Порекло презимена, село Печеног (Краљево)

Порекло становништва села Печеног, Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села – топографсе прилике.

Сеоске куће су на рипањској површи, ређе се пењу и више а мањи број је и на нижој, пиносавској површи. Те су површи испресецане на неколико ступњевитих брда.

Воде.

У селу има извора, али се служе и бунарима – нарочито нижи делови села. Извори у селу су: Саковића Извор, Сенички Извор и Беговића Извор – у Камаљу.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Брда испресецана потоцима обично чине поједине сеоске махале. У њима су куће међусобно удаљене по 20-30 и 50 метара и то су махом сродничке групе кућа. Село се дели на пет махала: Брђани, Сеничићи, Камаљ, Тупаље и Дебељак. Камаљ од Тупаља раздваја Тупаљски Поток; од Сеничке Махале Брђани су растављени Саковића Потоком; Тупаље од Дебељака дели Дебељачки Поток а Девеџића Поток дели Камаљ од Сеничића.

Старине у селу.

Од старина се само помиње у Брђанима једно „џиновско гробље“.

Име селу.

О имену села прича се да је постало на основу догађаја у којем су некој баби турски сејмени пекли ноге.

Порекло породица.

У Брђанима су ове фамилије:

-Васиљевићи су дошли пре Првог устанка из Радаљице код Новог Пазара. Славе Аранђеловдан.
-Саковићи су досељени нешто после Васиљевића из села Гладница у Старом Влаху. Славе Лучиндан.
-Гладничићи су досељени из села Гладинаца у Старом Влаху. Фамилија су са Саковићима. Славе Лучиндан.
-Милојевићи су старија фамилија досељена „из Турске“. Славе Ђурђиц.
-Ћировићи. Отац је дошао из Лисе у Драгачеву. Вратоњићи у Лиси су им фамилија – према томе фамилија су и Шаманима у Пајсијевићу. Славе Никољдан.
-Мареновићи. Пре 45 година дошао је дед на Мареновића имање из Витковца. Славе Јовањдан.

У Сеничићима су ове фамилије:

-Сеничићи. Дмитар „Сеница“ доселио се из Сјенице 1809. године. Славе Ђурђевдан.
-Миленковићи (Девеџије). Чукундед Радован доселио се 1809. године из Раждагиња код Сјенице. Славе Аранђеловдан.
-Беговићи су стара фамилија; дошли су „озго“. Славе Јовањдан.

У Камаљу су ове фамилије:

-Рачићи. Чукундед се доселио „из Корлаћана у Турској“. Славе Никољдан.
-Јаћимовићи, старо презиме Бимбовићи. Миленко „бимбо“ (бимбаша) досељен је из Кладнице; до данас пето колено. Славе Јовањдан.
-Гајовићи су старија фамилија досељена из Дежеве. Славе Томиндан.

У Тупољу су ове фамилије:

-Богдановићи су стара фамилија. Не знају за своје прорекло. Славе Никољдан.
-Симовићи су стара фамилија. Не знају за своје порекло. Славе Лазаревдан.
-Камиџорци. Прадед Милован доселио се из Камиџоре – Морава а старином су из Штавља. Славе Никољдан.
-Сеничићи су од Сеничића из Сеничке Махале.

У Дебељаку су ове фамилије:

-Дебељаци су досељени из црногорског Колашина; до сада је овде пето колено. Дебељаци у Грачацу – Подибар су им фамилија. Славе Аранђеловдан.
-Рачићи су од Рачића у Камаљу.
-Дамњановићи. Чукундед је дошао из Равне Горе под Мучњем а старином су још даље. Славе Јеремијевдан.
-Луковићи су огранак до Дебељака. Славе, као и они, Аранђеловдан.
-Милосављевићи су досељени из Дежеве; до данас пето колено. Славе Јовањдан.
-Стевановићи су досељени из Дежеве; до данас пето колено. Славе Томиндан.
-Милићевићи. Досељен им дед, али не знају одакле. Славе Стевањдан.
-Богдановићи су од Богдановића у Тупаљу.
-Сеничићи су од Сеничића у Сеничића Махали.
-Станковићи. Дед се доселио из неког места, недалеко од овог села али се не зна које је то место. Славе Никољдан.
-Јовановићи. Дед се доселио из Жупе. Славе Јовањдан.

ИЗВОР: Михаило Драгић “Гружа”. Приредио сарадник Порекла Милодан