Николић

Порекло презимена, село Белотић (Богатић, Мачва)

Порекло становништва села Белотић, општина Богатић (Мачва). Стање од 18. века до прве половине 20. века Досељени у 18. веку СТАНКОВИЋИ (Томиндан, 13-1 к); воде порекло од Станка, досељеног из Горње Сипуље, у Јадру; од њих су Арнаутовићи II, у Бадовинцима. СМИЉАНИЋИ (Мрата, 44-5 к); потичу од Бијуклића из Бадовинаца; садашње име добили…

› више информација

Порекло презимена, село Баново Поље (Богатић, Мачва)

Порекло становништва села Баново Поље, општина Богатић. Стање од 18. века до прве половине 20. века Досељени у 18. веку Из Херцеговине: ДАКИЋИ (Игњатије, 14-12 к), и исти су са Даничићима у Богатићу, пре се звали Станојевићи, а један су род са Малетићима у Богатићу (Ђуђићи, Дабићи, Вуковићи), Будимировићима и Виторовићима у…

› више информација

Порекло презимена, место Бадовинци (Богатић, Мачва)

Порекло становништва места Бадовинци, општина Богатић, од 18. века до данашњих дана Досељени у 18. веку Из Црне Горе: АЋИМОВИЋИ (М. Госпојина, 9 к), и од њих ИЛИЈАШЕВИЋИ (6 к), од рода су Ројевића из околине Никшића, исти су са Савићима у Прњавору, Глишићима у Бранковини (Подгорина), и Амајлијама у Семберији. Из Херцеговине: ЈЕВТИЋИ…

› више информација

Порекло презимена, село Рогљево (Неготин)

Порекло становништва села Рогљево, општина Неготин, стање између Првог и Другог светског рата Село је насељено досељеницима са Косова, који су у ове крајеве стигли селећи се пред најездом Турака (у највећој мери око 1695. године), али се сматра да има и староседелачких породица (од староседелаца су до данас очуване…

› више информација

Порекло презимена, село Ботош (Зрењанин)

Порекло становништва села Ботош (Горњи Банат), према истраживању етнолога Јована Ердељановића “Срби у Банату”. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић Први насељеници дошли су ”из Србије” и најпре се населили на данашњем Сеипту, па су затражили да буду уз Тамиш и преселили се код данашње Старе цркве. Прича се да…

› више информација

Порекло презимена, Нови Бечеј (град)

Порекло становништва Новог Бечеја (Горњи Банат), према истраживању етнолога Јована Ердељановића “Срби у Бечеју”. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић  НАПОМЕНА: Нови Бечеј настао је спајањем два насеља: Врањево и Нови Бечеј.  До 1952. године носи име Волошиново, када добија данашњи назив – Нови Бечеј (А. М.) Када је била ”немачка…

› више информација

Порекло презимена, село Рудинице (Плужине, Пива)

Порекло становништва села Рудинице, стање из 1912. године Јужно од Сељана, на таласасто-нагнутом земљишту, у левом кањону Комарнице а на висини од 959 м. налазе се Рудинице. Село је бесумње то име добило, што се некада у њему вадила каква руда. У горњем делу села има једна главица од црвенице…

› више информација

19. јула 2012.

0

Фељтон: Ко су Шумадинци (62)

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“   Пет родова из старе Рашке Како је Ђурђевдан и слава Дробњака, то потврђује да је овај род истог корена дробњачког порекла, што је у његовом предању и сачувано…

› више информација

19. јула 2012.

30

Фељтон: Ко су Шумадинци (51)

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“   Потомци Баје Пивљанина Он је на захтев Порте, пребачен далеко у Истру 1670. У народним песмама опевани хајдук и ускок Бајо Пивљанин је историјска личност. Рођен је у…

› више информација

19. јула 2012.

2

Фељтон: Ко су Шумадинци (50)

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“   Село потомака оборкнеза Мирка Последње насељавање обављено је после Велике сеобе 1690. Село Шуме је старог постања. Први његов писани помен је у години 1428, у повељи којом…

› више информација