Порекло презимена, село Мељаница (Краљево)

11. јун 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Мељаница, Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Meljanica

Топографске прилике.

Село је поред речице Мељанице и Рибнице и око потока Камиџорске Реке, Мираице и Галешке Реке.
У селу су брда: Бељук, Борје, Виловски Јелак, Галешко Брдо, Главчина, Жутар, Имела, Велика Караула, Мала Караула, Жежница, Округлица, Велики, Средњи и Мали Озрен, Велика и Мала Перуника, Петковски Ћувик, Пантовски Крш, Петројчино Брдо, Радичев Крш, Царевића Јелак, Мала Усовица, Стајкино Брдо и Пљакова Чукара.

Воде.

Потоци: Ајдучки Поток, Виловска Река или Вилово, Галешка река или Галеш, Галешки Поток, Ивановски Поток, Поток код Вукушићких Колиба, Камиџорска Река (или Камиџора, Камиџорски Поток), Мељаница, Мираица, Пупавски Поток, Студени Поток и речица Рибница.
Изори: Ајдучки Извор, Јаћимовски Бубан, Јочовски Бубан, Камиџорски Бубан, Ниловски Бубан, Чомагићки Бубан, Виназитина Вода, Вукомановски Извор (или Кајзер-Чесма), Мирјанићки Извор, Извор на Ниловској Превоји, Пановски Извор (или Чуљовац), Питовница, Савова Вода, Слатинаа, Студена Вода, Томовски Извор, Красова Вода и Глуваћ.

Земље и шуме.

Њиве: Питовница и Ћосовац.
Ливаде: Камиџорска Река, Мељаница, Мираица, Пупавски Поток, Студени Поток, Грабак, Лештак, Чуљовац и Папратница.
Шуме: Озрен, Глуваћ и Царевића Јелак.
Испаше: Вилово, ГалешкоБрдо, Глуваћ, Граовиште, Ерске Ливаде, Заједница, Мираица, Орловац, Стајчићке Ливаде, Пљачкова Чукара и Царевића Ливада.
Бачије: Галешко Брдо и Мираица.
Зимовници: Царевића Јелак и Превој у Столовима.

Тип села.

Село је подељено на засеоке, који се зову: Мељаница, Камиџора, Јелова и Голеш.

Остали подаци о селу.

Насеље има 17 одова и 47 домова.
У селу су два гробља. Једно је у засеоку Мељаници „у Реци“ (поред Мељанице) а друго је у Камиџори. У Јочевском Гробљу, у коме су се раније укопавали Јочовићи, више се не сахрањују.
Сеоска заветина је Први дан Св. Тројица – Први дан Духова.

Име селу.

Према народном предању село је добило име по Ћајићима, досељеним из Мељанице, у Косовскомитровачком срезу. Ћајићи се сматраји као оснивачи села.

Старине у селу.

Стеван Првовенчани је приложио својој задужбини, између осталих села и жупа, и Граховиште. Судећи по реду којим долази у повељи, као да су ова Граховишта близу Жиче.
У народу постоји предање да је на брду Граовишту, на међи Мељанице и Рибнице, било неко насеље „много давно“.
Код извора Виназитине Воде два места се зову Визанитина Кућа или Стара Кућа и Виназитин Гроб.

Порекло породица.

Негдашњи родови:

-Ћајићи, Никољдан. О њиховом пореклу је све речено. Последњи потомак, Марко, умро је 1923. године у 66. години.
-Орашани, Никољдан, су били у Јелови, у врху потока Мираице. Последњи потомак Вулета је давно умро. Сахрањен је поред куће, у ливади која се данас зове Орашка Ливада.
-Ивановићи су били у Иванову Долу, поред потока, који се данас зове Ивановски Поток. Изумрли су.
-Јеремићи (Стајчићи, Остраћани и Ниловићи), Ђурђиц, су били у Јелову – у потоку Мираици. Потомци су Рака Јеремића, сина баба Стајкиног, који се по мајци звао Стајчић, а по поочиму (од Остраћана, Ниловића) презиао се Остраћанин, Ниловић. Иселили су се у Матаруге. Успомена на њих сачувала се у називима Стакино брдо и Стајчићке Ливаде.
-Дурути, Ђурђиц, су из Ибарског Колашина. Иселили су се у Драгосинце. Успомена на њих се сачувала у називу Дурутуша – поток у засеоку Мељаници.
-Ђуровићи, Св. Петка, су од брезанских Ђуровића. Иселили су се у Рибницу. Њихово земљиште су купиле Чковре (Пауновићи) из Брезне.
-Ћосовићи, Св. Јоаким и Ана – прекада Ђурђиц, су грана овдашњих Прњака. Иселили су се у Коваче и тамо се презивају Милосављевићи.
-Филиповићи, Ђурђиц, су били у засеоку Мељаници на земљишту у власништву данашњих Милетића, више Вукомановског Извора. Иселили су се у Метикоше.
-Чуље, Мратиндан, су се доселили из Ђакова у Студеничком срезу од Чуља. Њихове куће с’ подрумима су биле на једном превоју у близини кућа данашњих Пупаваца. То место се зове Подрумиште. Недалеко одатле је извор Чуљовац. Иселили су се у Ратину.
-Виловци, Ђурђевдан, су били у Вилову. Доселили су се из „ерског краја“. Иселили су се у Коваче после ратова 1876-1878. године.
-Шалинићи, Стевањдан, су такође били у Вилову. Они су од Шалинића из Брезне. Иселили су се у Матаруге пре 50 година.
-Главоње, Никољдан, су дошли из Драгачева а старином су из Доњег Колашина. И они су били у Вилову. Браћа Радојко и Светозар су погинули у боју на Јарињу (у Ибру) у ратовима 1876-1878. године. Иселили су се у Матаруге и у Крушевицу. Успомена на њих сачувана је у називу Главоњска Ливада.
-Аврамовићи су били у Јелови. Њихове куће су биле у саставцима Вилова и Мираице. Изумрли су. Последњи потомак Миљојко умро је око 1860. године.

Данашњи родови:

Из Казанића на Ибру су се доселили „пред Први устанак“:
-Остраћани (Ниловићи, Петровићи и Јочовићи), Ђурђиц. Даљим пореклом су из Остраћа у Ибру.
-Милетићи, Аранђеловдан.
-Прњаци (Казновци и Томовићи), Св. Јоаким и Ана – прекада Ђурђиц. Род су са  ПрњацимаМилосављевићима у Рибници, Ковачима и Кованлуку.
-Вулићевићи (Ђурковићи), Никољдан. Они су од Пејовића.
-Чмерићи, Јовањдан. Одавде су се неки одселили у Поскурице у Лепеници. Из Поскурица се се једни вратили као род Поскурице и настанили у Гружи (Книћу и Витановцу). Из Витановца су неки прешли у Подибар и настанили се у Врби, Кованлуку и Ратини (Вукадиновићи).
-Чомаге (Чомагићи), Аранђеловдан – прекада Аранђеловдан летњи, су из Чомага у Јошаничкој Бањи у Ибру. Старином су од Качамака из Васојевића. Из Васојевића су досељени најпре у Тиоџе у Ибру а одатле су се неки иселили у Јошаничкку Бању и тамо засновали заселак Чомаге.

Досељени у периоду од 1800. до 1850. године:

-Камиџорци (Трнавци), Никољдан, су из Трнаве у Дежевском срезу; најпре су се доселили у Камиџору, заселак села Витановци у Гружи. Ту су удавили спахију у Морави, па су једни избегли дубље у Гружу а други у планину Столове, где су испод Граовишта засновали заселак Камиџору.
-Лужњани (Лугонићи и Милосављевићи), Пантелијевдан, су од Лужњана из Јошаничке Бање у Ибру. Тамо су убили спахију „Турчина Везировића“. Род су Вукенићима у Церју и Петровићима другим у Рудњаку.
-Јаћимовићи (Раденковићи), Аранђеловдан, су „од Пазара“. Род су Јаћимовићима у Рибници, Готовцу, Вранешима и Грачацу.
-Ристовићи, Алимпијевдан, су „од Ариља“; најпре су се доселили у заселак Мељаницу, па у Јелову.
-Вукомановићи, Св. Петка, су из Крушевице у Дежевском срезу. Одатле су се неки иселили у Краљеви и Београд.
-Пупавци, Аранђеловдан, су из Пупавна у Ибру.

Досељени у периоду после 1850. године:

-Арсовићи, Никољдан, су из Носољина у Дежевском срезу. Тамо се, кажу, зову Кошани.
-Чковре (Пауновићи), Јовањдан, су од Чковра из Брезне, населили се „на имање“ које су купили од Ђуровића исељених у Рибницу.
-Глишовићи, Ђурђиц, су од Обреновића из Предола; доселили се на имање Здравка Остраћанина Јочовића.
-Пановићи, Лучиндан – прекада Марковдан, су од Пановића из Каменице.
-Марковићи, Јовањдан, су од Марковића из суседних Ковача а даљим су пореклом од Марковића из Церја.

ИЗВОР: Према књизи Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.