Порекло презимена, село Црчево (Сјеница)

16. фебруар 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Црчево, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Црчево јс удаљено од Сјеницe 30 км и налази сс североисточно од ње. Спада у села разбијеног типа смештено у висинском појасу 1.180-1.280 м. Село се налази у долини која полази од Белих вода на Голији, па има обележја жупног места, јер је на 200-300 м мањој надморској висини од осталих сјеничкнх села. У оквиру села се издвајају три засеока са родовским именима: Беришићи, Ђоковићи и Ћирковићи. Лоцирано јс на јужним падинама Голије између брда Кулина, Ћоковог брда и Вијенца. Површина сеоског атара износи 790 ха, а припада катастарској општини Шаре, површине 2.865 ха. Према попису 2002. године Црчево јс имало 49 становника.

Село је богато водом и изворима. Кроз село тече Рђавски поток и састаје се са Вјеначким. Попова река, која извире у Крћу (настаје од Ваљнице и Грчевског потока), одводи воду ка Шарама у Људску реку. Од извора познати су Бреџе, Врело, Грозничавац, Студенац, Чесма испод куће Ђоковића и “Вода” под кућом. У атару села издвајају се површине под ливадама, пашњацима и мање под шумом. У Црчеву је било некад и доста воденица. Углавном су се налазиле на потоку Рђавац и Вјеначком потоку. На Поповој реци постојала је и ваљница. На почетку XXI века оне не раде, неке су и порушене, а од неких су остале само зидине.

Црчево се 1921. помиње као засеок у саставу дугопољске општине, а 1964. године добија статус самосталног насеља. Од археолошких налазишта у селу су остаци старе цркве, за коју мештани кажу да је посвећена Св. Архангелу Михаилу, иако у Заводу за заштиту споменика из Краљева, кажу да је посвећена Св. Петру и Павлу. Истраживањима на терену, од становништва села добили смо податак, да је село насељено пре доласка Турака.

О постанку имена села постоји легенда, по којој су се први досељеници населили на падинама Голије, где је данас Црчево. Били су сточари и са собом су догнали доста грла стоке. Уморни од пута су заспали на трави, а само један чобанин остао је да надгледа стоку која је халапљиво пасла. У једном тренутку чобанин је приметио да се један во надуо и из свег гласа викну: “Црче во!”. Досељеници закопаше вола, али остадоше на овом месту, основаше село и дадоше му име Црчево. Миле Недељковић тврди да је пре село добило име по птици црчак, како се другачије назива царић или попић, која и зимује код нас. Што значи да је Црчево добило име по црчању (цврчању) царића. Под овим именом у Србији и на почетку XXI века постоји само ово село.

Црчево је добило струју 1975, телефон 2006. године, а водоснабдевање је индивидуално. Село има макадамски пут. Немају школу, па деца иду у школу у село Шаре. Становници углавном живе од продаје дрвета за огрев и дрвне грађе. Од дневних миграната 1 је радник.

У Црчеву у периоду 1948-1953. порастао је број становника 16%, а смањио се до 2002. године 75%. Број домаћинстава је смањен од 1948. године 40%. Просечан број чланова у домаћинству био је променљив. Године 1991. било је са 5 и више чланова у домаћинству 6 (35,29%), а 2002. године 3 (20,00%) домаћинстава.

Број становника и домаћинстава са просечним бројем чланова у домаћинству

Година     Број становника    Број домаћинстава    Средњи број чланова у домаћинству

1948.                   168                                    25                                             6,72

1953.                    195                                   24                                             8,12

1961.                    189                                   23                                             8,21

1971.                     136                                   22                                             6,18

1981.                     131                                    19                                            6,89

1991.                       74                                    17                                             4,35

2002.                      49                                    15                                             3,26

Домаћинства у сслу Црчево:

1.                  Ђоковић Ђоко

Домаћинство има 3 члана. Удаљено је од основне школе 3 км, а од аутобуске станице 11 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, али има санитарне уређаје. Нема запослених лица. Домаћинство гаји овце, говеда и живину.

Порекло: Срби, досељени са Пештера.

Род: Ђоковићи.

2.                  Ђоковић Вујадин

Домаћинство има 4 члана. Удаљено је од основне школе 3 км, а од аутобуске станице 11 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема санитарне уређаје. Нема запослених лица. Домаћинство гаји овце, говеда и живину.

Порекло: Срби, досељени са Пештера.

Род: Ђоковићи.

