Порекло становништва села Кнежевац, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Кнежевац је село разбијеног типа и налази се у висинском појасу 1.120-1.180 м, на источним падинама брда Смиљевац. Смештено је између брда Попове главице и Бојишта, на ободу Сјеничке котлине. Налази се и на долинским странама реке Вапе, у централном делу Сјеничке котлине, са обе стране магистралног пута Сјеница – Дуга Пољана – Нови Пазар. Од Сјенице је удаљено 10 км и са њом је повезано асфалтним путем. У Кнежевцу се издвајају засеоци Капрљ (предео), Поток мала (по потоку), Горња мала (по положају), Живаљевићи – Поточари, Чубриловићи и Ашани. Сеоски атар, површине 596 ха, припада Катастарској општини Штаваљ. Према попису 2002. године Кнежевац је имао 105 становника.
Податке о селу добили смо од професора Боре Јелића (који је у анкетним листовима за село, домаћинства и исељенике дао значајне податке који су нам били од велике користи). Атаром села протичу река Вапа и река Кнежица, познатија под именом Клешница. Ова речица позната је и по својим меандрима. Од хидролошких објеката у Кнежевцу значајан је и извор Врело, који се налази у центру села. У атару села налазе се и површине под ливадама зване Шевари.
У селу су утврђени остаци материјалне културе из праисторије, а постоје и археолошки локалитети из XIV и XV века. Праисторијски налази су ређи и углавном их чине кремена језгра за израду алатки. Средњевековне налазе представљају остацима керамике [Премовић- Алексић, 1989, 87]. Кнежевац се помиње у турском попису 1455. као село са 17 домова [Премовић-Алексић, 1997, 44].
Мештани села сматрају да је насеље добило име по кнезу који је у селу боравио у XVII веку. Анкетирањем становништва дошли смо до податка да се у доба турске владавине становништво у село досељавало из Црне Горе.
Део сеоског атара заузима и рудник мрког угља и лигнита “Штаваљ”. Кнежевац је 1921. године сматран засеоком Штавља, када је имао 15 домова и 109 становника. Статус посебног насеља добио је Статутом општине Сјенице 1964, када је издвојен из Штавља.
У селу постоји црква Св. Спасења, која је почела да се гради добровољиим прилозима становника 1873, а у употреби је од 1877. године. Становништво се бави сточарством, мање ратарством, при чему су многи мештани запослени у руднику “Штаваљ”. У Кнежевцу је 1936. изграђена чесма. Село је струју добило 1970, водовод 1986, а телефон 1991. године. Село је добило макадамски пут 1914, а асфалтни пут 1969. године. Четвороразредна основна школа не ради због малог броја ученика.
Дневни мигранти у селу су 9 радника, 6 ученика средње школе и 12 ученика основне школе, који у школу одлазе у Штаваљ.
У периоду 1948-2002. године. број становника у овом селу је смањен 52%. Број домаћинстава је растао до 1971. године 6%, а затим се смањивао до 1991. године 26% да би се у последњем међупописном периоду повећао 35%. Просечан број чланова у домаћинству се прилагођавао бројном кретању становништва и домаћинстава, тако да је 1991. било 14 домаћинстава са 5 и више чланова (53,85%), а 2002. године 8 (22,86%).
Број становника и домаћинстава са просечним бројем чланова у домаћинству
Година Број становника Број домаћинстава Средњи број чланова у домаћинству
- 219 33 6,63
- 219 33 6,63
- 202 34 5,94
- 165 35 4,71
- 131 30 4,36
- 123 26 4,73
- 105 35 3,02
Домаћинства у Кнежевцу:
- Чимбуровић Радисав
Домаћинство има 2 члана. Од основне школе је удаљено 1,5 км, од аутобуске станице 0,6 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, са водом, али без санитарних уређаја. У домаћинству нема запослених лица. Приходе остварују узгојем говеда.
Род: Марковићи.
