Порекло презимена, село Цетановиће (Сјеница)

Порекло становништва села Цетановиће, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Цетановиће су сеоско насеље разбијеног типа које је смештено на долинским странама Цетанске реке, која лети понире. Налази се 18 км јужно од Сјенице, на обронцима планине Гиљева између Сука, Гајског брда (1.238 м) и Средњих брда (1.126 м). Простире се у висинској зони 1.120-1.180 м и обједињује 5 махала: Махмутовићи, Алићи, Зећировићи, Вејселовићи и Тахировићи. Површина сеоског атара износи 1.240 ха, а Катастарске општине Цетановиће 1.447 ха, која обухвата и атар села Читлук, површине 207 ха. Према попису 2002. године у селу је живело 386 становника. По попису 1921. године село је имало 34 куће и 224 становника.

Атар села познат је по бројним изворима и врелима (око 100 извора и 5-10 врела са питком водом). Познатији извори су Врела, са којих се становништво снабдева водом. У атару села се налази и Шемсова чесма, као и још два извора код Брегова. Вода са извора Врела је каптирана и служи за сеоски водовод. Велике површине заузимају природне и вештачке ливаде, а катуни се налазе на путу ка селу Буђево и у Буђеву, и код извора Врела, са леве стране села. Кроз село протиче и Никачки поток.

Под овим именом први пут је уписано 1571. године. О давнашњој насељености сведоче археолошки локалитети из касног средњег века који су утврђени у атару села. У северном делу села налази се локалитет “Црквиште”. На њему је утврђено неколико некропола и, на платоу, остаци већих камених блокова, који се везују за постојање мање цркве на том месту. Некропола је оштећена сеоским путем који из Цетановића води за Читлук [Премовић-Алексић, 1985, 46].

О пореклу назива села постоји неколико тумачења. Миле Недељковић сматра да назив води порекло од речи “цета”, по свој прилици балкански назив новца, што асоцира на романско (цинцарско) становништво. Можда је то било место трговине, куповине и размене у XIV и XV веку [Недељковић, 1999, 112]. То је једино село са овим именом у Србији. Истраживањима на терену, од становника села смо сазнали да је село добило назив по цвећу и да се први пут помиње крајем XVIII века, када је имало око 8 кућа мада неки тврде да потиче од имена старог завичаја досељеника – по Цетињу у Црној Гори, одакле су се у XVIII веку доселили Дашићи (3 брата и 1 синовац).

У селу се налазе мектеб, изграђен 1979, и џамија, саграђена 1998. године. Четвороразредна основна школа је отворена 1945, а нова школска зграда је саграђена је 1973. године. Село има водовод. Особеност овог села су и бројне чесме, које су подигнуте углавном поред пута, а подизала су их деца у спомен својим умрлим родитељима. Село је струју добило 1977, а телефон 2006. године. У селу постоји само једна продавница, која запошљава 2 радника и отворена је 1995. године. На брду изнад села сваког 25. маја се одржава сеоски вашар. Кроз село пролази макадамски пут.

Најважнија занимања становништва су сточарство, ратарство, трговина и занатство. Поједина домаћинства и данас излазе са стоком на станове који се налазе на Гиљеви.

Од укупног броја дневних миграната, 10 су радници, 8 ученици средњих школа, коју похађају у Сјеници, и 28 ученици основних школа, који 5-8. разред основне школе похађају у селу Расно.

У Цетановићима је у периоду 1948-1991. године број становника растао 49%, а смањио се у последњој пописној деценији за 19%. Бројно кретање домаћинстава и просечан број чланова у домаћинству били су у функцији популационих кретања, са мањим изузецима. Према подацима из 1991. било је 56 домаћинстава са 5 и више чланова (77,78%) а 2002. године 47 (59,49%). По попису 1991. и 2002. задржао се релативно велики број домаћинстава са 8 и више чланова, каквих је 1991. године било 25, а 2002. године 10.

Број становника и домаћинстава са просечним бројем чланова у домаћинству

Година      Број становника       Број домаћинстава      Средњи број чланова у домаћинству

1948.                   320                                          50                                            6,40

1953.                    375                                          62                                            6,04

1961.                    406                                          58                                           7,00

1971.                    447                                           71                                            6,29

1981.                    474                                          69                                            6,86

1991.                    478                                           72                                            6,63

2002.                   386                                           79                                           4,88

Домаћинства у селу Цетановиће:

1.Дацић Мурат

Домаћинство има 6 чланова. Од Сјенице је удаљено 18 км, а од основне школе 2 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. Струју имају од 1977. године. Три радно способна члана траже посао. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: Фамилија потиче од Вејсела Дацића, који је са још два брата и синовцем дошао у село пре 300 година.

