Порекло становништва села Скрадник, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Скрадник се налази у крајњем северозападном делу Сјеничке котлине и удаљен је од Сјенице 20 км. Село је смештено у висинском појасу 1.200-1.240 м, у источном подножју Процијеља (1.322 м). Скрадник се у народу и данас сматра засеоком Горњих Лопижа иако је у првом статуту општине Сјеница 1964. године уписано као самостално насеље. Сеоски атар, површине 196 ха, припада Катастарској општини Горње Лопиже (површине 1.756 ха). Према попису из 2002. године у Скраднику су живела свега 2 становника.
Сматра се да је село добило име од речи “скрад”, предсловенски и предримски топоним, у далматинско-романском знак да је ту био “опидум”, тј. град, али за то на терену нема јасних потврда. Ово је једино село овог имена у Србији [Недељковић, 1999, 108].
Село је струју добило 1997, а телефон 2006. године. Има макадамски пут, који је у лошем стању. Водоснабдевање је индивидуално. Најважније занимањс је сточарство, и то је главни извор прихода мештанима.
Подаци говоре да је ово село практично “умрло”, са само 2 једночлана домаћинства 2002. године.
Број становника и домаћинстава са просечним бројем чланова у домаћинству
Година Број становника Број домаћинстава Средњи број чланова у домаћинству
1948. 64 8 8,00
1953. 64 10 6,40
1961. 63 11 5,72
1971. 32 8 4,00
1981. 22 7 3,14
1991. 7 5 1,40
2002. 2 2 1,00
Домаћинства у Скраднику:
1. Ковачевић Стојан
Једночлано домаћинство. Удаљено је од Сјенице, основне школе и аутобуске станице 20 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, нема санитарне уређаје и воду, са струјом од 1997. године. Домаћин се бави узгојем говеда и тражи посао.
Порекло: Доселили су се из Црне Горе у XVIII веку.
2. Милошевић Стана, једночлано домаћинство;
3. Милошевић Перса, једночлано домаћинство.
Исељеници из Скрадника:
1. Ковачевић Радован
Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Горњи Милановац 1971. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. архангел Михаило.
2. Милошевић Вујадин
Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Горњи Милановац 1970. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Никола.
3. Милошевић Војко
Једночлано домаћинство. Иселио се у Нову Варош 1982. године ради запослења. Завршио је правни факултет. Породична слава: Св. Никола.
4. Милошевић Вукадин
Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Чачак 1978. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Никола.
5. Ковачевић Радосав
Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Београд 1980. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. архангел Михаило.
6. Ковачевић Миладин
Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Београд 1978. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. архангел Михаило.
Према теренским истраживањима, становници Скрадника претежно су се исељавали у Београд, Горњи Милановац, Чачак и Нову Варош.
Становништво по вероисповести
Година 1991. %
православни 7 100,00
муслимани – –
остали – –
Становништво по националној припадности
Година 2002. %
Срби 2 100,00
Бошњаци – –
Муслимани – –
Остали – –
Село је насељено српским становништвом, које је досељено из Црне Горе у XVIII веку. Славе Св. Николу и Св. архангела Михаила.
Показатељи указују на то да је село на прагу изумирања јер у њему, по попису 2002. године, живе само 2 становника. Највећи број становника у селу био је 1948. и 1953. године – 64 мештана. Село се од тада интензивним процесима миграција и депопулација празни. По попису 2002. године у селу су била само 2 једночлана домаћинства, и оба су била стара преко 60 година. Становници села су православне вере (Срби). Један становник је без школе и неписмен, а други има основну школу. Статистички показатељи указују на то да су интензивни депопулацијски процеси почели 1961. године, а на почетку XXI века су, практично, завршени.
ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
Коментари (0)