Порекло становништва села Бродац Горњи, општина Бијељина. Према Етнолошкој монографији Радмиле Кајмаковић СЕМБЕРИЈА. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
БРОДАЦ ГОРЊИ има 327 кућа. Сeло се дели на Горњу или Брђанску, Доњу или Панића и Средњу махалу или Градачане. Постоји такође и друга подела села: Дангуба, Дмитрића, Кићановића, Матића, Панића, Перића махала и Јелаз.
По народном предању, најстарије породице у селу су:
–Кићановићи (Јовањдан),
–Софренићи,
–Марковићи и
–Перићи (Никољдан).
–Божићи (Јовањдан) из Невесиња су.
Доселила три брата — један у Бродац, други у Свињаревац (Остојићево), а трећи у Хасе. Од три брата, Матије, Максима и Иве, досељених из Брда, потичу –Матићи, –Максимовићи и –Ивићи (Никољдан).
–Николићи (Ђурђевдан), –Спасојевићи (Никољдан) и –Пејићи (Никољдан) из Градачца су,
–Стојановићи, звани Поцерчићи (Јовањдан) из Србије су,
–Стокановићи, звани и Вуковићи и Ђукићи (Аранђеловдан) из Брда су,
–Пантелићи (Никољдан) из Грка у Срему,
–Милановићи (Јовањдан) из Брда,
–Димитрићи (Јовањдан) из Брда,
–Вујић (Јовањдан) из Брда,
–Крстићи (Никољдан) из Србије,
–Пејићи (Игњатијевдан) из Брда,
–Ерцеговац (Никољдан) из Херцеговине,
–Панићи (Никољдан) из Копанице код Орашја,
–Жуњићи (Ђурђевдан) из Срема.
Унутрашње сељакање:
–Јефтићи (Јовањдан), домазет у Стокановића, из Црњелова,
–Радић (Ђурђевдан), од Лајаковића из Хаса,
–Катић, из Доњег Броца.
Непознатог порекла су:
–Антићи (Симуњдан),
–Антићи (Ђурђевдан),
–Урошевићи (Никољдан),
–Маринковићи (Никољдан),
–Миленковићи (Никољдан),
–Сребрићи (Стјепањдан),
–Ђурђевићи (Ђурђевдан),
–Трифковићи (Јовањдан),
–Василићи (Јовањдан) и
–Крсмановићи (Мратиндан).
Сеоска слава је други дан Ускрса. У селу постоји једно заједничко активно гробље.
ИЗВОР: Радмила Кајмаковић – Семберија, Етнолошка монографија, Посебни отисак из „Гласника Земаљског музеја Босне и Херцеговине у Сарајеву, Етнологија, Нова серија свеска XXIX, 1974“, Сарајево, 1974. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
22. мај 2016. у 09:46
MIROSLAV RADIĆ
Po predanju, medju Srbima najčešće korištenom sa kolena na koleno, poreklo prezimena Radić istina je vuče korene od LAJAK iz NEVESINJA, XERCEGOVINA. LAJAK,dobeno po lavežu psa znak za napad na Turke,vreme xajdučije. Zbog zuluma učinjenog porodici posle NEVESINJSKE PUŠKE moj predak sa tri muške glave ,STEFAN, RADO,BOŽO, preko ROMANIJE nizvodno Drinom seli na područje Majevic ,Xase. Verovatno,sudeći po hronologiji pre aneksije od strane KundK monarhije usledio je odvajanje ,iz Xasa dvojic od braća Rado odlazi u Gornji BRODAC, Božo u Svinjarevac(Ostićevo). Od potomaka LAJAK , na tri lokacije, Xase od Stefana nastaju STEFANOVIĆI u Xasama- od RADE, Radići loza u Gornjem Brocu, od BOŽE Božići ,Svinjarevac(Ostojićevo).
Istii imenitelji za sve tri loze ĐURĐEVDAN , IME KOJE SE KROZ GENERACIJE PONAVLJA I NADIMAK “LAJAK”