Порекло презимена, село Аливеровиће (Сјеница)

Порекло становништва села Аливеровиће, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Аливеровиће је сеоско насеље смештено у подножју Велике Нинаје, у висинском појасу 1.170-1.210 м. Налази се на самом прелазу између Доњег и Горњег Пештера, на кречњачком терену и на граници сјеничке и тутинске општине. Куће су углавном формиране на ободу вртача. Ово је изразито безводан крај. Сврстава се у сеоска насеља разбијеног типа и налази се 28 км југоисточно од Сјенице. Село обједињује неколико заселака – махала: Суљевићи, Хусовићи, Хасовићи, Сејдовићи, Мировићи, Арифовићи и Смаковска махала. Сеоски атар, површине 400 ха, припада Катастарској општини Расно. У селу је према попису 2002. године живело 157 становника. Према подацима из 1921. године наводи се као заселак са 9 домова и 53 становника,

У атару Аливеровића се налази неколико извора слабог интензитета, званих Мочила, чија је вода каптирана за водовод и служи за снабдевање домаћинстава водом. Велике површине заузимају природне и вештачке ливаде и пашњаци.

Истраживањима на терену дошли смо до сазнања да о пореклу имена и постанку села постоји неколико тумачења. По једнима, село је настало у XVII веку и први досељеник је био Хас Хот из северне Албаније, чији је син Алија добио село у посед, по коме је насеље и добило назив. По другом тумачењу, село је формирано у XVIII веку, а име добија по Аљу, који је дошао из Албаније и ту се населио. Његови преци су Хоти из Рапш-Хотита у Албанији. Миле Недељковић сматра да село носи назив по „мушком имену Аливер (искривљено од Оливер). У XV веку у области Бранковића, којој је припадала и нахија Сјеница, пописана су као спахије петорица Оливера, од којих по двојица у нахијама Рас и Сјеница. Међутим, по петом Оливеру из пописа 1455. године може бити да је настало име села Аливеровића. Мештани који данас живе у селима Аливеровиће, Богути и засеоку Богућанска свакако не потичу од Богута и његовог сина Оливера, уписаног 1455. године као спахија, јер је током векова у овом пределу било више премештаја становништва, али називи њихових села, највероватније, чувају спомен на засниваче ових насеља – Оливера (Аливера), сина Богута, и његове потомке.” [Недељковић, 1999, 88]

Село је без привредних објеката и установа. Село је струју добило 1983, водовод 1978. године, када су каптирани извори изнад села, у подножју Тројана, и када је доведена вода. Макадамски пут су добили 1996, а телефон 2006. године. У селу не постоји школа и ђаци иду у Расно. Атар села има само 10% обрадивог земљишта и, како је на кречњачком терену, веома је каменит, тако да нема услова за ратарство. Најважније занимање становништва је сточарство (говедарство и овчарство).

Дневни мигранти: 10 радника, 3 ученика ередње школе и 20 ученика основне школе. Ученици основну школу похађају у Расну, а средњу у Сјеници.

Број становника у овом селу се у периоду 1948-1961. повећао близу 4%, а до 2002. смањио 18%. Бројно кретање домаћинстава је у функцији бројног кретања становништва, тако да је 1991. било 18 домаћинстава еа 5 и више чланова (78,26%), а 2002. године 20 (80,00%). Просечан број чланова у домаћинству је у опадању од 1961, па је 1991. било 60,87% домаћинстава са просечним бројем чланова преко 7, а 2002. године 36,00%.

Број становника и домаћинстава са просечним бројем чланова у домаћинству    

Година       Број становника       Број домаћинстава      Средњи број чланова у домаћинству

1948.                    129                                       18                                              7,16

1953.                     136                                      20                                             6,80

1961.                      134                                     20                                              6,70

1971.                      134                                     20                                              6,70

1981.                      139                                     20                                              6,95

1991.                       157                                     23                                              6,82

2002.                      157                                     25                                              6,28

 

Домаћинства у селу Аливеровиће:

1.      Суљовић Суљо

Домаћинство има 11 чланова. Од Сјенице је удаљено 40 км, а од основне школе и аутобуске станице 5 км. Кућа је грађена од чврстог материјала, и поседује делимично санитарне уређаје и воду. Струју су добили 1983. године. Једно лице је запослено у Аустрији, 4 члана траже посао, а 3 су ученици основне школе. Домаћинство се бави узгојем говеда и живине.