3.                  Ђоковић Иван

Домаћинство има 7 чланова. Удаљено је од основне школе 4 км, а од аутобуске станице 11 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, и нема санитарнс уређаје. У домаћинству нема запослених лица, а 2 члана траже посао. Баве се гајењем оваца, говеда и живине.

Порекло: Срби, досељени са Пештера.

Род: Ђоковићи.

4.                  Ђоковић Миломир

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од основне школе 4 км, а од аутобуске станице 11 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема санитарне уређаје. Један члан домаћинства је запослен ван територије Сјеничког краја. Баве се узгојем оваца, говеда и живине.

Порекло: Срби, досељени са Пештера.

Род: Ђоковићи.

5.                  Заграђанин Мирослав

Домаћинство има 3 члана. Удаљено је од основне школе 4 км, а од аутобуске станице 11 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема санитарне уређаје. Нема запослених лица. Домаћинство гаји овце, говеда и живину.

Порекло: Срби, досељени из Штавља.

Род: Заграђани и Величковићи.

6.                  Ђоковић Станко

Домаћинство има 3 члана. Удаљено је од основне школе 4 км, а од аутобуске станице 11 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема санитарне уређаје. Нема запослених лица, а 1 члан тражи посао. Домаћинство гаји овце, говеда и живину.

Порекло: Срби, досељени са Пештера.

7.                  Ћирковић Милош

Домаћинство има 3 члана. Удаљено је од основне школе 4 км, а од аутобуске станице 11 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема санитарне уређаје. У домаћинству нема запослених лица, 1 члан тражи посао, а 1 је студент. Баве се узгојем оваца, говеда и живине.

Порекло: досељеници из Црне Горе.

Род: Ћирковићи.

8.                  Мурић Салиха

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од основне школе 1,5 км, а од аутобуске станице 11 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује воду и санитарне уређаје. У домаћинству нема запослених лица, а 2 члана траже посао. Гаје овце, говеда и живину.

Порекло: Бошњаци, досељени из Крћа под Голијом.

Род: Мурићи.

9.                  Ђоковић Миливоје

Домаћинство има 7 чланова. Удаљено је од основне школе 2 км, а од аутобуске станице 11 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема санитарне уређаје. У домаћинству нема запослених чланова. Гаје овце, говеда и живину.

Порекло: Срби, досељеници са Пештера.

10.        Величковићи, 2 домаћинства,

11.        Кањевци, 2 домаћинства.

Исељеници из села Црчево:

1.                  Точиловац Марко

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се 1969. године у околину Краљева, ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је завршио четворогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Јован.

2.                  Ђоковић Бранко

Домаћинство има 8 чланова. Иселили су се 1970. године у околину Краљева, ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је без школске спреме.

3.                  Ђоковић Милоје

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1971. године у околину Краљева, ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је завршио четворогодишњу основну школу.

4.                  Ћирковић Драгомир

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1974. године у околину Краљева, ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је без школске спреме.

Испитивања на терену показују да су се житељи овог села већином селили у околину Краљева.

У Црчеву број становника до 19 година старости од 1991. до 2002. године смањио се 83%, а са 60 и више година живота повећао 70%. Индекс старења 1991. износио је 0,34, а 2002. године 3,40 индексна поена, што указује да је село зашло у дубоку демографску старост. Уз чињеницу да је 2002. године младог становништва било само 5 (10,20%), Црчево нема демографску будућност.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

православни  67        90,55

муслимани     7          9,45

остали             –           –

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби              49         100,00

Бошњаци        –           –

Муслимани    –           –

Остали            –           –

По попису из 1991. године у селу је, по вероисповести, било 90,55% православног и 9,45% муслиманског становништва. У Црчеву је 2002. године било 100% Срба, који су се овде доселили са Голије и осталих делова Старог Влаха и Рашке. Славе Св. Николу, Св. Јована и Св. Луку.

У селу је 1981. било са преко 15 година 90, а 2002. године 47 становника. Број становника без школе смањио се од 1981. до 2002. године 81%, са 4 разреда основне школе 28%, са основном школом 45% и средњом 80%. Неписмених лица било је 5 (10,64%) 2002. године.

Подаци показују да од пољопривреде живи 20,00% домаћинстава (ратарство), а да је 66,67% у 2002. години било мешовитих домаћинстава. У односу на 1981, када је било 832 овце и 136 грла говеда, 2002. године у селу нема ни оваца ни говеда. Ово су подаци који јасно показују да је село, поред тога што нема демографску будућност, и економски замрло.

 

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.