Род: Зекићи, Тртовци, Броње.

2.Дацић Абаз

Домаћинство има 10 чланова. Од Сјенице је удаљено 18 км, а од основне школе 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. Струју имају од 1977. године. Три лица су запослена ван територије Сјеничког краја, а 2 лица траже посао. У домаћинству су 2 основца, 1 средњошколац и 1 студент. Баве се узгојем говеда.

Порекло: Фамилија потиче од Махмута, који је дошао из околине Рожаја пре 300 година.

3.Дацић Ибрахим

Домаћинство има 14 чланова. Од Сјенице је удаљено 18 км, а од основне школе 2 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. Струју имају од 1977. године. Четири лица су запослена ван територије Сјеничког краја, а 2 радно способна члана траже посао. У домаћинству су 2 ученика основне и 4 ученика средње школе. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: Фамилија потиче од Вејсела Дацића, који је дошао пре 300 година из околине Рожаја.

Род: Турковићи и Долићани.

4.Дацић Ујкан

Домаћинство има 8 чланова. Од Сјенице је удаљено 18 км, а од основне школе 2 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. Струју имају од 1977. године. Једно лице је запослено ван територије Сјеничког краја, а једно тражи посао. У домаћинству су 2 ученика основне школе. Баве се узгојем говеда.

Порекло: Фамилија потиче од Зећира Дацића, који је пре 300 година дошао из околине Рожаја.

Род: Гегићи, Смајовићи.

5.Дацић Хасим

Домаћинство има 5 чланова. Од Сјенице је удаљено 18 км, а од основне школе 2 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и нема воду. Струју имају од 1982. године. Један члан домаћинства је запослен ван територије Сјеничког краја, а 2 лица траже посао. Баве се узгојем говеда.

Порекло: Фамилија потиче од Тахира Дацића, који је пре 300 година дошао из околине Рожаја.

Род: Сеферовићи, Ватићи, Ејуповићи.

6.Дацић Хуснија

Домаћинство има 10 чланова. Од Сјенице је удаљено 19 км, а од основне школе 2,5 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и нема санитарне уређаје и воду. Струју имају од 1980. године. Један члан домаћинства је запослен ван територије Сјеничког краја, а 3 лица траже посао. У домаћинству су 2 ученика основне школе.

Порекло: Фамилија потиче од Тахира Дацића, који је пре 300 година дошао из околине Рожаја.

Род: Бибићи, Тахировићи, Укићи.

7.Дацић Емин

Домаћинство има 6 чланова. Од Сјенице је удаљено 18 км, а од основне школе 2 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и нема воду. Струју имају од 1977. године. Два члана домаћинства су запослена (једно у другим селима Сјеничког краја, а једно ван територије Сјеничког краја), а 2 члана траже посао. У домаћинству је 1 основац и 1 студент. Баве се сточарством – гајење говеда.

Порекло: Фамилија потиче од Зећира Дацића, који је пре 300 година дошао из Рожаја.

Род: Богућанини, Брулићи, Билаловићи.

8.Дацић Тајип

Домаћинство има 20 чланова. Удаљено је од Сјенице 18 км, а од основне школе 2 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. Струју имају од 1980. године. Шест лица је запослено (једно у родном селу, а 5 ван територије Сјеничког краја), док 3 члана траже посао. У домаћинству су 2 ученика основне и 3 ученика средње школе. Баве се узгојем говеда.

Порекло: Фамилија потиче од Вејсела Дацића, који је пре 300 година дошао из Рожаја.

Род: Љајићи, Хукићи, Муминовићи.

9.Дацић Исмаил

Домаћинство има 12 чланова. Од Сјенице је удаљено 17 км, а од основне школе 0,5 км. Кућа је направљена од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. Струју имају од 1987. године. Два лица су запослена ван територије Сјеничког краја, 3 члана траже посао, а 1 је ученик основне школе. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: Фамилија потиче од Алије Дацића, који је пре 300 година дошао из Рожаја.

Род: Мујовић, Тотић, Фијуљанин.

10. Дацић Ислам

Домаћинство има 10 чланова. Од Сјенице је удаљено 18 км, а од основне школе 2 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и има санитарне уређаје и воду. Струју имају од 1977. године. Два члана домаћинства су запослена у Сјеници, а 2 члана траже посао. У домаћинству је 5 основаца и 2 средњошколца. Баве се узгојем говеда.

