

    Одабрао и обрадио: Војислав Ананић

    Одговори
  • новак зекић

    Поштовани добри људи,који желите и трудите се да помогнете онима који још лутају за својим пореклом,искрено и Ја сам један од тих.Зовем се Новак Зекић 1957 год,од оца Ивана и ђеда Сава,прађеда Ивана,чукунђеда Боја-славимо славу Светог Василија Великог Слава му и милост.Колонизирани су моји Зекићи у Савино Село 1946 год,по колонизацији коју је добио најстарији син Савов Милорад носилац партизанске споменице из Радеве махале насеље које је ближе Рожајама него Беранама.Ко су Зекићи ком племену припадају и када су дошли на подручје Берана или Рожаја,ако вам нешто значи име су ми дали по покојном Новаку којег су убили због Инфорбироа,кажу да је тада био начелник Беранског среза иначе је био Петров син који је имао поред њега још пет синова.Надам се да ће те ми дати неку смерницу и да дођем до свог порекла.Хвала унапред мој маил- novak.zekic@eps.rs и моб.0648372889

    Одговори
  • milorad

    Ja se zovem Rosic Milorad rodjen u selu Vrbica kod Livna , Bosna i Hercegovina. Iz prica moga dijeda Rosici su u Livanjski kraj dosli iz sela Otisic u Dalmaciji Hrvtska ali pre toga iz Crne Gore u Dalmaciju koja je bila pod Mlecanima.Dali neko zna nesto vise o prezimenu Rosic u Crnoj Gori.

    Pozdrav svoj pravoslavon braci ma gde bili,

    Одговори
  • Borivoje Obradović

    @Vlado
    Pohara Kuča, u dva navrata, zbila se juna meseca 1855., nakon što su neke kučke plemenske vođe objavile pokornost turskom paši u Skadru.

    Deo Kuča prešao je demonstrativno iz pravoslavlja na islam. Kuči su odbili da plaei porez crnogorskoj državi, te su knjazu Danilu I. Petroviću Njegošu cinično poručili da bi mogao, ako želi porez, poslati svoju suprugu u Kuče da ga uzme.

    Koncem juna1855. oko 3000 Crnogoraca, kojima je zapovijedao veliki vojvoda Mirko Petrović silovito je nastupilo i zaposjelo Kuče. U osvetničkim smaknućima odrubljivane su glave Kučima, tako je pobijeno 80 pretežno staraca i dece, potpuno nevinih, jer su plemenske vođe bile izbjegle k turskom paši.

    Krajem jula 1855. usledila je nova pohara Kuča, sada još surovija. Prema izvještaju Marka Miljanova Popovića, tada perjanika Danila I., zaklano je 243 Kuča, dok je prema izvješću Kuča skadarskome paši broj zaklanih iznosio „131 glava, među kojima tri žene, 10 djece u kolijevci i pet djevojaka“.

    Kuči su od toga doba bili odani Kneževini Crnoj Gori.

    Одговори
  • Miloš Milošević

    Moja porodica Milošević je iz Popova blizu Bijeljine iz Republike Srpske. Slavimo svetog Savu. Prema istraživanjima nekih potomaka iste loze naše bratstvo postoji na području Semberije 5 koljena unazad. Prvi doseljeni iz Hercegovine se zvao Petar i nosio je perčin. Ako iko ima bilo kakvih podataka o našem bratsvu volio bih da podijeli. Pozdrav!

    Одговори
  • Ivan Dragićević

    Pomaže Bog, Moje ime je Ivan Dragićević, rođen u Beogradu, od Oca Dragana i Majke Stanojke(Vidaković), zanima me poreklo moje porodice Dragićević, deda mi je rodom iz Svrljiga, selo Davidovac, južna Srbija, on kaže da su mu stari pričali da je naša porodica došla iz Crne Core, mada sam čitao da Dragićevići vode poreklo iz Prebilovaca u Hercegovini, tako da me zanima da li nekako mogu da saznam ko je taj moj predak koji je došao u južnu Srbiju, i kada se to desilo, kao i razlog zbog kojeg se to desilo. Da li nam je poreklo iz Hercegovine. Slavimo Sv. Alimpija, i narod dole na jugu je našu porodicu zvao Tokalci, po zlatnim tokama koje su nosili naši preci, to je još jedan podatak koji mi je đed ispričao.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top