Порекло становништва села Вишњице, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Вишњице су сеоско насеље разбијеног типа, које је удаљено 12 км источно од Сјенице и 3 км од пута који га повезује са градом. Атар села се налази на ободу Сјеничке котлине, у подножју Голије, лево од пута Сјеница – Дуга Пољана – Нови Пазар, у висинском појасу 1.100- 1.130 м, испод брда Бојиште и Штављанске брезе. Вишњице је 1921. године представљало је заселак са 9 домова и 94 становника. Статус посебног села је добило 1964. године тадашњим статутом општине Сјеница. Сеоски атар, површине 397 ха, припада Катастарској општини Штаваљ. Према попису 2002. године у село је живео 41 становник.
Један део села носи назив “Јаме” јер се ту налазе готово паралелно поређане четири јаме. У атару села (испод насеља) налази се извор Врело, чију је воду тешко користити како због локације извора, тако и због тога што се и због мање кише замути. На крају села се налази извор од којег почиње и Богутски поток. Врело Бељан избија из пећине и храни водом истоимени поток. Село је познато по ливадама, од којих су најзначајније Мравинпоље и Вишњичке равни.
Становници села сматрају да је село име добило по родном дрвету вишње, чија стабла успевају у селу. Мештани тврде да њихови преци воде порекло из места Ракоње код Бијелог Поља и да су се доселили у Вишњице 1823. године.
Село је струју добило 1974, а водовод делимично 1976, телефон 1990, али мештани кажу да ретко имају телефонске везе. Село је добило макадамски пут 1996. године. Са извора Белан се врши индивидуално водоснабдевање домаћинстава, а део села се снабдева водоводом са врела Ћулуми. Велики проблем овог села је недостатак воде. Лети се за воду иде и 1,5 км до извора. Водовод је урађен, само недостају базен и пумпе. ЈКП “Штаваљ” је формирано 2007. године и гради водовод за целу Месну заједницу Штаваљ, тако да ће на овај начин и села Вишњице и Житниће бизи обухваћена водоводом и тако решити проблем водоснабдевања. Село нема ни школу ни продавницу, а ови објекти се налазе 3 км од села. Главно занимање становништва је сточарство јер су за то у овом селу веома повољни природни услови. У мањем обиму, становништво се бави и ратарством.
Дневне мигранте у селу чине 1 радник и 1 ученик основне школе, који у школу одлази у Штаваљ.
Село Вишњице је после 1953. захватио процес депопулације који је био веома интензиван, тако да се број становника до 2002. смањио за 77%, а број домаћинстава од 1971. до 2002. године за 47%. Ово је условило велико смањење просечног броја чланова у домаћинству, па су 1991. само 2 домаћинства имала више од 5 чланова (9,09%), а 2002. године ниједно.
Број становника и домаћинстава са просечним бројем чланова у домаћинству
Година Број становника Број домаћинстава Средњи број чланова у домаћинству
- 153 18 8,50
- 176 19 9,26
- 163 20 8,15
- 135 34 3,97
- 107 29 3,68
- 56 22 2,54
- 41 18 2,77
Домаћинства у селу Вишњице:
1.Ракоњац Милан
Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 4 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, са санитарним уређајима и водом. Једно лице је запослено у родном селу а једно тражи посао.
2.Ракоњац Раданко
Домаћинство има 2 члана. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 4 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, са санитарним уређајима и водом. Нема запослених лица у домаћинству, 1 члан тражи посао.
3.Ракоњац Велислав
Домаћинство има 3 члана. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 4 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, са санитарним уређајима и водом. Један члан домаћинства тражи посао.
4.Ракоњац Милија
Домаћинство има 4 члана. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 4 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, са санитарним уређајима и водом. Једно лице тражи посао, а 2 члана домаћинства су ученици основне школе.
5.Ракоњац Славиша
Домаћинство има 3 члана. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 4 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, са санитарним уређајима и водом. Једно лице је запослено у родном селу а једно тражи посао.
6.Ракоњац Гајо
Домаћинство има 2 члана. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 5 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, са санитарним уређајима и водом. Два члана домаћинства су запослена ван територије Сјеничког краја. Баве се узгојем стоке.
Род: Каличанини, Нишавићи, Шекуларци, Аврамовићи, Грбовићи.
- Бабић Драган
Домаћинство има 4 члана. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 4 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и има воду. Један члан домаћинства је запослен у Сјеници, а 1 тражи посао.
Исељеници из села Вишњице:
1.Ракоњац Вукомир
Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Краљево 1972. године ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Св. Никола.
2.Ракоњац Војо
Домаћинство има 16 чланова. Иселили су се у Краљево 1964. године ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Св. Никола.
3.Ракоњац Жарко
Домаћинство има 8 чланова. Иселили су се у Рибницу код Краљева 1981. године ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Св. Никола.
4.Ракоњац Светислав
Домаћинство има 8 чланова. Иселили су се у Крагујевац (Виногради) 1962. године ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Св. Никола.
5.Ракоњац Радојко
Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Панчево (Мраморак) 1957. године ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Св. Никола.
6.Ракоњац Селимир
Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Крагујевац (Виногради) 1962. године ради запослења, школовања деце и због аграрне реформе, када му је одузета земља. Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Св. Никола.
7.Ракоњац Благоје
Домаћинство има 10 чланова. Иселили су се у Панчево (Мраморак) 1957. године ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Св. Никола.