Порекло: Фамилија потиче од Вејсела Дацића, који је пре 300 година дошао из Рожаја.

Род: Лотинци, Турковићи, Ибровићи.

 

Исељеници из села Цетановиће:

     1.Дацић Азем

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1980. године у Сарајево ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

       2.Дацић Тахир

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1979. године у Нови Пазар ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

       3.Дацић Ибиш

Домаћинство има 8 чланова. Иселили су се 1964. године у Истанбул из политичких разлога. Носилац домаћинства је без школске спреме.

        4.Дацић Ризван

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се 1975. године у Сарајево ради запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме.

  5.Дацић Исмихат

Домаћинство има 5 чланова. Иселили се 1989. године године у Сјеницу ради запослења. Носилац домаћинства је завршио средњу школу.

    6.Дацић Шемсо

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1981. године у Сарајево ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

       7.Дацић Сулејман

Домаћинство има 3 члана. Иселили су се 1998. године у Шведску из политичких разлога. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

  8.Дацић Хасиб

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1985. године у Немачку ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

9.Дацић Ремзија

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1999. године у Швајцарску из политичких разлога. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

     10.Дацић Азер

Домаћинство има 3 члана. Иселили су се 1990. године у Београд ради запослења. Носилац домаћинства је завршио средњу школу.

     11.Дацић Хазбија

Домаћинство има 8 чланова. Иселили су се 1981. године у Сарајево.

      12.Дацић Сејдо

Домаћинство има 8 чланова. Иселили су се 1983. године у Сарајево.

          13.Дацић Хивзо

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1982. године у Сарајево.

     14.Дацић Б. Махит

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1973. године у Београд.

15.Дацић X. Муамер

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се 1986. године у Сарајево.

   16.Дацић О. Мулаз

Домаћинство има 9 чланова. Иселили су се 1992. године у Нови Пазар.

     17.Дацић О. Фако

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1992. године у Нови Пазар.

        18.Дацић М. Сабро

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се 1983. године у Нови Пазар.

      19.Дацић М. Рахим

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1983. године у Нови Пазар.

   20.Дацић Хајро

Домаћинство има 9 чланова. Иселили су се 1972. године у Сарајево.

   21.Дацић Шаћир

Домаћинство има 8 чланова. Иселили су се 1993. године у Нови Пазар.

Знатан број житеља овог села се налази на привременом раду у западној Европи. Поред исељавања у земље западне Европе (Швајцарска, Немачка, Шведска), известан број становништва се иселио у Сарајево, Београд, Нови Пазар и Истанбул.

У селу се број младог становништва у периоду од 1991. до 2002. године смањио 28%, а са 60 и више година повећао 24%. Индекси старења су 1991. били 0,23 и 2002. године 0,40 индексних поена.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

православни  –           –

муслимани     477      99,80

остали             1          0,20

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби               1          0,26

Бошњаци        369      95,60

Муслимани    16        4,14

Остали            –           –

По попису 1991. у селу је, по вероисповести, било 99,80% муслимана и 0,20% осталих, а 2002. године је, по националној припадности, било 95,59% Бошњака, 4,14% Муслимана и 0,26% Срба. Неопходно је истаћи да у селу скоро сва домаћинстава имају једно презиме – Дацићи. Дацићи су се доселили из околине Рожаја, из села Ивовик и Бесник. Мештани сматрају да су њихови преци воде порекло од Албанаца.

У Цетановићима су 1981. била 292 лица са преко 15 година старости, 1991. је било 318 становника ове категорије, а 2002. године 274. У периоду од 1981. до 2002. године смањио се број становника без школске спреме 30%, са 4 разреда основне школе 14% и са основном школом 2%, а повећао се број лица са средњом школом 200%. Према подацима из 1971. евидентирана су 2 лица са вишом школом и једно лице са завршеним факултетом, а 2002. по једно лице са завршеном вишом школом и факултетом, док је 2002. године било 19 неписмених становника (6,93%).

У Цетановићима је 1991. приходе из пољопривреде остваривало 70,88%, а 2002. само 37,97% домаћинстава, с тим што је 1991. приходе из непољопривреде остваривало 13,92%, а 2002. године 17,72% домаћинстава. Удео мешовитих домаћинстава 2002. (40,50%) био је много већи него 1991. године (13,92%). И овде је овчарство доминантна грана, али се број грла у последње две деценије спорије смањивао него у осталим селима Сјеничког краја. У селу је 1981. било 1.865 оваца, а 2002. године их је 1.093. У овом селу успевају шљиве, крушке и јабуке.

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.