2.Поповић Љубиша
Домаћинство има 7 чланова. Од Сјенице је удаљено 11 км, од основне школе 1 км, а од аутобуске станице 0,3 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, има воду, санитарне уређаје и струју од 1963. године. Два члана домаћинства су запослена, 1 је ученик основне школе, једно ученик средње школе, а једно студент. Баве се узгојем говеда и живине.
Порекло: фамилија потиче из Црне Горе; до 1903. године су се презивали Пејчиновић, а по попу Радоју су узели презиме Поповић.
Род: Пејчиновићи и Радуловићи.
3.Живаљевић Миливоје
Домаћинство има 5 чланова. Од Сјенице је удаљено 11 км, од основне школе 1,5, од аутобуске станице 0,5 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, има воду и струју. Два члана домаћинства траже посао, 1 је ученик средње школе. Баве се узгојем говеда и живине.
Род: Грбовићи.
4.Ашанин Милојица
Домаћинство има 9 чланова. Од Сјенице је удаљено 11 км, од основне школе 1 км, а од аутобуске станице 0,3 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, има воду и струју. Пет чланова домаћинства тражи посао. Приходе остварују гајењем оваца, говеда и живине.
Порекло: потичу од породице Ђурашковић; на ове просторе су дошли за време Турака и променили презиме.
5.Пејчиновић Вукомир
Домаћинство има 4 члана. Од Сјенице је удаљено 11 км, од основне школе 1 км, а од аутобуске станице 0,2 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, има воду и струју. Један члан домаћинства тражи посао, а 1 је запослен у Сјеници. Баве се узгојем оваца, говеда и живине.
Порекло: фамилија потиче из Црне Горе.
Род: Поповићи и Радуловићи.
6.Ашанин Миломир
Домаћинство има 7 чланова. Од основне школе је удаљено 1 км, а од аутобуске станице 0,1 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, има воду и санитарне уређаје. У домаћинству нема запослених лица, 2 члана су ученици основне школе, а 1 средње школе. Баве се узгојем говеда.
Порекло: фамилија потиче из Црне Горе.
7.Живаљевић Милољуб
Домаћинство има 5 чланова. Од основне школе је удаљено 1 км, а од аутобуске станице 0,3 км. Кућа је опремљена санитарним уређајима и водом. Два лица су запослена (једно у родном селу, једно ван Сјеничког краја), док 1 члан тражи посао. У домаћинству је и 1 студент. Баве се пољопривредом.
Род: Грбовићи.
8.Живаљевић Градимир
Домаћинство има 5 чланова. Кућа нема воду и санитарне уређаје. Два лица траже посао. Домаћинство се бави пољопривредом.
- Живаљевић Слободан
Домаћинство има 5 чланова. Од основне школе је удаљено 3 км, а од аутобуске станице 1 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, али нема воду и санитарне уређаје. Једно лице је запослено у родном селу, а 2 лица траже посао. У домаћинству су 2 ученика средње школе.
- Живаљевић Срећко.
Домаћинство има 5 чланова. Кућа је опремљена санитарним уређајима и водом. Два лица су запослена у родном селу, а једно тражи посао. У домаћинству је и 1 студент. Баве се пољопривредом.
11.Живаљевић Перо
Домаћинство има 2 члана. Кућа је опремљена санитарним уређајима и водом. Баве се пољопривредом.
12.Живаљевић Добривоје
Домаћинство има 5 чланова. Кућа је опремљена санитарним уређајима и водом. Једно лице је запослено у родном селу, а једно тражи посао. У домаћинству је 1 ученик основне школе и 1 студент. Баве се пољопривредом.
13.Живаљевић Будимир
Домаћинство има 2 члана. Кућа је опремљена санитарним уређајима и водом. Баве се пољопривредом.
14.Живаљевић Ратомир
Домаћинство има 2 члана. Кућа је опремљена санитарним уређајима и водом. Домаћинство се бави пољопривредом.
