Порекло презимена, село Вукушица (Врњачка Бања)

29. јун 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Вукушица, општина Врњачка Бања – Рашки округ. Према књизи Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

Топографске прилике.

Куће овог села су на заравни испод Вукушићке (или Бачевачке) Главице и на плећатим косама Чаирима и Неделу, које се од Вукушићке Главице благо спуштају северу ка Вранешима.
Брда: Вукушићка Главица и Голо Брдо.

Воде.

Потоци: Градински Поток, Товарница, Орашће (или Рашће) и Грабљи Поток.
Извори: Водица, Врела, Извор у Голом Брду, Извор у Грабаку, Извор код Дуркалићке Куће, Црквени Извор и Лупња.
Пије се вода из десет бунара.

Земље и шуме.

Њиве: Аде, Говедарник, Околац, Острва, Раковица и Трноваче – све у граници села Вранеша, „у пољу“ поред Западне Мораве.
Ливаде: Голо Брдо, Градинске Ливаде, Јелошница, Чаири, Недело, Петковац и Брекиња.
Шуме: Степандело.
Утрине: Степандело, Брекиња и Недело.

Тип села.

У селу се издвајају три групе кућа: испод Вукушићке Главице и на косама Чаирима и Неделу – иначе нема никакве поделе на крајеве и махале.
Куће су збијене у гомилу, 20 до 50 метара удаљене једна од друге, ређе 100 до 200 метара, као што су куће Бачевића испод Вукушићке Главице.

Остали подаци о селу.

Насеље има 20 родова и 62 дома.
Гробље је код цркве, на Вукушћкој Главици.
У харачким списковима из 1818. године Вукушица је имала 13 кућа.
Године 1844. Вукушица је била заселак села Отрока.
Сеоска заветина је Други дан Св. Тројица – Други дан Духова.
На Вукушићкој Главици постоји црква брвнара, посвећена Св. Јовану Крститељу. Подигли су је преци Раштана (Голушића) 1837. године.

Порекло породица.

Негдашњи родови:

-Војмиловци (Шућури), Јовањдан, су род Војлимовцима у Грачацу. Изумрли су. На њиховом земљишту су Дуркалићи (од Гузоња) из Грачаца.
-Елдићи, Митровдан, су се иселили у Подунавце.
-Букаре (Јовановићи), Јовањдан, су старином из Херцеговине. Овамо су се доселили из Јарандола у Ибру. Иселили су се у Заклопачу.
-Недељковићи, Алимпијевдан, су грана Раденковића. Иселили су се у Гружу.
-Пецићи (Поповићи и Мундири), Аранђеловдан, су род Пецићима у Грачацу. Иселили су се у Подунавце.
-Чкребе, Ђурђевдан, су се иселили у Вранеше.

Данашњи родови.

Старинци:

-Петковићи, Никољдан. „Од њих је био господар Јован, чувени трговац из Карађорђева времена“.

У 18. веку су се доселили:

-Вукенићи (Лучани и Јовановићи), Никољдан, су из Лука у Беранском срезу.
-Раденковићи, Алимпијевдан – прекада Ђурђиц, су од Косовске Митровице.
-Раштани (Голушићи), Св. Мина, су из Раштана у Битољском срезу.
-Утићи, Стевањдан, су из Утова у Битољском срезу.
-Маринковићи, Аранђеловдан, су „од Пазара“.
-Ердоглије, Св. Врачи, су род Ердоглијама у Отроцима.
-Бачевци, Ђурђевдан, су старином из Бихора. Овамо су се доселили из Бачеваца у Ваљевском срезу.

Досељени у време Првог устанка:

-Китанци (Китановићи), Митровдан, су из Македоније.
-Чакаревићи (Јанковићи и Милетићи), Ђурђевдан, су дошли из Старог Влаха а старином су из Дробњака.
-Тошићи, Аранђеловдан, су „од Студенице“.

Досељени после 1850. године:

-Васиљевићи, Ђурђиц – прекада Ђурђевдан, су од Васиљевића из Вранеша.
-Вељковићи, Лучиндан – прекада Марковдан, су из Попа у Дежевском срезу.
-Петровићи („Левчани“), Петровдан, су из Опарића у Левчу.
-Вујашани, Св. Петка, су од Вујашана из Вранеша.
-Гузоње, Никољдан, су од Гузоња (Дуркалића) из Грачаца, дошли „на мираз“ у Војмиловце (Шућуре).
-Дреноваци, Јовањдан, су род Дреновацима у Грачацу.
-Тодоровићи, Аранђеловдан, су род Тодоровићима у Вранешима. Настанили су се на земљишту које су купили од Пецића.
-Пожаревци (Ивановићи и Николићи), Ђурђевдан, су род Пожаревцима (Ивановићима) у Подунавцима. Овамо су прешли на имање.
-Медари, Митровдан – прекада Јеремијевдан, су род Медарима у Вранешима. Доселили су се „на имање“ 1910. године.

ИЗВОР: Према књизи Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.