Порекло презимена, село Страјиниће (Сјеница)

22. фебруар 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Страјиниће, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Страјиниће је као самостално насеље уписано у Статут општине Сјеница 1964. године, а све до тада је било заселак Доњих Лопижа. Удаљено је 5 км северозападно од Сјенице. Смештено је у висинском појасу 1.020-1.060 м, на левој долинској страни Увца и сврстава се у насеља разбијеног типа. Сеоски атар, површине 209 ха, припада Катастарској општини Увац, површине 626 ха. Према попису 2002. године у селу је живело 29 становника.

Име је добило по роду Стајиновићи, који су раније живели у селу, и ово је једино село са овим именом у Србији. Неки мештани сматрају да је село добило име и по великом броју страна на којима је лоцирано. Село је струју добило 1963, а телефон 2006. године. Становници овог села користе пут Сјеница – Лопиже, а имају и макадамски пут од села до Сјенице, који је у лошем стању. Домаћинства се водом снабдевају индивидуално. У селу не постоји школа и ђаци одлазе у четвороразредну основну школу у Лопиже.

Најважнија занимања становништва су сточарство и ратарство.

Дневне мигранте чине 3 радника, 1 ученик основне и 1 ученик средње школе.

Број становника и домаћинстава са просечним бројем чланова у домаћинству      

Година    Број становника     Број домаћинстава     Средњи број чланова удомаћинству

1948.                     71                                     10                                           7,10

1953.                     75                                       9                                           8,33

1961.                     88                                     10                                          8,80

1971.                      67                                     16                                           4,18

1981.                      51                                     12                                           4,25

1991.                      28                                     10                                          2,80

2002.                     29                                       9                                           3,22

 

У периоду од 1948. до 1961. број становника је био у порасту за 24% да би се 1961-2002. године смањио за 76%. Број домаћинстава је у псриоду 1948-1971. порастао 60%, а затим се 2002. године смањио за 44%. Просечан број чланова домаћинстава се смањио са 8,80 (1961.) на 3,22 (2002. године).

Домаћинства у Страјинићима:

1.                  Вуловић Миломир

Домаћинство има 7 чланова. Удаљено је од Сјенице, основне школе и аутобуске станице 5 км. Кућа није зидана од тврдог материјала, са санитарним уређајима и воду, и струју од 1963. године. Један члан домаћинства је запослен у Сјеници, а 2 члана траже посао. Баве се узгојем говеда.

Порекло: Фамилија се доселила из Црне Горе у XVIII веку, раније се презивала Церовић.

Род: Фамилије Васојевићи, Ловићи, Вучковићи, Бабићи.

2.                  Радовић Вукомир

Домаћинство има 2 члана. Удаљено је од Сјенице, основне школе и аутобуске станице 5 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, без санитарних уређаја и воде, са струјом од 1963. године. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: Фамилија се доселила у XVIII веку из Црне Горе.

3.                  Вуловић Вукоман

Домаћинство има 6 чланова. Удаљеност од Сјенице, основне школе и аутобуске станице износи 5 км. Кућа је од тврдог материјала, без санитарних уређаја и воде, са струјом од 1963. године. У домаћинству је једно лице запослено, једно тражи посао и 1 је ученик основне школе. Домаћинство гаји говеда.

Порекло: Фамилија се у XVIII веку доселила из Црне Горе, раније су се презивали Церовић.

Род: Фамилија Јеринић.

4.    Вуловић Зорка,

5.    Аврамовић Вукомир,

6.    Вуловић Радиша.

 

Исељеници из села Страјиниће:

1.                  Радовић Радосав

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Краљево 1980. године ради запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме.

2.                  Аврамовић Илија

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Београд 1972. године без одређеног разлога. Носилац домаћинства је без школске спреме.

3.                  Аврамовић Радојко

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се у Долово 1972. године без одређеног разлога. Носилац домаћинства је без школске спреме.

4.                  Вуловић Вулић

Домаћинство има 3 члана. Иселили су се у Београд 1976. године ради запослења. Носилац домаћинства има средњу школу.

5.                  Вуловић Бране

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Београд 1980. године ради запослења. Носилац домаћинства има средњу школу.

6.                  Вуловић Слобо

Домаћинство има 3 члана. Иселили су се у Београд 1971. године ради запослења. Носилац домаћинства има вишу школу.

7.                  Вуловић Вукомир

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Београд 1970. године ради запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме.

8.                  Радовић Микота

Домаћинство има 4 члана. Иселили се у Ти(т)ел 1973. године ради школовања. Носилац домаћинства је завршио пољопривредни факултет.

9.                  Радовић Богдан

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Краљево 1978. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

10.              Вуловић Вучо

Домаћинство има 3 члана. Иселили су се у Нови Сад 1970. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио филозофски факултет. Породична слава: Св. Ђорђе.

Процес исељавања је веома интензиван од 60-их година XX века, а становници су се углавном селили према Београду и Краљеву. Према подацима из 1948. иселио се 71 становник, 1953. године 75, 1961. године 88, 1981. године 67 итд.

Показатељи становништва по старосним групама указују на то да је и 1991. и 2002. у селу било по 6 становника до 19 година старости, а са 60 и више година 1991. је било 8, а 2002. године 9 становника. Индекс старења је 1991. био 1,33, а 2002. године 1,50 индексних поена, што указује на то да је процес старења захватио и ово насеље.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

православни  21        75,00

муслимани     7          25,00

остали             –           –

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби               21        74,00

Бошњаци        –           –

Муслимани    8          26,00

Остали            –           –

По подацима из 1991. године село је, по верској припадности, насељавало 75,00% православних и 25,00% муслимана. По националној стуктури, 2002. године у селу је било 74,00% Срба и 26,00% Муслимана. Страјиновиће је углавном населило становништво из Црне Горе у XVIII веку. Српско становништво слави Св. Ћорђа и Св. Николу.

У селу је 1981. евидентиран 41 становник са преко 15 година старости, 1991. је било 25 становника из ове категорије, као и 2002. године. Број лица без школске спреме се у периоду 1981-2002. године смањио 18%, са 4 разреда основне школе 93% и са основном школом 13%. Са средњом школом 1981. је било 5 становника, 1991. године 3, а 2002. године 5 становника. Са вишом школом било је једно лице 1981, а два 2002, док је 1981. било једно лице са завршеним факултетом, а 1991. је евидентирано 7 неписмених лица (28,00%), док се број неписмених 2002. године смањио на 6 (24,00%).

Структура земљишног фонда, структура домаћинстава по извору прихода и структура становништва по активности указују на привредну акгивност мештана овог села. Према подацима из 1991. године 90% домаћинстава је главни извор прихода остваривало из пољопривреде, а 2002. године 64,28%. Пописне 1991. године 10% домаћинстава је остваривало приходе из непољопривредних делатности, а у 2002. години је било 21,43% таквих и 14,29% мешовитих домаћинстава. Ово указује на то да се, и поред тога што су главна занимања становништва села сточарство и ратарство, извори прихода налазе и у другим привредним гранама.

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.