8.Ракоњац Радован
Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Краљево 2000. године ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Св. Никола.
9.Ракоњац Милош
Домаћинство има 15 чланова. Иселили су се у Краљево 1957. године ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Св. Никола.
10.Ракоњац Пуниша
Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Чачак 1962. године ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Св. Никола.
11.Балшић Милан
Домаћинство има 3 члана. Иселили се 1960. године у Краљево ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.
12.Бабић Мартин
Домаћинство има 5 чланова. Иселнли се 1971. године у Београд ради запослења. Носилац домаћинства је завршио средњу школу (бравар).
13.Ракоњац Владанко
Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Краљево 1980. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.
14.Ракоњац Милун
Домаћинство има 13 чланова. Иселили су се у Краљево 1959. године ради запослења и школовања деце и због аграрне реформе, када му је одузета земља. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.
*
Према напред наведеним подацима, становници овог села исељавали су се у Краљево, Крагујевац, Панчево, Београд и Чачак.
У селу је 1991. било само 7 лица која су млађа од 19 година (12,50%), а 2002. године 4 (9,75%). Процентуално учешће становништва преко 60 година 1991. је било 37,50%, а 2002. године 58,55%. Индекс старења је 1991. износио 3,00, а 2002. године 6,00 индексних поена. Према подацима из 1981. евидентирана су 93 становника са преко 15 година старости, 1991. године 52, а 2002. године је било 37 становника из ове категорије. Подаци из прве три табеле јасно говоре да село нема демографску будућност.
Становништво по вероисповести
Година 1991. %
православни 50 89,29
муслимани – –
остали 6 10,71
Становништво по националној припадности
Година 2002. %
Срби 41 100,00
Бошњаци –
Муслимани – –
Остали – –
У селу је, по вероисповести, 1991. године било 89,29% православног и 10,71% осталог становништва. По националној припадности, 2002. године било је 100% Срба. На основу података са терена, сматра се да је село основано у XVIII веку и да га је населило становништво из околине Бијелог Поља. У селу живи фамилија Ракоњац, која слави Св. Николу.
Број лица без школске спреме се у периоду 1981-2002. године смањио за 71%, са 4 разреда основне школе за 48%, са основном школом за 50% и са средњом школом за 65%. Са вишом школом и факултетом 1981. су евидентирана по 2 лица, а 1991. и 2002. по једно лице са вишом школом, док 1991. је било 13 (25,00%), а 2002. године 6 неписмених становника (16,21%).
На основу података види се да домаћинства главни извор прихода остварују из пољопривреде, а да је говедарство водећа грана иако бележи стални пад у броју грла. Не планира се гајење оваца јер нема ко да их чува, и мештани сматрају да би домаћинства могла имати 5-6 оваца за своје потребе. Поред говедарства, становници овог села сеју пшеницу, овас, јечам и вештачку траву. Пшеницу гаје за кућне потребе, а остало као сточну храну. Пшеницу мељу у Ариљу јер на Вапи више нема воденица. За кућне потребе гаје и кромпир, лук и хељду. Откуп млечних производа је неорганизован и мештани се сами сналазе. Сир нико не откупљује, већ га продају накупцима, а кајмак праве само за своје потребе. Телад и бикове такође продају накупцима, а од остварене добити плате струју и основне потребе домаћинства. У структури домаћинстава према извору прихода значајно место заузимају непољопривредна и мешовита домаћинства (27,78% и 22,22% 2002. године), што указује на то да су мештани и ван пољопривреде нашли запослење како би обезбедили минималне услове живота. Мештани сматрају да је, да би се ублажили негативни процеси којима је село захваћено, неопходно изградити добар пут до села и завршити водовод. Неопходно је да им држава обезбеди кредите под повољним условима како би се могла извршити механизација пољопривреде. Ца циљем побољшања статуса пољопривреде, становништво сматра да у селу треба отворити задругу која би вршила откуп њихових производа. Поред тога, тврде да држава мора да престане са увозом меса и млечних производа и тако престане да их угрожава јер су месни и млечни производи њихов једини извор прихода. На овај начин овај део Србије би, као и већина села у Србији, имао будућност. Из података се види да је 2002. било 22,22% мешовитих домаћинстава јер је известан број мештана запослен у руднику “Штаваљ”.
Земљорадничка задруга “Сопоћани” је покушала да оживи говедарство у овом селу, али су услови под којим је то радила били веома неповољни (продавала је јунице по 1.400 евра, са 5% камате). Због оваквих услова, домаћинства су одустајала од куповине. Домаћинство Славише Ракоњца, које поседује 24 ха земље, некада је имало и 150 оваца. Данас овце не гаји јер нема ко да их чува. У овом селу се углавном гаје говеда, али је велики проблем што немају коме да их продају. У село су некада долазили накупци из Шапца и за тов куповали жуто-белу телад до 150 кг тежине. Долазили су и Албанци са Косова и Метохије и куповали краве, али после ратних догађаја 1999. године и свих догађаја који су уследили, ни њих нема.
Младо становништво из села углавном се иселило у Крагујевац, Краљево, Чачак, Београд и Нови Пазар. У селу су само 3-4 куће са младим људима. Ако наведени проблеми у скорије време не буду решени, и они ће отићи у потрагу за бољим условима живота.
ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
ДОДАТАК: Прилог сајта РТС о селу Вињшице
Коментари (0)