Порекло презимена, село Понорац (Сјеница)

22. фебруара 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Понорац, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Понорац јс село, удаљсно 15 км северно од Сјенице. Смештено је у висинском појасу 1.160-1.200 м, између Кулитина брда, Љесковца, Крша, Петровог брда и Кањевског брда. Налази се са обе стране асфалтног пута Сјеница – Кладница – Ивањица. Сврстава се у сеоска насеља разбијеног типа и обједињујс засеоке: Блато, Гаџбановина, Шаљићи, Рожајци, Никшићи, Кукавице, Борови и Јохе (Лемићи). Засеок Јове јс припадао некада Кладници, али административним изменама припојен је Понорцу. Површина атара и катастарскс општине Понорац износи 1.065 ха. Село је 2002. године имало 186 становника.

У атару села налази се нсколико извора и врела: Под крушком, Ћуково врело, Лемића врело, Ђоновића врело, Ћуковина, Јохе, Студенац (Рапајића чесма) Нешовина. Кроз село протиче река Љешница, Ћуков поток, Хански поток и Мрчки поток. На територији села налази се и Џаферова пећина.

Мештани сматрају да је село добило име по понорима који се налазе у засеоку Блато, у североисточном делу села. “У атару села има “грчких” и “латинских” гробаља, као и селишта, затим дуварина, односно остатака некадашњих насеља. Помиње се 1355. године у повељи цара Душана, када је дарован манастиру Хиландару као “забел”. То значи да је Понорац тада био планински пашњак прошаран шумом и насељен сточарима Власима.” [Селимовић, 1993, 282] У попису нахије Барче у XVI веку (1585. године) спомиње се име насеља Понорци и вероватно јс да се односи на ово село, што и мештани тврде. Ејуп Мушовић каже: “Заједница поменутог кнеза Матијаша је и село Шумине, другачије Потурице или Понорци, и може да се идентификује са данашњим селом Понорац, које је крајем XVI века имало 26 кућа.” [Мушовић, 1984, 243-244] “Грчко” гробље налази се у засеоку Јове, а “латинско”, како га другачије мештани називају “влашко”, у засеоку Блато. У селу има трагова археолошких ископина из XVI и XVII века.

У селу постоји погон “Весне” из Сјенице, који је отворен 1988. године и запошљавао јс 40 радница. У првој деценији XXI века овај погон не ради. Ветеринарска станица изграђсна је 1993. године. У селу је и продавница, отворена 1970. године. У Понорцу је постојала и месна канцеларија од 1959. до 10. 11. 2008. године. Од 1949. до 1964. године постојала је и четвороразредна основна школа. Село је макадамски пут добило 1913, асфалтни пут 1990, струју 1976. и бежични телефон 2007. године. Село има локални водовод.

Становништво се бави сточарством и ратарством.

У Понорцу јс у периоду од 1948. до 1953. број становника повећан 27%, а до 2002. године смањен 68%. Број домаћинстава је у периоду од 1971. до 2002. године смањен 42%. Просечни број чланова у домаћинству је у опадању од 1953, тако да су 1991. евидентирана 33 домаћинства са 5 и више чланова (55,00%), а 2002. године је било 20 домаћинстава која се сврставају у ову категорију (44,44%).

Број становника и домаћинстава са просечним бројем чланова у домаћинству  

Година     Број становника    Број домаћинстава    Средњи број чланова у домаћинству

1948.                  464                                     72                                          6,44

1953.                  587                                     78                                          7,52

1961.                  469                                      69                                          6,79

1971.                  465                                      77                                          6,03

1981.                 388                                      67                                          5,79

1991.                  292                                      60                                         4,86

2002.                 186                                      45                                          4,13

 

Домаћинства у селу Понорац:

1.                  Ибровић Алија

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено јс од Сјеницс 16 км, од основне школе 3 км, а од аутобуске станице 0,3 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Два члана домаћинства траже посао.

Порекло: досељени су на Понорац (заселак Блато) 1905. године из Кладнице и потичу од кладничких Зорнића.

Род: Ибровићи, Вишњићи, Јукићи, Рахићи.

2.                  Ибровић Сафет

Домаћинство има 5 чланова. Од Сјенице је удаљсно 16 км, од основне школе 3 км, а од аутобуске станице 0,3 км. Кућа јс грађена од тврдог материјала, али нема санитарне урсђаје и воду. Струју су добили 1976. године. У домаћинству нема запослених лица. Један члан тражи посао, а 2 су ученици основне школе.

Порекло: досељени су у Понорац (заселак Блато) 1905. године из Кладиице и потичу од кладничких Зорнића.

Род: Ибровићи, Вишњићи, Јукићи, Рахићи.