15.Живаљевић Радомир
Домаћинство има 3 члана. Кућа је опремљена санитарним уређајима и водом. Једно лице је ученик средње школе. Домаћинство се бави пољопривредом.
16.Живаљевић Мирчета.
Једночлано домаћинство. Кућа није опремљена санитарним уређајима и нема уведену воду. Домаћин се бави пољопривредом.
17.Чимбуровић Велислав
Домаћинство има 2 члана. Кућа не поседује санитарне уређаје и воду. Домаћинство се бави пољопривредом.
18.Чимбуровић Драгољуб
Домаћинство има 2 члана. Кућа нема воду и санитарне уређаје. Баве се пољопривредом.
19.Чимбуровић Радисав
Домаћинство има 2 члана. Кућа је опремљена санитарним уређајима и водом. Баве се пољопривредом.
20.Ашанин Миланко
Домаћинство има 9 чланова. Кућа није опремљена санитарним уређајима и водом. Три лица су запослена (једно у родном селу, а 2 у другима насељима Сјеничког краја), док 1 члан тражи посао. Домаћинство се бави пољопривредом.
21.Ашанин Милоје
Домаћинство има 2 члана. Кућа нема санитарне уређаје и воду. Домаћинство се бави пољопривредом.
22.Ашанин Славољуб
Домаћинство има 3 члана. Кућа је опремљена санитарним уређајима и водом. Једно лице је запослено у родном селу. Домаћинство се бави пољопривредом.
23.Пешић Дерослав
Домаћинство има 6 чланова. Кућа није опремљена санитарним уређајима и водом. Један члан тражи посао. У домаћинству је 1 ученик основне школе и 1 студент. Баве се пољопривредом.
24.Конатор Вучета
Домаћинство има 3 члана. Кућа је опремљена санитарним уређајима н има воду. Домаћинство се бави пољопривредом.
25.Пејчиновић Велиша
Домаћинство има 2 члана. Кућа је опремљена санитарним уређајима и водом. Оба члана домаћинства су запослена на територији Сјеничког краја.
26.Пејчиновић Радомир
Домаћинство има 4 члана. Кућа је опремљена санитарним уређајима и водом. Једно лице тражи посао. Домаћинство се бави пољопривредом.
27.Поповић Слободан
Домаћинство има 4 члана. Кућа није опремљена санитарним уређајима и има воуд. Домаћинство се бави пољопривредом.
28.Живаљевић Слободан
Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је 2 км од основне школе, а 1 км од аутобуске станице. Кућа је грађена од тврдог материјала, али нема воду и санитарне уређаје. Свих 5 чланова домаћинства тражи посао.
Исељеници из села Кнежевац:
1.Живаљевић Миљан
Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Краљево 1979. године ради школовања деце. Носилац домаћинства је завршио Педагошку академију. Породична слава: Св. Алимпије.
2.Ашанин Милољуб
Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Крагујевац 1977. године ради школовања. Носилац домаћинства је завршио гимназију.
3.Живаљевић Боро
Домаћинство има 4 члана. Иселили се 1982. године у Београд ради запослења. Носилац домаћинства је завршио средњу школу.
4.Поповић Грујо
Домаћинство има 4 члана. Иселили се у Шабац 1982. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио електротехничку школу. Породична слава: Св. Лука.
5.Пејчиновић Урош
Једночлано домаћинство. Иселио се 1984. године у Београд ради запослења. Завршио је металостругарску школу. Породична слава: Св. Лука.
6.Ашанин Ратомир
Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Крагујевац 1970. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио средњу школу (механичар). Породична слава: Ђурђиц.
7.Ашанин Марко
Једночлано домаћинство. Иселио се 1977. године у Крагујевац ради запослења (ауто-механичар). Породична слава: Ђурђиц.
8.Чимбуровић Миленко
Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Београд 1989. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио средњу школу (металостругар). Породична слава: Св. Никола.