Порекло: Фамилија потиче од Хота, затим од Сејда и на крају од деда Суља.

Род: По очевој страни – Хасовићи, Сејдовићи, Смаковићи и Рашковићани.

2.      Садовић Селим

Домаћинство има 13 чланова. Од Сјенице је удљено 40 км, а од основне школе и аутобуске станице 6 км. Кућа је грађена од чврстог материјала, и делимично има санитарне уређаје и воду, са струјом од 1983. године. Два лица раде у Немачкој. Домаћинство узгаја говеда и живину.

Порекло: Фамилија потиче од Хота из Албаније. У ове крајеве су дошли у XVIII веку.

Род: По очевој страни – Хасовићи, Сејдовићи и Смаковићи.

3.      Хусовић Хидо

Домаћинство има 13 чланова. Удаљено је од Сјенице 40 км, а од основне школе 6 км. Кућа је грађена од чврстог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1983. године. У домаћинству нема запослених лица, 6 чланова траже посао, а 3 члана су ученици основне школе.

Порекло: Фамилија потиче од Хота који су у XVIII веку се доселили у ове крајеве. Село по Аљу добија име, од Аља потичу Хасовићи, Сејдовићи и Смаковићи.

Род: По очевој страни – Хасовићи, Сејдовићи и Смаковићи.

4.      Сејдовић Ето

Домаћинство има 8 чланова. Од Сјенице је удаљењо 40 км, а од основне школе и аутобуске станице 6 км. Кућа није грађена од чврстог материјала и нема санитарне уређаја и воду. Струју су добили 1983. године. У домаћинству нема запослених, а 1 члан је основац. Баве се узгојем оваца и говеда.

Порекло: Фамилија потиче од Хота из Албаније.

Род: По очевој страни – Хасовићи, Смаковићи и Рашковићани.

5.      Суљовић Јусуф

Домаћинство има 7 чланова. Удаљено је од основне школе 3 км, а од аутобуске станице 3,5 км. Кућа није грађена од чврстог материјала и нема санитарне уређаја и воду. Четири лица траже посао, 1 члан је ученик средње школе и 1 студент. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: Фамилија потиче од Хота из Албаније. Доселили су се у XVII веку.

Род: По очевој страни – Суљовићи, Сејдовићи, Хусовићи, Хасовићи и Смаковићи.

6.      Мировић Хазбо

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од Сјенице 40 км, од основне школе и аутобуске станице 6 км. Кућа је грађена од чврстог материјала, али нема санитарне уређаја и воду. Домаћинство је добило струју 1983. године. Три лица траже посао, а 1 је студент. Домаћинство се бави узгојем говеда и живине.

Порекло: Фамилија потиче од старог Хас-Хота, који се доселио из Албаније, из места Рапш-Хотит. Дошао је у Ругову, затим у Набоје. Из Набоја његов син Смако долази у село Баћицу (Тутин). Одавде се Смаков син Аљо иселио у Аливеровиће, Рашо у Рашковиће и Зуко у Раждагињу. Од Аља потичу Сејдо, Смако и Хасо, од Хаса Миралем I, од Миралема I Хајро. Од Хајра порекло води Миралем II, од Миралема II и Хајдина ово домаћинство.

Род: По очевој страни – Садовићи, Сејдовићи, Смаковићи у селу Рашковиће и Тахировићи у селу Раждагињи.

 

Исељеници из села Аливеровиће:

1.      Сејдовић Елмаз

Домаћинство има 12 чланова. Иселили су се 1963. године у Скопље без конкретног разлога. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

2.      Сејдовић Нурадин

Домаћинство има 9 чланова. Иселили су се 1959. године у Истанбул без конкретног разлога. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

3.      Садовић Хусеин

Домаћинство има 13 чланова. Иселили су се 1997. године у Сарајево, без конкретног разлога. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

4.      Садовић Хивзо

Домаћинство има 11 чланова. Иселили су се 1996. године у Сарајево без конкретног разлога. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

5.      Арифовић Нуман

Домаћинство има 8 чланова. Иселили су се 1959. године у Нови Пазар ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

6.      Арифовић Вејсел

Домаћинство има 10 чланова. Иселили су се 1966. године у Скопље ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу,

7.      Садовић Шефко

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се 1963. године у Турску без конкретног разлога. Носилац домаћинства је без школске спреме.

