Порекло презимена, село Брезна (Краљево)

10. јун 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Брезна, Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Brezna

Топографске прилике.

Ово село је на плећатим и заравњеним косама брда Вишњице, Чукара, Дебелог Брда и Белог Камена и око потока Шошанице, Турије и Брезанског Потока.
Брда: Бела Глава, Бели Камен, Велика Стена, Вишњица, Дебело Брдо, Козариште, Мале Кобасице, Стублић, Кршеви, Кунара, Лисина, Мијаиловац (или Пландиште), Милићевица, Паљевине, Тетребовац, Чукар, Мијаиловски Јелак, Шиљата Стена, Шеварско Брдо, Тепек, Караула и Главице.

Воде.

Реке: Ибар и Брезанска Река.
Потоци: Базвачки Поток, Презански Поток, Дошински Поток, Драгановац, Премовац, Јелачка Река, Миљурница, Равњац, Сирњача, Столска Река, Турија и Шошански Поток.
Извори: Извор у Бошковом Долу, Врачаричићки Извор, Реџова Вода и Слатина.

Земље и шуме.

Њиве су на местима: Бели Камен, Сирњача, Шеварско Брдо и Стублић.
Ливаде: Базва, Висока, Долови,Кућетине, Миљурница, Велики и Мали Стублић, Трешњица, Шеварско Брдо, Сирњача, Овскиште, Ражаничиште, Мумуризиште и Шуваљијина Ливада.
Шуме: Мала Кобасица, Козариште, Тетребовац, Вишњица, Ђурађ и Баба.
Испаше: Дугачки Брег, Велике Заподе, Мале Заподе, Јагњило и Равнине.
Бачије: Гвоздац – у атару села Каменица, Столска Река, Добре Стране.
Зимовници: Висока и Сврачак.

Тип села.

Село је подељено на засеоке, који се зову Брезна (Стара Брезна) и Шошаница. Места на којима су куће зову се: Стара Брезна, Под Брезном, Брке, Паљевине, Арнаутовац, Шалинићи, Токалуша (нечитко), Шеварско Брдо, Крајино Присоје, Јагњило, Шуваљијина Ливада, Бела Глава и Стара Одаја.

Остали подаци о селу.

Село има 15 родова и 84 куће.
У Шошаници су два гробаља. Једно је поред Шошанског Потока а друго је поред Столске Реке. У засеоку Брезна су такође два гробља; у потоку Турији и поред Брезранске Реке.
Сеоска заветина су „Прва Тројица“ – први дан Духова.
Стеван Првовенчани је даровао својој задужбини манастуиру Жичи и „Брезну са зимњим пашама у долу низ село Сутеску“.

Старине у селу.

„Римска“ окна у Шумарима и у Мијаиловцу (Пландишту), „стара“ рударска окна испод Лисице, велика „шлакњишта“, поред њих „латинска“ гробља у Бркама (на Белом Камену) и у Брезни (до Овсишта), ископине у Шумарима и Бошковом Долу, предања о напредном животу богатог сточарског насеља и приче које опомињу на „цара“ Лазара, Милоша Обилића и Краљевића Марка сведоче о ранијем животу у овом насељу.

Порекло породица.

Негдашњи родови:

Бркушићи (Чупићи и Чарапићи) су „живели у време старог српског царства“. У народу се памти да су били задружан и веома имућан род да да су били сточари „на гласу“. Једне јаке зиме су затрпани снежном лавином у планини Столовима. Изумрли су.
Рудњани, Никољдан – прекада Св. Мојсије, су били од Џода из Рудњака. Иселили су се у Коваче.
Бековци, Јовањдан, су досељени из Бекове у Дежевском срезу. Њихове куће су биле на Крајином Присоју. Пошто је њихов предак Гаврило убио сеоског спахију избегли су у Крушевицу. На негдашњем њиховом земљишту су „Бековци“ који славе Никољдан, досељеници „од Пазара“.
Терзићи (Ћатовићи), Никољдан су досељеници из Мираша (Рудњак) у Брке и настанили се на месту на коме је данас кућа Симиона Понорца. Иселили су се у Каменицу (у Гвоздац), а доцније су се њихови потомци населили у Вранеше – Подибру. У „Гвоздацу“ (Гвосцу) се нека имања зову „Терзицке Ливаде“.
-Бзенићи (Луковићи), Никољдан – прекада Лучиндан и Марковдан, су досељеници из Бзеница у Александровачкој Жупи а даље им је порекло од Рогозне. Иселили су се у Рибницу.
-Ердоглије, Св. Враче – прекада Св. Врачи летњи, су досељеници из Врачева у Дежевском срезу и настанили су у Бркама. Изумрли су а последњи њихов потомак, Којо, је умро 1921. године. Успомена на њих сачувала се у називу ливаде – Којовача.
-Мијаиловићи, Јовањдан – прекада Јовањдан летњи, су били од Мијаиловића из Предола. Изумрли су. Успомена на њих сачувана је у називима Мијаиловац (или Пландиште, коса) и Мијаиловски Јелак – брдо под шумом.

Данашњи родови.

Старинци:

-Дошићи, Ђурђиц, су у Дошинском Потоку.

Досељени у 18. веку:

-Милашиновићи и Живковићи, Аранђеловдан – стара слава Св. Мојсије, пореклом су из Попа у Штавици. Одатле су се иселили „због турског насиља“ и настанили се овде заједно са својим сродницима Џодама-Илићима, који су се доцније иселили у Рудњак.
-Старчевићи (Живановићи и Цветићи), Никољдан – прекада Св. Никола млади, су се доселили из Старчевића у Ибарском Колашину.
-Шалинићи, Стевањдан. Браћа Мијаило и Алекса су се доселила из Шалиновића код Новог Пазара најпре у Себимиље у Ибру а отуда се доселио млађи брат Алекса у настанио у овом селу.

Досељени у периоду од 1800. до 1850. године:

-Чковре (Пауновићи и Станчићи), Јовањдан – прекада Св. Јован летњи, су из Полокаца у Дежевском срезу. Презивају се по претку Пауну Чковри, који је за време Карађорђевог војевања био неки старешина у војсци.
-Ђуровићи, Св. Петка – прекада Св. Петка летња, су „од Рогозне“. Најпре су се населили у Рибници на земљишту које су „купили од Турчина сеоског спахије за триста ћеса блага“. Прве куће су подигли на заравни Чпељануши, у крају Кућиштима. Отуда су избегли овамо због турских насиља на браћу Рада, Радивоја и трећег, коме не знају име. Одавде се један одсели у Мељаницу, а отуда неки од његових укућана пређе у Рибницу. Друге оде у Ратину а трећи остане овде.
-Бековци, Никољдан – прекада Никољдан млади, су „од Пазара“.
-Драгањци, Ђурђиц, су из Драганића у Студеничком срезу.
-Моравчићи, Стевањдан, су „од Моравице“. Од њих су Моравчићи у Церју.
-Понорци, Мратиндан – прекада Петровске Покладе. Прадед им се доселио од Понораца из Гокчанице.

Досељени у периоду после 1850. године:

-Шибалићи, Св. Врачи – прекада Св. Врачи летњи, су од Шибалића из Предола.
-Гавриловићи (Јовановићи, „Дрињани“), Ђурђевдан, су старином из Херцеговине. Овамо су се доселили из Копривне у рачанском срезу 1872. године.
-Токалићи, Св. Вартоломеј – прекада Св. Вартоломеј летњи, су из Биљановца у Ибру.
-Нерићи, Никољдан – прекада Св. Никола млади, су од Нерића из Рудњака.
-Јовановићи, Св. Александар Невски – прекада Аранђеловдан јесењи, су из Васојевића а овамо су се доселили из Придворице у Моравичком срезу.

ИЗВОР: Према књизи Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“. Приредио сарадник порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.