9.Чимбуровић Првослав
Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Београд 1960. године ради школовања. Носилац домаћинства је факултетски образован.
10.Пејчиновић Велимир
Домаћинство има 2 члана. Иселили су се у Сјеницу 1986. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио економски факултет.
11.Пејчиновић Вуксан
Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Немачку 1971. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Лука.
12.Пејчиновић Ратомир
Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Београд 1971. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио средњу грађевинску школу. Породична слава: Св. Лука.
13.Поповић Славиша
Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1954. године у Београд ради запослења. Носилац домаћинства има средњу школску спрему.
14.Поповић Милорад
Домаћинство има 2 члана. Иселили су се 1960. године у Краљево ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.
15.Поповић Томислав
Једночлано домаћинство. Иселио се 1966. године у Краљево ради запослења. Завршио је средњу школу.
16.Поповић Велимир
Једночлано домаћинство. Иселио се 1980. године у Београд ради запослења. Завршио је средњу школу.
17.Пејчиновић Вуксан
Једночлано домаћинство. Иселио се 1966. године у Београд ради запослења. Завршио је средњу школу.
18.Пејчиновић Вукосав
Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1980. године у Сјеницу из економских разлога. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.
19.Пејчиновић Ратомир
Једночлано домаћинство. Иселио се 1967. године у Београд ради запослења. Завршио је осмогодишњу основну школу.
20.Пејчиновић Велиша
Домаћинство има 2 члана. Иселили су се 1990. године у Сјеницу ради запослења. Носилац домаћинства је завршио факултет.
21.Чимбуровић Вукомир
Једночлано домаћинство. Иселио се 1957. године у Београд ради запослења. Завршио је средњу школу.
22.Чимбуровић Миломир
Једночлано домаћинство. Иселио се 1961. године у Београд ради запослења. Завршио је средњу школу.
23.Чимбуровић Кован
Једночлано домаћинство. Иселио се 1967. године у Београд ради запослења. Завршио је средњу школу.
24.Чимбуровић Првислав
Једночлано домаћинство. Иселио се 1964. године у Београд ради запослења. Завршио је факултет.
25.Чимбуровић Радомир
Једночлано домаћинство. Иселио се 1960. године у Београд ради запослења. Завршио је средњу школу.
26.Чимбуровић Негосав
Једночлано домаћинство. Иселио се 1960. године у Београд ради запослења. Завршио је средњу школу.
27.Чимбуровић Милољуб
Једночлано домаћинство. Иселио се 1968. године у Сјеницу ради запослења. Завршио је осмогодишњу основну школу.
28.Чимбуровић Селимир
Једночлано домаћинство. Иселио се 1978. године у Београд ради запослења. Завршио је вишу школу.
29.Чимбуровић Благота
Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1954. године у Бсоград ради запослења. Носилац домаћинства је завршио срсдњу школу.
30.Чимбуровић Југослав
Једночлано домаћинство. Иселио се 1958. годинс у Бсоград ради запослења. Завршио је факултет.
31.Чимбуровић Слободанка
Једночлано домаћинство. Исслила се 1970. годинс у Сјеницу ради запослења. Завршилаје средњу школу.
32.Чимбуровић Велимир
Домаћинство има 3 члана. Иселили су се 1954. године у Београд ради запослења. Носилац домаћинства је завршио факултет.
33.Ашанин Драгослав
Једночлано домаћинство. Иселио сс 1950. годинс у Краљево из скономских разлога. Завршио јс осмогодишњу основну школу.
34.Ашанин Момир
Једночлано домаћинство. Иселио сс 1960. годинс у Крагујсвац из економских разлога. Завршио јс средњу школу.
35.Ашанин Градимир
Једночлано домаћинство. Исслио сс 1950. годинс у Крагујсвац из скономских разлога. Завршио јс осмогодишњу основну школу.