8.      Арифовић Абит

Домаћинство има 11 чланова. Иселили су се 1963. године у Нови Пазар ради запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме.

9.      Мировић Ахмет

Домаћинство има 9 чланова. Иселили су се 1963. године у Рожаје ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

10.  Садовић Демир

Домаћинство има 13 чланова. Иселили су се 1971. године у Сарајево ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

11.  Арифовић Ујкан

Домаћинство има 16 чланова. Иселили су се 1976. године у Нови Пазар ради запослења и осталих разлога. Носилац домаћинства је без школске спреме.

12.  Арифовић Бајро

Домаћинство има 9 чланова. Иселили су се 1975. године у Градско (Македонија) из осталих разлога. Носилац домаћинства је без школске спреме.

13.  Суљовић Мурат

Домаћинство има 14 чланова. Иселили су се 1996. године у Нови Пазар ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

14.  Садовић Шабан

Домаћинство има 9 чланова. Иселили су се 1971. године ради запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме.

15.  Сејдовић Смаил

Домаћинство има 8 чланова. Иселили су се 1972. године у Турску из осталих разлога. Носилац домаћинства је без школске спреме.

 

Према теренским истраживањима, житељи Аливеровића су се селили у Сарајево, Скопље, Нови Пазар, Рожаје, Македонију и Турску.

 

Број становника до 19 година живота се у периоду од 1991. до 2002. године у овом селу смањио 24%, а преко 60 година повећао 122%. Индекс старења је 1991. износио 0,11, а 2002. године 0,34 индексна поена. Становништво Аливеровића припада младој популацији и има демографску перспективу.

 

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

православни  7          4,46

муслимани     150      95,54

остали             –           –

 

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби               –           –

Бошњаци        154      98,10

Муслимани    –           –

Остали            3          1,90

 

У селу је по вероисповести 1991. године било 95,54% муслимана и 4,46% православних становника. У Аливеровићима 2002. године по националној припадности нема српског становништва, а било је 98,10% Бошњака и 1,90% осталих. Мештани сматрају да су се доселили у XVIII веку из северне Албаније. Због отежаних услова живота, становништво се углавном сели у Нови Пазар.

Према подацима из 1991. било је 98 становника са преко 15 година старости, а 2002. године 113. Број лица без школске спреме је у периоду 1991-2002. године смањен 28%, а повећан је број лица са 4 разреда основне школе 47%, као и број становника са основном школом 26%. Са средњом школом 1991. је било 6, а 2002. године 2 лица, а са вишом школом једно лице 1991, када је евидентирано 10 неписмених становника 10 (10,20%), док је 2002. било 9 неписмених лица (7,96%).

 

Домаћинства у Аливеровићима су и 1991. (86,95%) и 2002. године (88,00%) остваривала из пољопривреде. И у овом селу сточни фонд бележи пад.

 

 

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

 

 

 

 

 

 

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Senko

    Delimicno tacan opis i podatak o selu Aliverovice, tacno je da porijeklo stanovnistva iz Raps Hotit iz severnog dela Albanije, selo je dobilo ime po Alju sve do 1945 svi su se prezivali Hoti, moj otac Vejsel je rodjen 1942 kao Vejsel Hoti i upisan u maticnoj knizi rodjenih pod tim prezimenom, 1945 godine svi menjaju prezimena po nalogu selskog kmeta Ujkana Hota (rodjeni stric moga oca)zarad njegivog brata Paska Hota koji je kao vojnik kasnije i vojni cinovnik kraljevine Jugoslavije sluzijo u tadasnoj vojski i kraljevini Jugislavije,1942 godine zajedno sa kraljevom familijom odlazi za Englesku i gubi svaki trag.