Poreklo prezimena, selo Meljanica (Kraljevo)

Poreklo stanovništva sela Meljanica, Grad Kraljevo – Raški okrug. Prema knjizi Radosava LJ. Pavlovića „Podibar i Gokčanica“. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Topografske prilike.

Selo je pored rečice Meljanice i Ribnice i oko potoka Kamidžorske Reke, Miraice i Galeške Reke.
U selu su brda: Beljuk, Borje, Vilovski Jelak, Galeško Brdo, Glavčina, Žutar, Imela, Velika Karaula, Mala Karaula, Žežnica, Okruglica, Veliki, Srednji i Mali Ozren, Velika i Mala Perunika, Petkovski Ćuvik, Pantovski Krš, Petrojčino Brdo, Radičev Krš, Carevića Jelak, Mala Usovica, Stajkino Brdo i Pljakova Čukara.

Vode.

Potoci: Ajdučki Potok, Vilovska Reka ili Vilovo, Galeška reka ili Galeš, Galeški Potok, Ivanovski Potok, Potok kod Vukušićkih Koliba, Kamidžorska Reka (ili Kamidžora, Kamidžorski Potok), Meljanica, Miraica, Pupavski Potok, Studeni Potok i rečica Ribnica.
Izori: Ajdučki Izvor, Jaćimovski Buban, Jočovski Buban, Kamidžorski Buban, Nilovski Buban, Čomagićki Buban, Vinazitina Voda, Vukomanovski Izvor (ili Kajzer-Česma), Mirjanićki Izvor, Izvor na Nilovskoj Prevoji, Panovski Izvor (ili Čuljovac), Pitovnica, Savova Voda, Slatinaa, Studena Voda, Tomovski Izvor, Krasova Voda i Gluvać.

Zemlje i šume.

Njive: Pitovnica i Ćosovac.
Livade: Kamidžorska Reka, Meljanica, Miraica, Pupavski Potok, Studeni Potok, Grabak, Leštak, Čuljovac i Papratnica.
Šume: Ozren, Gluvać i Carevića Jelak.
Ispaše: Vilovo, GaleškoBrdo, Gluvać, Graovište, Erske Livade, Zajednica, Miraica, Orlovac, Stajčićke Livade, Pljačkova Čukara i Carevića Livada.
Bačije: Galeško Brdo i Miraica.
Zimovnici: Carevića Jelak i Prevoj u Stolovima.

Tip sela.

Selo je podeljeno na zaseoke, koji se zovu: Meljanica, Kamidžora, Jelova i Goleš.

Ostali podaci o selu.

Naselje ima 17 odova i 47 domova.
U selu su dva groblja. Jedno je u zaseoku Meljanici „u Reci“ (pored Meljanice) a drugo je u Kamidžori. U Jočevskom Groblju, u kome su se ranije ukopavali Jočovići, više se ne sahranjuju.
Seoska zavetina je Prvi dan Sv. Trojica – Prvi dan Duhova.

Ime selu.

Prema narodnom predanju selo je dobilo ime po Ćajićima, doseljenim iz Meljanice, u Kosovskomitrovačkom srezu. Ćajići se smatraji kao osnivači sela.

Starine u selu.

Stevan Prvovenčani je priložio svojoj zadužbini, između ostalih sela i župa, i Grahovište. Sudeći po redu kojim dolazi u povelji, kao da su ova Grahovišta blizu Žiče.
U narodu postoji predanje da je na brdu Graovištu, na međi Meljanice i Ribnice, bilo neko naselje „mnogo davno“.
Kod izvora Vinazitine Vode dva mesta se zovu Vizanitina Kuća ili Stara Kuća i Vinazitin Grob.

Poreklo porodica.

Negdašnji rodovi:

-Ćajići, Nikoljdan. O njihovom poreklu je sve rečeno. Poslednji potomak, Marko, umro je 1923. godine u 66. godini.
-Orašani, Nikoljdan, su bili u Jelovi, u vrhu potoka Miraice. Poslednji potomak Vuleta je davno umro. Sahranjen je pored kuće, u livadi koja se danas zove Oraška Livada.
-Ivanovići su bili u Ivanovu Dolu, pored potoka, koji se danas zove Ivanovski Potok. Izumrli su.
-Jeremići (Stajčići, Ostraćani i Nilovići), Đurđic, su bili u Jelovu – u potoku Miraici. Potomci su Raka Jeremića, sina baba Stajkinog, koji se po majci zvao Stajčić, a po poočimu (od Ostraćana, Nilovića) preziao se Ostraćanin, Nilović. Iselili su se u Mataruge. Uspomena na njih sačuvala se u nazivima Stakino brdo i Stajčićke Livade.
-Duruti, Đurđic, su iz Ibarskog Kolašina. Iselili su se u Dragosince. Uspomena na njih se sačuvala u nazivu Durutuša – potok u zaseoku Meljanici.
-Đurovići, Sv. Petka, su od brezanskih Đurovića. Iselili su se u Ribnicu. Njihovo zemljište su kupile Čkovre (Paunovići) iz Brezne.
-Ćosovići, Sv. Joakim i Ana – prekada Đurđic, su grana ovdašnjih Prnjaka. Iselili su se u Kovače i tamo se prezivaju Milosavljevići.
-Filipovići, Đurđic, su bili u zaseoku Meljanici na zemljištu u vlasništvu današnjih Miletića, više Vukomanovskog Izvora. Iselili su se u Metikoše.
-Čulje, Mratindan, su se doselili iz Đakova u Studeničkom srezu od Čulja. Njihove kuće s’ podrumima su bile na jednom prevoju u blizini kuća današnjih Pupavaca. To mesto se zove Podrumište. Nedaleko odatle je izvor Čuljovac. Iselili su se u Ratinu.
-Vilovci, Đurđevdan, su bili u Vilovu. Doselili su se iz „erskog kraja“. Iselili su se u Kovače posle ratova 1876-1878. godine.
-Šalinići, Stevanjdan, su takođe bili u Vilovu. Oni su od Šalinića iz Brezne. Iselili su se u Mataruge pre 50 godina.
-Glavonje, Nikoljdan, su došli iz Dragačeva a starinom su iz Donjeg Kolašina. I oni su bili u Vilovu. Braća Radojko i Svetozar su poginuli u boju na Jarinju (u Ibru) u ratovima 1876-1878. godine. Iselili su se u Mataruge i u Kruševicu. Uspomena na njih sačuvana je u nazivu Glavonjska Livada.
-Avramovići su bili u Jelovi. Njihove kuće su bile u sastavcima Vilova i Miraice. Izumrli su. Poslednji potomak Miljojko umro je oko 1860. godine.

Današnji rodovi:

Iz Kazanića na Ibru su se doselili „pred Prvi ustanak“:
-Ostraćani (Nilovići, Petrovići i Jočovići), Đurđic. Daljim poreklom su iz Ostraća u Ibru.
-Miletići, Aranđelovdan.
-Prnjaci (Kaznovci i Tomovići), Sv. Joakim i Ana – prekada Đurđic. Rod su sa  Prnjacima – Milosavljevićima u Ribnici, Kovačima i Kovanluku.
-Vulićevići (Đurkovići), Nikoljdan. Oni su od Pejovića.
-Čmerići, Jovanjdan. Odavde su se neki odselili u Poskurice u Lepenici. Iz Poskurica se se jedni vratili kao rod Poskurice i nastanili u Gruži (Kniću i Vitanovcu). Iz Vitanovca su neki prešli u Podibar i nastanili se u Vrbi, Kovanluku i Ratini (Vukadinovići).
-Čomage (Čomagići), Aranđelovdan – prekada Aranđelovdan letnji, su iz Čomaga u Jošaničkoj Banji u Ibru. Starinom su od Kačamaka iz Vasojevića. Iz Vasojevića su doseljeni najpre u Tiodže u Ibru a odatle su se neki iselili u Jošaničkku Banju i tamo zasnovali zaselak Čomage.

Doseljeni u periodu od 1800. do 1850. godine:

-Kamidžorci (Trnavci), Nikoljdan, su iz Trnave u Deževskom srezu; najpre su se doselili u Kamidžoru, zaselak sela Vitanovci u Gruži. Tu su udavili spahiju u Moravi, pa su jedni izbegli dublje u Gružu a drugi u planinu Stolove, gde su ispod Graovišta zasnovali zaselak Kamidžoru.
-Lužnjani (Lugonići i Milosavljevići), Pantelijevdan, su od Lužnjana iz Jošaničke Banje u Ibru. Tamo su ubili spahiju „Turčina Vezirovića“. Rod su Vukenićima u Cerju i Petrovićima drugim u Rudnjaku.
-Jaćimovići (Radenkovići), Aranđelovdan, su „od Pazara“. Rod su Jaćimovićima u Ribnici, Gotovcu, Vranešima i Gračacu.
-Ristovići, Alimpijevdan, su „od Arilja“; najpre su se doselili u zaselak Meljanicu, pa u Jelovu.
-Vukomanovići, Sv. Petka, su iz Kruševice u Deževskom srezu. Odatle su se neki iselili u Kraljevi i Beograd.
-Pupavci, Aranđelovdan, su iz Pupavna u Ibru.

Doseljeni u periodu posle 1850. godine:

-Arsovići, Nikoljdan, su iz Nosoljina u Deževskom srezu. Tamo se, kažu, zovu Košani.
-Čkovre (Paunovići), Jovanjdan, su od Čkovra iz Brezne, naselili se „na imanje“ koje su kupili od Đurovića iseljenih u Ribnicu.
-Glišovići, Đurđic, su od Obrenovića iz Predola; doselili se na imanje Zdravka Ostraćanina Jočovića.
-Panovići, Lučindan – prekada Markovdan, su od Panovića iz Kamenice.
-Markovići, Jovanjdan, su od Markovića iz susednih Kovača a daljim su poreklom od Markovića iz Cerja.

IZVOR: Prema knjizi Radosava LJ. Pavlovića „Podibar i Gokčanica“. Priredio saradnik Porekla Milodan.