3.                  Ибровић Хамид

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од Сјенице 16 км, од основне школе 3 км, а од аутобуске станице 100 м. Кућа није грађена од тврдог материјала, али има воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1976. године. Пет чланова домаћинства тражи посао. Баве се узгојем говеда и живине.

Порекло: Ибровићи потичу од Зорнића. Доселили су се из Кладницс у Понорац 1905. године.

Род: Ибровићи, Вишњићи, Шабановићи, Токовићи.

4.                  Ибровић Рашид

Домаћинство има 4 члана. Од Сјенице је удаљено 16 км, од основне школе 3 км, а од аутобуске станице 0,3 км. Кућа је направљена од тврдог материјала и има воду и санитарне урсђаје. Струју су добили 1976. годинс. Један члан домаћинства тражи посао, а 1 похађа основну школу.

Порекло: досељени су у Понорац, засеок Блато, 1905. године.

Род: Вишњићи, Шабановићи, Јукићи, Рохићи.

5.                  Ибровић Џафер

Домаћинство има 7 чланова. Од Сјенице је удаљено 15 км, од основне школе 3 км, а од аутобуске станице 0,2 км.

Кућа није грађена од тврдог материјала и нема воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1976. године. У домаћинству нема запослених лица, а 2 члана траже посао. Баве се узгојем говеда.

Порекло: сматрају да су староседелачка породица.

Род: Ибровићи, Шаљићи.

6.                  Тарић Џемаил

Домаћинство има 8 чланова. Од Сјенице је удаљено 15 км, од основне школе 3 км, а од аутобуске станице 1 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, али нема воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1976. године. Један члан домаћинства тражи посао, а 1 је ученик основне школе. Гаје говеда и овце.

Порекло: досељени су из Кладнице после Првог светског рата.

Род: Зорнићи, Тарићи.

7.                  Тарић Бајрам

Домаћинство има 4 члана. Удаљено је од Сјенице 15 км, од основне школе 3 км, а од аутобуске станице 1 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1976. године. У домаћинству нема запослених, а 1 члан тражи посао.

Порекло: досељени су из Кладнице после Првог светског рата.

Род: Зорнићи.

8.                  Зорнић Ертан

Домаћинство има 6 чланова. Од Сјенице је удаљено 17 км, од основне школе 3 км, а од аутобуске станице 1 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и нема воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1976. године. У домаћинству нема запослених, 3 члана траже посао, а 1 члан је средњошколац. Баве се узгојем говеда.

Род: Тарићи, Зорнићи.

9.                  Зорнић Суљо

Домаћинство има 7 чланова. Од Сјенице је удаљено 17 км, од основне школе 3 км, а од аутобуске станице 1 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, али нема воду и санитарне јфеђаје. Струју су добили 1974. године. У домаћинству нема запослених, а 1 члан тражи посао. Баве се узгојем говеда.

Род: Тарићи, Зорнићи.

10.              Бајровић Сабахудин

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од Сјенице 15 км, од основне школе 2 км, а од аугобуске станице 0,5 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и опремљена је водом и санитарним уређајима. Струју су добили 1976. године. Једно лице је запослено. У домаћинству су 2 основца и 2 средњошколца. Баве се узгојем говеда.

Порекло: фамилија потиче из Старе Херцеговине (околина Никшића), одакле су се доселили у XIX веку.

Род: Папићи, Куртовићи, Адиловићи, Гузоњићи.

11.              Рожајац Сафет

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од Сјенице 17 км, од основне школе 2 км, а од аугобуске станице 1 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, али нема воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1976. године. У домаћинству нема запослених. Два члана траже посао, а 2 су ученици основне школе. Баве се узгојем говеда.

Род: Папићи, Тотићи.

12.              Зорнић Исмет

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од основне школе 4 км, а од аутобуске станице 0,5 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је санитарним уређајима и водом. Два лица траже посао, а једно похађа основну школу. Баве се узгојем оваца, говеда и живине.

Порекло: фамилија потиче од Васојевића. Доселили су се у Понорац из Кладнице пре 100 година.

Род: Лакоте, Никшићи, Папићи, Рожајци.

13.              Тарић Џемо

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од основне школе 4 км, а од аутобуске станице 2 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Једно лице је запослено на територији Сјеничког краја, а једно тражи посао. У домаћинству је и 1 ученик основне школе. Баве се узгојем оваца, говеда и живине.

Порекло: фамилија је досељена у Понорац из Кладнице пре 100 година.

Род: Муховићи, Шаљићи, Зорнићи, Папићи.

14.              Шаљић Фејзија

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од основне школе 2 км, а од аутобуске станице 1 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Један члан домаћинства тражи посао, а 1 похађа основну школу. Баве се узгојем оваца, говеда и живине.