36.Ашанин Живко
Јсдночлано домаћинство. Исслио сс 1950. годинс у Београд из скономских разлога. Завршио јс вишу школу.
37.Ашапин Благоје
Домаћинство има 2 члана. Иселили су сс 1965. године у Крагујевац из економских разлога. Носилац домаћинства има средњу школу.
38.Ашанин Слободан
Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1960. године у Сјеницу из економских разлога. Носилац домаћинства има средњу школу.
39.Ашанин Периша
Јсдночлано домаћинство. Исслио сс 1970. године у Крагујевац из економских разлога. Завршио јс средњу школу.
40.Ашанин Станоје
Једночлано домаћинство. Исслио сс 1953. године у Крагујсвац из економских разлога. Завршио јс основну школу.
41.Ашанин Драгиша
Једночлано домаћинство. Иселио се 1948. године у Крагујевац из економских разлога. Завршио је осмогодишњу основну школу.
42.Ашанин Пуниша
Једночлано домаћинство. Иселио сс 1948. године у Ужице из економских разлога. Завршио јс осмогодишњу основну школу.
43.Ашанин Војислав
Једночлано домаћинство. Иселио сс 1948. године у Крагујевац из економских разлога. Завршио јс осмогодишњу основну школу.
44.Ашанин Гојко
Домаћинство има 2. члана. Иселили су сс 1964. годинс у Крагујевац из економских разлога. Носилац домаћинства јс завршио осмогодишњу основну школу.
45.Ашанин Милољуб
Једночлано домаћинство. Иселио се 1973. годинс у Крагујевац из економских разлога. Завршио је средњу школу.
46.Ашашин Вукадин
Домаћинство има 4 члана. Иселили се 1960. године у Сјеницу из економских разлога. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.
47.Ашанин Милан
Једночлано домаћинство. Иселио се 2000. године у Сјеницу из економских разлога. Завршио је средњу школу.
48.Ашанин Раданко
Једночлано домаћинство. Иселио се 2003. године у Београд ради запослења. Завршио је средњу школу.
49.Живаљевић Стојан
Домаћинство има 2 члана. Иселили су сс 1999. године у Сјсницу ради запослења. Носилац домаћинства има срсдњу школу.
50.Живаљевић Селимир
Јсдночлано домаћинство. Иселио се 1954. годинс у Краљево из економских разлога. Завршио је осмогодишњу основну школу.
51.Живаљевић Раде
Једночлано домаћинство. Иселио се 1965. године у Београд из економских разлога. Завршио је осмогодишњу основну школу.
52.Живаљевић Борко
Једночлано домаћинство. Иселио се 1960. године у Београд из економских разлога. Завршио је средњу школу.
53.Живаљевић Мирослав
Домаћинство има 5 чланова. Иселили су сс 1974. годинс у Горњи Милановац ради запослења. Носилац домаћинства јс завршио средњу школу.
54.Живаљевић Зоран
Једночлано домаћинство. Иселио се 1978. годинс у Горњи Милановац ради запослења. Завршио је средњу школу.
55.Живаљевић Владета
Јсдночлано домаћинство. Иселио се 1967. годинс у Сјеницу ради запослења. Завршио је срсдњу школу.
56.Живаљевић Драган
Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1970. годинс у Сјеницу ради запослења. Носилац домаћинства јс завршио осмогодишњу основну школу.
57.Живаљевић Тимотије
Једночлано домаћинство. Иселио се 1953. године у Немачку ради запослсња. Завршио је средњу школу.
58.Живаљевић Радо
Једночлано домаћинство. Иселио се 1960. годинс у Бсоград ради запослења. Завршио је средњу школу.
59.Живаљевић Драгутин
Једночлано домаћинство. Иселио сс 1962. године у Београд ради запослења. Завршио је осмогодишњу основну школу.
60.Живаљевић Боривоје
Једночлано домаћинство. Иселио се 1978. године у Београд ради запослсња. Завршио је средњу школу.
61.Живаљевић Љубиша
Једночлано домаћинство. Иселио сс 1964. годинс у Краљево ради запослења. Завршио је осмогодишњу основну школу.
62.Живаљевић Милић
Једночлано домаћинство. Иселио се 1980. године у Београд ради запослења. Завршио јс средњу школу.
63.Живаљевић Миљан
Једночлано домаћинство. Иселио се 1982. године у Краљсво ради запослења. Завршио јс средњу школу.
64.Живаљевић Драгован
Једночлано домаћинство. Иселио се 1960. годинс у Београд ради запослсња. Завршио је срсдњу школу.
65.Живаљевић Миломир
Једночлано домаћинство. Иселио се 1953. године у Београд ради запослења. Завршио је средњу школу.
66.Живаљевић Милисав
Јсдночлано домаћинство. Иселио се 1953. године у Београд ради запослења. Завршио је средњу школу.
67.Живаљевић Рајко
Домаћинство има 2 члана. Иселили се 1948. године у Врњачку Бању ради запослења. Носилац домаћинства је завршио вишу школу.
68.Живаљевић Бранимир
Једночлано домаћинство. Иселио сс 1955. године у Чачак ради запослења. Завршио је факултет.
69.Живаљевић Раде
Једночлано домаћинство. Иселио се 1964. године у Краљево ради запослсња. Завршио јс осмогодишњу основну школу.
70.Живаљевић Вукман
Једночлано домаћинство. Иселио се 1963. године у Београд ради запослења. Завршио је средњу школу.
71.Живаљевић Милан
Домаћинство има 4 члана. Иселили су сс 1985. године у Краљево ради запослсња. Носилац домаћииства је завршио вишу школу.
*
Прсма подацима са тсрена, житељи Кнежсвца исељавали су се у Београд, Крагујевац, Краљево и Сјеницу, као и у друге градове Србије, али и у иностранство (Немачка).
У Кнежевцу се број становника до 19 година живота у периоду 1991-2002. годинс смањио за 38%, а прско 60 година повећао 48%. Индекс старсња је 1991. био 0,54, а 2002. године 1,30 индексних посна. Према подацима из 1981. било јс 105 лица са преко 15 година живота, 1991. године 92 и 2002. годинс 91. Све су ово показатељи који говоре да би село имало демографску будућност под условом да се ублаже процеси депопулације и миграције. То је једино могуће ако би сс становништву омогућили сигурни извори прихода, а тиме и пристојна егзистенција.
Становништво по вероисповести
Година 1991. %
православни 123 100,00
муслимани – –
остали – –
Становништво по националној припадности
Година 2002. %
Срби 105 100,00
Бошњаци – –
Муслимани – –
Остали – –
Село је насељено српским становништвом. Преци су се доселили из околине Плава у XVIII веку. Професор Боро Јелић је у анкетном листу навео да су се Живаљевићи, Чимбуровићи и Ашани у Кнежевац доселили из Лимске долине. Славе Св. Луку, Св. Алимпија и Ђурђиц.
Од 1981. до 2002. године број лица без школе је смањен за 52% и са 4 разреда основнс школс 38%, а повсћан са основном школом 113% и средњом школом 178%. Са вишом школом била су 2 лица и 1981, 1991. и 2002. године. Према подацима из 1991. било је 15 (16,30%), а 2002. године 7 неписмених лица (7,69%).
Природни услови у сслу омогућавају гајење стоке, и сточарство би требало да буде водећа привредна грана (тј. Говедарство). Подаци показују да 48,57% домаћинстава приходе остварује из непољопривредних делатности, док је 20,00% чисто пољопривредних и 22,85% мешовитих домаћинстава. Оваква структура указује на то да су мештани у већем броју запослени у руднику “Штаваљ”, а да поред тога приходе остварују (највероватније) и из сточарства.
ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
Коментари (0)