Порекло: фамилија је досељена у Понорац из Кладнице после Првог светског рата.

Род: Зорнићи, Муховићи, Шабовићи, Шабановићи, Ибровићи.

15.              Рожајац Омер

Домаћинство има 7 чланова. Удаљено је од основне школе 2 км, а од аутобуске станице 0,5 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Једно лице је запослено на територији Сјеничког краја, а једно тражи посао. У домаћинству је и 1 средњошколац. Баве се узгојем говеда и живине.

Порекло: Рожајци су пореклом Кучи. Доселили су се у Понорац пре 160 година.

Род: Шаљићи, Зорнићи, Куртовићи, Папићи, Шабановићи, Лакоте.

16.              Никшић Енвер

Домаћинство има 3 члана. Удаљено је од основне школе 2 км, а од аутобуске станице 0,5 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Једно лице је ученик основне школе. Баве се узгојем говеда и живине.

Порекло: Никшићи потичу из Куча. Дошли су у Понорац 1880.

Род: Зорнићи, Тарићи, Граце, Прашовићи.

17.              Муховић Рашид

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од основне школе 2 км, а од аутобуске станице 1 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. Три лица су запослена – 1 у родном селу, а 2 у другим насељима Сјеничког краја. Два члана домаћинства су у пензији.

Порекло: фамилија потиче од Каришика из Тријебина. Даљим пореклом су из Кричака.

Род: Каришици, Колашинци, Балтићи, Идризовићи.

18.              Ибровић Рамиз

Домаћинство има 4 члана. Од Сјенице је удаљено 19 км, од основне школе 3 км, а од аутобуске станице 0,3 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, али не поседује воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1976. године. Једно лице тражи посао, а једно је ученик основне школе.

Порекло: сматрају да су староседелачка породица у селу.

Род: Ибровићи, Вишњићи, Шабановићи, Рахићи, Јукићи.

 

Исељеници из села Понорац:

1.                  Зорнић Фејзо

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Сарајево 1961. године, ради школовања деце и запослења. Носилац домаћинства је завршио средњу школу (школа ученика у привреди).

2.                  Зорнић Есад

Домаћинство има 4 члана. Иселили се у Београд 1985. године, ради запослења. Носилац домаћинства је завршио шумарски факултет.

3.                  Тарић Расим

Домаћинство има 4 члана. Иселили се у Сарајево 1967. године, ради запослења. Носилац домаћинства је завршио средњу економску школу.

4.                  Ибровић Бајро

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се 1968. године у Прибој, ради запослења, школовања деце и из осталих разлога. Носилац домаћинства је завршио средњу школу (школа ученика у привреди).

5.                  Ибровић Зејнил

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Сарајево 1961. године, ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је без школске спреме.

6.                  Зорнић Фата

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1963. године у Истанбул. Носилац домаћинства је без школске спреме.

7.                  Дабовић Драгутин

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се 1967. године у Чачак ради школовања деце и из осталих разлога. Носилац домаћинства је без школске спреме.

Према горњим подацима, прикупљеним на терену, становници Понорца исељавали су се у Сарајево, Београд, Прибој, Чачак и Истанбул.

Број становника до 19 година старости од 1991. до 2002. године у Понорцу смањио се 59%, а са 60 и више година живота повећао 8%. Индекси старења били су 1991. године 0,37 а 2002. године 0,97 индексних поена. Подаци из табеле 3. говоре да село има демографску будућност.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

православни  –           –

муслимани     290      99,31

остали             2          0,69

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби               –           –

Бошњаци        186      100,00

Муслимани    –           –

Остали            –           –

У Понорцу 1991. је, по вероисповести, било 99,31% муслимана и 0,69% осталих да би 2002. године у селу, по националној структури, било 100,00% Бошњака. Сматрају да њихови преци воде порекло из Црне Горе и да су се доселили у XVIII веку.

У Понорцу је 1961. било 314 становника са преко 15 година старости, 1981. године 254, 1991. године 233 и 2002. године 161. Број становника без школе је у периоду од 1981. до 2002. смањен за 81%, са 4 разреда основне школе за 50% и са основном школом за 15%, а повећао се број становника са средњом школом за 17%. Према подацима из 1981. евидентирано је једно лице са вишом школом, а 2002. године је било 5 лица из ове категорије и једно лице са завршеним факултетом. Према подацима из 1961. било је 109 неписмених лица (34,71%), 1991. године 11 (4,72%) и 2002. године 10 (6,21%).

У селу је 1991. године 46,66% домаћинстава приходе остваривало из пољопривреде, а 2002. у ову категорију спада 71,12% домаћинстава. Сточарство и ратарство су гране пољопривреде којима се становништво у селу највише бави, а производи ових делатности су главни извор прихода.

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.